U poseti Telenor Data Centru

Filip Majkić

U poseti Telenor Data Centru

Rastuće potrebe srpskog tržišta nije više tako lako podmiriti. Toliko pričamo o Data Centrima, Cloud rešenjima, a propuštamo da sagledamo da neko treba da ponudi i adekvatnu infrastrukturu, koja bi podržala srpsko tržište. Dodatni problem se javlja usled neuređenosti, i nejasnih potreba pojedinih kompanija, često upravo onih koji bi trebali da diktiraju tržišni razvoj i budu pioniri u korišćenju IT usluga, ali koje nisu u stanju da ga pravilno koriste ili adekvatno sagledaju korist od implementacije modernih tehnologija. Narodski rečeno, potrebno je da neko “povuče”. A to mogu samo najveći i najdalekovidniji, koji su u stanju da predvide šta će se dešavati u narednim godinama, ili da diktiraju tempo razvoja. U konkretnom slučaju, to je kompanija Telenor, koja je otvorila svoj Data Centar i učinila ga dostupnim klijentima.
 

Šta je zapravo Data Centar? U suštini, radi se o postrojenju koje se koristi za smeštanje kompjuterskih sistema i prateće opreme, kao što su telekomunikacioni ili storidž sistemi, zajedno sa kompleksnom infrastrukturom koja obezbeđuje nesmetano hlađenje, napajanje i održavanje te mase računara, kao i njenu komunikaciju “sa spoljnim svetom”, uz prisustvo bezbednosnih sistema iz očiglednih razloga. Radi se o krucijalnim postrojenjima za moderno funkcionisanje IT-ja.

Telenor Tier 3 Data Centar, kako mu glasi puno ime, se nalazi na Novom Beogradu. Ovde se na 2.600 metara kvadratnih nalazi kompletno postrojenje sa pratećom infrastrukturom koje podržava Tier 3 specifikacije standarda za Data Centre (više o tome nešto kasnije). Trospratno postrojenje je, dakle, tu, na najgušće naseljenoj i najbrojnijoj opštini u Srbiji koja je postala neka vrsta poslovnog središta Beograda, pa i čitave zemlje, spremno da podrži sve kojima su potrebni telehausing srervisi, odnosno koji žele da razvijaju sopstveno poslovanje koristeći IT resurse na pravilan način. Upoznajmo Telenor Data Centar…

Kome je namenjen

Telenor Tier 3 Data Centar je namenjen svim korisnicima kojima su potrebne telehausing usluge. To u praksi znači da su usluge Data Centra namenjene velikim kompanijama i zadovoljavanju njihovih rastućih IT potreba, finansijskim institucijama, internet provajderima, provajderima različitih sadržaja i servisa, kao i svima ostalima kojima je dostupnost usluga, kao i bezbednost opreme i IT sistema od primarne poslovne važnosti. Dakle, radi se o Data Centru čije usluge mogu podjednako koristiti i velike banke, i trgovine, i internet provajderi, baš kao i firme koje se bave uslugama ili nude određene servise dostupne preko interneta, i tako dalje. Naizgled, vrlo širok dijapazon kada je reč o ciljnoj grupi, ali verujemo da je raznolikost u konkretnom slučaju samo prednost, imajući u vidu šarenolikost na srpskoj privrednoj sceni, kao i neujednačen stepen razvoja mnogih kompanija. U svakom slučaju, Telenor Tier 3 Data Centar je tu da ispuni potrebe kompanija za efikasnim IT operacijama bez potrebe značajnih ulaganja u sopstvenu (telekomunikacionu i svaku drugu) infrastrukturu.

Tier 3

Šta u stvari predstavlja Tier 3 u imenu Telenor Data Centra? Prosto rečeno, radi se o nomenklaturi koja deli Data Centre na osnovu njihovih karakteristika, mogućnosti i namene. Standardi za Data Centre su definisani u TIA-942:Data Center Standards Overview aktu. Poslužimo se sintagmom da slika govori više od 1000 reči, i pogledajmo šta u praksi označava Tier 3. Na slici ispod možete videti koje su razlike između pojedinih tipova Data Centara.

Dakle, radi se o „trećem nivou“ Data Centara u nomenklaturi istih, predviđenom za velike kompanije. Kako u Srbiji verovatno u ovom trenutku i nema kompanija sa potrebama koje zadovoljava tek Tier 4 (a usudili bismo se reći da svakako nema onih koje bi bile raspoložene da to plate), možemo reći da je Tier 3 Data Centar idealno prilagođen rastućim potrebama srpskog tržišta. Godišnja raspoloživost sistema napajanja je na nivou od 99,9999% (53 minute godišnje), što je čak i bolje od uslova Tier 4 standarda, dovoljno govori o izuzetno visokom stepenu pouzdanosti ovog Data Centra. Mnoge komponente Telenor Data Centra su urađene u skladu sa Tier 4 standardom, ali se standardizacija vrši na nivou pouzdanosti najslabijeg podsistema, što je u ovom slučaju N+1.

Ovakav Data Centar je u stanju da izdrži bez spoljnog napajanja/struje u slučaju prekida do 72 sata, pre nego što se njegovi agregati moraju dopuniti gorivom. Istovremeno, obezbeđene su brojne staze za  obezbeđivanje hlađenja, kao i dovod energije sa barem dva izvora, tako da je time poboljšana bezbednost i smanjena, odnosno eliminisana zavisnost od kvara jedne dovodne linije.Otpornost na kvar po N+1 sistemu je izuzetno visoka – ne i najviša moguća, jer je to rezervisano za Tier 4 Data Centre. Za kraj, spomenimo da je obezbeđeno da se kompletna infrastruktura može istovremeno održavati, uz obezbeđen pristup svakom njenom pojedinačnom delu.

Građevina, sobe

Kao što smo već pomenuli u uvodu teksta, postrojenje nudi 2.600 metara kvadratnih prostora, pri čemu se tehnički prostor prostire na tri nivoa/sprata. Sam ulaz je moguć isključivo kroz strogo kontrolisane ulazne kapije. Prisutan je i deo za utovar/istovar preko koga se vrše redovne isporuke ili unos/iznos potrebne opreme, baš kao i teretni lift, koji je u stanju da podigne ekstremne težine (kapaciteta do 2.500 kilograma).

Same sobe su kreirane tako da budu u stanju da izdrže mase do 1.500 kilograma po kvadratnom metru. Čitaocima će biti zanimljivo da su i vrata standardizovana, i sva vrata imaju visinu i širinu od 2,6 i 1,7 metara, respektivno. Visina plafona varira od sobe do sobe, i kreće se od minimalnih 3,85 metara pa naviše. Dobili smo informaciju da je „prosečna visina plafona“ unutar objekta tačno 4,24 metara, premda smo se na licu mesta uverili da ima i daleko viših, što kako rekosmo varira u zavisnosti od sobe, odnosno opreme koja se u nju smešta i njene namene.

Oprema se smešta u rekove, opciono u kaveze i posebne server sale, tamo gde se ispostavi da rekovi nisu dovoljni. U prostorijama se nalaze antistatičke pločice, dimenzija 60 x 60 centimetara. Podovi su takođe u klasi „uzdignutih“, i to za 65 centimetara. U principu, ispod uzdignutog poda prolaze kablovi za napajanje, dok se telekomunikacioni kablovi montiraju na nosačima ispod plafona. Na nivou celog objekta nema ukrštanja telekomunikacionih i strujnih kablova, čime je ispunjena još jedna stavka u Tier3 standardizaciji.

Bezbednost, klima, napajanje

Nad svim sistemima se vrši “24/7/365” monitoring (treba li pominjati video nadzor?). Spomenuli smo već da je sam pristup u Data Centar moguć isključivo na strogo kontrolisanim ulazima/kapijama, i samo je autorizovanom osoblju moguć pristup u objekat. Autorizovanom osoblju omogućen je pristup u bilo koje doba dana ili noći (24/7). Svaki ulaz se uredno beleži  i kreiraju se logovi. Takođe, centar je podeljen u više bezbednosnih zona sa posebnim alarmima i elektronskim pristupima preko kartica. Sve u svemu – bezbednost je maksimalna. Elektronski sistemi koriste ID kartice sa PIN kodovima i omogućavaju kontinualan monitoring. Višestruki bezbednosni nivoi se prožimaju, a ide se od dvostrukih čeličnih vrata, pa sve do ključeva za pojedine rekove korisnika, pri čemu se može uzeti samo jedan ključ (onaj koji se nakon prijave otpusti magnetski), kojim se pristupa samo tačno određenom reku.

Među osnovnim funkcijama je i održavanje uniformnih mikro-klimatskih uslova. Ceo Data Centar predstavlja područje na kome se kontroliše temperatura. Radi se o “24 +/- 2 C”okruženju, odnosno temperatura iznosi od 22 do 26 stepeni, bez obzira na spoljne klimatske uslove, dok se vlažnost vazduha održava na “50 +/- 10%”, odnosno iznosi od 40% do 60%, sve zarad obezbeđivanja uslova za rad komponenti i opreme smeštene u Data Centar. Erkondišn je takođe redundantnog tipa.

Za bekap napajanja je zadužen dizel generator, koji u skladu sa Tier 3 specifikacijama Data Centara omogućava 72-časovnu autonomiju za kompletan objekat. Nakon toga se mora dopuniti, što nije problem jer postoji poseban dovod za cisternu, odnosno gorivo za dizel agregat. Rekovi sa dva izvora napajanja, sa UPS-a A i UPS-a B, u skladu sa Tier 3 standardima Data Centra po kojima se mora obezbediti nezavisno napajanje sa dva izvora za svako parče opreme. Na svakom reku se nalazi 18 priključaka od 10 A, odnosno 4 priključka od 16 A.Redundantni UPS sistemi imaju autonomiju deklarisanu na 2 sata. Struje, dabome, nikad dosta u ovakvom okruženju.

Zidovi su izrađeni od izolirajućih materijala, a obezbeđeni su aparati protiv požara (i to popriličan broj istih). Konačno, tu je i sistem ranog upozorenja na dim, koji je laserskog tipa. Tu je i automatizovani protivpožarni sistem, a zlu ne trebalo, protivpožarna brigada je udaljena svega 12 minuta od Data Centra.

Korisnik na prvom mestu

Telenor se obavezuje da će u svom Data Centru obezbediti neprekidno napajanje, monitoring i kontrolu okruženja, kao i izveštavanje korisnika, za svu opremu koju korisnici budu instalirali u Data Centar. Usluga podrazumeva smeštanje opreme u preinstalirane kabinete i obezbeđivanje napajanja iz dva nezavisna izvora, prostor za smeštanje opreme, kao i obezbeđivanje telekomunikacione infrastrukture kako bi se povezala oprema korisnika na Telenor mrežu ili korisnikov intranet.

Mislili ste da je to sve? Postoji i poseban web portal, koji je dostupan svim korisnicima telehausing usluga. Putem njega, korisnici mogu vršiti monitoring pojedinih (ili svih) aspekata servisa o kojima smo do sada govorili, i imati uvid u sve relevantne parametre, kao što su uvid u temperaturu i vlažnost vazduha, video nadzor, iskorišćenost internet kapaciteta, potrošnja energije…Sve to i još mnogo toga je dostupno korisnicima preko posebnog portala, kome pristup dobijaju automatski kada postanu korsinici usluga ovog Data Centra.

Kako zapravo iznutra izgleda jedan od najnaprednijih Data Centara u Jugoistočnoj Evropi? Puno smo slušali o Data Centrima i “kompjuterskim farmama”, mistifikovali ih i govorili o njima kao o nečemu što je gotovo van granica naše spoznaje. Vreme je za malo demistifikacije. Malo šta će spolja odati trospratnicu kao mesto gde se čuva tako značajna oprema, odnosno sa takvom infrastrukturom – uostalom, tako je i pravljena…

No, pre nego što pređemo na unutrašnjost, ne možemo ostati imuni na spoljašnjost. Ukupan kapacitet objekta je 3,5 MW, što dovoljno govori o njegovim potencijalima. Ceo objekat je ograđen ogradom sa stubovima, otpornim na probijanje vozila mase do 6 tona pri brzini od 60 km/h. Ipak, vrlo bombastično deluju “stubići” crne boje, koji u stvari predstavljaju IC barijere, te je nemoguće opremi naneti štetu na daljinu elektronskim ometačima.
 

Prolazimo kroz ulazni punkt obezbeđen duplim vratima, između kojih se nalazi bezbednosni ček-point. U samoj zgradi “nema osoblja”, odnosno unutra se ulazi isključivo po unapred utvrđenoj proceduri, u slučaju unosa opreme ili rada na objektu i prostorijama. Na prizemlju je smeštena infrastruktura i to je sve što se nalazi na njemu. Veliki teretni lift, o kome smo već govorili, je tu da prihvati – teret. U principu, on se koristi samo za prenos opreme, dok su osobe dužne da koriste stepenice. Srećom, za nas je načinjen izuzetak…

Za maksimalnu pouzdanost je neophodno “imati napajanje u rezervi”. Drugim rečima – baterije, kao što možete videti na gornjoj slici. Čitava jedna soba posvećena je skladištenju rezervnih baterija, od kojih svaka izdržava po pola sata u maksimalnom opterećenju. Zlu ne trebalo, ali po svim standardima propisano.
 

Nastavili smo krstarenje spratovima postrojenja, vođeni našim domaćinima iz Telenora. Naravno, najviše su nas zanimale sobe sa rekovima. Rekovi imaju i zaseban video nadzor koji je dostupan i korisnicima preko već pomenutog portala – ali ograničen na korisnikovu opremu (nema virkanja na opremu drugih korisnika). Dakle, video nadzor imate nad svojim rekom – i to je to. Zatekli smo sobe koje su ispunjene sa maksimalnim kapacitetom, ali i potpuno prazne i za instalaciju spremne prostorije, koje će biti popunjavane kako se bude ukazivala potreba, odnosno kako bude rastao broj klijenata. Jedno je sigurno – postoji puno mesta za proširenje…

Evo još jednog osvrta na protivpožarni mehanizam. Gotovo sve boce su pod pritiskom od 300 bara, a koristi se specijalna gasna smesa koja je “maksimalno neškodljiva” po ljude, i istovremeno izuzetno efikasna u gašenju požara. Ni na tome se nije štedelo…

Posebno impresivno deluje što je sve u postrojenju testirano u realnim situacijama. Svi podaci koje smo iznosili na ovim stranicama su itekako provereni u praksi, i to pod maksimalnim opterećenjem. Prosto, u ovakvim postrojenjima nema prostora za grešku, niti se ima pravo na nju. Poverenje i pouzdanost su daleko najbitniji parametri za ovako ozbiljne stvari…

Benchmark ima zadovoljstvo da svojim čitaocima predstavi gospodina Branka Mitrovića, koji u Telenoru obavlja funkciju Wholesale Affairs Director, i koji se, uslovno rečeno, najviše pita oko Data Centra i daljim pravcima njegovog razvoja. Po njegovim rečima, ovo je za Telenor tek početak, a Data Centar je napravljen da bi se u njega smeštala Telenorova infrastruktura – tek kasnije se dolazi do faze komercijalizacije, te da je Data Centar urađen po svim relevantnim standardima kako bi bio osnova samog Telenora, što on danas i jeste.

Mogli bismo da se vratimo na sam početak priče – čemu zapravo služi Data Centar u Srbiji i ko će ga koristiti?

Branko Mitrović, Telenor: Možemo govoriti o dva smera – jedan je industrija kojom se mi bavimo,  Data Centar je neophodnost i neminovnost za naš posao. Potpuna operativnost i visoka raspoloživost telekomunikacionih sistema  bez ovakvog objekta ne može da se zamisli. Sa druge strane, Data Centri su neminovnost i za druge grane industrije. Telehousing usluge Telenor Data Centra prilagođene su potrebama velikih kompanija, finansijskih institucija, međunarodnih kerijera, content i Internet provajdera, kao i svima kojima su dostupnost usluge i sigurnost opreme i IT sistema od primarne važnosti za poslovanje. IT tržište, generalno, ne može da se razvija nakon određenog nivoa bez infrastrukturne podrške ovakvog tipa.
 

Koliko je trajala realizacija izgradnje Data Centra?

Možemo reći da je priprema počela još u septembru 2006. godine, od kada kompanija posluje pod Telenor brendom. Zatečeni Data Centar nije odgovarao budućim planovima kompanije za adekvatan smeštaj telekomunikacione opreme, te se pristupilo pronalaženju lokacije, projektovanju i izgradnji savremenog Tier 3 Data Centra. Projektovan je da zadovolji i podrži kako trenutne, tako i dugoročne potrebe Telenora vezanih za njegovo poslovanje na ovom tržištu. Sam objekat predstavlja i značajnu investiciju, koja je još jedan od dokaza dugoročnih planova Telenora vezanih za poslovanje na tržištu Srbije, za šta je Telenor Tier 3 Data Centar jedan od infrastrukturnih oslonaca.Kod nas je Data Centar poznatiji kao THQ – Technology Headquarter, i mislim da to najbolje opisuje kako ga doživljavamo. Od prošle godine on to i jeste.

Kako se rodila ideja o Data Centru kao mestu koje nudi telehausing usluge partnerima i klijentima?

Tokom projektovanja našeg Data Centra analizirane su trenutne i buduće potrebe naših korisnika i potencijalnih klijenata za profesionalnim telehousing uslugama u skladu sa najsavremenijim industrijskim standardima. Kako kod nas, a ni u bližem okruženju nije postojao objekat ovog nivoa, odlučeno je da se izgradi i deo namenjem komercijalnom pružanju telehousing usluga. Data centar je izgradjen i opremljen u skladu sa preporukama Tier3 standarda i potrebama korisnika koji žele da obezbede efikasno IT poslovanje bez značajnijih ulaganja u sopstvenu telekomunikacionu infarstrukturu. Telehousing usluge Telenorovog Data Centra dostupne su korisnicima počev od januara 2011. godine, da podrže ne samo širenje našeg poslovanja, već i poslovanja drugih kompanija, naših partnera i klijenata. 

Koje su za vas ključne uslugeData Centra?

Telehousing usluge u Telenorovom Data Centru pružaju se pod uslovima koji podrazumevaju konstantnu kontrolu mikroklimatskog okruženja, potpunu redudansu sistema napajanja, telekomunikacionu infrastrukturu za povezivanje u zemlji i inostranstvu, kao i vrhunski bezbednosni sistem video nadzora opreme uz monitoring i višestruku kontrolu pristupa objektu i prostoru u kom je smeštena oprema korisnika. Korisnicima je na raspolaganju prostorzasmeštajnjihoveopreme, preinstaliranirekovi, kao i kaveziiliposebne data sobe u zavisnosti od potreba korisnika. Kompletannadzornad Data Centrom se vršiiz Telenor Network Operation Centra. Korisnicima je na raspolaganju jedinstveni web portal gde je u realnom vremenu moguće pratiti sve relevantne parametre usluge (potrošnja električne energije, iskorišćenost Internet kapacitata,  temepatura i vlažnost vazduha, video nadzor…)
 

Možete li nam dati nekoliko tipova klijenata usluga Data Centra?

Za ovako kratko vreme, od početka godine, korisnik naših telehousing usluga je postala jedna od najvećih banaka koje posluju na ovim prostorima, jedan od najvećih internet provajdera u Srbiji, imamo dva međunarodna  operatora , međunarodne i domaće content provajdere…Interosovanje za korišćenje Telenor Data Centra je veliko i dodatne Data sobe se otvaraju u skladu sa potrebama klijenata, svih onih koji se bave naprednim informacionim tehnologijama.

Da li vidite prostor za grananje Data Centra, odnosno na otvaranje sličnih objekata po Srbiji? Verovatno postoje firme koje ne mogu sebi da priušte da koriste ovakav objekat, ali bi im slična tehnologija na nižem nivou svakako mogla biti zanimljiva?

Mi uveliko razmišljamo o tome, postoje i interni projekti u okviru kompanije.Razmišlja se u tom pravcu i analiziraju se pojedine lokacije u Beogradu i Srbiji. Zaista je tako kako ste rekli, i mi to vidimo u svakodnevnom kontaktu sa klijentima. Dešava se da dođe klijent  komesu uslovi u našem Data centru idealniza primarnu lokaciju (za šta je Telenor Data Centar pre svega i namenjen), ali mu je potrebna sekundarna/redudantna lokacija,koja ne mora da zadovoljava tako stroge kriterijume, ali odgovara njegovim potrebama i onome što on očekuje od sekundarnog objekta. Često dobijamo  zahteve  da sekundarna lokacija mora da bude bar na 100 kilometara udaljenosti od primarne, ili da je “bar sa druge strane reke” i slično. Postoje i potencijalni klijenti kojima ne treba ovoliki nivo kvaliteta i sigurnosti telehousing usluge, jer im njihov biznis model ne omogućava to.

U svakom slučaju, radimo na tome. Nije nam u primarnom fokusu, ali sve zavisi od tržišta, od klijenata. Osluškujemo potrebe klijenata i u skladu sa tim se ponašamo. Kao, uostalom, i svaka druga kompanija koja teži zdravom poslovanju, sopstvenom razvoju i razvoju svog okruženja. Samo jednu stvar ne želimo da radimo – da vršimo bilo kakve improvizacije da bi omogućili telehousing usluge. Prosto, ne želimo da za takve stvari vezujemo naš brend.

Kako potencijalni klijenti i zainteresovani mogu da vam priđu ukoliko ih interesuju telehausing usluge?

Direktno se komunicira i obavljaju marketinške aktivnosti. Marljivo radimo na promociji i smatramo da najveći broj potencijalnih klijenata već jeste obavešten. Takođe dosta se radi i na internomupoznavanju i obučavanju naših zaposlenih kako bi mogli identifikovatii opslužiti potrebe korisnika za telehousing uslugama. Držimo otvorenim sve kanale komunikacije, uključujući i Call Centar. Dakle, dovoljno je da zainteresovani koji nema direktne kontakte pozove Telenor Call Centar, i biće usmeren “na pravu adresu”, u skladu sa internim procedurama u Telenoru, nakon čega ćemo zakazati sastanak i tako dalje. Mi (wholesale) se bavimo komercijalnim aspektima telehausinga – telefon, mail, sastanak sa klijentom, konsultacije. Trudimo se da izađemo u susret svim zainteresovanima. Vrlo smo otvoreni za saradnju, a najlakši kontakt je slanjem maila na [email protected].

Da li vidite državne institucije kao neke od vaših budućih klijenata?

Iskreno, mi ih vidimo kao veliki potencijal za buduću saradnju i više smo nego otvoreni prema takvoj mogućnosti. Oni su više nego dobrodošli. Vraćamo se na početak priče, država i državne institucije su upravo jedni od onih koji barataju ogromnim brojem poverljivih informacija, kojima je neophodan adekvatan, siguran i bezbedan smeštaj, kao i raspoloživost. Sve to može da im pruži Telenor Data Centar uz nacionalnu optičku i mobilnu komunikacionu infrastrukturu. Naravno, to donekle zavisi od propisa i procedura konkretnih instituacija, ali ponavljam da smo apsolutno otvoreni za saradnju.

U Srbiji je nizak nivo razvijenosti, ali pre svega bismo rekli da postoji odsustvo svesti o potrebi za ovakvim uslugama i servisima. Da li nudite određenu vrstu konsaltinga, odnosno da li vam se zainteresovani mogu obratiti za savet, kako bi i oni sami uobličili tačno šta žele i kako biste skupa došli do najboljeg rešenja?

Konsalting kao komercijalnu uslugu ne vršimo, ali klijent koji izrazi potencijalno interesovanje svakako dobija sve što je potrebno kako bi mogao da relevantno proceni šta mu je činiti. Imamo uhodan proces, a i ovakva partnerstva ne kreću preko noći, tako da dobro upoznajemo klijenta i njegove potrebe kroz proces stalne komunikacije i direktnih razgovora, tako da u praksi to izađe na istu polaznu premisu. Postoji ogroman nivo koordinacije, a svaki klijent dobija naš know-how,kao isavete vezane za opremu.Pošto smo mi velika kompanija za ovo tržište i stalno smo u tim vodama, odlično možemo da procenimo realne potrebe klijenata i da ih adekvatno usmerimo. Naš interes nije da on samo iznajmi neki rek ili neki drugi servis, naš interes je pre svega da klijent bude zadovoljan i da se ostvari dugoročna, obostrano plodonosna saradnja.

Završni komentar

Telenor Data Centar je jedna od najbitnijih infrastrukturnih objekata za razvoj srpskog IT-ja, da ne kažemo objekat od prvorazrednog nacionalnog značaja. U to smo potpuno uvereni, i još više nakon posete ovom modernom objektu. Tako reći do juče smo pričali o Data Centrima i njihovim uslugama kao nečemu što je stvar budućnosti i što u našoj zemlji nikada neće biti uvedeno, ili makar neće biti uvedeno kako treba. Sada, međutim, vidimo da je moderan Data Centar i to Tier 3 nivoa – sadašnjost! Ovakav objekat ne postoji ni u okruženju, i stoga smatramo da Telenor radi izuzetno dobru i višestruko korisnu stvar, ne samo za sebe, već i za srpsko tržište, a dugoročno i regionalno tržište.

Ne zaboravimo da Telenor upravo dok ovo pišemo sprovodi velike projekte postavljanja optičkih kablova širom Srbije. U prvoj polovini godine se najviše radi u zapadnoj Srbiji i zapadnoj Vojvodini, dok će se do kraja godine puno toga uraditi na infrastrukturi na području Banata, ali i severne Šumadije. To je pravi put, prava osnova za dugoročni razvoj i napredak tržišta i društva u celini. To je baza, koja će predstavljati osnov za dalju nadgradnju. Ostaje nam da poželimo ne samo Telenoru već svima nama puno sreće u tom putu razvoja. Trebaće nam.