USB ponovo menja oznake, izbacuju se brojevi generacija i revizija

Do sada smo USB standarde razdvajali brojevima: USB 2, USB 3, USB 4 i slično, međutim, u nekom trenutku uvedeno je i SuperSpeed brendiranje kojim su se označavali brži standardi, a onda i generacijske oznake poput USB 3.2 gen 2×2. Međutim, izgleda da će sve to uskoro potpuno da se promeni. USB Implementers Forum (USB-IF), krovna organizacija zadužena za brendiranje novih standarda odlučila je da uvede nove standarde za označavanje koji se oslanjaju na brzinu prenosa podataka.
Naziv i vizuelni identitet
Umesto broja pored USB oznake, USB-IF donosi nova pravila za označavanje. Tako će na primer sada oznake umesto “SuperSpeed USB 5Gbps” i “SuperSpeed USB 10Gbps” sada biti “USB 5Gbps” i “USB 10Gbps” respektivno, dok će“USB4 40Gbps” i “USB4 20Gbps” sada izgubiti broj četiri iz oznake i biti samo “USB 40Gbps” i “USB 20Gbps.”

Brendiranje sertifikovanih USB Type-C kablova se takođe ažurira. Umesto da se jednostavno navode njihove brzine prenosa podataka, kablovi će takođe (većim delom) morati da navedu snagu punjenja koju mogu da nose. Dakle, kabl se ne može samo označiti kao kabl od 40Gbps kao što je to u prošlogodišnjim smernicama, već će sada morati da navede i brzinu punjenja kao što je 60 W ili 240 W.

Prokletstvo otvorenog standarda
Važno je napomenuti da korišćenje ovih brendova nije obavezno, i da se odnosi samo na USB uređaje koje je USB-IF sertifikovao, što je samo deo ukupnog broja USB proizvoda na tržištu. To je zato što za razliku od specifikacija kao što je Thunderbolt 4, koje proizvođači moraju licencirati direktno od Intela, USB je otvoreni standard koji svako može slobodno da koristi. To mu je omogućilo da postane sveprisutan u meri u kojoj to danas i jeste, ali to isto tako znači da je USB-IF potpuno nemoćan da spreči kompanije da brendiraju svoje USB proizvode kako oni žele. Ovo znači da ako neko hoće da brendira svoj uređaj kao USB4 Version 2, ili da uopšte ne ponudi brendiranje, niko ga ne može u tome sprečiti.
Ovo brendiranje se primenjuje bez obzira na to koji se USB port koristi, bilo da se radi o staromodnom USB Type-A, microUSB ili USB Type-C. Ali, naravno, logotipi boljih performansi biće primenljivi samo na USB Tipe-C, jer je to jedini konektor koji podržava brzine prenosa preko 10 Gbps.
Večni USB Hi-Speed
Ključni izuzetak od svih ovih pravila je USB Hi-Speed, poznatiji po broju verzije USB 2.0, koji dostiže maksimum od, sada bolno sporih, 480 Mbps. Ali argument USB-IF je da ako bi bili potpuno konzistentni i brendirali USB 2.0 portove kao „USB 480Mbps“, onda bi rizikovali da zbuni kupce koji bi mogli videti brend pored „USB 5Gbps“ uređaja i pogrešno pretpostaviti da je zbog većeg broja „USB 480Mbps“ brži. Na originalni USB 1.0 brend ove promene takođe neće uticati.
Problem
Nove smernice za brendiranje takođe ne pokrivaju apsolutno sve što USB kabl može da uradi. USB-IF ne navodi informacije o rezolucijama ili učestalosti osvežavanja, ako vam je potreban kabl koji će prenositi DisplayPort video signal, niti postoji bilo šta što govori da kabl može da prenese PCIe signal, što je jedna od ključnih karakteristika USB 4. Logotipi su fokusirani na sopstvene USB-IF standarde kao što je USB Power Delivery. To takođe znači da nove oznake ne nude garancije za opcione stvari poput Qualcomm Quick Charge punjenja.
Još uvek je otvoreno pitanje koliko će USB uređaja zapravo koristiti ovaj novi brend. Malo je verovatno da će USB ikada biti potpuno uredan standard, gde možete kupiti bilo koji stari kabl bez gledanja sitnog štampe, priključiti ga na uređaj koji god želite i uživati u njegovom punom potencijalu. Ali, uz malo sreće, napori za rebrendiranje USB-IF-a će pomoću da sva sitna slova na kablu budu manje teška za razumevanje.