Intervju: Halcom i Telenor PlatiMo

Bojan Dančuo

Intervju: Halcom i Telenor PlatiMo

Servis PlatiMo je prvi sistem na domaćem tržištu koji korisnicima omogućuje da na veoma siguran, a istovremeno i veoma jednostavan način, svoj novčanik zamene svojim mobilnim telefonom. Za detalje oko ovog servisa obavezno pogledajte Benchmark prikaz PlatiMo servisa.

Treba još napomenuti da je trenutno u toku Telenor akcija promocije PlatiMo servisa, gde svi Telenor postpejd korisnici korišćenjem usluge e-račun i plaćanjem Telenor računa uslugom PlatiMo ostvaruju 20% popusta na mesečnu pretplatu do šest puta.

Tokom gostovanja na godišnjem sastanku slovenačkog kluba u Beogradu, Andrej Komelj, rukovodilac produktnog menadžmenta firme i Gorazd Bavdaž, rukovodilac prodaje u sektoru bankarskih i mobilnih usluga, odvojili su malo vremena i odgovorili na neka naša pitanja. Kako su odgovarali naizmenično i često se dopunjavali, navešćemo ih zajedno.
 

Benchmark: Čime se firma Halcom bavi?

Halcom je međunarodna korporacija koja potiče iz Slovenije. Najviše radimo u ovoj regiji, a ciljamo i na tržište srednjeg istoka. Radimo na deset različitih tržišta i to primarno sa finansijskim institucijama. Specijalisti smo za elektronske platne sisteme i imamo pet grupa proizvoda. Prva grupa je elektronsko bankarstvo, sa kojim smo i počeli, zatim mobilno bankarstvo, mobilna plaćanja (kao što je PlatiMo u Srbiji), elektronski računi i klirinški sistemi za centralne banke. Ove grupe produkata implementiramo više ili manje na svim tržištima gde postoji potreba za njima.

Što se referenci tiče, radimo sa više od 70 komercijalnih banaka i četiri centralne banke i klirinške kuće u Sloveniji, kao i sa sedam mobilnih operatera.

Benchmark: Kako je došlo do dogovora oko implementacije PlatiMo sistema? Da li ste vi prvi stupili u kontakt sa Telenorom i bankama i ponudili im rešenje ili su oni tražili vas?

Naš moto je „looking ahead“. Mi uvek pokušavamo da razvijemo neke nove proizvode, da budemo kreativni lideri što se tiče novih sistema, novih pristupa na tržištu i slično. Normalno je da se to uvek događa u skladu sa potrebama na tržištu, u ovom slučaju sa potrebama banaka i mobilnih operatera. U Srbiji smo počeli tu priču jer smo već imali razvijenu pilotsku verziju proizvoda, pa smo mogli detaljno o njemu da informišemo aktere koji bi bili potencijalno zainteresovani. Kada smo dobili potvrdu interesovanja, onda smo zajedno počeli da radimo na realizaciji ovog sistema.

Benchmark: Znači vi ste im dali ideju da bi to moglo da se realizuje?

Naša je strategija da budemo od samog početka uključeni u projekat. Ne želimo da budemo samo softver provajder i da imamo programere koji iskucaju neki kod, već radimo i na poslovnoj strani, pogotovo kod sistema koji su ovako kompleksni. Tako je naša uloga i da radimo kao biznis integratori i pokušamo da uradimo što više da ovaj sistem zaživi u praksi.

Benchmark: Kako je uopšte izgledala realizacija PlatiMo? Koliko je bilo komplikovano napraviti interfejse ka pojedinačnim sistemima banaka s obzirom na to da oni umeju da budu veoma različiti?

Sami ste i primetili da su sistemi vrlo različiti kod banaka, ali smo mi rekli da nam je potreban standardni interfejs i definisali smo kako taj interfejs treba da izgleda. Onda su banke integrisale taj servis po našim specifikacijama na svojoj strani, pošto je njima to lakše i imaju programere koji poznaju te sisteme. Koliko je to komplikovano zavisi od banke do banke. Neke banke imaju vrlo moderne core sisteme, pa smo u Sloveniji imali situaciju da su interfejs uradili za tri-četiri dana. Ima doduše banaka koje imaju dosta stare core sisteme i na koje je teško dodavati novu funkcinalnost, pa kod njih to može da potraje i mesec do dva meseca. Ipak, ma koliko da je proces trajao, na kraju su sve banke bile vrlo zadovoljne time. Pokazalo se da smo dobro predvideli šta i na koji način interfejs treba da radi, pa će i nove banke koje treba da uđu u sistem raditi prema istom interfejsu.
 

Benchmark: Koje su to banke koje još treba da uđu u sistem?

Mi bismo naravno želeli da bude što više banaka, ali trenutno ne smemo navoditi banke sa kojima smo u pregovorima. Naravno, sve srpske banke su pozvane da uđu u sistem, a iskustvo banaka koje su već u sistemu je takvo da će sve banke imati veće benefite što se više njih pridruži sistemu.

Benchmark: Znači banke su svesne toga i sarađuju? Nije bilo situacija gde su rekle „šta će nama to?“?

Upravo obrnuto. Na događajima koje smo organizovali, predstavnici banaka vrbuju i pozivaju ostale banke da se pridruže. Na primer u okviru prezentacije Slovenačkog Poslovnog Kluba ćemo zajedno sa bankama nastupiti na prezentaciji i predstaviti način na koji sistem radi. Imali smo interesantnu situaciju da je predstavnik jedne banke imao prezentaciju ovog sistema u drugoj banci, bez ikakve inicijative sa naše strane.

Benchmark: Rekli ste da je postojao pilot projekat pre ovoga. Da li ste imali konkretnu implementaciju ovakvog sistema pre PlatiMo?

Da. U Sloveniji.

Benchmark: Koji su vam najznačajniji projekti u poslednje vreme na kojima ste radili?

Skoro svi projekti koje radimo su značajni jer u Halcomu želimo da budemo specijalizovani i da ne širimo previše asortiman proizvoda, a sa druge strane da u proizvodima koje imamo pokrivamo skoro sve što se toga tiče. Za elektronsko bankarstvo koje je implementirano kod 70 banaka, puno energije se u Halcom-u ulaže u poboljšavanje, nove verzije i stalno unapređivanje.

Elektronski računi su sistem koji je zaživeo u Sloveniji i koji je sad vrlo značajan.  Omogućeno je da firma A šalje račun u elektronskoj formi putem elektronskog bankarskog kanala ka firmi B, koja može samo jednim klikom da plati ovaj račun. Potpuno se izbegava papir i postižu se velike uštede. To je nacionalni sistem u koji su se skoro sve banke u Sloveniji već uključile i to je bio veliki projekat koji je zaživeo prošle godine.

U Srbiji je značajan projekat bio PlatiMo.

Inače, uvek kada su u pitanju klirinški sistemi, to su veliki projekti. Zadnji klirinški sistem Halcom je implementirao u centralnoj banci u Iranu.
 

Benchmark: Jeste li imali još neki projekat u Srbiji osim PlatiMo?

Da, u Srbiji smo prvo počeli da sarađujemo sa bankama vezano za elektronsko bankarstvo za corporate klijente, preduzeća. Mislim da sada većina srpskih preduzeća radi sa ovim rešenjem. Elektronskog bankarstva ima više tipova, pa sada puno radimo na elektronskom bankarstvu za retail, tj. za fizička lica, na mobilnom bankarstvu i sve to sa 19 banaka sa kojima sada sarađujemo na tom području.

Benchmark: Imali ste znači neko zaokruženo rešenje koje ste ponudili ovde?

Imamo zaokruženo rešenje za elektronsko bankarstvo i ponudili smo, ali to nije tako veliko kao PlatiMo jer je vezano samo za jednu banku, dok je PlatiMo sistem vezan za više banaka i za mobilnog operatera. Ono što smo još uradili u Srbiji je da smo ponudili manjim bankama koje nemaju dovoljno sredstava da investiraju u sopstveno elektronsko bankarstvo, servere i infrastrukturu, uslugu našeg  data centra za elektronsko bankarstvo. Banke koje ne žele da imaju softver kod sebe i da snose troškove licenci za njega, mogu da se priključe na taj procesni centar i njihovi komitenti kada rade sa tom bankom rade kroz taj procesni centar. Ako gledamo po veličini, to jeste veći sistem od PlatiMo, jer u tom sistemu imamo 19 banaka koje rade elektronsko bankarstvo kroz ovaj centar. Taj projekat postoji od 2002. godine i po njemu je Halcom i postao poznat u Srbiji.

Benchmark: Imate li vašu infrastrukturu za redundantne data centre i off-site backup i sve ostale stvari koje uključuju bezbednost i brzinu obrade?

Apsolutno. Unajmili smo prostoriju kod jednog od ponuđača ovih usluga, što znači da imamo servere kod njih, kao i backup varijantu koja je prema propisima udaljena propisan broj kilometara da u slučaju prirodne katastrofe backup centar ostaje bezbedan.

Benchmark: Koje su vaše garancije u slučaju prekida rada? Za koliko vremena možete obnoviti sve funkcije?

Imamo sa bankama servis level agreement, ali ne možemo ovde otkriti specifičnosti tih ugovora. Postoje nivoi, a svaka banka se odluči kakav nivo želi da uzme i taj isti nivo pruža svojim komitentima. Mi podržavamo sve one koji su standardni za finansijske aplikacije, tako da možemo to da ponudimo bankama. Očekivanja mušterija su veoma visoka i svake godine sve viša i viša, puno energije i sredstava se ulaže u taj deo, dobili smo ISO sertifikate, npr. ISO 27001 za bezbednost informacija. Što se tiče sigurnosti, mislim da smo uvek radili ono što je najsavremenije, a to se svake godine i dalje poboljšava.
 

Benchmark: Koliko vam je trebalo da završite realizaciju PlatiMo?

Od potpisivanja ugovora sa Telenorom do puštanja u produkciju je prošlo otprilike godinu dana.

Benchmark: Pa to uopšte nije mnogo za projekat te veličine.

Da, projekat je bio vrlo uspešan u tom pogledu.

Benchmark: Kako pružate tehničku podršku na svim nivoima? Da li imate direktnu vezu sa krajnjim korisnicima?

Mi imamo kancelarije u Beogradu i imamo zaposlene ljude koji rade na help-desku. Neke banke imaju sopstveni help-desk, pa onda samo rutiraju pitanja na koje ne znaju odgovore nama. Neke banke nemaju svoj help-desk, već iznajmljuju našu pomoć, pa se komitenti obraćaju direktno nama. Znači imamo i prvi i drugi nivo podrške što se tiče krajnjih korisnika.

Benchmark: Onda radite i obuku po potrebi?

Apsolutno. Svako ko dođe da radi na Halcom help-desku prolazi kroz proceduru upoznavanja Halcoma i naših proizvoda, ima hand-on treninge i workshop-ove, a na kraju ga i testiramo.

Benchmark: Znači ja kao krajnji korisnik PlatiMo servisa, ako bih imao neki problem, kada bih pozvao Telenor korisnički servis, da li bi me oni direktno prosledili na vašu podršku?

U slučaju PlatiMo, mi smo drugi nivo podrške za Telenor. Oni imaju svoje ljude za koje smo mi imali organizovanu obuku. Telenor inače ima vrlo moderan sistem obuke i virtuelnih učionica preko kojih smo održali treninge za njihove trenere i za ljude na help-desk-u.

U slučaju problema, krajnji korisnik može da pozove Telenor ili banku i velika je mogućnost da će oni moći da mu pomognu. U slučaju da ipak ne mogu, korisnik može da se obrati direktno nama ili da ih Telenor ili banka nama prosledi, a mi ćemo onda sa njima da otklonimo te teškoće. Posle tehničke podrške mi pružamo i poslovnu podršku i uvek pratimo da li je sve u redu i da li su korisnici zadovoljni.
 

Benchmark: Da li ste radili sa NFC tehnologijom?

Da, NFC tehnologija nam je vrlo poznata. Trenutna generacija telefona još uvek nema podršku za NFC, već  će to doći tek sa novim modelima, ali smo mi razvili rešenje bazirano na NFC stikerima. To su nalepnice sa integrisanim NFC čipom koje svaki korisnik može da zalepi na svoj telefon i da ih koristi umesto svog broja mobilnog telefona kada radi neko plaćanje na POS terminalu. Mi imamo POS terminal sa NFC tehnologijom koji radi kroz ovaj sistem i sva plaćanja se potvrđuju na telefonu.

Ako se radi o plaćanju preko 10 evra, odnosno 1000 dinara, potrebna je potvrda, a u slučaju manjih iznosa, plaćanje može odmah da se obavi bez potvrde. Korisnik u svakom slučaju primi sms poruku da je neko platio sa njegovim stikerom, pa bi u slučaju zloupotrebe odmah znao. Postoji i kumulativni limit, tako da niko ne bi mogao da uzme više nego što je korisnik postavio kao maksimalni iznos. Naravno, mi čekamo i da se pojave novi telefoni i pratimo šta se događa sa NFC tehnologijom uopšte.

Benchmark: Znači sistem potvrde kod NFC plaćanja za veće iznose je sličan kao kod PlatiMo?

Da, tako je.

Benchmark: Šta se događa ako korisnik izgubi telefon?

Korisnik može da definiše limit. Recimo ako se postavi ograničenje od 500 dinara, pa sva plaćanja do 500 dinara ne zahtevaju potvrdu sve dok se kumulativno ne nakupi do limita, ali sledeća naplata, bilo mala, bilo velika, mora da se potvrdi PIN-om. Ako bi neko uzeo moj telefon, može da zloupotrebi samo mali iznos, dok za sve ostalo mora da zna PIN. Sigurnosna politika je inače u domenu banaka, tako da one definišu polise i limite. Za PlatiMo servis se svaka transakcija potrvđuje, tako da je nemoguće zloupotrebiti transakciju, bilo koji iznos da je u pitanju. Čak i da vam neko uzme telefon i sazna vaš PIN, možete pozvati Telenor, banku ili Halcom, a mi smo svi u mogućnosti da odmah blokiramo telefon.

Benchmark: Kakvi su vam planovi za ubuduće? Šta vam je fokus i koje su vam namere kod nas i uopšte?

NFC priča nam je mnogo interesantna. Zajedno sa bankama razmatramo mogućnost da se PlatiMo integriše u postojeće POS terminale. To znači da bi sve prodavnice i robne kuće koje imaju POS terminale uradile softversku nadogradnju koja bi im omogućila da koriste PlatiMo.

Jedna od stvari o kojoj isto razmišljamo je podrška virtuelnim bankama, odnosno nekoj vrsti mobilnog novčanika. Korisnik ne bi morao da ima račun u banci, već može da ima virtuelni novčanik u koji prebacuje novac i onda njime može da plaća. Novac može i da se prebacuje sa bankarskog računa direktno na ovaj račun, koji može imati neko ograničenje zbog kontrole potrošnje i sigurnosti.

Sledeći logičan korak posle sistema kao što je PlatiMo su elektronski računi. Takav sistem recimo već postoji u Vojvodini, gde vam Elektro-Vojvodina šalje elektronski račun na telefon, vi samo potvrdite plaćanje, a plaćanje zatim ide sa vašeg računa u banci na njihov račun. U tom sistemu doduše još uvek treba da dobijete papir sa specifikacijom, dok u sistemu koji je realizovan u Sloveniji, ovaj vam papir više nije potreban, već dobijate samo elektronski račun koji možete platiti preko sistema kao što je PlatiMo. Sve naše analize kažu da su najveće uštede kod ovih sistema sa strane primaoca računa. Ako neka kompanija ima puno dobavljača i prima veliki broj računa, ona ima ogromne troškove što se tiče procesiranja računa i može da ostvari velike uštede korišćenjem ovakvog sistema.

Benchmark: To bi bilo sve za ovaj put. Hvala vam na vremenu i sigurni smo da ćemo uskoro čuti još mnogo toga o kompaniji Halcom.