Opis Igre: F.E.A.R 3

Milan Jović F.E.A.R 3 je stigao, ali ovog puta od Day 1 Studios tima kome je Monolith predao „ključeve“ serijala, zbog čega su mnogi igrači bili zabrinuti. Međutim, kada krenete sa igranjem, verovatno nećete ni primetiti da za igru nisu zaduženi njeni tvorci. F.E.A.R. 3 prati priču braće od kojih je jedan ovom drugom smestio metak u čelo u prvoj igri, što ovog nije sprečilo da nastavi potragu za majkom i usput „propagira“ smrt svojim psiho-fizičkim moćima koje je nasledio od majke. Obojica su sinovi Alme koja ih je rodila dok je bila živa, što ne znači da je sada u potpunosti mrtva. Almin duh (ili šta god) i dalje živi, a u svom stomaku nosi monstruma čiji je otac poručnik Becket, koji je silom prilika to postao u drugoj igri. Braća su se ponovo okupila kako bi zajedničkim snagama stigli do majke. Fettel želi da prisustvuje rođenju trećeg brata, dok Point Men ima malo drugačije planove.  
 
Prvo prelaženje kampanje možete igrati jedino sa Point Men-om, bradatim momkom sa genetskom sposobnošću da uspori vreme i da se u prepoznatljivom F.E.A.R. stilu obračunava sa neprijateljima. Igru počinjete u meksičkom zatvoru, neznajući ni zašto ni kako ste dospeli tamo, kada se niotkuda pojavljuje Fettel, masakrira par plaćenika i oslobađa vas iz ćelije. Ubrzo zatim igra vas upoznaje sa najvažnijom novinom – sistemom zaklona. Cover mehanika većim delom funkcioniše prilično dobro i precizno, a u pojedinim situacijama je od ključne važnosti za preživljavanje. Jednom kada zauzmete zaklon iza neke kutije na primer, možete da „gvirite“ sa svih strana i rešetate neprijatelja, što će vrlo često raditi i oni. Point Men je u stanju da nosi samo dva komada oružja, kojih ima taman dovoljno, a koja su slična onim iz prethodnih igara. Samo napucavanje je i više nego prepoznatljivo (da ne kažemo identično prethodnim igrama). AI neprijatelja je uglavnom na nivou i vrlo je precizan i agresivan, a neretko će vam prilaziti sa boka dok ste iza zaklona. Jedino smo u drugoj polovini igre primetili neke čudne reakcije, odnosno „nereakcije“ plaćenika Armacham korporacije na naše prisustvo, što na svu sreću nije bilo često.  
 
Međutim, F.E.A.R. 3 je jednim delom podbacio u onome u čemu je prvi deo briljirao, a to su horor deonice koje su nam ledili krv u žilama. Ovi momenti su (još jednom) prosto reciklirani, a samim tim i previše predvidivi. Onog trenutka kada nema neprijatelja na ekranu, pojačana nadprirodna aktivnost oko vas će se manifestovati zamućenim vidom, što nagoveštava da će se Alma ili neki ružnjikavi stvor stvoriti ispred vas i isto tako i nestati, pa ovakve situacije gotovo i da ne podižu krvni pritisak, što je prva igra znala da radi u (za zdravlje) zabrinjavajućoj meri. Sa druge strane, gomila satanističkih simbola ispisanih krvlju po zidovima i podovima, senke, šaput, krici i tapat koraka iza ugla su sitnice koje u velikoj meri popravljaju utisak i igri vraćaju zastrašujuću atmosferu koju je u pomenutim momentima izgubila.  
 
Ono što nam se u sinematicima između misija nije dopalo je to što je Point Men potpuno nemi protagonista. Ovo ne mora da bude loše ukoliko je sve izrežirano na pravi način (kao u Half-Life igrama). Međutim, ovde to nije slučaj, jer u sinematicima se uglavnom pojavljuje sa svojim bratom, koji ne zatvara usta, dok ovaj svoj stav i emocije pokazuje isključivo (i uglavnom pretećim) pogledom, pa smo često piljili u njega u nadi da će izustiti koju reč makar onde gde je to bilo i više nego očekivano, što se nije desilo do kraja igre.  
 
Dizajn nivoa varira i prilično je raznolik u svakom smislu te reči. Tu su neke monotone, sterilne i konfuzne lokacije, ali i neke dobro osmišljene deonice poput mračnog skladišta sa zidovima uključenih HDTV uređaja na čijim ekranima protrčavaju siluete ludih frikova koji tumaraju u mraku i povremeno obaraju TV uređaje oko vas. Ovo je jedna od najjezivijih deonica u igri i igrama uopšte. Takođe, mnogi nivoi (iako strogo linearni) su prilično otvoreniji od onih iz druge, a naročito prve F.E.A.R. igre, što je još jedan plus.  
 
Pored nekoliko varijacija ljudskih neprijatelja i par monstruma, tu su i bosovi koji se svode na dva slična, krupna, plavičasta momka od kojih jedan zlazi iz zidova u vašoj blizini i isto tako nestaje u njima, dok drugi konstantno poziva elitno pojačanje. Jedino vas na samom kraju igre očekuje nešto drugačiji, ali ni malo originalan „fajt“ sa nakazom koja će vas progoniti kroz celu igru, samo daleko većih proporcija. Run & gun mehanika je povremeno razbijena deonicama sa mekovima sa kojima smo se prvi put sreli u drugoj igri. U pitanju su prilično moćne i otporne mašine koje vrlo efikasno melju neprijatelje teškim topovima ili baražom raketa, pa se u njima osećate prilično sigurno i moćno, barem dok se, poput meteora, u vašoj blizini ne sruše neprijateljski mekovi, kada je pravo vreme za pametno korišćenje energetskog štita (koji se vremenom regeneriše).  
 
Prelaženjem nivoa otključavate mogućnost da isti igrate sa Fettelom, kada se iskustvo i mehanika prilično razlikuju. Fettel ima neke smrtonosne telekinetičke moći, pa tako može da podigne neprijatelja u vazduh, a zatim ga gađa energetskim projektilima. Isto tako može da preuzme kontrolu nad njegovim telom i ostale izmasakrira u bratovljevom stilu – sa nekom od par futurističkih pušaka. Međutim, zaposedanje nekog vojnika traje samo par desetina sekundi, nakon čega se Fettel vraća u svoj avetinjskim oblik. Ovo vreme je moguće produžiti prikupljanjem energije mrtvih neprijatelja, pa ako želite da što duže upravljate tuđim telom, moraćete da rizikujete i srljati na neprijatelje kako bi ih što pre pobili i pokupili njihovu energiju.  
 
Ovde dolazimo do kooperativnog moda koji je najsvetlija tačka igre, a u kome Paxton (Fettel) naročito dolazi do izražaja sa svojim spiritualnim moćima. Kooperativna akcija je prilično zabavnija, raznovrsnija i dinamičnija i otvara neke nove taktičke mogućnosti. Tako Fettel može da podigne nekog nesrećnika u vazduh, dok ga Point Men puni olovom. Sa druge strane, Point Men može da uspori vreme i bratu da dovoljno vremena da im priđe sa strane ili se dovoljno približi kako bi „kidnapovao“ nečije telo. Dakle, u pitanju su braća sa potpuno drugačijim sposobnostima, a upravo ta razlika u izvođenju je ono što igru izdvaja od gomile drugih kooperativnih igara.  
 
Još jedna novina je i rudimentirana RPG komponenta (ako je tako uopšte i možemo nazvati), odnosno sistem prikupljanja iskustvenih poena izvršavanjem raznih izazova, poput ubijanja određenog broja neprijatelja u slow motion akciji ili ispunjavanja kvote headshot-ova određenim oružjem. Pored toga, ovo „levelovanje“ vam omogućava da nosite sve veću količinu municija ili da duže prašite neprijatelje u slow motion modu na primer. Ovi poeni imaju najviše smisla u kooperativnom igranju, kada se igra završava u znaku igrača (brata) koji je prikupio više poena, odnosno jednom od dve poslednje cut-scene.  
 
F.E.A.R. 3 donosi i četiri multiplayer moda koji se u velikoj meri oslanjaju na kooperativno, odnosno timsko igranje. U ‘Soul King’ modu igrači počinju kao aveti koje moraju da zaposedaju neprijateljske vojnike i prikupljaju njihove duše. Igrač sa najviše prukupljenih duša na kraju je pobednik. Međutim, igrač koji izgubi život ostaje bez polovine prikupljenih poena, što tenziju drži na visokom nivou do poslednje sekunde, što će mnogi znati pametno da iskoriste. Još jedan interesantan mod nosi karakteristično ‘Fucking Run’ ime, koje na pravi način oslikava njegovu koncepciju. Naime, igrači moraju da pobegnu od džinovskog zida smrti koji se poput dimne zavese brzo širi, dok vas sa svih strana napadaju vojnici, mekovi i kreature, ne ostavljajući vam ni sekund za predah. Dovoljno je da jednog igrača sustigne zid i partija je gotova. ‘Contractions’ je verovatno najteži (i nama najzabavniji mod) u kome četiri igrača pokušavaju da prežive Almine periodične kontrakcije (zvuči bolesno), gde svaka sledeća sužava veličinu mape ka njenom centru i šalje sve jače talase neprijatelja. U kratkoj pauzi između kontrakcija, igrači su primorani da popravljaju barikade i pripupljaju kutije sa naoružanjem i municijom sa perifernih delova mape, što je i preduslov za preživljavanje.  
 
F.E.A.R. 3 i dalje koristi isti onaj endžin kome smo se divili pre pet godina, a koji je za današnje standarde u najboljem slučaju prosek. Day 1 Studios je iz ove tehnologije verovatno iscedio maksimum, pa možete da očekujete nešto detaljnije teksture, malo bolje osvetljenje, senke i eksplozije, ali i neke sterilne lokacije kojima očajnički nedostaju detalji. Lepša strana ovoga je da će sve lepo kliziti i na slabijim mašinama. Jezivi zvuci krika i koraka u kombinaciji sa prikladnom (ništa manje jezivom) muzikom u velikoj meri utiču na celokupnu atmosferu, što se ne može baš reći na prosečnu glasovnu glumu.  
 
Iako nije ispunio naša očekivanja kada su atmosfera, a pre svega horor elementi u pitanju, F.E.A.R. 3 je i dalje više nego zadovoljavajuća pucačina natrpana akcijom i uvek dobrodošlim, „usporenim“ napucavanjem u kome obožavamo da se kupamo u krvlju raskomadanih neprijatelja. Tome treba dodati mogućnost prelaženja kampanje iz ugla oba brata i kooperativno, kao i četiri zabavna multiplayer moda koji zajedno igru čine bogatim, zaokruženim paketom koji će vam neko vreme pružiti solidnu količinu zabave.
 
 
Ocena: 74  
Kvaliteti:  – Staro, dobro F.E.A.R. napucavanje
– Mogućnosti prelaženja kampanje sa dva potpuno drugačija lika – Zabavan i svež kooperativni mod
– Interesantni i napeti multiplayer modovi
– Jezivi zvučni efekti Nedostaci:  – Bez značajnih novina
– Predvidivi i reciklirani horor elementi
– Ni u jednom trenutku vam neće spustiti srce u pete
– Predvidiva priča bez obrta koja otvara neka nova pitanja
– Oscilacije u grafici i dizajnu nivoa
Sajt Platforma: PC/PS3/Xbox360 Minimalni hardverski zahtevi (PC verzija): OS: Windows XP / Vista  / 7 CPU: Intel Core 2 Duo na 2.4 GHz / AMD Athlon 64 X2 4800+ Video karta: Nvidia GeForce 8800GT / ATI Radeon 3650 sa 512 MB RAM: 2 GB
HDD: 10 GB prostora Preporučeni hardverski zahtevi (PC verzija): OS: Windows 7 CPU: Intel Core 2 Quad na 2.66 GHz / AMD Phenom II X4 na 3.0 GHz Video karta: Nvidia GeForce GTS 450 / ATI Radeon HD 5750 sa 1 GB RAM: 4 GB HDD: 10 GB prostora Igrano na: OS: Windows 7 x64 CPU: Intel Core i5 2500k na 4.2 GHz Video karta: NVIDIA GeForce GTX 460 1GB RAM: 4 GB Konekcija: Cable, 6 Mbit / 384 Kbit