Benchmark Redakcija
Milan Jović Ako volite da ubijate ljude iz sporta, onda je MNC prava igra za vas. Smeštena je u futurističko okruženje sa pametno osmišljenim arenama u kojima se održavaju sponzorisana takmičenja futurističkih gladijatora, koji se timski bore sa veliku količinu keša. Igra je poprilično jednostavna i sastoji se iz jednog multiplayer moda, gde svaki tim ima svoju bazu u čijem centru lebdi “Monyball”. Cilj timova je da upadnu u neprijateljsku bazu i unište kuglu koja eksplodira u hiljade zlatnih novčića donoseći pobedu i brdo keša.
Sve ovo zvuči prilično jednostavno, jednočično i dosadno, ali to nije sve, jer tu su i botovi. Bez panike, ovde ne mislimo na kompjuterski vođene likove koji (neuspešno) pokušavaju da replikuju ljudsko ponašanje. U pitanju su roboti retro-futurističkog dizajna, koji se predefinisanim rutama nazaustavljivo kreću ka neprijateljskoj bazi. Njihova svrha je konstantno stvaranje novih frontova, jer gde su roboti, tu je i akcija, odnosno protivnički tim koji će pokušati da ih spreči da se dokopaju dragocene kugle, dok istovremeno planiraju napad na komšijsko dvorište. Poput sprovođenja konvoja, cilj svakog tima je da uspešno “eskortuje” grupu robota do neprijateljske baze kako bi razneli kuglu u zlatne novčiće. Sve ovo zna da postane prilično haotično, ali ipak veoma zabavno.
Iako viđene hiljadu puta, igru izdvajaju šest klasa – Assault, Tank, Gunner, Support, Sniper i Assassin – koje su lepo izbalansirane i dovoljno raznolike i zabavne. Njihovi nazivi govore sami za sebe. Tako je Assassin ranjivi stealth egzekutor, Tank prava kornjača sposobna da apsorbuje ogromnu količinu olova, dok je Gunner sposoban da tu količinu isporuči iz svog gathering topa. Assault je klasični vojnik koji se ni po čemu ne izdvaja, što nikako ne znači da je loš. Support je zapravo Medic čiji je posao gotovo identičan onome iz TF2. Sniper je priča za sebe i prilično je ubojit, ali isto toliko i ranjiv. Jedini problem sa kojim smo se susreli vezan je je za neke iritirajuće instant smrti, kao kada nam se prišunja “prozirni” Assassin i u sekundi nas liši života nekim nindža potezom, pa je zbog ove blage prednosti među igračima trenutno najpopularnija klasa.
Svaka klasa ima četiri jedinstvene veštine koje je moguće unapređivati za vreme mečeva, u bilo kom trenutku (pritiskom B tastera). To činite u zamenu za novac koji stičete eliminisanjem neprijatelja, asistiranjem, pa čak i skupljanjem novčića koji iskaču iz palih neprijatelja, što igri daje neki platformski šmek. Jedna od četiri veština je pasivna, dok su preostale tri aktivne i dodeljene su za Q, Shift i E tasterima. Nakon svakog korišćenje potrebno je par sekundi hlađenja kako bi tu specijalnost ponovo mogli da koristite. Ova tri indikatora prezentovana su u vidu raznobojnih dugmića, u donjem levom uglu ekrana (očigledno prenetih iz X360 verzije). Ove veštine su upravo ono što klase čini tako distinktivnim i zabavnim.
Same mape, odnosno arene na prvi pogled mogu delovati sterilno, iako pružaju ogromne strateške i taktičke mogućnosti. Pomenuta “tower defense” komponenta igra veliku ulogu u odbrani centra baze, gde je na predefinisanim mestima, u zamenu za keš moguće postavljatu četiri vrste “tjureta”, koje je moguće nadograđivati u tri nivoa. Ovi stacionarni odbrambeni objekti igraju ključnu ulogu u odbrani kugle i izuzetno su brzi i efikasni u prašenju neprijatelja, pa na njima nikako ne treba štediti. Tu su i jump-padovi koje (u zamenu za malo novca) možete otključati, a koje vas dižu na uzvišene platforme, pružajući bolji preglednost i elevacijsku prednost. Tu su i stanice sa botovima, koje je neophodno “spawnovati” u talasima, što će vam takođe olakšati novčanik. Ovo je veoma bitan aspekt igre, jer su učestali talasi robota neophodni kako bi pomerali liniju fronta ka neprijateljskoj bazi. Vrsta robota zavisi od klase koja ih je “unajmila”. Treba napomenuti da neki botovi poprilično ubojiti i da par njih nije ograničeno na predefinisane linije kojim se kreću, pa mogu slobodno da tumaraju arenom i kidišu na neprijatelja. Nikako ne smemo zaboraviti ni Anihilatore – smrtonosna polja koja aktivirate sa uzvišenih staza, a koja dižu u vazduh sve što se nalazi u njihovom radijusu. Ako se pametno koriste, Anihilatori mogu igrati ključnu ulogu u ishodu mečeva.
Već nakon drugog igranja, zapitaćete se zašto vam nije na raspolaganju sav onaj keš koji ste zaradili u prethodnom okršaju. Stvar je u tome da je ta “ušteđevina” rezervisan isključivo na otključavanje slotova za kreiranje klasa po želji. Ovo funkcioniše tako što odaberete jednu od postojećih, a zatim i tri takozvana Endorsement-a (nešto nalik perkovima) koji najviše odgovaraju vašem stilu igre. Međutim, ovo su jedine stvari na koje ćete trošiti keš zarađen u partijama, ali kako su klase lepo izbalansirane, uticaj ovih “pojačanja” se itekako primećuje i vrlo su korisna.
Pre upuštanja u multiplayer vode, predlažemo da se oprobate u modu za jednog igrača. U pitanju je izuzetno zarazan i zabavan deo igre, gde je jedini cilj zaštititi Monyball od najezde sve brojnih botova koji sve učestalije nadiru iz svih pravaca. Ovaj mod podrazumeva još intenzivnije korišćenje svih navedenih pomagala u arenama, kao i pametno trošenje keša na postavljanje i nadogradnju odbrambenih tornjeva, ali i na unapređivanje veština, kako bi održali korak sa sve brojnijim i moćnijim botovima.
Iako odiše generičnim Team Fortress 2 “filingom” (što se pre svega odnosi na likove) igra će prijati kako vašim očima, tako i vašem računaru, jer ga debelo modifikovani Unreal 3 endžin neće mnogo namučiti. Futuristička okruženja, jarke boje, detaljni likovi, svetla i reklamni bilbordi poprilično oživljavaju sterilne arene, koje se ubrzo pretvaraju u pravi vašar kada se sudare crvene i plave metalne šklopocije.
Simpatična grafika propraćena je i simpatičnom atmosferom, koju upotpunjuju komične izjave komentatora, pre i po završetku mečeva, a tu je i luckasta maskota koja će povremeno utrčati u arenu na 30-ak sekundi, a koja će vam dodatno napuniti kasu ako je zaspete olovom. Ovo je naročito interesantno u multiju, kada timovi zanemaruju jedni druge i fokusiraju se na roštiljanje maskote koja skakuće unaokolo, sve dok se na raspršti u kišu novčića koje svi užurbano skupljaju.
Čini se da je X360 verzija igre bila samo uvertira za PC verziju, koja je u startu vrlo ispeglana, izbalansirana i na odličan način prilagođena mišu i tastaturi. Pitate se zašto je ovako “siromašna” igra sa par mapa i bez kampanje dobila ovako visoku ocenu? Razlog je vrlo jednostavan. U pitaju je neverovatno zarazna i duboka igra, što se ne vidi sa njene površine. Još jedan bitan faktor je svakako cena, koja je smešna za sate i sate zabave koje će vam pružiti, a koja na Steam-u trenutno iznosi oko 11.5 evra.
Ocena: 86
Kvaliteti: – Originalan i zarazan miks žanrova – Zabavne i raznolike klase i veštine – Jednostavna za igranje, a ipak vrlo kompleksna igra Nedostaci: – Po malo iritirajuća “one hit kill” Assassin klasa – Dizajn previše podseća na Team Fortress 2 (uslovno) Sajt: http://www.uberent.com/ Platforma: PC/Xbox360 Minimalni hardverski zahtevi (PC verzija): OS: Windows XP / Vista / 7 CPU: Intel Pentium 2.5 GHz / AMD Athlon XP 2500+ Video karta: Nvidia GeForce 7800 / ATI Radeon X1900 RAM: 1 GB HDD: 2 GB prostora Preporučeni hardverski zahtevi (PC verzija): OS: Windows XP / Vista / 7 CPU: Intel Core 2 Duo 2.8 GHz / AMD Athlon 64 X2 5600+ Video karta: Nvidia GeForce 8800 / ATI Radeon HD 2900 RAM: 2 GB HDD: 2 GB prostora Igrano na: OS: Windows 7 x64 CPU: Intel Core 2 Duo E8200 3,6 GHz Video karta: NVIDIA GeForce GTX 460 1GB RAM: 4 GB Konekcija: Cable, 4 Mbit / 256 Kbit
