Opis igre: Crysis 2

Milan Jović Verovatno već znate da su tropski predeli sada zamenjeni urbanom, betonskom džunglom, odnosno Njujorkom u kome ćete provesti svaki minut pozamašno duge avanture natrpane akcijom, a koja će vas koštati 8 do 15 sati slobodnog vremen (u zavinsoti od težine i načina igranja). Igru počinjete kao običan marinac po imenu Alcatraz, u podmornici nedaleko od obale grada, misleći da ste na zadatku da pomognete stanovništvu od nepoznate infekcije koja je zadesila Veliku Jabuku. Koji trenutak kasnije, uslediće haos, a Alcatraz će završiti u Nanosuit odelu koje mu je podario niko drugi do vođa tima iz prve igre – Prophet, nakon čega je sebi smestio metak u glavu. Ovo je trenutak kada će vaš zbunjeni, nemi protagonista u stilu Gordona iz Half-Life igara, polako krenuti u ćišćenje grada od nepoznate infekcije, koja pored vazemaljskih spora podrazumeva i uklanjanje prozirnih želatinastih mekušaca smeštenih u kibernetička odela koja im (na vašu nesreću) daju neke opake sposobnosti.  
 
Unapređeni Nanosuit u verziji 2.0 sada igra daleko veću ulogu. Zapravo, cela igra, počev od priče, dizajna nivoa i mehanike, prilagođena je ovom naprednom bio-mehaničkom kombinizonu koji pruža neke fantastične nadljudske sposobnosti, kojima vas igra postepeno nagrađuje. Jednom kada se akcija zahuhta, shvatićete da je Nanosuit i njegovo korišćenje pretrpelo značajne izmene, za koje će se ubrzo ispostaviti da su u potpunosti opravdane. Sada je korišćenje odela (iako pojednostavljeno) daleko zabavnije, ali i neophodnije u odnosu na Crysis, jer vas igra konstantno primorava da pametno koristite prednosti koje pruža. Tako su sada u fokusu samo Cloak i Armor modovi (Q i E taster), dok se Strenght i Speed aktiviraju automatski, kada god podižete, bacate, udarate ili šutirate neki veći objekat (ili neprijatelje), odnosno kada držite taster za sprint. Naravno, i ovog puta sve navedene mogućnosti crpe energiju koja se ubrzo regeneriše.  
 
Kako je odelo evoluiralo i u svojim dubokim slojevima sadrži ključ za uništenje vanzemaljske zaraze, logično je da neko očajnički želi da ga se dokopa. Ovde na scenu stupa CryNet korporacija sa svojom privatnom C.E.L.L armijom koja će vas loviti na ulicama grada, misleći da se ispod odela nalazi Prophet (jednim delom zapravo i jeste tako, ali ne želimo da vam otkrijemo previše detalja). Ovim imenom će vas dobrim delom igre oslovljavati i Gould – naučnik i bivši zaposleni CryNet-a, koji je zbog prljavih planova napustio korporaciju, a koji će vas većim delom igre terati da prikupljate DNK uzorke vanzemaljaca ne bi li ih analizirao i pronašao način za uništenje spora kojima je podzemlje grada preplavljeno. Prikupljeno vanzemasljko tkivo igra dve bitne uloge. Prva se odnosi na priču, jer će Nanosuit konstantno analizirati uzorke, menjati svoj kod i evoluirati u jedino efikasno oružje protiv invadora. Druga uloga se odnosi na mogućnost da otključavate nove mogućnosti odela trošenjem ovih DNK uzoraka (opakiji vanzemaljci donose više poena), kao što je na primer mogućnost da duže ostanete u “predator” modu (najskuplja, ali najkorisnija opcija).  
 
Kroz priču ćete napredovati kroz, iako prilično prostrane, ipak linearne nivoe, bez sekundarnih zadataka kao u prvoj igri. Ovo je na neki način korak u nazad u odnosu na prethodne dve igre, kod kojih je sandbox okruženje bilo jedno od najsvetlijih strana. Međutim, dobar deo deonica nudi sasvim dovoljno prostora za taktiziranje, jer tu su brojni sporedni putevi, prolazi, spratovi i podzemni tuneli koji stvaraju prividnu slobodu. Ovo nedostatak je jednim delom kompenzovan i dizajnom nivoa koji u velikoj meri pruža vertikalnu slobodu, pa tako možete da skakućete po kontejnerima, skelama, prizemnim spratovima zgrada i krovovima omanjih objekata. Kretanje ostatkom grada je najčešće ograničeno visokim barikadama i urušenim zgradama.  
 
Napucavanje je sasvim zadovoljavajuće, čemu doprinosu i solidan broj automatskih pušaka, sačmara, snajpera i eksplozivnih naprava. Naravno, tu su i neizbežni dodaci, poput optike, lasera i prigušivača. Moramo priznati da nam se izuzetno dopalo korišćenje stacionarnih teških mitraljeza, koje je moguće išćupati sa vozila ili betonske barikada. Ovaj izuzetno ubojit teškaš sa 150 metaka je dovoljan za prelaženje čitavih nivoa (iako poprilično ograničava pokretljivost), pa smo uživali koristeći ga kada god smo bili u prilici. Sada igrač u trku može da uklizava neprijatelju u noge, sapliće ih i puni olovom u isto vreme, na nešto “umereniji” način od onog u igri Bulletstorm.  
 
Neprijateljski AI je jedan od najagresivnijih koji smo videli, a i prilično je precizan na svim nivoima težine. Ako ste primećeni, vrlo brzo će se oprezno baciti u poteru, češljajući svaki kutak terena, a neretko će signalnim bakljama alarmirati jedinice u blizini. Sada ni cloak mod nije svemoguć, pa će vas AI svestan vašeg prisutva mnogo lakše “prokljuviti” ako mu zastanete ispred nosa. Takođe, često će hvatati zaklon i pokušavati da vas opkole ako se duže zadržite na jednom mestu.  
Međutim, C.E.L.L. trupe će biti najmanji problem, jednom kada se pojave opaki Ceph vanzemaljci koji svoja želatinasta, ranjiva tela skrivaju iza metalnog oklopa kibernetičkog egzo-skeleta, koji im omogućava da skaču i trče po zidovima. Očigledno je da se ovi mekušci u svom metalnom odelu osećaju prilično moćno zbog čega više preferiraju blisku borbu, pa će često skakati i jurišati na vas, obarati vas na zemlju i dokrajčivati ako niste dovoljno brzi i precizni. Zato je veoma bitno da ne dozvolite da vam se približe, pa preporučujemo ih zaspete paljbom po izloženim ružičastim delovima tela u predelu glave i leđa. U suprotnom, moraćete da se olakšate za solidnu količinu municije kako bi im razneli frontalni oklop, a zatim i pihtijastog stvora unutra. Nama najefikasniji način za obračune sa ovim stvorenjima bio je stealth pristup i brza i tiha egzekucija nožem u vrat (kao još jedna novina), ili prilaženje s leđa i ispaljivanje sačme u izložene pipke. Tu su i neki opakiji pripadnici vrste, poput prilično sporijeg, ali mnogo većeg “momka” koji zahteva daleko veću količinu olova (preporučujemo, granate, lanser raketa ili eksploziv sa daljinskim detoniranjem).  
 
Međutim, AI je daleko od savršenog i često ima “svoje trenutke”. Tako će likovi neretko trčati u krug ili u mestu, zaglavljivaće se na preprekama ili stajati mirno ne reagujući na vaše prisustvo, dok vas njegove kolege roštiljaju iz svega što imaju. Ovakve i slične (katastrofalne) situacije nisu retke i prava je šteta to se Crytek nije potrudio da ih ispegla, jer itekako znaju da spuste tenziju i upropaste trenutak. Još jedna loša strana je sistem checkpoint-a koji u potpunosti eliminiše mogućnost snimanja pozicije, pa ako želite da igrate određenu deonicu više puta, moraćete da krenete sa igranjem od početka nivoa.  
Ako će pored tehničkog aspekta (o kome ćemo nešto kasnije) Crysis 2 po nečemu ostati upamćen, onda su to brojni skriptovani, filmski momenti napakovani akcijom, eksplozijama i scenama rušenja čitavih nebodera i mostova od kojih će vam zastajati dah. Dovoljno je da kažemo da su filmska ostvarenja kao što su Godzilla i Cloverfild, nisu ništa naspram kataklizme koja je zadesila Njujork u ovoj igri, a koju ćete posmatrati iz prvih redova. Da ne spominjemo to što će Alcatraz preživljavati padove sa velikih visina, cunami na Menhetnu (izgleda mnogo bolje nego što zvuči) i truckava putovanja kroz vanzemaljske tvorevine. U pitanju su situacije koje verovatno ne bi preživeo ni Supermen, a zbog kojih će vremenom Alcatraz postati pravi hodajući mrtvak, koga jedino Nanosuit održava u životu.  
 
Kada završite kampanju, čeka vas multiplayer u koji Crytek polaže velike nade. Očekivano, napredovanje je pozajmljeno od Call of Duty igara, ali je poprilično modifikovano kako bi se na pravi način uklopilo u mogućnosti koje Nanosuit pruža, a koji je i ovde u prvom planu. Tako je sistem “perkova” podeljen na tri vrste Power, Stealth i Armor. U zavisnosti od toga koju od ovih sposobnosti koristite najčešće, u njoj ćete i najbrže napredovati i otključavati nove dodatke. Tako je tu detektor koji vas upozorava kada je neprijatelje u blizini ili na primer Cloak Detector koji omogućava da vidite putanju kretanja neprijatelja koji je u cloak modu. Tu je i opcija otključavanja slota za pravljenje nove klase koju opremate oružjem i gedžetima po želji. Sve ovo prilično lepo funkcioniše u praksi, naročito kada se uzme u obzir da su svi perkovi dobro izbalansirani.  
 
Lepo je i to što su sve mogućnosti Nanosuita zadržane i u multiplayer-u, pa čak i obogaćene pomenutim perkovima. Mape su dobro dizajnirane kako bi se na pravi način iskoristile sve mogućnosti odela, a svaka ima neke elmente koji je čine pogodnijom za korišćenje neke od mogućnosti Nanosuita. Pozamašan broj modovoa pruža savim zadovoljavajuću dozu varijacije, pa su tako tu Instant Action (Deathmatch), Team Instant Action, Crash Site, Assault and Extraction.Ono što trenutno pomalo kvari zabavu su bagovi i problemi koji se uglavnom odnose na izbacivanje iz mečeva iz nepoznatih razloga, kao i mnogo cheater-a sa kojima će se Crytek za koji dan obračunati novom zakrpom.  
 
Za kraj ono što mnoge najviše zanima kada je ova igra u pitanju, a to je naravno grafika. Možemo reći da je Crytek izneverio PC igrače, jer nije ispunio obećanje da neće biti kompromisa zbog konzola, barem kada su tehnikalije u pitanju. Ono što smo dobili je nastavak koji izgleda gotovo identično kao na konzolama, a u pojedinim aspektim I lošije od prve igre. Ovde pre svega mislimo na teksture primetno niže rezolucije, od kojih su mnoge preuzete iz Crysis-a, ali “srozane” na prilično nižu rezoluciju. Da li smo spomenuli da nema ni traga ni glasa od podrške za DirectX 11, pa čak ni za DirectX 10? Igru je moguće igrati samo u DirectX 9 modu, što je poražavajuće, imajući u vidu da smo skoro 4 godine starijeg prethodnika mogli da pokrenemo u DirectX 10 modu. Još jedan šamar u lice PC igračima su grafička podešavanja koja praktično ne postoje, pa je jedino moguće birati između tri predefinisane opcije – High, Very High i Extreme (odnosno Gamer, Advanced i Hardcore ako igru niste zakrpili na verziju 1.1) koje se međusobno vrlo malo razlikuju. Još jednu zamerku bi uputili proceduralnoj destrukciji koja nam je u prethodnim igrama omogućavala da uništavamo gotovo sve, pa čak i drveće, zidove i čitave kuće. Ovde je to svedeno na automobile, eksplozivnu burad i betonske barikade. Internetom kruže glasine da je u pripremi zakrpa koja treba da donese neke naopredne DX11 efekte i otključa dodatne opcije za detaljno podešavanje grafike, što Crytek nije potvrdio, ali ni demantovao. Na sreću, tu je mali alat koji vam omogućava da po želji podesite neke tehničke parametre pre pokretanja igre, pa predlažemo da ga preuzmete odavde i probate.  
 
Ako ignorišete gnev PC igrača iz prethodnog pasusa i sami probate igru, shvatićete da je ovo jedna od najlepših igara koju ste videli (naročito ako je igrate na konzoli).  Crysis 2 izgleda fantastično, počev od betonskih zgrada i staklenih nebodera, preko detaljnih i odlično animiranih likova, pa do osvetljenja i eksplozija. Iako su kompromisi primetni na svakom koraku, može se reći da su dobrim delom odlično zamaskirani (možda previše intenzivnim) post-processing efektima i nekim “jeftinim”, ali pametno implementiranim grafičkim trikovima kojima se Crytek služio, pa igra kao celina izgleda fenomenalno. Još jedan veliki plus je neočekivano mala zahtevnost, pa će i oni sa slabijim konfiguracijama moći da uživaju u zadovoljavajućem broju frejmova. Razlog ovome verovatno jednim delom leži u kompromisima koji su portovani sa kozola, a drugim u boljoj optimizaciji CE2 endžina…pardon, CryEngine 3 tehnologije.  
 
Rame uz rame sa vizuelnom komponentom ide i ništa manje impresivna zvučna podloga, koja pored odličnih zvukova akcije, podrazumeva i brojne numere koje se savršeno uklapaju u dešavanja na ekranu, a za koje je jednim delom zaslužan niko drugi do Hans Zimmer. Iako nije u pitanju horor igra ili avantura, Crysis 2 je pravi dokaz da muzika u igri u velikoj meri može da utiče na atmosferu, naravno, u najpozitivnijem mogućem smislu. Dobra stvar je što ćete sve numere otključati do kraja igre kada ih možete naći pod Extras opcijom u glavnom meniju.  
Za kraj, slobodno možemo reći da je Crysis 2 odlična igra (ali ne I fantastična zbog navedenih razloga). Poseduje sve ono što kvalitetna pucačina treba da ima, ali i neke sveže elemente po kojima će ostati upamćena, naročito kod igrača koji se nisu sreli sa originalom. U pitanju je nastavak koji razjašnjava neka dešavanja iz prethodne dve igre i uvlači vas u odličnu priču koja tek sada (kako napredujete) poprima neočekivano velike razmere, a stiče se utisak da je ovo samo zagrevanje za ono što nas čeka u nastavku koji sigurno dolazi. Dodajte tome i audio-vizuelni spektakl sa agresivnim “atakom” na čula kakav je u stanju da pruži samo par igara, kao i zabavan multiplayer i dobićete  igru koja je i više nego vredna nabavke, ali i po mnogo čemu dostojan naslednik originala.
 
Ocena: 87
 
Kvaliteti:  – Kampanja solidne dužine propraćena dobrom pričom – Veći fokus na korišćenje Nanosuita – Prezentacija i atmosfera razorenog Njujorka pod invazijom – Neki epski momenti, naročito u drugoj polovini kampanje – Bogat i zabavan multiplayer – Fantastična “nezahtevna” grafika i kompletna zvučna komponenta
Nedostaci:  – Neretko katastrofalan AI – Previše linearan dizajn nivoa – Sistem checkpoint-a koji eliminiše mogućnost snimanja pozicije – Problemi sa online igranjem – PC verzija je klasičan konzolni port od koga smo očekivali više u tehničkom smislu
Sajt: http://www.ea.com/crysis-2 Platforma: PC/PS3/Xbox360 Minimalni hardverski zahtevi (PC verzija): OS: Windows XP (SP3) / Vista (SP2) / 7 CPU: Intel Core 2 Duo na 2.0 GHz / AMD Athlon 64 X2 3800+ Video karta: Nvidia GeForce 8800 GT sa 512 MB / ATI Radeon 3850 RAM: 2 GB
HDD: 8 GB prostora Preporučeni hardverski zahtevi (PC verzija): OS: Windows 7 CPU: Intel Core i5 na 3.0 GHz Video karta: Nvidia GeForce GTX 560Ti / ATI Radeon HD 6870 RAM: 4 GB HDD: 9 GB prostora Igrano na: OS: Windows 7 x64 CPU: Intel Core 2 Duo E8200 3.6 GHz Video karta: NVIDIA GeForce GTX 460 1GB RAM: 4 GB Konekcija: Cable, 4 Mbit / 256 Kbit