Par reči o plazma displejima

Kako cene plazma displeja postaje sve niže, odlučili smo
da vam malo objasnimo prednosti i mane ove tehnologije.
Pincip rada plazma displeja je osmišljen još davnih 60-tih godina prošlog veka,
a prvi monohromatski plazma monitor je načinio Univerzitet Ilinois 1964. godine.
Pikseli ovakvih ekrana se sastoje iz tri sub-piksela od koji je svaki zadužen
za jednu od tri osnovne boje (zelenu, crvenu i plavu) čijim se kombinovanjem
dobija 16 miliona nijansi koje je ovakav monitor u stanju da prikaže. Sub-pikseli
su hermetički zatvoreni u skalo, stranice su im obložene istim luminoscentnim
materijalom (poznat kao "fosfor") koji se koristi u klasičnim katodnim
cevima, a ispunjava ih plemeniti gas ksenon. Kada se kroz takvu ćeliju propusti
struja, ksenon se jonizuje i pobuđuje "fosfor" koji ispušta svetlost
određene talasne dužine. Prednosti ovakve tehnologije u odnosu na CRT monitore
su brojne: displeji imaju savršeno ravan ekran, tanki su (ali ipak deblji od
LCD monitora), slika im je vrlo mirna, jasna i sa odličnom geometrijom, nisu
osetljivi na okolna magnetna polja i troše manje struje. Prednosti u odnosu
na LCD tehonologiju su mnogo bolje osvetljenje ekrana, jednako po celoj površini,
slika vidljiva iz svih uglova, viši kontrast i kvalitetniji prikaz boja. Najveća
mana ovakvih uređaja je cena koja je u ovom trenutku daleko od domašaja prosečnog
kupca. Jedan od razloga za to je nesavršen proces izrade, ali se konstantno
radi na njegovom unapređavanju. Dok je nekada od deset proizvedenih displeja
čak devet otpadalo na škart, danas od deset primeraka sa trake ne funkcioniše
samo tri.

Izvor: Plasma People