Opis igre: Dead Space 2

Filip Majkić
Igra studija Visceral Games, koju je podržao moćni i sveprisutni Electronic Arts, je postala multimedijalni fenomen, sa stripom, animiranim filmovima koji dopunjuju priču (i pred izlazak drugog dela se, baš kao i pred izlazak prvog, pojavio animirani film visoke produkcije koji predstavlja “prequel” u odnosu na igru), i brojnim drugim dodacima i sitnicama karakterističnim za visokobudžetne projekte. Mnogi su bili skeptični kada je EA svojevremeno obećao vrhunsku igru horor žanra, pomalo i sa pravom. Vrhunske igre koje će oduševiti sve ciljne grupe bez izuzetka je sve teže napraviti, pa tako ni horor igre nisu nikakav izuzetak. One su posebno u teškom položaju, jer gotovo da nema klišea, straha, ideje, koji nisu isprobani i/ili iskorišćeni u godinama koje su za nama. Ipak, pre dve godine je prvi Dead Space uspeo da inovativnim konceptom u svima nama probudi onu staru težnju da se počisti još jedna sekcija, još nekoliko soba, samo da se stigne do sledećeg mesta gde se može uraditi save.  

Nakon dve godine, došao je trenutak za nastavak. Hoće li Dead Space 2 uspeti da zaobiđe i premosti boljke igara koje postaju franšize? Da li ćemo videti neke značajnije izmene ili još toga što smo već videli? Gde su novine, gde se možemo nadati značajnijim pomacima? I ukupno gledano, kada se podvuče crta, kakva je ta celina, odiše li kreativnošću i domišljatošću, je li jednaka masi svojih delova ili bolja/gora od nje? Kao i uvek, dosta će zavisiti od vašeg gledišta, ali mi smo tu da vam ponudimo naše viđenje. Visceral Games je radio na nastavku i, odmah u startu da kažemo, to se vidi, doživeli to pozitivno ili negativno. Dead Space 2 je gotovo identičan prethodniku, ali da li je to dobro ili ne, prepuštamo vama da procenite. Pročitajte naš review, ali ako ne želite da čitate, eto vam u jednoj rečenici najprostije (pr)ocene ovog naslova.
 
Priča, kampanja Horor igra u naučno-fantastičnom okruženju – to je Dead Space 2. Priča se nastavlja tamo gde se stalo sa prethodnikom. Inženjer Isaac Clarke, glavni protagonista igre Dead Space, je uspeo da uništi misteriozni vanzemaljski artifekt (Maker), koji je suludim praznoverjem (ima li drugačijeg?) futurističke crkvene organizacije (Unitološka crkva) pogrešno protumačen kao dar od Boga i ključ za naredni korak u evoluciji čovečanstva. Umesto toga, artifekt je deformisao tkiva i oživljavao mrtvace pretvarajući ih u monstruozne kreature, a vrlo je mali broj onih koji su se nekako mogli odupreti njegovom mističnom zovu (po cenu ludila). Ipak, kao što to obično biva, pretnja nije ugušena, naprotiv. Kao što to možete otkriti u animiranom filmu koji “prati” Dead Space 2, deo artifekta je opstao. I kao što to obično biva u franšizama, krećemo ispočetka. Artifekt je tako kreiran da svaki njegov delić sadrži kompletnu informaciju o celini, njega su se dokopali ludi sektaši i naučnici, a naš heroj je bio u trogodišnjoj komi, smešten na orbitalnoj stanici Sprawl, koja kruži oko Saturonovog meseca Titan u Solarnom sistemu. Iznenada (ili možda ne?), sve se raspada, monstrumi uništavaju sve pred sobom, a Isaac se budi iz kome. On ima samo jedan cilj i želju – da preživi. Isaac je tražio svoju ljubav na svemirskom brodu Ishimura, a sada se, nakon svega, ponovo mora boriti za goli život kao i na tom ukletom brodu.  
 
Priča je u novijim naslovima često nerazdvojna od okruženja. Nažalost. Tempo pričanja je često veoma, veoma neujednačen. Umesto priče, razjašnjavanja i postepenog odmotavanja klupka, korisnici dosta toga trebaju da zaključuju sami, da se oslanjaju na zapise koje pokupe usput, na sopstvenu maštu, dok im se priča odmotava u prvih 15 i poslednjih 30 minuta igre. A između su sati i sati (katkad i desetine) koji su (ne)vešto nepokriveni. Dead Space 2 je sličan slučaj. Dok tumarate po poglavljima (prelazak je ovde neosetan, odnosno u većini slučajeva nećete ni sami biti svesni kada kreće naredno poglavlje jer nema značajne diferencijacije), oslanjaćete se na video logove i zapise, ponekada neku animaciju, koja je tu pre da zaplaši, nego da razjasni. Pred kraj igre će se priča naglo odmotati, ali da vam ne kvarimo ugođaj. Jednostavno, Dead Space 2 je jedna od onih igara koje možete vrteti i izvrtati kako i koliko želite. Čini nam se da je prethodnik bio primetno konzistentniji po tom pitanju. Kako bilo, očekujte kampanju od nekih 10-12 sati. Nju možete ponovo igrati na većem nivou težine (tačnije, na početku vam je dostupno 4 nivoa težine, a peti, najteži, se otključava prelaskom igre na bilo kom od prva 4 nivoa težine), što značajno utiče na tok igre. Primera radi, na najjačem nivou težine smete da poginete ukupno tri puta tokom cele igre…  
 Dead Space 2 nije ni za jotu odmakao od prethodne igre kada govorimo o gejmpleju. Neki će na to gledati pozitivno, neki negativno. Kakvo god da je vaše gledište, i dalje se radi o veoma solidnoj pucačini iz trećeg lica kada govorimo o izvođenju. Isaac je ponovo poprilično krupan i zaklanja dobar deo ekrana na levoj strani, ali kako ovde akcenat ionako nije na refleksima i “pikselnoj preciznosti”, opraštamo mu. Svakako osećaj teškog koračanja kroz svemirsku stanicu doprinosi klaustrofobičnoj atmosferi i opštoj napetosti. Utisak je da su kontrole za nijansu bolje i odzivnije od onih u prvom delu, što može biti lepa vest za one koji su tako nešto želeli. Dobra vest i za one druge jeste da suštinski kontrole i dalje nisu odmakle previše od standardnog koncepta viđenog u prethodniku. 
 
U ovoj igri ćete pucati iz raznih oružja, ali tu nailazimo na prve probleme. Naime, oružja se gotovo uopšte ne razlikuju od onih koje smo videli kod prethodnika. I dalje su tu razne opcije kao što su Plasma Cutter-a, Line Gun, Impale Gun, bacač plamena i slična oružja koja smo mahom upoznali u prethodniku. Neprijatelji – ista priča. I dalje se radi o praktično identičnim neprijateljima kao i u igri Dead Space 1. Kada na sve to dodamo da su okruženja veoma slična, a da je grafika praktično identična, možemo opravdano da zaključimo da nas Dead Space 2 pre podseća na ekspanziju nego na pravi nastavak. Srećom, utisak je da mnogo toga pozitivnog što smo videli u prvom izdanju i dalje zadržava svoj kvalitet u Dead Space 2. se Black Ops izdvaja od drugih CoD igara su neke sitnice, poput municije za sačmaru koja pali neprijatelje ili samostrel sa eksplozivnim strelama sa odloženom detonacijom, odličan za eliminisanje grupe neprijatelja. Izbor oružja je i više nego zadovoljavajuć, a tu je i nekoliko, eksperimentalnih prototipova iz tog doba. Neka od ovih oružja, kao što su Steyr AUG (StG 77) i FAMAS, su ipak previše moderna za taj vremenski period i jednostavno se ne uklapaju u celu priču. Nisu izostali ni “dual-wield” poluautomatski i automatski pištolji čiju paljbu kontrolišete levim i desnim klikom, a koji pružaju potpuno drugačiju vrstu satisfakcije. Ostala oružja koristite na uobičajan način – levi klik za povlačenje okidača i desni za gledanje kroz nišan ili optiku.  
 
Koncept borbe protiv neprijatelja je isti i izdvaja Dead Space serijal od drugih igara. Naime, ovde u principu morate seći neprijateljima ud po ud. Umesto napucavanja gomile metaka u telo, neuporedivo bolja opcija je usmeravanje istih ka udovima i kasapljenje. Montrumi sa kojima se suočavate u ovoj igri su napravljeni tako da se forsira ovakav vid borbe. Istovremeno, balansiranje sa municijom, koje nema puno, će vas već terati da i sami insistirate na što bržem i efikasnijem uništavanju neprijatelja. Uopšte uzevši, Dead Space 2 ponovo uspeva da prenese taj osećaj nervoze i blage strepnje da li ste odabrali pravo oružje (u principu, ograničenje prostora u inventaru će uticati da ne možete sva oružja nositi, čak i da imate para da ih kupite), te da li ćete imati dovoljno municije da se nakon jedne grupe neprijatelja obračunate sa narednom. Na tome, kapa dole!  
 
Koncept inventara i unapređivanja opreme je i ovde zadržan. Isaac ima specijalno odelo koje može da unapređuje u Store-ovima, unapred određenim lokacijama u kojima je moguće kupiti novo odelo sa više mesta u inventaru i boljim karakteristikama. Isto tako, na posebnim lokacijama (Bench) može unaprediti oružja zahvaljujući posebnim predmetima koje nalazi ili koje može (u zamenu za novac) da kupi u Store-u, ali pažnja – generalno, ovih predmeta je malo (mada, nešto više nego u prvom delu)! Pazite sa unapređenjima. Preporučujemo najkraću rutu do “specijala”, odnosno posebnog bonusa koje oružje dobija kao ultimativni apgrejd, a posle lagano dodavanje karakteristika za koje se pokaže kroz borbu da bi vam koristile. Isaac ne ubija samo oružjem. Naoružan je i telekinetičkim moćima, zahvaljujući kojima može da podiže razne predmete – šipke, sanduke, druga tela – i baca ih na klete Nekromorfe. Na višim nivoima težine korišćenje ove mogućnosti je obavezno usled nedostatka municije. Postoje specijalne deonice, kada će igrač morati da reši određenu zagonetku, uspori vreme (da, još jedna moć), što pre prođe kroz vakuum svemira ili napravi neki sličan “specijalan potez” koji će mu omogućiti da nastavi sa igranjem. Gaženje sanduka i tela je obavezno, jer donosi dodatna novčana sredstva i municiju.  
 
Veštačka inteligencija ne postoji, pa se na njoj nema smisla zadržavati. Monstrumi će kidisati na vas i to bi bilo sve što trebate da znate vezano za ovaj aspekat igre. Boss neprijatelja ima podosta. Ipak, imamo utisak da je Dead Space 2 manje strašan od prethodnika, iako nas je mnogo puta igra prosto “isekla”. No, kada govorimo o samim sukobima sa neprijateljima, čini nam se da u nastavku ima daleko više “borbenih deonica”, a manje mesta gde su se spontano odvijali sukobi sa običnim neprijateljima. Može biti da grešimo, ali čini nam se da ovde daleko više ima situacija gde ćete jasno predvideti gde vas otprilike čekaju neprijatelji nego što ćete iza ćoška naleteti na nekoga. To ubija pomalo onaj osećaj užasa gde nikad ne znate šta vas čeka posle ćoška, i degradira fantastičan zvuk i efekte od kojih se ledi krv u žilama – džaba kada vi znate da tu nema nikoga. Ipak, borbe su prilično krvave, neke i veoma teške.  

Najviše ćete se nervirati u situacijama kada ne budete imali pravo oružje u rukama u trenutku napada, jer da ste znali, iskoristili biste neko drugo, bolje prilagođeno. Tačke u kojima možete sačuvati poziciju su relativno udaljene, taman toliko da manje-više obesmišljavaju vraćanje natrag posle bitaka. (Gotovo) sva oružja imaju i sekundarne napade, što daje više opcija i raznovrsnosti. No, i ovde nam, kao i u prethodniku, smeta nelogičnost sekundarnih napada. Na primer, oružje može da ispaljuje sečiva koja seku protivnika kao primarni napad, ali kao sekundarni bombu koja se aktivira posle nekog vremena nakon ispaljivanja…koristeći istu municiju (?), dabome. Tehnikalije Dead Space 2 i ovde ne čini neki poseban korak napred u odnosu na prethodnika. Endžin je identičan. Ipak, nije da se tim nije potrudio, pa su tako sitna unapređenja vidljiva, a svetlosni efekti i efekti senčenja sjajni. Ipak, mnogo bitnije je da je to sve dizajnerski upakovano u sjajnu celinu. Idete opustošenom svemirskom stanicom, krv je na svakih par metara, s vremena na vreme stalno neko gine pred vašim očima, pred vama i na vama se igraju različite senke – sve deluje kao veoma skladna celina. Opet, malo se toga suštinski izmenilo i nema više onog “vau” efekta koji je bio prisutan kod prethodnika. Tome doprinosi fakat da u suštini Dead Space 2 i dalje igrate prelazeći nizove prostorija manjih ili većih dimenzija koje se nadovezuju, sa retkim izletima van njih. Krećete se po koridorima, što bi se reklo. Mračnim i uskim, dabome. Da ste na svemirskoj stanici pre će vas podsetiti određene animacije nego što će vas igra svojim dizajnom nivoa u to uveravati – tačnije, počeće u jednom trenutku, ali dotle treba izdržati, jer se odvija tek dosta kasnije. 
 
Animacije su fenomenalne! Pokreti neprijatelja, Isaac-ovi pokreti, sve je tečno, jasno uočljivo i razgovetno. Naročito su impresivne situacije kada heroj gine, što zbog toga što tada možete u potpunosti da se divite animacijama neprijatelja, što zbog svoje brutalnosti, pa možda čak i odvratnosti. Poslušajte nas, poginite par puta, nećete se pokajati – ili hoćete? Ah, znate i sami šta smo hteli da kažemo…Inače, igra je odlično optimizovana i veoma dobro radi i na minimalnim hardverskim zahtevima, odnosno na hardveru mejnstrim kategorije – što i ne treba da iznenađuje, jer je praktično identična onoj koju smo igrali pre dve godine u tehničkom smislu.  Audio podloga je izvanredna! Zvuci znatno doprinose jezi, daleko više nego prokleto drmanje kamere ili napadne smene svetlosti i mraka. Može biti da smo u manjini, ali nalazimo da nagli prelazi svetlosti i mraka i veštačka dinamika dobijena “tresenjem” kamere više nervira jer je neprijatna po oči nego što doprinosi horor atmosferi, makar posle nekog vremena. Dead Space 2 je igra za neki 5.1 audio sistem, odnosno za maksimalno uživanje u istom i obrnuto. Glasovi su ponovo sjajni, a ništa manje od visoke produkcije nismo ni očekivali. Nažalost, ne prija kada shvatite da 90% (ako ne i više) toga što slušate nije ni u kakvoj funkciji priče, ali šta da se radi. Multiplayer Opa, novina! Najzad! Ali…ne baš tako interesantna ni dobra. Sam koncept horor igre logično nije okrenut multipleju baš najbolje, a kamoli koncept igranja Dead Space 2 igre, njene kamere i fizičkog modela. U principu, multiplej je ovde ubačen manje-više na silu, barem je takav naš utisak. Možete igrati nekoliko mapa, do 8 igrača. Podela je na dva tima, ljude i nekromorfe. Igranje sa ljudima je isto kao i u režimu za jednog igrača, sa tom razlikom što ljudi imaju određene ciljeve, a Nekromorfi moraju da ih zaustave. U principu, ništa specijalno što nismo videli do sada, uz primedbu da nam Nekromorfi deluju prilično slabašno. Čim se ljudi organizuju i idu zajedno…teško sirotim čudovištima. Generalno, režim igranja za jednog igrača je srž ovog naslova, a multiplej je tu za one koji žele da “izvuku još malo odnosa uloženog i dobijenog” od Dead Space 2 naslova.  

Zaključak  Pre nego što nastavimo želimo da kažemo da je Dead Space 2 dobra igra! Štaviše, odlična igra! Svi kojima se dopao prvi deo bi bez izuzetka trebali da odigraju i nastavak, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga što je igra i dalje jedno tmurno i turobno iskustvo koje vrlo dobro prenosi sve ono što ljudi vole i žele od horor žanra, kao i zbog klimaktičnog raspleta koji je obavezna stavka za, sada ih već možemo slobodno tako okarakterisati Dead Space fanove. Ovo je bogat i kvalitetan visokobudžetni paket, pažljivo doziran i formiran, sa jasnom ciljnom grupom, a opet koji ima dovoljno supstance u sebi da privuče igrače različitih profila. Opet, Dead Space 2 ima i nekih stvari koje nam se ne dopadaju. Najbitnija stavka u tom smislu jeste da igra gotovo da uopšte nije odmakla od prethodnika. Istina je da je prethodnik imao dosta toga dobrog, ali jednostavno na mnoge stvari ne gledamo više istim očima kao kada se Dead Space pojavio. Neprijatelje smo videli, oružja smo videli, izvođenje smo videli, grafika je ista, zvuci su slični. Dodavanje multiplej podrške nije dovoljna razlika. Prosto, Dead Space 2 je fokusiran na iskustvo u režimu za jednog igrača i nije onaj tip igre gde se sve menja iz korena kada se malko izmene kontrole ili doda novi mod u multiplej režim, što donosi desetine i stotine sati zabave drugačijeg tipa u odnosu na prethodnika. Dead Space 2 jednostavno nije doneo dovoljno otklona od prethodnika i to je činjenica. Sa druge strane, možete na ovo posmatrati i pozitivno i negativno. Što se tiče autora ovih redova, to neće uzeti igri za nekakvo zlo, ali ako (ili je možda bolje reći “kada”) 2013. bude izašao Dead Space 3 sa identičnim gejmplejem, oružjima, grafikom, neprijateljima, bez značajnijih unapređenja u svojoj srži, a to je užasavajuće horor iskustvo, svakako ćemo biti manje tolerantni.  
 
U suštini, Dead Space 2 franšiza ima svoju vernu publiku, ali i široku ciljnu grupu ljubitelja horor igara koji ovakvu igru neće propustiti. Niti bi trebalo! Reč je o kvalitetnom naslovu koji ima dosta toga da ponudi. Miks je zadržan i na to gledamo pozitivno. Ovo je još jedna od igara koje se igraju, a imate osećaj da ste u filmu. Dead Space 2 je tu da ostane i, u suštini, radi se o najboljem horor naslovu na tržištu u ovom trenutku, makar kada je o novijim naslovima reč. Stoga, sami najbolje znate šta vam je činiti…
Ocena: 82
Kvaliteti: – Odlična prezentacija – Animacije, zvuk, atmosfera, osećanje jeze i užasa – U suštini, gejmplej koji se dovoljno razlikuje od drugih TPS naslova Nedostaci: – Neubedljiv multiplej režim igranja – Kada se sve podvuče, previše nalik na Dead Space 1 u gotovo svemu Sajt: deadspace.ea.com/ Platforma: PC/PS3/Xbox360 Minimalni hardverski zahtevi (PC verzija): OS: Windows XP SP2 / Vista / 7 CPU: 2,8 GHz ili ekvivalentni Video karta: Nvidia GeForce 6800 ili bolja / ATI Radeon X1600Pro ili bolja RAM: 1 GB (XP), 2 GB (Windows Vista / 7) HDD: 10 GB prostora Preporučeni hardverski zahtevi (PC verzija): OS: Windows 7 CPU: Intel Core 2 Duo E6700 2,66 GHz Video karta: Nvidia GeForce 8800 GTS RAM: 2 GB HDD: 10 GB prostora Igrano na: OS: Windows 7 x64 CPU: Intel Core i5 750 2,66 GHz Video karta: AMD Radeon HD 5850 RAM: 4 GB Konekcija: ADSL, 1,5 Mbit / 256 Kbit
Cene: 4999 dinara (PC verzija) 7599 dinara (PS3, XB360 verzije)