Reč urednika: Windows 8 tableti, Microsoft i partneri

Filip Majkić

Reč urednika: Windows 8 tableti, Microsoft i partneri

Svedoci smo vremena u kome je brend izuzetno snažna i uticajna stvar, ma koliko se to nama (ne) dopadalo. Brendomanija je raširena u svim aspektima potrošačkog društva, pa zašto ne bi bila i u sferi računarstva, koje je sišlo u mase i postalo potreba savremenog čoveka. Koliko samo stvari i potrepština kupujemo zato što pripadaju određenom brendu, kolikom broju artikala dajemo prednost zato što smo čuli za imena koja stoje iza njih, dok o samom proizvodu ne znamo mnogo? PC tržište je očito debelo poodmaklo u toj fazi razvoja.

Nekako neprimetno – ili možda primetno, ali ne toliko izraženo – je došla do izražaja jedna od posledica silaska PC-ja u mase, a to je da se proizvodi uveliko biraju prema brendu, imenu, reklami, pre nego ulaskom u suštinu računara i upoznavanja šta se to nalazi unutar kućišta.

Snaga brenda

Uostalom, nije li drugi najveći/najvredniji svetski brend postao Apple, kompanija koja se, između ostalog, bavi računarskim proizvodima, i to vrlo uspešno? Naći se odmah iza Koka kole nije mala stvar, ma o kojoj delatnosti da se radi. Upravo je Apple odličan primer kompanije koja je uspela da izgura svoj brend i time podstakne prodaju svojih proizvoda. Korisnici drugih uređaja neće potrčati da zamene svoj postojeći telefon ili laptop čim kompanija izbaci novi, a to se dešava svakih 6-12 meseci. Apple brend je pomogao da se poguraju mnogi proizvodi, pa čak i nove klase proizvoda. Da li bi tableti zaživeli, makar u ovakvoj meri, da Apple nije pogurao stvari svojim iPadom, i da armije fanova nisu bile spremne da kupe bilo šta što izađe iz kuhinje Kupertina? Teško.

No, nije Apple jedini primer brendomanije koja zahvata računarstvo i njegove (pod)segmente. Pogledajte, recimo, Google. Njegovi servisi se u startu dočekuju kao neverovatno inovativni i praktično se podrazumeva njihovo prihvatanje od najširih slojeva korisnika, iako smo svedoci da se na svakih par nedelja određeni servisi zatvaraju kao prevaziđeni i besmisleni. Nexus telefoni, odskora i tableti? Šta je zapravo Nexus telefon, i šta to nudi što ne nudi barem još 7 modela telefona iz te klase? Pa, verovatno ništa, osim što je Google-brendiran, i eventualno što dolazi bez posebnih interfejsa, ali to je već nešto što interesuje nas koji pratimo novotarije, a ne zanima 99% korisnika…

Samsung je takođe dobar primer nekoga ko pokušava da izgradi brend. Iako prepoznat na mnogim poljima, još uvek nije prepoznat kao brend u računarskom svetu, ali ubrzano ide u tom pravcu. Uostalom, i kod nas se počelo sa predstavljanjem telefona, tableta, digitalnih fotoaparata po modnim revijama i u tržnim centrima. Prosto, došlo se do tog stepena, i takvi iskoraci su logični.

Gde je problem

Sada se svi verovatno pitate kakve ovo veze ima sa Microsoftom i Windows 8 tabletima. Kao što (ne) znate, Microsoft je predstavio Surface tablet sa Windows RT operativnim sistemom (derivat “osmice” za tablete sa ARM procesorima), što je označilo otklon od dosadašnje poslovne prakse, o čemu ćemo nešto više reći uskoro. Odmah je došlo do primedbi sa više strana, što od analitičara, što od raznih kompanija. Industrijski izvori, kako Rojters navodi, su toliko nezadovoljni ovom politikom da smatraju da su izdani, da ovim Microsoft stavlja do znanja da je nezadovoljan svojim partnerima i tako dalje.

Najglasniji i verovatno najznačajniji među onima koji su se oglasili javno je svakako Acer. Veliki proizvođač PC računara je davao jasna upozorenja o posledicama predstavljanja sopstvenog tableta još od prvih, nezvaničnih najava da bi se isti mogao pojaviti u prodavnicama. Acer CEO J.T. Wang je rekao da brendirani Microsoft tablet ima vrlo negativan uticaj na Windows 8 ekosistem, kao i na tablet tržište.

Nezadovoljan time što je Microsoft bombastično najavio Surface kao “novu porodicu PC računara”, Wang je upozorio giganta iz Redmonda da razmisli dvaput, te da će to izazvati veoma negativne reakcije drugih brendova. Išao je čak toliko daleko da ukaže da Microsoft ima veoma neslavan istorijat balansiranja sopstvenog hardvera i softvera u jedinstven proizvod. Sve to je rekao još 6. avgusta, dakle mesecima pre dolaska samog uređaja, ili operativnog sistema. Osnovne primedbe se nisu promenile ni do danas. Bili ovi proizvođači uplašeni za svoje pozicije ili ne, njihovi stavovi se ne mogu tek tako ignorisati…

Upoznajmo Surface

Šta je zapravo taj famozni uređaj koji je povod svih ovih previranja? Pa, jednostavno rečeno, tablet koji je proizveo (ili bolje rečeno, brendirao) Microsoft. On dolazi sa Windows RT operativnim sistemom (derivat Windows 8 OS-a) ili “punom” verzijom zvanom Windows 8 Pro (u zavisnosti od toga da li se hardver bazira na ARM ili x86 procesorima) i kao takav predviđen je da bude “demonstrator sposobnosti nove klase PC uređaja”, kako navodi matična kompanija, odnosno Windows tableta.

Dizajniran i izrađen od strane Microsofta, kako se ponosno ističe na sajtu, tablet je izrađen od legure magnezijuma i inicijalno je dostupan u tri verzije: dve sa po 32 GB memorije (jedna sa tastaturom, druga bez nje) i jednoj sa 64 GB RAM memorije. U ovim varijantama se radi o ARM hardveru, odnosno Tegra 3 čipu koji radi na 1,3 GHz. Tablet raspolaže  sa 2 GB RAM memorije, ima ekran od 10,6 inča rezolucije 1366 x 768 piksela (već vidimo mnoge PC entuzijaste kako proklinju HD Ready koncept), sa frontalnom i zadnjom kamerom, USB i video konektorima, masom od 680 grama i tako dalje. Cene ovih tableta iznose 500, 600 i 700 dolara, respektivno.

U januaru bi trebalo da se pojavi i interesantnija, ali svakako i daleko skuplja varijanta, Surface tablet sa Windows 8 Pro operativnim sistemom i x86 procesorom. Ovaj računar – da, računar, jer će koristiti dvojezgarni Intel Core i5 procesor – će imati i Full HD ekran (1920×1080), 4 GB memorije, SSD od 64 ili 128 GB, USB 3.0, Mini DisplayPort i tako dalje. To je impresivno na papiru, ali da li će biti podjednako impresivno i u praksi, imajući u vidu potrošnju, namenu, ali i skoro čitav kilogram mase što nije baš naročito pogodno za opušteno držanje u rukama, to ćemo videti. Da ne spominjemo cenu, za koju očekujemo da bude četvorocifrena. Da li smo nešto zaboravili? Ah, da – Surface tableti su dostupni u više boja…

Dakle, ne naročito jak takmac, mnogi bi zavrteli glavom – makar u ovom trenutku. Sa ne naročito impresivnim performansama, visokom cenom, konkurencijom koja se već etablirala (posebno u domenu sofverskih ekosistema) i koja dominira tržištem tableta, Surface ne deluje kao naročito sjajna kupovina. Izuzmemo li snagu brenda, naravno. Posebno je fijasko sa konceptom Windows RT OS-a, odnosno nedostatkom aplikacija i potrebe da se sve Windows aplikacije rekompajliraju za njega (budući da one nisu predviđene da rade na ARM hardveru) doprineo mlakom prihvatanju, jer je ovakav tablet de facto odvojen ekosistem od svih ostalih, sa korisničke strane. Da, Microsoft je “rasprodao” Surface, ali nijednog trenutka nije rečeno koliko ih je uopšte proizvedeno. No, postoje dublji razlozi za ovakva previranja među partnerima i oni ne leže u karakteristikama samog uređaja…

Poslovna filozofija

Obratite pažnju da smo ispod prethodnog podnaslova upotrebili izraz “povod”. Povod, jer je uzrok negde drugde. Pravi uzrok ovih neslaganja jeste u poslovnoj filozofiji, a konkretan proizvod je samo izraz svega toga. Naime, Microsoftova poslovna filozofija već godinama, a zašto ne reći i decenijama, jeste da se oslanja na svoje partnere kako bi preko njih raširio svoj ekosistem. Idući suprotnim putem od “jedan kalup za sve”, Microsoft je uspeo da se proširi i uđe u sve pore tržišnih niša kada se radi o PC računarima.

Zašto bi glavni štab u Redmondu vodio računa o tome kakav računar treba Rusiji, kakav Indiji, kakav SAD-u, a kakav Italiji? Ima ko će da vodi računa o tome – njihovi partneri, koji nude svoje proizvode i nadmeću se u tržišnoj utakmici u kojoj je naizgled najveći pobednik – kupac. Dok se Acer, ASUS, MSI, Dell, HP i ostali takmiče ko će svoj proizvod ponuditi jeftinije, kupac (naizgled) pobeđuje. Filozofija je jednostavna i jasna – prepustiti hardverskim partnerima da se nadmeću i takmiče, a zadržati primat u softveru i biti prisutan na što većem broju proizvoda.

Međutim, sada poslovni partneri Microsofta shvataju probleme sa takvom filozofijom. Microsoft tu zapravo ponajviše profitira, dok oni jedni drugima uzimaju deo kolača koji je fiksan. Uz sve to, sada Microsoft želi da uđe na tržište hardvera, odnosno da ponudi sopstveni proizvod sa sopstvenim brendom, koji bi dodatno uticao na prodaju uređaja njihovih partnera.

Da se poslužimo rečima Kembela Kana, šefa globalnih PC operacija u Aceru: “Ako Microsoft bude ponudio i hardver povrh svega, šta onda nama ostaje? Šta mi da ponudimo, čime da se bavimo, šta da radimo? Da li da tražimo alternative? Sa jedne strane, Microsoft je naš partner, ali sa druge, njegov potez ga čini ne samo našim takmacem, već konkurentom svih PC proizvođača.” Verovatno su ove reči sasvim dovoljne da opišu ugao gledišta PC proizvođača…

Nisu samo PC proizvođači oni koji se bune i koji su nezadovoljni. Nokia je u velikim problemima. Nekadašnji gigant mobilne industrije je jedan od onih koji se oslanjaju na mobilni softver Microsofta (uz solidnu finansijsku injekciju, dabome), ali su i oni ugroženi ovim najavama. Finska kompanija je već najavila da odustaje od Windows 8 tableta, za koji je očigledno imala određene planove, a nema sumnje da je potez Microsofta da direktno uđe na tablet tržište imao uticaja na takvu odluku. Šta tek reći ukoliko Microsoft izbaci i sopstveni smartfon,  Surface Phone, kako se šuška u poslednje vreme – Nokia će moći da zatvori firmu (makar njen glavni deo – mape još uvek odlično funkcionišu)…

Šta tek reći za Gejba Njuela, prvog čoveka Valve-a, koji je Windows 8 nazvao katastrofom? “Smatram da je Windows 8 katastrofa za sve u PC sferi. Izgubićemo neke od najvećih PC/OEM proizvođača, koji će sami napustiti tržište. Margine će biti uništene za mnoge, i time će biti eliminisan njihov motiv da posluju u PC domenu,” rekao je Njuel, ne jednom. Naravno, prvi čovek kompanije Valve je rekao mnogo toga, od zaricanja da nikada neće podržati Apple (da bi potom i sam kupio MacBook Pro za kućnu mašinu i podržao Apple Mac OS X igre na Steam servisu čiji je Valve vlasnik), pa do davanja raznih bombastičnih najava koje se nikada nisu ostvarile.

No, da ovaj put Valve ozbiljno razvija alternative pokazuje i predstavljanje Valve sekcije prodaje igara za Linux. Njuel gore navedeno i jeste izrekao u sklopu inicijative za podršku gejmingu na Linuxu, gde je Windows 8 uzeo kao primer zbog čega “igračka industrija mora imati alternativu.” Ako pitate autora ovih redova za stav, u roku od šest meseci očekujte da Gejb Njuel otvori  sekciju Valve Store-a posvećenu Windows igrama koje se igraju preko ekrana osetljivih na dodir, čija će eksplozija uslediti u narednom periodu…

Microsoftov ugao

Međutim, nije ugao gledanja partnera jedini. Ne smemo ispustiti iz vida ugao gledanja na celu priču kompanije Microsoft. Prosto, kompanija je pod teretom velikog uspeha na PC tržištu i želi da ga ponovi na mobilnom tržištu. No, u tabletima i telefonima ne beleži ni približno takve rezultate. Analiza razloga za to bi zahtevala poseban tekst (ili čak serijal tekstova), pa se nećemo previše kretati u tom smeru. Međutim, u Redmondu mogu i ovako da kažu: “gospodo partneri, imali ste priliku da zauzmete dobar deo tržišta sa do sada dostupnim softverom, i šta ste uradili?” Od svih njegovih partnera, značajan udeo u segmentu tableta imaju samo Samsung i ASUS, a i oni skupa zauzimaju ispod 10 odsto tablet tržišta. Dakle, Microsoft ima vrlo dobar razlog za promenu dosadašnje taktike na polju mobilnih uređaja, zvali se oni tableti, PC računari (iako su to tek uslovno) ili telefoni…

Ovo nije prvi izlet Microsofta u tržište hardvera. Setimo se dva naizgled oprečna primera, konzola i multimedijalnih plejera. Xbox je, nakon inicijalnih štucanja, na kraju ipak zabeležio veliki uspeh i odneo ogroman deo tržišta, obezbedivši Microsoftu ogromne izvore prihoda ne samo u domenu gejminga, već i multimedije, budući da je konzola vremenom prerasla u multimedijalni centar. Sa druge strane, Zune plejeri i prateći servisi su doživeli tužnu sudbinu. Kojim li će se putem ići u domenu tablet PCjeva?

Surface budućnost ili prošlost?

Odgovor na to pitanje se krije u namerama Microsofta i njegovim planovima za budućnost. Da bismo znali kojim će putem krenuti kompanija, fali nam ključni podatak – da li su sa Surface tabletom samo želeli da “malo poguraju” tržište na samom startu, jer je svaki početak težak, želeći da podstaknu prihvatanje nove klase Windows 8 tableta kod krajnjih korisnika, ili imaju ozbiljnih namera da se upuste u plasiranje proizvoda pod sopstvenim brendom?

U principu, narednih 6 meseci će nam pružiti odgovor na to pitanje. Ako bude želeo da ostane tu za budućnost, Microsoft će sasvim sigurno povećati narudžbine i proizvodnju svog tableta i neće se dugo ostati na “rasprodanim količinama”, ma kolike one bile. Za očekivati je da bi mogla da usledi i najava Surface 2 tableta, kao i Surface Phone smartfona. Na taj način ćemo videti da li je Microsoft došao na tržište hardvera da tu ostane u budućnosti, ili je samo hteo da malo pogura inicijalno prihvatanje. Videli smo već iz istorije sa Xbox konzolama i Zune plejerima da se Microsoft ne libi da “opipava” tržište (na jednom globalnom, gigantskom nivou, gde se uložene milijarde smatraju opipavanjem pulsa, dabome), te da potom uleti punom snagom ukoliko oseti da tu ima potencijala, ili pak da se povuče, ako shvati da nema šta da traži u nadmetanju sa konkurencijom u tržišnom segmentu.

Tu je i pitanje opšteg poretka PC industrije. Hoće li se iz fundamenta promeniti odnos partnera i Microsofta? Da li Microsoft predviđa sunovrat PC industrije, i želi da se “izvuče” dok je vreme, nudeći korisnicima prelazak na nešto novo, a opet slično onome što je bilo. Ili samo pokušava da objedini sve u jedan koherentan ekosistem kojim dominiraju “Prozori”, pridobijajući za sebe ono što može u mobilnoj sferi? U budućnosti, gotovo sigurno, stvari neće ići kao što su išle do sada i mnogi će odnosi i tržišne filozofije, samim tim i poslovne politike, morati da se preispitaju, promene, modifikuju, negde blago, a negde u korenu. Dugoročno gledano, naravno.

Jedno je sigurno – ovaj put je na ispitu i snaga brenda. Microsoftov brend će biti testiran kao nikada pre. Da li će uopšte iz ove situacije moći da se nađe pobednik? Ako se Microsoft povuče, svaki njegov naredni pokušaj će biti doživljavan kao neozbiljnost, a ako ostane, njegovi partneri će imati velikih primedbi. Ne treba isključiti ni raskidanje nekih veza koje su doskora postojale. Opet, test za Microsoftov brend će biti i ostvareni tržišni udeo. Uz svo razumevanje za težak početak i problematiku ulaska u tržište gde glavni igrači već postoje (probajte da zamislite ulazak operativnog sistema na PC tržište gde dominira Microsoft), neće biti izgovora ukoliko tržišni udeo bude razočarao. Vreme će nam dati odgovor na pitanje da li je Microsoft promenio filozofiju, i bez obzira da li jeste, hoće li promena/vraćanje na staro biti pravi potez.