Opis igre: Limbo

Milan Jović Od trenutka kada ugledate dva svetla oka siluete dečaka koji se budi u šumi, pa do samog kraja igre, nećete prestati da se divite onim što Limbo donosi ili bolje rečeno ne donosi, a da pritom uspeva da pruži dozu zabave kakvu nam nisu priuštile ni mnogo kompleksnije igre iz žanra. Bez i jedne izgovorene reči i bez i jedne linije teksta, igra baca igrača u misteriozni svet sazdan od tamnih silueta i kontrastne, pulsirajuće, beličaste svetlsoti u pozadini, zahvaljujući kojoj je svet igre i vidljiv.
 
 
Vrlo brzo shvatićete da misteriozna šuma iz prve polovine igre ne želi da je napustite živi. Kako je u pitanju skrolujuća 2D platforma, sve što imate na raspolaganju da vašeg dečaka održite u životu su četiri tastera za kretanje i skakanje i jedan za aktiviranje raznih mehanizama. Dakle, u pitanju je najjednostavnija kontrolna šema koju koriste igre ne kompleksnije od Maria od pre 25 godina.
 
Ono što vas čeka na misterioznom putu su zamke i zagonetke sazdane na bazi zakona fizike, zbog kojih ćete nebrojana mnogo puta ginuti. Zapravo, to je ono što igra i želi, da učite na svojim (smrtonosnim) greškama. Međutim, Limbo zbog ovoga nije frustrirajuć (barem ne dobrim delom igre), kako to verovatno zvuči, jer vas (uglavnom) vraća baš onde gde ste zapeli. Igra vas vrlo inteligentno i spontano upoznaje sa zagoenetkama koje polako postaju sve izazovnije, ali ne uvek i proporcionalno kompleksnije.  
 
Svaki put kada nagazite na kljuse, upadnete u jamu sa kolcima pobodenim u zemlju ili vas sustigne motorna testera, osećaj koja igra u tim trenucima budi je iznenađujuće uznemirujuć. Prosto je neverovatan način na koji bizarnu melanholiju presecaju iznenadne pogibije mališana, što je još jedna od mnogobrojnih sitnica koji igru čine tako atmosferičnom. Ovakvih momenata je mnogo, upravo zbog činjenice da gotovo svaka greška vod pravo u smrt, zbog čega nema ni potrebe za bilo kakvim indikatorima na ekranu (kao što su broj preostalih života ili skala zdravlja).
 
Da su se dizajneri potrudili da nas uvuku i konstantno drže okupiranim ovim mističnim svetom, govori i to što nema učitavanja nivo niti bilo kakvih pauza koje bi užitak iseckale na komada. Ako izađete iz igre, Limbo će vas vratiti baš onde gde ste ostavili mališana. Međutim, možda i nećete morati da ga napuštate, jer vam ova avantura može oduzeti 4 do 6 sati slobodnog vremena, pa verujemo da će je mnogi izgustirati u jednom dahu.
 
Potreba koju igra budi za sretanjem bilo kakve vrste života je gotovo konstantno prisutna. Međutim, to će se desiti samo u par navrata u prvoj polovini igre, odnosno u šumi kojom lutaju druga, neprijateljski nastrojena bića i deca. Bez obzira na to što žele da vam oduzmu život, igra budi neki čudan osećaj usamljenosti i potrebe za prijateljskim kontaktom, koji nećete ostvariti do samog kraja. Dijapazon emocija koje Limbo stvara i zadržava dobrim delom igre su upravo ono što je čini tako genijalnom.
 
Ipak, u skoro svemu navedenom, Limbo ne ostaje dosledan do samog kraja. Druga polovina igre se postepeno pretvara u uzastopno, mehaničko rešavanje izazovnijih zagonetki po napuštenim industrijskim postrojenjima, kada su emocije bačene u drugi plan, kako zbog beživotnih okruženja, tako i zbog prepreka koje zahtevaju dobru koncentraciju, reflekse i precizan tajming, ne dajući ni povoda ni vremena za emocionalno vezivanje sa igrom.  
 
Limbo pati i od nekih boljki koje su ovog puta posledica lenjosti njegovih tvoraca prilikom portovanja igre. Tako na primer nije moguće menjati kontrole koje su vezane sa strelice na tastaturi i Ctrl kao action taster. Skok je vezan za strelicu na gore, što je izuzetno nepraktično rešenje koje je moglo biti izbegnuto dodeljivanjem ove funkcije nekom drugom tasteru (Space na primer). Ipak, tu je i kontroler kao alternativa sa kojim je iskustvo osetno prijatnije.
 
Baš kao i jednostavna, ali genijalna vizuelna komponenta sastavljena iz nijanse crne i bele boje, ni zvuk u igri nije ostavio ništa manje impresivan utisak. Počev od mekog tapata dečakovih nogu po zemlji, preko prigušenih zvuka okruženja, do onih gromoglasnih i jezivih, koje ćete uglavnom čuti kada ste u nevolji. Zvuk u određenim situacijama igra bitnu ulogu u rešavanju zagonetki ili izbegavanju smrti, kada je potrebno odreagovati na neki zvučni efekat. Tako nećete proći dobro ako na vreme ne odreagujete na gromoglasan zvuk stene od tri tone koja se kotrlja ka vama.  
 
Limbo je neverovatna avantura, koju je najlakše opisati kao noćnu moru osmogodišnjaka. Sama činjenica da svojom jednostavnošću uspeva da pruži toliko mnogo zabave i izazove buru emocija, je ono što je čini tako posebnom. U pitanju je kratka, ali nezaboravna, brilijantno osmišljena igra, koja je pravi biser žanra kome pripada, a koja se sada može kupiti na Steam i PSN Live servisima po ceni osetno manjoj od 1200 MS poena, koliko je koštala na Xbox Live-u.
 
 
Ocena: 88  
Kvaliteti:  – Melanholična crno-bela vizuelna komponenta stvara nezaboravno estetsko iskustvo – Odlični zvučni efekti – Gomila raznolikih i interesantno osmišljenih zagonetki – Fantastična, napeta, mistična i uznemirujuća atmosfera
Nedostaci:  – Prekratka – Postepeno gubi emocionalnu notu u drugoj polovini igre – Nedostatak dodatnih opcija za PC – Iznenadni kraj
Sajt / Steam Platforma: PC/PS3/Xbox360 Minimalni hardverski zahtevi (PC verzija): OS: Windows XP / Vista  / 7 CPU: na 2.0 GHz Video karta: sa podrškom za Shader Model 3.0 RAM: 512 MB HDD: 150 MB prostora
Igrano na: OS: Windows 7 x64 CPU: Intel Core i5 2500k na 4.2 GHz Video karta: NVIDIA GeForce GTX 460 1GB RAM: 4 GB Konekcija: Cable, 6 Mbit / 384 Kbit