Sada ćemo se malo potruditi da vam objasnimo par termina
koji se često pomunju kada se govori o funkcijama GPU-a. Savremeni grafički
procesori imaju u sebi jednu ili više arhitektonskih struktura koje se nazivaju
pajplajni. Svaki pajplajn u sebi sadrži jednu ili dve teksturalne jedinice.
Recimo, kada se kaže da GPU ima 8×1 arhitekturu, misli se da on ima osam pajplajna
sa po jednom teksturalnom jedinicom u svakom. Svaki pajplajn sa dve teksturalne
jedinice u jednom ciklusu obradi jedan piksel slike. Ukoliko pajplajn poseduje
samo jednu teksturalnu jedinicu, u obradi svakog piksela podaci moraju dva puta
proći kroz pajplajn, tako da je za isti posao potrebno dva ciklusa. Vrednost
fill rate koja se često pominje u pričama o mogućnosti grafičkih čipova
kazuje koliko je piksela GPU u stanju da izbaci na monitor u jednoj sekundi.
Teoretski, fill rate bi trebalo da bude isti i kod kartica sa 8×1 i sa 4×2 arhitekturom,
ali u praksi to zavisi od softvera. Ako korišćeni softver nije optimizovan za
rad sa pajplajnom koji ima dve teksturalne jedinice, on će pružati iste rezultate
kao na GPU-u čiji pajplajni imaju po jednu teksturalnu jedinicu.
Postojao je strah da će na novim serijama grafičkih čipova ATI implementirati
pajplajn sa jednom teksturalnom jedinicom, a NVIDIA sa dve. Takvo rešenje bi za
igrače bilo veoma loše jer bi video igre optimizovane za ATI čipove radile veoma
traljavo na NVIDIA-inim karticama i obratno. Srećom, čini se da su se i ATI i
NVIDIA odlučili za pajplajn sa jednom teksturalnom jedinicom. R420 će najverovatnije
imati 12 pajplajna, dok će NV40 skoro sigurno imati 16.
Izvor: Datafuze