Opis igre: Homefront

Milan Jović Riskantan izbor “developera” imajući u vidu da sa Homefront-om kompanija planira da napadne ustaljene serijale kao što su Call of Duty, Battlefield i Medal of Honor, a iza kojih stoje “gurui” poput Infinity Ward-a  i DICE-a. Da li su na pravom putu da igračima pruže novi šuterski serijal za čijim će nastavcima vapiti iz godine u godinu?  
 
Za početak, Homefront odiše američkim patriotizmom, na koji smo već otupeli u igrama ovog tipa. Međutim, ovde on ima drugačiju, delimično “opravdanu” formu, pa nije tako iritantan kao što možda deluje na prvi pogled. Ovde nema Marinaca koji će siromašnim istočnjačkim zemljama silom nametati “demokratiju”. U bliskoj budućnosti strahote rata se sele onde gde ih najmanje očekujete – u Sjedinjene Američke Države, koje su postale sve samo ne zemlja snova. Zemlja je pod okupacijom ujedinjene Severne i Južne Koreje (pod imenom Greater Korean Republic) koje su relativno lako okupirale veći deo države, prethodno ostavivši je u mraku EMP napadom iz satelita. Ovo je prezentovano interesantnim introom sastavljenim od scena govora neki aktuelnih političara, isečaka iz novina i vojnih parada koji će vam na lep način prezentovati događaje koji su prethodili fiktivnim dešavanjima koja su eskalirala 2027. godine, kada je usledila invazija.  
 
Igrač je u ulozi nemog (bivšeg) Airforce pilota, koga pokret otpora regrutuje kako bi im pomogao da preostalim američkim Armed Forces snagama omoguće da povrate San Francisko iz ruku okupatora. Ono što će vam definitivno ostati u sećanju su prvih desetak šokantnih minuta kampanje za vreme kojih ćete samo posmatrati strahote okupacije na ulicama perifernog naselja San Franciska. Nedugo zatim uzbuđenje će polako krenuti silaznom linijom, uz blage, ali nedovoljne oscilacije sve do kraja, odnosno od onog trenutka kada se članovi pokreta otpora zakucaju kamionom u vaš autobus, izbave vas iz okova i daju vam pistolj u ruke. Ovo je trenutak kada igra počinje da odiše mediokritetom. Par minuta kasnije, shvatićete da je invazija samo povod za klasično hvatanje zaklona i napucavanje sa Koreancima između checkpointa. Samo roštiljanje podseća na ono iz Call of Duty igara, tako da trzaj oružja gotovo i da ne postoji, što je kompenzovano time što neki precizni hici jednostavno neće pogoditi neprijatelje, pa se povremeno stiče utisak da u šaržeru imate ćorke.  
 
Strogo linearan dizajn nivoa će vas veći deo igre držati rame uz rame sa par besmrtnih saboraca iz pokreta otpora koji će povremeno uspeti da ubiju po kojeg neprijatelja, ali preostalih 99% koreanske armije će biti vaš problem. Ono što ubija i ono malo tenzije su deonice između akcija, odnosno zatišja pred buru koja su iritirajuće duga i očiglednu su tu kako bi veštački produžila i onako prekratku kapmanju koju ćete završiti za bednih 4 do 6 sati. Da li smo spomenuli da je ovo je igra u kojoj ćete moći da otvorite samo jedna vrata? Za nebrojano mnogo ostalih moraćete da sačekate da se vaši saborci dovuku do njih, zauzmu položaj, a zatim ih otvore ili razvale nogom, kada obično sledi pretrčavanje prazne prostorije do još jednihvrata, kada se pomenuta procedura ponavlja.  
 
Kako bi se “run & gun” monotonost malo razbila, tu su izleti sa par drugačije koncipiranih misija. Među njima je i snajperska misija koja je neuspešna kopija one iz prve Modern Warfare igre, u kojoj morate da čekate glasovnu komandu pre svakog ispaljenog hica, što ume da iritira, naročito kada začujete glas saborca i refleksno povučete obarač, da bi ubrzo shvatili da je želeo da vam kaže da sačekate da meta ode iza kamiona. Deonica u kojoj pilotirate malim okretnim helikopterom je previše arkadna i predvidiva, ali ipak prija nakon gomile masakriranih Koreanaca na zemlji. Ne treba zaboraviti ni povremeno (daljinsko) upravljanje Goliath vozilom, koje podrazumeva tagovanje neprijatelja vizirom, kada će ovaj agilni robot na šest točkovo baražom raketa brzo eliminisati svaku pretnju. Jedina opasnost po vašu “igračku” biće Koreanci naoružani EMP bazukama koje će ga na kratko onesposobit, a koje ćete između tagovanja morati sami da skidate sa krovova kuća dok eksortujete Goliath-a niz ulicu.  
 
Varijacije po pitanju vojnog hardvera koji će vam biti na raspolaganju su sasvim zadovoljavajuće. Par vrsta teških mitraljeza, snajperi, nekoliko jurišnih pušaka, od kojih su većina blago unapređene verzije onih koje se danas nalaze u upotrebi. Varijacije produbljuju i neki dodaci, kao što su prigušivači (mada totalno nepotreban) i različita optika. Nama se najviše dopala izuzetno ubojita sačmara koja je prilično efikasna  i na većoj udaljenosti i prava je šteta što tokom većeg dela igre jednostavno nismo naleteli na nju.  
 
Na svu sreću, tu je prilično kvalitetniji multiplayer koji na neki način uzima i kombinuje najbolje iz aktuelnih Call of Duty i Battlefield igara, tako da nećete imati problema pri uhodavanju. Klase, oružja, vozila i opremu možete “štelovati” po svom ukusu, gomilom dodataka koje otključavate trošenjem “Battle Points” poena. Ove poene zarađujete ubijanjem neprijatelja, dizanjem u vazduh neprijateljskih vozila i zauzimanjem kontrolnih tačak. Interesantna novina je da su vam vozila, oružja i oprema dostupni u sred bitke, pod uslovom da imate dovoljno poena da ih kupite. Umesto da ih troškarate na pancire i sitne “perkove”, savetujemo da zarađene Battle Points-e povremeno štedite kako bi kupili malo ubojitije gedžete kao što je oklopno vozilo, naoružani dron na daljinsko upravljanje ili pozivanje smrtonosnoh vazdušnog napada. Dve frakcije (GKR  i AF) i dva standardna moda – Ground Control i Team Deathmatch – u kombinaciji sa navedenim novinama, donose zadovoljavajuću dozu svežine, što će sa lepo osmišljenim mapama zasigurno obezbediti solidnu količinu zabave. Tu je i zanimljiv Battle Commander mod u koma AI komandant na mapi obeležava protivničkog igrača koji je na primer napravio seriju od pet ubistava, kada će mnogi krenuti u lov na njega kako bi ga ubili i osvoji bonus poene.  
 
Igra koristi modifikavani Unreal 3 endžin koga smo u više navrata videli u boljem izdanju. Često ćete naletati na isprane teksture, sterilne prostorije i hodnike. Tome treba dodati i statične teksture neba, kao i osećaj kao da igra koristi neki nepotrebni “gran” filter, odnosno na trenutke scenografija izgleda blago “zrnasto”. Zvučna komponenta je na istom nivou i jedva da odskače od proseka, počev od glasovne glume, preko zvukova oružja i muzičke podloge (na koju doduše nismo previše obratili pažnju).  
 
Na osnovu do sada pročitanog, verovatno ste ubeđeni da je Homefront loša pucačina. Ako je tako, onda je to jednim delom zbog toga što smo skoro tri godine unazad slušali pompezne najave, pa su nam očekivanja bila na prilično višem nivou. Prava je šteta što se atmosfera okupacije sa početka igre i solidna priča vrlo brzo gube u magli prosečnog napucavanja i dosadnih pauza između akcije, čineći je pravim primerom protraćenog potencijala. Jedino će zabavan multiplayer delimično opravdati kupovinu igre, nakon prekratke kampanje za koju verovatno nećete ni poželeti da je trajala duže.  
 
I pored svega, igra se očigledno prodaje “kao alva” (trenutno je na prvom mestu u Velikoj Britaniji), za šta je pre zaslužan dobar marketing i “hajp” koji se oko nje podigao, pa je najavljeni nastavak sada i više nego siguran. Ostaje da se nadamo da su Kaos i THQ naučili nešto i da ih prodaja neće ohrabriti da i Homefront 2 bude samo još jedna “ok” igra. U tom slučaju mogu da zaborave da je porede sa pomenutim takmacima. Ovog puta im opraštamo, a vremena i potencijala za napredak svakako ima.
 
Ocena: 69
 
Kvaliteti: – Prezentacija vojne okupacije – Par momenata koje ćete pamtiti – Zabavan i lepo osmšljen multiplayer sa nekim novinama
Nedostaci: – Prekratka kampanja sa iznenadnim završetkom – Nebrojeno puta viđena mehanika i napucavanje – Repetativna akcija – Prosečna tehnička izvedba
Sajt: http://www.homefront-game.com/ Platforma: PC/PS3/Xbox360 Minimalni hardverski zahtevi (PC verzija): OS: Windows XP / Vista (SP2) / 7 CPU: Intel Core 2 Duo na 2.4 GHz / AMD Athlon X2 na 2.8 GHz Video karta: Nvidia GeForce 7900 GS / ATI Radeon 1900XT sa 256 MB RAM: 2 GB HDD: 10 GB prostora Preporučeni hardverski zahtevi (PC verzija): OS: Windows Vista  / 7 CPU: Intel QuadCore na 2.0 GHz / AMD Phenom II X3 na 2.8 GHz Video karta: Nvidia GeForce GTX 260 / ATI Radeon HD 4850 RAM: 2 GB HDD: 10 GB prostora Igrano na: OS: Windows 7 x64 CPU: Intel Core 2 Duo E8200 na 3.6 GHz Video karta: NVIDIA GeForce GTX 460 1GB RAM: 4 GB Konekcija: Cable, 6 Mbit / 384 Kbit