Opis igre: Portal 2

Milan Jović I ovog puta igrač je u ulozi devojke po imenu Chell, koju smo u prvoj igri izvukli na svetlost dana, ali koju je nepoznati robot odvukao nazad pod zemlju, u enorman, skrivene Apertures kompleks laboratorija za testiranje portala i nekih bizarnih tehnoloških dostignuća. U pitanju su postrojenja kojima upravlja napredan GLaDOS AI sa kojim smo jedva izašli na kraj, ali koji je sada probuđen i želi da nastavi sa ogledima, ali i da vam se osveti zbog toga što ste ga “iščupali iz struje” u prvoj igri. Međutim, stvari su sada mnogo drugačije, jer priča počinje kada vas robot veličine lopte po imenu Wheatley, probudi u maloj prostoriji koja podseća na hotelsku sobu. Stvari ubrzo postaju truckave, da bi nedugo zatim shvatili da je prošlo mnogo vremena od vaše poslednje posete ovom tehnološki naprednom podzemnom gradu.  
 
Samoodržive Apertures laboratorije su sada dobrim delom oštećene, sa zarđalim i neupotrebljivim panelima, vodom koja se sliva sa površine, a tu su čak i biljke i ptice koje su se nastanile. Sve ovo u velikoj meri razbija sterilnost koja je vladala u prvoj igri, pa iako bačen u zaborav, Apertures sada deluju “življe”, čemu doprinosi i havarisana mehanizacija koja se raspada zajedno sa robotizovanim nosačima panela koji nekontrolisano poskakuju i udaraju o zidove. Čak je i portal alatka u vidno lošijem stanju zbog višedecenijskog ležanja pod ruševinama.  
 
U želji da vam “pomogne”, Wheatley će vas voditi kompleksom i ubrzo dovesti do pomenute spravice, ali će isto tako “greškom” ponovo pokrenuti (restartovati) GLaDOS, kada prave nevolje počinju. Ove dve “veštačke” ličnosti su posebna priča. Wheatley je prelepo animiran plašljiv robot koji se kreće šinama po plafonu i neprestano brblja, paniči i zbija šale na svoj ili vaš račun. Prosto je neverovatno kako je Valve uspeo da jednoj metalnoj lopti udahne toliko života. Tako svaku emociju možete pročitati na “licu” ovog robota nalik mehaničkom oku. Sa druge strane, GLaDOS će vam se (digitalizovanim ženskim glasom) uvek obraćati na početku i kraju svakog nivoa, kada će sarkastičnim i uvredljivim komentarima pokušavati da vas demotiviše, obeshrabri i iskaže svoje nezadovoljstvo što niste poginuli rešavajući problem. Glasovna gluma i tekstovi ovih likova su prepuni fantstičnog, sarkastičnog humora koji igri daju jedinstven šmek, pa su jedan više motiv da nastavite sa igranjem.  
 
Portal 2 nas dobrim delom kampanje baca iza kulisa, sa druge strane belih panela, kao što su postrojenja za održavanje, fabrika simpatičnih (ali smrtonosnih) stacionarnih “jaje” robota, ali i u neke ogromne, stare delove komplekse duboko pod zemljom, koji su tu verovatno mnogo duže nego što mislite. Ovaj deo igre je verovatno i najizazovniji, jer nije projektovan za testiranje, pa je igrač primoran da improvizuje i pažljivo posmatra ogromne podzemne prostorije kako bi na pravi način iskoristio ono malo mogućnosti za korišćenje portala. Čini se da igra u ovom “adminstrativnom” delu Apertures-a igrača zadržava malo duže nego što bi trebalo, pa ova deonica blago postaje dosadna. Ipak, ništa što drastično može da pokvari iskustvo.  
 
Kada su prepreke, zagonetke, logičke zavrzlame i njihov dizajn u pitanju, Portal 2 nije ništa manje genijalna igra u odnosu na prethodnu, naprotiv. Pored “optičkih” kutija za preusmeravanje lasera u cilju aktiviranja prekidača i prženja malih robota, igra donosi još neke stvari koje dodatno produbljuju i obogaćuju celokupno iskustvo i mehaniku. Pre svega, tu su tri vrste tečnog gela koji spadaju u grupu Mobility gelova koje je Apertures razvio nekoliko decenija pre vaše prve posete kompleksu. Ove tečne supstance koje se slivaju iz velikih cevi igrač prosipa po raznim površinama, kako bi proizveo određeni efekat. Tako plavi Repultion gel omogućava da skočite daleko više, dok narandžasti Propultion ubrzava kretanje i omogućava vam da se lansirate kroz portal i premostite veliki jaz, baš kao kada padate sa velike visine i iskačete kroz drugi portal. Poslednji i nama najinteresantnije je mlečno beli Conversion gel koji možete prosipati po površinama po kojima prethodno nije bilo moguće postavljati portale.  
 
Novina su i svetlosne staze po kojima možete slobodno hodati (ili koristiti za blokiranje vatre robota), a na čije pozicioniranje takođe možete uticati ispaljivanjem portala, baš kao i na antigravitacione tunele koji Chell i objekte polako prenose sa jedne na drugu stranu. Portal 2 sve ove novotarije servira postepeno i polako kako bi bez lupanja glave o zid shvatili kako funkcionišu, pa tako na odličan način priprema igrača za daleko kompleksnije deonice koje dolaze. Zavrzlame koje igra bacan na vas su prilično raznolike i lepo osmišljene, tako da vas sigurno neće smoriti do samog kraja.  
 
Priča igre je potpuno otkačena i bizarna, sa par ludih obrta i jednim odličnim momentom na samom kraju (dok gledate u mesecom obasjano nebo) koji ćete zasigurno pamtiti. Ono malo likova koji vam se obraćaju u igri su vrlo simpatični i upečatljivi bez obzira na njihovu ulogu, dok su ljudi koji im pozajmljuju glasove svoj posao odradili meastralno. Tako je tu pokojni Cave Johnson kao osnivač Apertures-a koji vam se snimljenim glasom obraća preko razglasa glasom glumca J. K. Simmons-a, dok Wheatley-u glas pozajmljuje svestrani Stephen Merchant. Ako malo razmislite, ovoj igri nije potrebna bilo kakva priča da bi bila zabavna i dovoljno je da vas samo baca iz jedne u drugu “test komoru”, eventualno uz pratnju muzike koja je (usput) takođe odlična, sa melodijama sintisajzera, pa čak i nekim klasičnim i džez numerama koje vam GLaDOS povremeno servira.  
 
Druga komponenta igre je zasebna kooperativna kampanja za dva igrača, kojoj ovo “kooperativna” pristaje bolje nego bilo kojoj drugoj igri. Ovaj mod je moguće igrati online ili u split screen varijanti kada igrači kontrolišu simpatične robote – Atlas i P-Body. U pitanju su potrošni roboti za testiranje koji su se udružili kako bi izbegli svoju naizgled neizbežnu i surovu sudbinu, zbog čega GLaDOS (ponovo) nije srećan. Zagonteke i prepreke su ovog puta daleko složenije, jer mnoge zahtevaju korišćenje sva četiri portala (svaki igrač ima portal gun baš kao u kampanji za jednog igrača). Isto tako, napredovanje je moguće isključivo ako igrači konstantno komuniciraju, iznose ideje i planiraju svaki sledeći korak i tajming. Ako kojim slučajem niste u mogućnosti da razgovarate sa drugim igračem, tu je jednostavan sistem vizuelnih indikatora koje postavljate na željena mesta kako bi ga obavestili šta i kada planirate da uradite. Igrači su dobrim delom igre razdvojeni staklenim zidovima od kojih neki imaju male otvore kako bi razmenjivali kutije i portale. Interesantno je i to što je Portal 2 prva prava crossplatform igra, što znači da je PC igrač preko Steam-a može igrati sa igračem koji igra PS3 verziju.  
 
Kako smo zvučnu komponentu već pohvalili, red je da prokomentarišemo kakav je vizuelni utisak Portal 2 ostavio na nas. Pre svega, igra koisti poslednju verziju Source endžina koji je još od Half-Life 2 igre (iz daleke 2004.) konstantno peglan, modifikovan i unapređivan do granica prepoznatljivosti. Međutim, moramo priznati da su godine staža i bore uspešno prikrivene, pa igra zaista izgleda odlično. Kontrastni kolorit, u kombinaciji sa jasno definisanim geometrijskim oblicima i relativno sterilnim okruženjem čine da igra izgleda odlično (baš kao što i radi na slabijim mašinama). Naročito nam se dopalo ponašenje pomenutih tečnosti (gelova), animacije ono malo neživih likova i neki skriptovani momenti u kojima se delovi Apertures kompleksa realistično raspadaju i urušavaju.  
 
Iako je autor teksta planirao da igru dozira u kratkim vremenskim intervalima kako bi u njoj uživao barem par dana, ipak priznaje da to jednostavno nije bilo izvodljivo, pa je kroz portale trčkarao punih 7-8 sati uz jednu pauzu za unos neophodnih hranljivih materija u organizam. Ovo je igra koja na papiru, baš kao i prethodnik zvuči i više nego monotono – samo jedno “oružje”, bez neprijatelja koje možete roštiljati, sterilna okruženja kroz 80% igre,…Međutim, ono što Portal 2 ima jesu portali i neverovatno dobar dizajn nivoa i logičkih zavrzlama koji će na test staviti vaše vijuge i reflekse. Ovo je igra koja vas konstantno primorava da pažljivo osmatrate okruženje, uočavate mogućnosti, analizirate i uspešno sprovodite svaki sledeći korak, dok vas u talasima bombarduje i zabavlja kvalitetnim i originalnim humorom. Ono čime vas Portal 2 nagrađuje (pored 50-ak achivement-a koji su dodatni motiv za ponovno prelaženje) je osećaj neopisive satisfakcije u trenutku kada vam se iznad glave upali sijalica, kada vam se kockice slože i kada shvatite kako da dospete do naizgled nedostižnih vrata koja vode do lifta i sledećeg nivoa.
 
Ocena: 92
Kvaliteti:  – Inteligentna mehanika obogaćena novim elementima i odlično osmišljenim zagonetkama – Genijalni tekstovi i humor propraćeni odličnom glasovnom glumom – Zabavni i upečatljivi likovi – Kampanja solidne dužine propraćena uvrnutom pričom – Odlična, prava kooperativna kampanja – Jednostavan interfejs i kontrole
Nedostaci:  
– Česta učitavanja nivoa
Sajt: Portal 2, Steam Platforma: PC/Mac/PS3/X360 Minimalni hardverski zahtevi (PC verzija): OS: Windows XP (SP2) / Vista / 7 CPU: Intel Pentium 4 na 3,0 GHz / AMD 64 X2+ Video karta: nVidia GeForce 7600 / ATI Radeon X800 sa 128 MB (Intel HD 2000 i jače) RAM: 1 GB HDD: 7.6 GB prostora
Preporučeni hardverski zahtevi (PC verzija): OS: Windows 7 CPU: Intel Core 2 Duo na 2.6 GHz Video karta: Nvidia GeForce 8800 GT/ ATI Radeon HD 4850 RAM: 2 GB HDD: 1 GB prostora Igrano na: OS: Windows 7 x64 CPU: Intel Core 2 Duo E8200 3.6 GHz Video karta: NVIDIA GeForce GTX 460 1GB RAM: 4 GB Konekcija: Cable, 4 Mbit / 256 Kbit