Intervju: Oven Hjuz, Oracle

Intervju: Oven Hjuz, Oracle

Benchmark: Da li je Cloud Computing budućnost IT-ja u sferi biznisa?

Cloud nije budućnost, Cloud je sadašnjost u svetu IT sistema. Moderan Cloud sistem služi da donese firmi mnoštvo vrednosti u svim oblastima njenog poslovanja i na njega ne treba gledati kao na hardver, softver, servere, ili čak kao prost zbir tih delova. Cloud je sinergija tih delova, koja izvlači najbolje iz svakog od njih i doprinosi da rezulatna bude daleko iznad rezultante zbira svih pojedinačnih delova. Oracle je ponosan što doprinosi izgradnji Cloud budućnosti.

Primera radi, mi u Oracle-u ExaLogic sisteme vidimo kao fundamentalne gradivne blokove od kojih će biti izrađivana privatna Cloud okruženja. Postoji puno razloga zbog kojih su ona u prednosti. Taj blok je prekonfigurisan, tako da vi ne morate da se maltretirate sa konfigurisanjem. Analogija koju koristim jeste da ako hoćete IT sistem u svojoj kompaniji, on treba da pospešuje osnovni biznis, a ne da bude “trošadžija”. Nijedna kompanija koja traži IT sistem ne traži kompleksnost, oni hoće jednostavan sistem sa jednostavnim interfejsom kojim je lako upravljati i koji će doneti dodatnu vrednost osnovnim segmentima poslovanja.

Mi iz IT-ja smo ti koji su potom tradicionalno insistirali na kompleksnosti. Išli smo kod mnoštva vendora, nabavljali puno raznih komponenti sa svih strana, kreirali kompleksne sisteme koji na kraju nisu radili onako kako bismo želeli, što je firme koštalo i vremena i resursa. Firme su išle kod jednog vendora za servere, drugog za storage rešenja, trećeg za mrežna rešenja – nijedan od njih nije pričao sa ostalima, niti je bilo ozbiljnih pokušaja međusobne koordinacije. Iz ove perspektive gledano, pravo je čudo da je godinama tu nešto zaista radilo! Jednostavno smo očekivali da ćemo sklopiti kompleksan sistem od raznih delova i da će to raditi kako treba. I posle se čudili na kakve smo sve probleme nailazili…

Benchmark: Ključ je, dakle, u jednostavnosti?

Analogija koju bih upotrebio glede budućnosti IT sistema je kupovina automobila. Vi hoćete da kupite kola, idete u jednu firmu i kažete da vam treba prevozno sredstvo. Najpre, vama neće padati na pamet da tražite da vam vendor pošalje sve delove kako biste ih vi sami sklopili, a kamoli ono što se u praksi dešava u IT sistemima, da vam nekoliko vendora šalje razne delove kako biste ih vi sami sklapali, konfigurisali, testirali i održavali. IT sistemi idu u budućnost koju će karakterisati pristup “Ključ u bravu”, slično kao kod, na primer, automobila.

Nema smisla da se ne ide tim putem. IT je sazreo kao biznis, ušao je u mejnstrim na svim nivoima. Već ima 40 godina kako IT postoji kao jedan od najbitnijih faktora ne samo u firmama, već i u našim životima. Ta zrelost je dostignuta jer se nalazimo u tački u kojoj praktično možemo da ponudimo klijentima ključ u ruke. Korisnik dobija sistem, uključi ga, i on radi. Mi to želimo da ostvarimo sa našim ExaLogic sistemima i zaista vidimo da to ima smisla. Ne radi se ovde samo o Oracle proizvodima, već se radi o globalnom trendu.

Redukujemo troškove raznih vidova, i redukujemo rizik. Nedavno smo isporučili ExaLogic sistem u Bangaloru u Indiji. Od trenutka kada ga je u luci preuzeo kamion, do trenutka kada je sistem pušten u pogon i bio spreman da prihvati korisnike proteklo je tačno deset sati. I to je ogroman činilac infrastrukture. Nije moguće ostvariti identičnu efikasnost  time što ćete ići kod nekoliko vendora, čak i kada bi svi oni isporučili sve komponente istog dana u istom trenutku. Verovatno će vam trebati minimum desetak dana, barem za sklapanje mašinerije, kao i testiranje – to sve pod uslovom da na naletite na neki problem ili neku nekompatibilnost.

Benchmark: Da li je podrška ključna stvar koju korisnici očekuju od firmi? Šta su, po vašem mišljenju, prednosti Oracele-a u tom domenu?

Pošto se radi o srodnim sistemima, imamo mogućnosti da puštamo koordinisane zakrpe. Patch-evi su veliki problem u celoj industriji. Ako imate mnoštvo komponenti različitih proizvođača, morate sve da zakrpite, zatim da čekate zakrpe drugih vendora, pa onda opet da se “molite” da to sve radi skupa, da ne pravi problem sa kompatibilnošću. Zamislite sada da izbacite zakrpu za neki server, koja pravi smetnje u komunikaciji sa bazom ili mrežom, pa da potom morate da čekate da onaj drugi vendor ispravi problem. Pride, veliko je pitanje da li ti vendori pričaju među sobom. U praksi, vi sprovodite testiranje za njih. Kada se opredelite za Cloud sistem, dobijate prekonfigurisane sisteme koji su već testirani za korisnikove potrebe koje nam on prethodno izloži.

Menadžment softver, operativni sistem, kontrolni firmver, BIOS, logika, mejnfrejm, server, sve to zahteva održavanje i zakrpe, za svaki uređaj u sistemu. Pride, vendori to ne koordinišu. Zakrpa za operativni sistem nema nikakve veze sa firmverom i obrnuto.Ne samo da nećete trošiti vreme i resurse na održavanje sistema, nego postoji još jedan važan aspekat – pošto je to centralizovan sistem koji prima informacije iz svih krajeva sveta, mi smo jedan jedini telefonski poziv koji trebate da okrenete kada se obraćate za podršku. Pride, ma na koji problem da naiđete, velike su šanse da je neko negde već imao identičan problem, i dobijate momentalnu informaciju kako da ga otklonite, jer mi sve te informacije prikupljamo u svojoj bazi. Mi testiramo sve i koristime “1 File Patch” princip. Elegantno, zar ne?
 

Benchmark: Dakle, IT servise budućnosti vidite kao značajno pojednostavljene u odnosu na današnje kompleksne sisteme?

IT treba da stvara dodatnu vrednost, a ne da bude centar troškova. Često imate situaciju da morate održavati komplesne IT sektore unutar firme bez prevelike potrebe za time, tim pre što to osoblje ne može znati o tim sistemima više od kreatora, koji pruža podršku, kao što je to Oracle u slučaju ExaLogic sistema.

I ovde možemo primeniti analogiju. Zamislite da sada od mene neko zatraži da postavim optički kabl. I sada ja trebam da kopam rovove. U redu, ja sam vrlo voljan da to učinim, ja to sigurno ne mogu da učinim podjednako efikasno kao ljudi koji se profesionalno bave time, tako da svoju firmu koštam više (jer će profesionalac to da učini za manje novca), treba mi više vremena i kvalitet posla verovatno neće biti na tom nivou. Tako da je ideja unajmiti nekoga ko će to uraditi bolje, brže i kvalitetnije. Drugačije jednostavno nema smisla. Stoga ja u opisanoj situaciji ne stvaram dodatnu vrednost za firmu, već joj stvaram troškove.

Benchmark: Šta onda sa IT osobljem?

Nemojte me shvatiti pogrešno, ne zagovaram politiku otpuštanja ljudi. Naprotiv, na njih treba gledati kao na novi resurs, koji se može korisnije upotrebiti za podizanje produktivnosti firme, umesto da se njihovi talenti zaključavaju na održavanju uređaja koji će ionako kroz nekoliko godina postati višak.
 

Benchmark: Jedna od prvih stvari koje Vas verovatno pitaju jeste da li bi današnja odluka da se kompanija veže za Oracle tehnologije uticala na sutrašnju slobodu izbora i na koji način…?

Često pitam ljude: “Kako to odabir servera doprinosi vašoj firmi? Ne doprinosi”, jer po definiciji se radi o robi. Neko će dati primedbu da mu se ograničava sloboda izbora, bez obaveze posvećivanju jednom vendoru i mnogi smatraju da, primera radi, ako odaberu ExaData ili ExaLogic sistem postaju “zarobljenici” Oracle-a, jer nakon npr. tri godine ne mogu da pređu na drugog vendora. To nije tačno. Na primer, baza podataka koja se vrti na ExaData rešenjima je identična onoj koja se vrti na Linuxu. Nema nijedne različite komandne linije. Softver nakon startovanja šalje ping i gleda na šta je povezan, da li je to ExaData storage ili nije. Ako se vrati potvrdan odgovor, on aktivira jedan set opcija i ponaša se na jedan način i to je to. Ako je odgovor negativan, ponaša se na drugi način. Storage ne zanima na koji je operativni sistem povezan. ExaLogic sistem se ponaša na sličan način – ako je povezan na jedan način, ponašaće se po određenom setu instrukcija, ako je povezan na drugi, onda po drugom. No, niko ne ograničava korisnika na bilo koji način, on uvek može da se opredeli za migraciju na platformu drugog vendora, ukoliko to želi. Nema specijalne verzije, trika, smicalice koja će naterati korisnika da koristi infrastrukturu koju ne želi, ukoliko tako odabere.

Ima nešto i u definiciji slobode u konkretnom slučaju. Za nas, sloboda jeste rasterećivanje kompanije od problema koji su za nju sekundarne prirode jer ne potiču iz njenog osnovnog biznisa, već iz IT domena i sputavaju je da ostvari svoj potencijal. Sloboda jeste kada je ta kompanija u stanju da ostvari svoj puni potencijal u biznisu kojim se bavi jer nije sputana okolnim problemima.
 

Benchmark: Nudite li usluge konsaltinga za one kojima pre svega ostalog treba savet kako na pravi način iskoristiti moderne tehnologije, jer je taj prvi korak često najteže načiniti?

Nažalost, edukacija je veliki problem, ali smatram da idemo u dobrom smeru. Važno je da biznis prepozna koristi po sebe, ali setite se rečenog o eliminisanju kompleksnosti. Kompanija ne mora znati egzaktno sa svim specifikacijama šta želi i šta joj je potrebno unapred, Oracle je uvek otvoren za konsultacije i podršku, bilo lično bilo preko partnerskih firmi, a slično je i sa drugim kompanijama u ovom sektoru. Biznis ne treba da strahuje, tim pre što mi verovatno imamo već pozamašan broj slučajeva koji su slični i koji se, uz eventualne male modifikacije mogu implementirati. Biznis nama treba da kaže šta želi, a mi smo tu da mu pomognemo da zajednički nađemo načine kako to da ostvari.

Benchmark: Dakle, smatrate da je IT sazreo za velike stvari?

IT je sazreo dotle da može da pruži dodatne pogodnosti za kompletan biznis, bez potrebe da biznis razume IT u dubinu. Naprotiv, biznis uopšte ne bi trebao da “razume” IT. Biznisu treba usluga. U prošlosti se dešavalo da biznisu treba ta i ta usluga, a da IT kaže “Nema problema, imaćemo to kroz 6 meseci.” Čitao sam case study o telekomunikacionoj kompaniji iz Azije, gde je od trenutka pojavljivanja ideje do početka korišćenja iste u svakodnevnom poslovanju prolazilo od šest dana do šest nedelja. Šest nedelja je bio maksimalan period do početka iskorišćavanja ideje i njene implementacije u biznisu – ali pogodite koliko je trebalo IT sektoru da se prilagodi – šest meseci, minimum, zavisno od servisa. Mogli su imati ideju, biti spremni za realizaciju, ali IT to nije mogao da isprati. IT jednostavno nije bio na nivou brzine biznisa. Zamislite još ako bi u međuvremenu konkurent došao do iste ideje i iskoristio je u tom periodu? Katastrofalan gubitak dragocenih resursa.

Upravo to radimo svi zajedno – sa Cloud Computing servisima mi dovodimo IT na nivo brzine biznisa, koja mu je neophodna da bi mogao nesmetano da funkcioniše i da bi IT mogao da stvara dodatnu vrednost kompanijama u pravom, punom smislu te reči. Istovremeno, uklanjamo kompleksnost. Recite i sami, zar to nije smisleno? Svima treba IT koji radi brzinom biznisa.

Benchmark: Hvala puno, gospodine Hjuz!