Benchmark Redakcija
Filip Majkić Kada se 1998. godine pojavio prvi StarCraft naslov, mnogi su bili skeptični u pogledu uspeha naslova. Smatralo se da će on ostati u senci do tada već ekstremno popularnog WarCraft-a. Mislilo se da SF okruženje sa Alien-olikim Zergovima, uzvišenim Protosima i uvek kvarljivim Ljudima neće biti toliko privlačno kao fantazijsko okruženje tada neprikosnovene strategije u realnom vremenu, odnosno da neće dostići toliku popularnost, tim pre što je žanrovski bila identična prethodniku. StarCraft se pojavio i – ostalo je istorija. Ushićena publika je prosto hitala da sebi obezbedi primerak igre koja je na prečac dobila nezvaničnu titulu najbolje strategije u realnom vremenu (u daljem tekstu: RTS, od engleskog izraza Real Time Strategy) svih vremena, kritike su bile maksimalno pohvalne. Sama igra je nudila neprevaziđeni miks svemirske opere, grandioznih događaja u kampanji, napredan interfejs, fantastične mape, rase različitih karakteristika sa drugačijim stilovima borbe, pružajući uživanje i onima koji su želeli da bez mnogo cimanja i truda uživaju u priči kampanje boreći se protiv računara, kao i onima kojima su primarna stvar bili permanentni okršaji u režimima za više igrača protiv živih ljudi sa druge strane. Nakon dve godine, usledila je ekspanzija StarCraft: Broodwar, koja je donela nastavak priče u kampanji, ali i obogatila svaku od rasa nekolicinom novih jedinica, koje su bile više nego dovoljne da utiču na stil borbe i razvijanja. Od tada do danas je prošlo gotovo deset godina. Veliki broj onih koji su se nekada igrali danas više nemaju interes za igranje, neki su se i razmnožili™, odavno se uozbiljili i u pojedinim slučajevima ni nemaju vremena za bilo kakvo igranje. No, mnogi od nas su tu i dalje da usmere neke nove klince i ukažu im na prave, neprolazne vrednosti, a u svetu igara StarCraft franšiza to svakako jeste.
StarCraft II: Wings of Liberty je prvi naslov u planiranoj trilogiji koja će činiti StarCraft II celinu. Da, dobre ste pročitali, trilogija je u pitanju. Svako će na to gledati iz svog ugla. Neki će zamerati kompaniji Blizzard da joj nije dosta para, neki će biti srećni što na ovaj način makar imamo garanciju da će sadržaji pod oznakom StarCraft II izlaziti češće u doglednoj budućnosti. Umesto uobičajenog pristupa da se sa svakom od dostupne tri rase (Ljudi, Zergovi, Protosi) u okviru jednog naslova nalazi po jedna kampanja, ovaj put su se u kompaniji odlučili za nešto drugačiji pristup. Naime, svaka od igara trilogije će imati po jednu veliku kampanju posvećenu isključivo jednoj rasi. Početna igra trilogije, koja nosi naziv Wings of Liberty, se fokusira na Ljude. Preostale dve igre, za koje nije sa sigurnošću poznato kada će se pojaviti (neke glasine govore o pravilnim razmacima od po dve godine između naslova) će se fokusirati na Protose i Zergove. Ovo, napominjemo, važi samo za kampanju – u Multiplayer režimu će svima u startu biti dostupne sve tri rase, sa svim svojim prednostima, manama i osobenostima. Prema nekim informacijama, u kompletnu trilogiju je uloženo tačno 100 miliona dolara! Svakako se radi o veoma impresivnoj cifri…StarCraft II je vrlo jasno podeljen na dva dela, koji pružaju značajno drugačije korisničko iskustvo – Single Player i Multiplayer, odnosno režime za solo igranje (protiv računara) i igranje protiv drugih ljudi. U Single režimu ćete prolaziti kroz delimično nelinearan niz misija koje vode ka finalnom konfliktu. Dosta se toga promenilo u protekloj deceniji, te Blizzard nije zadržao standardnu praksu sa strogo linearnim misijama, već je uneo nekoliko novina. Između svake misije ćete se vraćati na svoj Battlecruiser, odnosno u svoj glavni štab, gde ćete dodatno razvijati priču kroz razgovore sa svojim podređenima, gledanje izveštaja sa univerzalnih TV kanala, objekte koji su od interesa za igru, te mogućnost da čitate detaljne izveštaje ili pikanterije iz StarCraft univerzuma. No, svakako je najzanimljivija promena koja se direktno reflektuje na igranje, a utiče na to da prolasci kroz kampanju rezultuju drugačijim iskustvima i načinima igranja. Poene koje stičete tokom igranja možete trošiti na različite načine. Tako možete vršiti modifikacije u skladu sa svojim stilom igranja kroz trajne izmene, odnosno ojačavanja odrešenih tipova jedinica i građevina. Na primer, ako ste skloni ranijim izletanjima iz baze, ima smisla da izvršite trajni apgrejd svojih pešadijskih jedinica. Sa druge strane, ako ste skloni defanzivnom igranju (tzv. „turtlovanje“), ima smisla izvršiti sličnu modifikaciju na građevinama. I tako dalje kroz igru.
Naravno, sve ove izmene se odnose samo na tekuću kampanju, a apgrejdi ostaju tokom svih narednih misija koje budete prelazili. Dostupni su i najamnici za iznajmljivanje. Otvaraće se po nekoliko misija odjednom, te možete birati redosled njihovog prelaženja, što stvara utisak blage nelinearnosti kroz kampanju. Kroz misije imate bonus ciljeve, koji pomažu u skupljanju resursa za kasnije i prilikom istraživanja tehnologija. Isto tako, tokom kampanje ćete imati pristup unikatnim jedinicama, koje vam nisu dostupne u režimu igranja za više igrača. Na Hiperionu, komandnom brodu, imate mogućnost ponovnog igranja svake misije, što vam može pomoći da ispunite ciljeve koje ste možda propustili i zaradite dodatnu količinu novca, kao i da jednostavno vidite sadržaje koje ste propustili. Između svake misije, prosto rečeno, čeka vas tona brifinga, razgovora, videa, dešavanja i svega ostalog što čini igru epskom. Verovali ili ne, možete čak igrati i famoznu arkadnu skrolujuću svemirsku pucačinu Lost Vikings između misija, osavremenjenu StarCraft II grafikom, u vidu mini-igre! Spomenimo i da kampanja ima 26 misija ukupno.
Sama kampanja je, kao što ste već navikli u Blizzard igrama, grandiozna, epska, sa obrtima i iznenađenjima, a opet dovoljno pitka i dopadljiva, čak bismo mogli reći i romantična imajući u vidu ko je glavni junak i kakva su dešavanja, koja vam ne želimo otkrivati. Glavni junak je svima nama koji smo “ljuštili” StarCraft dobro poznati Džim Rejnor. Tematika kampanje je vrlo jasna: Džimi Rejnor u boj zove! Naš voljeni heroj se ponovo upetljao u revolucionarnu borbu, koja prerasta u borbu za goli opstanak, posebno nakon određenih saznanja koja mu omogućavaju da stane na put opakim planovima svojih neprijatelja i neprijatelja čovečanstva. Tokom same instalacije će vam se prikazati kratak uvod o nastanku kolonija, kao i rekapitulacija događaja iz StarCraft i StarCraft: Broodwar igara, uz uvod u samu priču dvojke. Prošle su četiri godine od događaja iz prvog naslova.
Kerigen, nekadašnja Rejnorova saborka, a sada kraljica Zergova, se misteriozno povukla i niko ne čuje ništa o njoj. Dominion, imperija Arkturusa Mengska se širi, dok Rejnor nastavlja upornu borbu za svrgavanje izdajničkog tiranina, iako trijumf svakim danom deluje sve dalji. Njegovi saborci su iznureni, moral je nizak, a propaganda protiv njih je jača iz dana u dan. Rejnor se vraća “korenima”, i počinje svoju epsku avanturu sa planete na kojoj je rođen i na kojoj je nekada održavao red, na Mar Sari…Misije su vrlo raznovrsne. Bićete u prilici da se borite prateći konvoje, sa i bez građenja baze, u vremenski ograničenim misijama, u misijama sa specijalnim dešavanjima (još pre početka prodaje čuvena misija na planeti sa lavom gde se lava periodično podiže i spušta, i gde je bolje što pre naći neko uzvišenje – inače…). Spomenimo, za kraj, da u režimu za jednog igrača imate i skirmiš, odnosno igranje mapa protiv AI-ja, zatim Challenges, seriju izazova koji su dizajnirani da unaprede veštinu igrača u StarCraft-u II. Početnicima je na raspolaganju i tutorial, ali mnogo više od toga početnici trebaju da obrate pažnju na skalu težine. Jednostavno, dva najjača nivoa težine ne treba nipošto igrati osim ukoliko se raspolaže solidnim znanjem igranja RTS naslova i prvog StarCraft-a. Režim za igranje protiv drugih korisnika je nešto sasvim drugo, a u ovom slučaju i vrlo kontroverzno. Blizzard je, naime, redizajnirao kompletan Battle.net. Redizajn je vršen sa ciljem da se “omogući dovođenje servisa u ravan sa modernim trendovima”, što u praksi znači da je vršena izmena sa ciljem integracije sa Facebook servisom, da je ubačen Real ID čet unutar same igre koji povezuje igrače StarCraft II igre sa igračima drugih Blizzard igara (konkretno, World of Warcraft-om; pa tako možete da „jurite društvo iz WoW-a koji trenutno igraju StarCraft“), ubačeni su „sitni trikovi“ sa avatarima i slično. LAN opcija je potpuno izbačena iz igre! Jednostavno, Blizzard se odlučio na maksimalno idenje u korak sa aktuelnim trendovima igranja preko interneta. Mnogim veteranima se to neće dopasti, a neki su izrazili i otvoren protest u kombinaciji sa potpisivanjem peticija. Nije pomoglo, niti će. StarCraft II je maksimalno posvećen igranju preko interneta kroz korišćenje Battle.net servisa kao isključivom načinu igranja u režimu za više igrača. Sam servis je pretrpeo značajan redizajn, ali je tu i dalje slična struktura onoga što Battle.net nudi, pa je za očekivati da će se igrači veoma brzo snaći. Sve je prilagođeno online igranju do te mere da sačuvane pozicije igra ne vidi ako nema komunikaciju sa Blizzard serverima, a za Offline igranje morate da aktivirate nalog na specijalan način.
Na samom početku dočekaće vas Practice League, u kome ćete moći da vežbate. Server će analizirati vašu veštinu i na osnovu toga vas “dodeliti” u odgovarajuću grupu korisnika, tako da ne trebate da se brinete da će vas “smazati ale” koje danonoćno vežbaju kliktanje po mapi. League i Ladders (Liga i Lestvice) su dobro poznati mehanizmi koji su vam na raspolaganju, gde ćete moći da napredujete (ili nazadujete, zašto da ne) i gde ćete se boriti protiv sebi sličnih igrača, istovremeno upoznajući igru, mehaniku multiplej doživljaja i metode da se dođe do pobede. Moguće je i kooperativno igranje sa prijateljem protiv AI protivnika, odnosno računara. Generalno, nema puno mudrosti, sve je veoma lako za snalaženje, a pretpostavljamo da je veliki broj vas ionako imao pristup Beti, ili pak igrao nekada u režimu za više igrača neku Blizzard igru i da dobro znate šta vas očekuje.
Ono što vam želimo sugerisati u vezi sa multiplej igranjem jeste nešto drugo, što je dosta značajnije od samog opisivanja šta vas tamo čeka. Jednostavno, nemojte se plašiti. Kod ogromnog broja korisnika postoji strah u vidu predubeđenja da će teško nastradati ako kliknu na dugme MultiPlay. Nije tako. Kompletan sistem je izdeljen po težini, veštini, prilagođen tako da se i totalni početnici mogu zabaviti igrajući međusobno. Ne morate igrati zlatnu ili dijamantsku ligu, možete se oprobati u takmičenju protiv slabijih protivnika, odnosno protivnika jednakih sebi, ukoliko smatrate za sebe da niste neki poseban igrač strategija. Stoga, bez panike ukoliko vas “počiste” u prvih par partija. Igra će vas nakon određenog perioda dodeljivati onima koji su slične veštine kao i vi. Veterani su ovaj pasus mogli da preskoče, ali jednostavno smo osećali dužnost da ovo kažemo, imajući u vidu da je upravo fama o neophodnosti “profi” statusa da bi se uživalo u igri nešto što je jedan deo korisnika odbijalo od ove fantastične igre.
Šta još reći, a ne otkrivati previše? Ponavljamo, igra je dosta drugačija u režimu za više igrača u odnosu na kampanju. Dostupne su vam sve rase, a Ljudi se razlikuju utoliko što u kampanji imate mnogo više jedinica na raspolaganju, apgrejde i slično, čega u “multiju” neće biti. Balans će se, naravno, dorađivati i prerađivati zakrpama koje će redovno izlaziti u poznatom Blizzard maniru. Dve stvari će se nekome dopasti, a nekome ne, zavisno od ugla gledanja. Najpre, korisnici su ograničeni po zonama, odnosno kontinentima u multiplej režimu. To znači da ne možete da igrate protiv nekoga iz, recimo, Amerike, tako da nećete biti u stanju da, na primer, “oderete” svog rođaka iz Čikaga, već ćete morati da igrate sa onima sa evropskog tržišta.
Mnogi će ovaj potez doživeti kao neku formu ograničenja i limita, ali autor ovih redova nije sklon da tako razmišlja. Iskreno, uvek i u svakoj situaciji kada bi se otkrio igrač sa drugog kontinenta on bi ionako bio kikovan iz partije, prevashodno zbog velikog pinga koji uništava kvalitet partije. Mala li je Evropa, uostalom? Ako imate rođaka u Čikagu, sigurno imate i nekog sinovca od bratanice drugog vlasnika trećeg psa stričevog pobratima tekte na Starom Kontinentu, zar ne? Druga stavka je što će se, po svemu sudeći, najbolje mape koje će sami igrači kreirati – naplaćivati. Sa jedne strane, odlično za te igrače, koji će dobiti priliku da zarade na osnovu svoje veštine u editoru mapa. Sa druge strane, nije prijatno saznanje da će se nešto morati naknadno doplaćivati…OK, šta je u stvari StarCraft II: Wings of Liberty? Već smo rekli da se radi o klasičnoj strategiji u realnom vremenu. To znači da morate da izgradite bazu, obezbedite priliv resursa i njihovom pametnom potrošnjom razgradite bazu i vojsku, nakon čega morate uništiti neprijatelja na mapi. Imate jedinice koje skupljaju resurse, imate različite tipove vojnika i vozila. U starom dobrom Blizzard maniru, nije moguće prosto gomilanje jednog tipa jedinica (odnosno moguće je, ali nije efikasno), već je poželjno mešanje različitih jedinica sa karakteristikama za koje procenite da su vam potrebne da biste savladali prepreke na mapi. Igra je veoma brza. Neophodni su brzi refleksi i sposobnost mikromenadžmenta jedinica. Kontrolni interfejs je izvanredan i dodatno unapređen u odnosu na one koje smo viđali ranije. Nema više limita na maksimalni broj jedinica koje možete selektirati, već se jedinice grupišu. Naravno, najefikasnije je ono grupisanje koje sami odradite u skladu sa tipom jedinica i preprekom koju treba uništiti.
Naravno, igranje u režimu za jednog i više igrača se značajno razlikuje. U kampanji je neprijatelj već razgrađen i borite se sa njim razvijajući svoju bazu i jedinice, trudeći se da odbijete napade i ispunite ciljeve. Interesantno je da u kampanji vrlo malo misija ima za cilj da se uništi neprijatelj. Blizzard je maksimalno potencirao misije koje imaju neki drugi cilj, a u mnogima je uništavanje neprijatelja prosto nemoguća misija na najvećoj težini. U multiplej režimu, pak, oba igrača startuju od nule (to jest, imaju glavnu bazu i pet radilica) i bore se za kontrolu mape. Taj režim igranja zahteva da posebnu pažnju obratite na nekoliko aspekata. Najpre, tzv. uska grla, koja je neophodno zaposedati i držati radi lakše odbrane. Na taj način je moguće sa daleko manjom vojskom uspešno zadržavati neprijatelja. Dalje, potrebno je poznavanje mapa ukoliko hoćete da se takmičite na iole višem nivou. Morate biti svesni odakle vam preti opasnost, gde su uska grla, gde se neprijatelj može sakriti. Isto tako, morate znati gde se neprijatelj može nalaziti.
Džaba što vi imate istu ili čak brojniju vojsku ako ona luta po mapi, dok neprijatelj upravo ulazi u vašu bazu i pravi odlučujuću prednost. Na mapama koje igrate protiv živih igrača postoje tzv. Xel’ Naga tornjevi, koji igraču koji ih kontroliše daju ogromnu vidljivost, samim tim i preglednost i kontrolu mape, tako da je od interesa zauzeti ih. Konačno, potrebno je puno koncentracije. Već smo rekli da je StarCraft II izuzetno brza igra. Nekada poraz može doći zbog 5-10 sekundi nepažnje, te na taj način se prosuti sav trud uložen desetinama minuta, a nekada i satima pre toga. Dovoljno je u odlučujućem trenutku skrenuti pogled na bazu i izdati par komandi za pravljenje, a da protivnik baš u tom trenutku naiđe. Dok vi smatrate da ima vremena i da ćete za par sekundi da posvetite pažnju sukobu, možda pretpostavljajući da se radi o jednom od manjih okršaja sa patrolama, neprijatelj je možda baš tada došao sa glavninom svoje vojske i potukao glavninu vaše vojske. StarCraft je surov. Uvek bio, i ostaće, i u tome je njegova draž.
Što se tehničkih karakteristika tiče, ne možemo da ne ostanemo impresionirani kompletnim paketom. Animacije su prepoznatljivost Blizzard-a, pa je tako i ovoga puta. Igra radi veoma glatko i nezahtevna je, a pride se odlično skalira. Na mašini navedenoj na kraju teksta sve klizi kao podmazano sa ogromnim brojem frejmova i na ultra detaljima kada se bojno polje napuni stotinama beštija. Blizzard nije šampion kada se radi o kvalitetu grafike u smislu oštrine tekstura ili realističnosti prikaza. Naprotiv, firma je oduvek gajila sopstveni stil, sa solidnom grafikom koja nikada nije najbolja na svetu, ali je sasvim sigurno najdopadljivija i brižljivo izrađena tako da bude u maksimalnoj funkciji igranja. Animacije su sjajne, sve radi glatko, eksplozije su izvanredne, modeli dopadljivi i u prepoznatljivom “cartoon-ish” stilu. Iz reakcija korisnika vidimo da se igra odlično ponaša i na slabijim konfiguracijama. U krajnoj liniji, postoji dosta opcija za redukovanje nivoa detalja. Ipak, na iole savremenim mašinama sve radi besprekorno i u trocifrenom broju frejmova, bez ikakvih padova. Za one koji su igrali betu, informacija da je grafika primetno bolja – ne u svim segmentima, ali oštriji modeli, nešto bolji teren, i značajno unapređeni pojedini objekti su rezultat toga što se uz igru isporučuju Ultra detaljne teksture i objekti, čega u beti nije bilo (bez obzira što su ove opcije deklarativno mogle biti odabrane). Optimizacija je odlična, a nikakve bagove tokom igranja nismo primetili.
Zvuk? Muzika, iskreno rečeno, ne valja ništa – makar je takvo mišljenje autora. Posebno ona između misija. Autori su se opredelili za nekakav kantri, valjda misleći da će tako dočarati nekakvu atmosferu divljeg zapada sa Rejnorom kao pozitivnim odmetnikom. Međutim, efekat kada na palubi bojnog broda Rejnor i njegova hi-tech družina marinaca, spektri, naprednih istraživača (pa čak i jednog komičnog patuljka koji je zadužen za oružja) bude “počašćena” odvratnim tonovima praćenih iskvarenim “teškim” južnjačkim dijalektom jednostavno ne stoji. Ali dobro. Audio podloga u ostalim segmentima je sjajna. Srećom, kantri vas neće pratiti tokom samog igranja, već semplovi nalik na one iz prvog StarCraft naslova (deo je direktno prenešen). Gluma je – fenomenalna! Svi glasovi su više nego uverljivi, kako glavnih karaktera sa kojima vodite dijaloge na palubi Hiperiona, tako i vaših jedinica. Prava poslastica koja je i dalje prisutna jeste prepoznatljivo nerviranje jedinica kada ih više puta selektirate bez izdavanja određene komande, čime pokrećete niz psovki, nerviranja i iščuđavanja, često sa komičnim elementima. Samo, da li ćete moći da uživate u tome u svoj brzini igre, to je već drugo pitanje.
AI je takođe solidan na prvu, mada ruku na srce, nismo imali dovoljno vremena da ga ozbiljnije isprobavamo. Dopada nam se što dobro reaguje na “zamke”, pa tako nije moguće lako ga prevariti time što ćete mu ući u bazu sa nevidljivim jedinicama ili maltretirati linije njegovog snabdevanja. Fizika? Ne postoji, nažalost. Na mapama postoje određeni uništivi elementi, koji su međutim predefinisani i čijim uklanjanjem otvarate neki novi put ili dobijate pristup lokaciji od značaja. Međutim, to je sve. Već zamišljamo kako bi bilo dobro koristiti litice kanjona u borbi protiv nadiruće mase zergova. Par hitaca u stene praćenih smrću desetina i stotina odvratnih stvorova je nešto što bismo želeli da vidimo u igri StarCraft 3, recimo. No, znajući Blizzard i formulu jednostavnih i pitkih naslova, bojimo se da će ovo ostati samo nedosanjani san i u StarCraft 7 naslovu (za koga ne sumnjamo da će kad-tad izaći). Naročito je zanimljiva jedna misija sa transportnim vozom koji lagano prelazi preko vaših jedinica, kojima nije ništa. Svesni smo da tražimo mnogo, ali i vi budite svesni da ovu stvar nismo ni očekivali, te je nećemo uzeti kao minus. Svesni smo težine njene implementacije, ali i vidimo jasno kako bi to moglo izgledati u praksi i kakvu bi zanimljivost donelo podizanje realizma na viši nivo. Jer, od koga to da očekujemo ako ne od takvog giganta kao što je Blizzard, da implementira kad-tad.
Za kraj, informacija tehničke prirode – alt-tab tokom igre radi besprekorno i verovatno smo par stotina puta ukupno, a više desetina puta tokom samo jedne seanse (sa namerom) obavljali ovu operaciju, i nikada nije došlo do blokiranja ili drugih problema. Znajte samo da vraćanje u igru nije baš trenutno, već mora da prođe par sekundi.Toliko bismo toga još imali i želeli da vam kažemo, ali ne verujemo da ima potrebe za tim. Niti želimo da vam kvarimo ugođaj tokom igranja, niti ćemo vas moći ubediti u nešto u šta do sada već niste ubeđeni. StarCraft II: Wings of Liberty je, prosto rečeno, najbolja strategija u realnom vremenu u ovom trenutku i to je početak i kraj svake priče. Igra ima određene segmente koji se nekome neće dopasti, od samog cepkanja na trilogiju, preko izostavljanja LAN podrške, to izmena na Battle.net servisu i koncepta neophodnosti širokopojasne internet konekcije.
Sve to bledi u poređenju sa igrivošću, fantastičnim konceptom, osmišljenoću, raznovrsnošću misija, mogućnošću igranja stotina i stotina sati u režimu za više igrača a da igra i dalje deluje sveža kao prvog dana. Milion strategija i načina za pobedu, gomila sadržaja, fantastična kampanja, vrhunska produkcija i jednostavno neponovljiv osećaj tokom igranja su nešto što smo očekivali – i što je još bitnije, što smo dobili od naslova StarCraft II: Wings of Liberty. Stoga od nas zasluženo dobija Editor’s Choice priznanje, kao jedna od igara koje možda neće doneti revoluciju u žanr, ali će svakako postaviti nove standarde. Jer, ponovimo to, StarCraft II: Wings of Liberty je bez konkurencije najbolji RTS i jedna od najboljih igara današnjice.
Platforma: PC/Mac Minimalni hardverski zahtevi: OS: Windows XP/Windows Vista/Windows 7 (poslednji Service Pack za svaki od OS-ova koji ga imaju) sa DirectX 9.0c podrškom CPU: 2.6 GHz Pentium IV ili ekvivalentan AMD Athlon procesor Video karta: 128 MB PCIe Nvidia GeForce 6600 GT ili ATI Radeon 9800 PRO RAM: 1 GB (1,5 GB za Windows Vista/Windows 7) HDD: 12 GB prostora DVD-ROM Internet konekcija obavezna 1024 x 720 minimalna rezolucija displeja Preporučeni hardverski zahtevi: OS: Windows Vista/Windows 7 CPU: Dual Core 2.4GHz RAM: 2 GB Video karta: 512 MB Nvidia GeForce 8800 GTX ili ATI Radeon HD 3870 Igrano na: OS: Windows 7 64-bitni CPU: Intel Core i5 750 2,66 GHz Video karta: Radeon HD 5850 RAM: 4 GB Konekcija: ADSL, 1 Mbit / 128 Kbit Igru za potrebe testiranja i pristup beta fazi testiranja obezbedio Computerland
