Ivan Mančić
Svi pametni televizori se baziraju na određenom softveru, odnosno Smart TV platformi, kojih na tržištu ima prilično – Android, Tizen, WebOS, Saphi, my Home Screen …
Pogledajte šta vas očekuje na kom TV-u i koje su prednosti i mane svake od njih.
Smart TV – šta vas sve očekuje pri kupovini
Pametni televizori su nakon svog pojavljivanja bili relativno retki na tržištu i prisutni mahom samo u višoj klasi. Samim tim su bili izbor onih korisnika koji su kupovali ono najbolje što je dostupno u tom trenutku, ne toliko zbog smart mogućnosti koliko prosto zbog kvaliteta TV-a, a pametne mogućnosti su bile samo bonus.
No, od tada su se stvari bitno promenile, pa ako u ovom trenutku kupujete novi TV, čak i u najnižoj klasi, verovatnoća je da će to biti neki od smart modela. Kao što ste mogli videti u našem nedavnom pregledu tržišta, televizora koji nisu smart je vrlo malo, i to samo u klasi do nekih 150€ – svi ostali će imati neki pametni operativni sistem na sebi.
A ovakvih sistema na tržištu ima prilično, dovoljno da vam napravi dilemu pri kupovini ukoliko pronađete dva modela sličnih mogućnosti, ali sa različitom smart platformom. Zato smo u ovom tekstu rešili da vam predstavimo skoro sve platforme na koje možete naleteti, upoznamo vas sa tim kako izgledaju i šta nude i nadamo se pomognemo vam da razumete koja od njih bi najviše odgovarala vašim potrebama.
Najpre, da pomenemo koje sve smart operativne sisteme možete sresti. Samsung praktično na svim svojim modelima koristi sopstveni Tizen, dok LG ima svoj Web OS koji od pre par godina licenciraju i drugim kompanijama, pa tako npr. možete kupiti i Fox ili Tesla TV sa Web OS platformom. Panasonic na delu svojih modela koristi my Home Screen platformu, Philips Saphi OS, Hisense Vidaa U, a sve tri kompanije, kao i mnoge druge na tržištu u ponudi imaju i Android TV bazirane modele.
Da stvar bude još komplikovanija, Android platforma postoji u više verzija, pa i tu treba obratiti pažnju, jer to što negde u specifikaciji piše Android ne znači da ćete dobiti ono što očekujete. Pored toga, prisutno je još mnogo platformi koje su varijacija na sličnu temu i mahom neki derivat Linuxa, ali ćemo se mi fokusirati na one koje ćete najčešće i sretati na popularnim modelima.
Pa da krenemo redom…
Samsung Tizen OS
Samsungov Tizen operativni sistem vuče korene još od ranih pametnih telefona i mora se reći da je kompanija sa njim napravila odličan posao, adaptirajući ga za razne pametne uređaje, od telefona, preko televizora i pametnih satova do brojnih IOT uređaja. Tizen je verovatno i jedini sistem ove vrste koji je u nekom trenutku predstavljao pravu alternativu Androidu, ne samo na televizorima, već u smislu kompletnog ekosistema.
Njegova TV varijanta je zaista veoma sposoban operativni sistem i možemo reći jedan od najboljih izbora za većinu korisnika. Ono što ga krasi je vrlo dobro optimizovan i brz interfejs u kome lako možete doći do onoga što vam je potrebno. Navigacija kroz interfejs se obavlja putem jednostavnog daljinca sa standardnim tasterima, ali sve osmišljeno tako da bude praktično i u što manje koraka.
Doduše, po našem mišljenju neke ranije verzije Tizena su u tom smislu bile i bolje, jer je Samsung u prošlogodišnjim modelima malo preuredio meni i time pogoršao korisničko iskustvo. Razlog za to je rastuća lista mogućnosti, ali je i dalje šteta menjati nešto što je bilo vrlo blizu idealnog. No, nisu oni jedini, jer isti problem videćemo muči i druge.
Tizen ima odličnu integraciju sa mobilnim uređajima, pogotovo ukoliko imate neki od Samsung telefona, pa je deljenje sadržaja i ekrana vrlo praktično, a podržana je i integracija sa smart home uređajima putem Smart Things ekosistema. Naravno, puštanje sadržaja sa računara putem mreže, USB i mrežnih diskova, pregled interneta i slične funkicije koje u današnje vreme očekujemo od jedne smart platforme.
Što se aplikacija tiče, praktično svi relevantni video i muzički servisi su tu jer Samsung ima odličnu saradnju sa kompletnom industrijom zabave, a i ogromno učešće na tržištu zbog kog svi žele da se nađu na njihovim modelima. Od nedostataka bismo naveli najpre odsustvo nekih specifičnih aplikacija koje ostaju ekskluziva Android platforme, pomenućemo ih kasnije, kao i selekciju igara koje su vrlo bazične i zastarele, pa i ne nude neku dugotrajniju zabavu nakon inicijalnog perioda kada isprobavate šta sve može vaš novi TV.
LG Web OS
A na drugoj strani korejskog poluostrva, ne mislimo pritom na severni deo, jer nismo sigurni kakvi su njihovi pametni televizori, već na ovu elektronsku, se nalazi LG. Drugi gigant iz ove zemlje, sa svojim Web OS operativnim sistemom je dugo uz svoje zemljake predstavljao ono najbolje što se moglo videti na televizorima u smislu smart mogućnosti.
Web OS je poput Tizena oduvek nudio veoma dobro korisničko iskustvo, ali na sopstveni način koji je na korisnike uvek ostavljao veći utisak zahvaljujući žiroskopskom magičnom daljincu, zbog koga je sve nekako delovalo više High-Tech u odnosu na Tizen. U praksi, Web OS jeste brži za neke stvari, npr. unos teksta, pregled internet stranica na TV-u i sl. ali čisto po pitanju odziva jednostavnost Tizena omogućuje brže kretanje po menijima, odnosno da tako kažemo – konkretniji je.
Ista zamerka koju smo uputili Tizenu važi i za Web OS – neke prethodne verzije su bile jednostavnije i brže za korišćenje, a u najnovijoj verziji koju ćete i sretati na televizorima su načinjene promene, interfejs je proširen na ceo ekran u skladu sa trendom industrije i sadrži dosta elemenata i predloga sadržaja za gledanje.
Moderniji svakako jeste, da li je lepši će biti stvar ukusa, a da li je praktičniji će zavisiti od toga šta sve koristite od pametnih funkcija. Možemo reći doduše da zbog magičnog daljinca Web OS manje pati od komplikovanja interfejsa u odnosu na Tizen. Što se funkcija tiče i u ovom slučaju vam je na raspolaganju mnoštvo aplikacija, bar jednako široka selekcija kao i u slučaju Tizena i jednako loša selekcija osmobitnih igara.
Vredi doduše pomenuti da ono što je dostupno u trenutku kupovine ne mora biti tu i nakon par godina, pošto se redovno dešava da se neki reklamirani servisi i funkcije ugase, poput npr. Google Stadia podrške, koja naravno nije krivica LG-a.
Tu je naravno i reprodukcija sa USB i mrežnih diskova, projektovanje slike sa računara i mobilnih uređaja koje ume biti pomalo svojeglavo i Apple Airplay podrška koja radi veoma dobro. Poput pomenutog Smart Things-a, LG ima sopstvenu ThinQ platformu za integraciju sa LG smart home uređajima.
Hisense Vidaa U
Treća platforma koju ćemo predstaviti je Vidaa U koju ćete zateći na većini Hisense televizora. U pitanju je rešenje koje iz godine u godinu vidno napreduje i koje se u ovom trenutku izgledom i brzinom interfejsa i jedino može porediti sa Tizenom i Web OS-om. Zaista vrlo lepo dizajniran sistem koji izgleda moderno.
Ono po čemu se još uvek ne može porediti su aplikacije, pa iako je većina stvari koje ćete zateći i na prethodno pomenutim platformama tu, nekih aplikacija nema, najpre npr. HBO Go ili nekih od aplikacija domaćih kablovskih provajdera. Da li je ovo deal breaker za vas, procenite sami, ali većina korisnika će biti zadovoljna onime što se nudi, tim pre što su Hisense modeli često vrlo primamljiva ponuda bez obzira na operativni sistem.
Igre su i u ovom slučaju vrlo bazične, a što se ostalih funkcija tiče, tu je projektovanje slike sa mobilnih uređaja i računara bežičnim putem, kao i reprodukcija sa USB i mrežnih diskova. Za razliku od Tizena i Web OS-a, u ovom slučaju ne postoji opcija kontrole smarthome uređaja, ako vam je to bitno.
Daljinski je u ovom slučaju relativno standardan, pa se navigacija uglavnom obavlja putem direkcionih tastera ili prečica za aplikacije, a kao i u slučaju prethodno pomenutih, TV možete kontrolisati i putem mobilnog telefona i glasom putem daljinca.
Philips Saphi OS
Što se Philipsa tiče, njihova ponuda je mahom podeljena ili na Android modele poput The One, ili na nešto povoljnije modele iz 7 serije koji nude sličnu sliku i procesiranje, ali se oslanjaju na Saphy OS koji je verovatno neka varijanta Linuxa prilagođena za ovu svrhu. Ova platforma jeste svedenija u odnosu na prethodno pomenute što se tiče izgleda, ali možemo reći da je vizuelno i dalje sasvim korektna i pritom vrlo funkcionalna, solidno brza i sa jasno organizovanim menijima.
Zapravo, najveća zamerka koju imamo je relativno slaba podrška za aplikacije, što je šteta jer Saphi inače ostavlja dobar utisak. Philipsu je očigledno fokus na Androidu, pa se ne trude previše oko ove alternative, iako ima vrlo dobrih modela koji dolaze sa Saphi platformom.
Najbitniji video servisi su tu, Youtube, Netflix i ekipa, jednostavne igre i USB i mrežna reprodukcija, dakle slično kao kod Vidaa U, možda ukupno malo ispod funkcionalno i malo više vizuelno. Smart home funkcija nema, ali je na Ambilight modelima tu mogućnost integracije sa drugim Ambilight uređajima u kući.
Panasonic my Home Screen
Ono što je meni bilo prilično iznenađenje u prvom kontaktu sa Panasonic televizorima je koliko je njihova my Home Screen platforma u disonanci sa reputacijom ovog brenda. Od Panasonica bismo očekivali da se takmiči sa ostalim brendovima na svom nivou, i dok to više nego uspešno rade po pitanju slike i procesiranja, my Home Screen definitivno nije konkurentan najboljim rešenjima u ovom domenu.
Iako Panasonic stalno unapređuje ovu platformu i vizuelno je rafinira, pa je ona u međuvremenu prilično uznapredovala, i dalje ne možemo reći da ona funkcionalno i vizuelno može parirati Tizenu i WebOS-u.
Po mogućnostima je negde između Vidaa U i pomenutog dvojca, najpre zahvaljujući nešto boljoj podršci za aplikacije i nekim dodatnim mogućnostima poput prikaza slike sa više izvora i sl. Panasonic u ponudi ima i Android modele i mišljenja smo da bi bilo bolje kada bi svoje vrhunske modele prebacili na Android, poput onoga što radi Sony, a svoju platformu ostavili za nižu ili srednju klasu.
Android TV – Najmoćnija Smart TV platforma
A kada pominjemo Android, u pitanju je platforma koja se sa izuzetkom Samsunga i LG-a nalazi na modelima praktično svih ostalih proizvođača, malih i velikih. Tu vredi reći i ono što smo pomenuli na početku, da se na tržištu nalaze televizori sa dve vrste Androida. Jedna je ona zvanična, sertifikovana od strane Google-a i sa podrškom za sve njihove servise i Play Store prodavnicu.
Druga je takozvani AOSP, odnosno Android Open Source Project, sistem sa Android kernelom i launcherom prilagođenim za upotrebu na TV-u, koji može pokretati aplikacije, ali je daleko od iskustva koje nudi regularna verzija. Srećom, AOSP se mahom viđa samo na najjeftinijim modelima, dok od niže srednje klase naviše treba očekivati standardni Android TV.
Android operativni sistem svi vrlo dobro poznajete sa mobilnih telefona, ali je iskustvo koje pruža TV platforma ipak dosta drugačije od onog sa telefona. Najpre, nisu sve aplikacije koje su dostupne u Play Store prodavnici, već samo one koje podržavaju kontrolu tasterima i gamepadima, umesto dodira ekrana.
Ipak, čak i takvih aplikacija je značajno više nego na svim ostalim smart TV platformama, pa za Android stvarno možete pronaći baš sve. Svi popularni i manje popularni video i audio servisi, razne korisne aplikacije kakvih nema na drugim platformama, pa i stvari poput Kodi-a za gledanje svega i svačega ne-baš-sasvim legalnim putem, Steam Linka za strimovanje igara na TV sa PC-a u drugoj sobi i sl.
Zaista moćna platforma. Pritom, igre kakve nudi Android TV su svetlosnu godinu ispred onoga što ćete pronaći na bilo kojoj drugoj platformi za TV.
Što se interfejsa tiče, Android je dugo zaostajao za Tizenom i Web OS-om, kako vizuelno, tako i po pitanju praktičnosti i korisničkog iskustva.
Usled različitih hardverskih platformi interfejsa performanse su umele biti relativno spore, optimizacija nije bila na visokom nivou, a i integracija opcija Androida i opcija TV-a je bila prepuštena proizvođačima, pa smo viđali razna nakaradna i nepraktična rešenja.
Srećom, sve ovo je na aktuelnim Android TV modelima na daleko višem nivou, toliko da zapravo možemo reći da je danas Android funkcionalno daleko najnaprednija platforma, a vizuelno u samom vrhu. Ima bržih, lepših i praktičnijih, ali moćnijih ne.
Neki od proizvođača poput Sony-a npr. ulažu dodatni trud da dodaju neke stvari u interfejs radi još boljeg iskustva, ali u svakom slučaju Android TV ne ostavlja baš puno stvari za kojima biste žalili – ako i ne radi odmah, postoji aplikacija za to.
Plus, tu je Google glasovni asistent koji razume i naš jezik, a može kontrolisati praktično sve pametne uređaje .
SMART TV platforme – zaključak
Sve u svemu, situacija po pitanju smart TV platformi je danas daleko bolja nego što je bila pre par godina, jer praktično sva dostupna rešenja nude makar solidno korisničko iskustvo i najbitnije funkcije i aplikacije za većinu korisnika. Oni koji ne žele kompromise po pitanju podržanih video servisa će se ipak verovatno držati Tizen, WebOS ili Android modela, a ukoliko želite baš apsolutno sve najbolje po pitanju funkcija i aplikacija, onda je Android i jedina opcija.
Doduše i tu postoji jedna caka, a to je da za relativno malo novca možete na vaš TV, smart ili ne, povezati Android TV box putem HDMI porta i na taj način dobiti sve prednosti ove platforme.
I da, jeste lepše i zgodnije kada imate jedan daljinski za sve i sve funkcije su vam na jednom mestu, ali nekada kombinacija TV-a i Android boxa može ukupno biti bolje rešenje, ukoliko pronađete neki zaista dobar TV, po dobroj ceni, ali sa lošijom smart TV platformom. Takva kombinacija često može u ukupnom zbiru biti na nivou nekog znatno skupljeg TV-a.
