Opis igre: The Witcher 2: Assassins of Kings

Milan Jović Na početku igre ovom sedokosom momku sa životinjskim čulima i refleksima, na leđa je svaljeno ubistvo kralja koje nije počinio, ali koje jeste drugi pripadnik njegove vrste. Zato Geralt očajnički želi da spere ljagu sa svog imena i pronađe odgovorne, ali i da, deo po deo, povrati pamćenje koje je izgubio u prvoj igri. Na put će mu stati mnogi korumpirani političari, vojskovođe i magovi koji upravljaju zemljama Severa, a koji imaju svoje prljave planove i skrivene načine da ga iskoriste kao sredstvo za bogaćenje i sticanje još veće moći.  

 
Ono što je CD Projekt dobio na poklon je upravo Geralt od Rivije, prepoznatljiv lik retke vrste, odgajan da ubija čudovišta, o čemu svedoči i njegovo telo prekriveno ožiljcima od kandži i ujeda zveri, čineći ga istovremeno zastrašujućim i neodoljivim suprotnom polu. Mutant koga genetika, talenat i veštine čine jednim od najupečatljivijih likova u video igrama.

 
Ono što The Witcher 2 od samog početka radi zapanjujuće dobro je to što stvara atmosferu pravog srednjevekovnog sveta, u kome su ratovi, politika, rasizam i magija njegov kamen temeljac, a igrač je samo pion u celoj priči, sposoban da u jednom prelaženju pokrene, preokrene ili spreči samo deo dešavanja koje nam je CD Projekt izrežirao. Tvrđave, vojni kampovi i ljudska naselja okruženi su monstrumima i gerilski nastrojenim vilenjacima kojima je dosta ljudske diskriminacije, pa su prema toj vrsti nemilosrdni, a prema Geraltu prilično nepoverljivi i ne baš prijateljski nastrojeni.

 
Mature etiketa koju igra nosi nije tu samo zbog krvi i seksa, već zbog scena mučenja, silovanja, ubijanja i genocida na koje ćete nailaziti na svakom koraku. Neke ćete moći da sprečite, druge ne, a na vama je da odaberete put kojim ćete krenuti. Ovo je još jedno mesto na kome igra briljira, jer brojne odluke koje donosite mogu drastično uticati na dalji tok priče, a da toga i ne budete svesni, barem ne u tom trenutku. Tako će se mnogi potezi koje ste odigrali, pre ili kasnije, na dobar ili loš način odraziti na Geralta i njegovu okolinu. Zato je replay vrednost igre veoma velika, pa teško da ćete odoleti da je ne odigrate barem još jednom, kako bi bi videli kojim putem će vas priča odvesti.

 
Prolog, odnosno sam početak igre igrača baca u žarište borbe koja se drastično razlikuje od pravovremenog kliktanja i vezivanja komboa koji je krasio prvu igru. The Witcher 2 se ni malo ne trudi da vas upozna sa novom mehanikom, što ume da bude i više nego frustrirajuće, pa očekujte da susret sa prvim neprijateljima učitavate više puta. Geralta kontrolišete sa pogledom iz trećeg lica, gde pritiskom na levi klik izvodi brze i manje ubitačne napade, dok je desni taster namenjem daleko smrtonosnijem, ali i sporijem napadu koji podrazumeva zamah koji uma da potraje, a neprijatelju pruži dovoljno vremena da vas blokira ili uzvrati udarac. Eliminisana je i opcija odabira stila borbe, dok su čelični i srebrni mač i dalje tu kao glavna sredstva za obračune sa ljudskim, odnosno nejludskim protivnicima. Pritiskom i zadržavanjem Ctrl tastera vreme se skoro u potpunosti zaustavlja, a na ekran iskače kružno stablo sa koga birate neku od pet magija (Signs). Tako Aard proizvodi energetski udar koji baca neprijatelja na zemlju, dok je Yrden magaična zamka koja na kratko imobiliše neprijatelja. Nama najkorisnija bila je Quen, odnosno energetski štit koji traje par desetina sekundi, odnosno par udaraca od kojih će vas zaštititi, a neprijatelja na kratko prodrmati elektricitetom. Korišćenje ovih jednostavnih (ali izuzetno korisnih) magija troši Vigor skalu koja se vremenom regeneriša, a koju takođe možete poboljšati napredovanjem. Iako su na prvi pogled vrlo jednostavne, magije igraju ključnu ulogu u obračunima, naročito kada ih unapredite u jednom od četiri stabla veština – Training, Swordsman, Alchemy i Signs. Imajte na umu da je za otključavanje ostala tri stabla neophodno prethodno potrošiti najmanje 6 talent poena koje stičete “levelovanjem”, što će biti moguće tek nakon par sati provedenih u igri.

 
Ako želite da preživite borbu sa više od jednog neprijatelja, neophodno je pravilno pozicioniranje, tako da ne dozvolite da vas okruže ili sateraju u ćošak. Najbolja taktika je izdvojiti neprijatelja iz gomile i dokrajčiti ga pre nego vas ostali sustignu, barem dok ne skupite dovoljno poena da otključate talenat koji vam omogućava da jednim zamahom sasečete više neprijatelja. Na ovaj način, borba se svodi na postavljanje zamki, par brzih udaraca i konstantno skakanje u stranu (u čemu je Geralt i više nego dobar), kako bi pobegli od sigurne smrti i neprijatelju prišli s leđa ne bi li mu zadali još par fatalnih udaraca. Ova taktika je ujedno i jedina efikasna kada vas opkole nekoliko viteza sa štitovima u rukama, kod kojih frontalni napad jednostavno ne pije vodu, pa je potrebno (magijom, bombom,…) izbaciti ih iz ravnoteže i što pre naneti što više štete pre nego podignu gard.

 
Međutim, ovaj sistem borbe ima svojih mana, a jedna od najvećih je to što vizuelni indikator neprijatelja koga “držite na nišanu” konstantno skače sa jednog na drugog lika, pa se Geralt često (ne vašom voljom) prebacuje na one sa kojim ste planirali da se obračunate kasnije. Ovo delimično rešava Alt taster kojim se fokusirate na jednog neprijatelja, ali koji u praksi jednostavno nije dovoljno upotrebljiv. Zato je najefikasniji lek za ovo je Space taster (bacanje u željenom pravcu) koji će Geralta brzo izvući iz vruće situacije…uglavnom. Drugi problem se ogleda u lagu koji se javlja pri korišćenju magija i sekundarnog oružja, jer je Geraltu potreban koji trenutak da zastane pre nego uradi ono što ste mu naredili koji sekund ranije. Poslednji problem vezan za sistem borbe se odnosi na težinu koja je u početku frustrirajuće teška, dok postaje sve lakša kako se bližite kraju, pa će većina posle određenog vremena verovatno sa Normal preći na Hard nivo. Isto važi i za napredovanje, koje je u početku prilično sporo negde negde do 15. nivoa, kada Geralt počinje drastično brže da napreduje i otključava nove sposobnosti, uglavnom zahvaljujuću kompletiranju važnih kvestova koji se sastoje iz više faza, a koje ste započeli u prvim satima igre. Ovako koncipirani kvestovi doprinose kompleksnosti priče, ali su i glavni razlog poremećenog balansa koji postaje vidljiv negde na polovini igre.

 
Ono što doprinosi realizmu, a što nam se naročito dopalo je to što se snaga neprijatelja ne ogleda u njihovom nivou, već u vrsti kojoj pripadaju (za čudovišta) ili opremi koju nose. Tako postoji nekoliko vrsta monstruma sa više podvrsta od kojih su neke daleko smrtonosnije od drugih. Ljudski neprijatelji idu od krhkih vilenjaka, običnih prašinara i bandita sa palicama, preko vojnika sa štitovima, pa do telohranitalja uticajnih likova i elitnih pripadnika privatnih armija čiji je izgled dovoljan da se zapitate da li uopšte imate bilo kakve šanse da izvučete živu glavu.

 
Tu je i par stealth misija sa šunjanjem i gašenjem baklji u pravom Thief stilu, koje su pravo osveženje nakon višečasovne makljaže, zajedno sa par izleta u kojima ćete kontrolisati i neke druge likove. Ako to nije dovoljno, od vitlanja mačem se možete (produktivno) odmoriti i zabaviti u obližnjoj krčmi, igrajući neku od mini igara, poput bacanja kockica i obaranja ruku sa iskusnim gradskim tabadžijama. Tu su i kafanske tuče koje koriste QTE sistem pesničenja koji podrazumeva dobre reflekse i pravovremeno silovanje WASD tastera, a koje su takođe dobar izvor dodatnog keša, iako nisu preterano zabavne. U blizini je uvek i neki bordel u kome možete potrošiti ovako “mukom” zarađen novac na posmatranje Geralta i golišavih cica u scenama eksplicitnog seksa.

The Witcher 2 koristi jednostavan loot sistem, koji podrazumeva džeparenje mrtvih neprijatelja, branje raznih vrsta biljaka i sakupljanje brojnih predmeta oružja i opreme iz kutija, kovčega i džakova. Bilje služi za pripremanje napitaka koji različite načine utiču na psiho-fizičke sposobnosti, a Geralt ih može pripremati i koristiti isključivo dok meditira (što nije uvek moguće). Tako jedan napitak postepeno regeneriše zdravlje u borbi, dok drugi (Cat) omogućava da u mračnim katakombama vidite kao pravi predator. Bilje služi i za pravljenje bombi koje pored zamki i noževa za bacanje, služe kao sekundarno oružje, a koje su itekako korisne, pa čak i neophodne. Brojne predmete poput kože, tkanine, rude srebra i gvožđa možete iskoristiti za stvaranje boljeg oružja, opreme i oklopa, od kojih mnoga imaju jedan do tri slota za poboljšavanje krakteristika kačenjem raznih predmeta. Tu je i slot za trofeje, odnosno delove tela opakih monstruma koje ste ubili (koji se klate na kuki na Geraltovim leđima), a koji takođe pozitivno utiču na Geraltovu izdržljivost ili moći.

 
Međutim, menadžment i preglednost predmeta u inventaru je skoro pa katastrofalno loš. Iako su predmeti podeljeni na desetak grupa (oružje, oklop, napitci, mutageni,…), njihovo traženje i pregledanje krakteristika je blago rečeno nepraktično i nepregledno. Nije nam jasno zašto se CD Projekt odrekao klasičnog, staromodnog inventara iz prve igre koji je funkcionisao više nego dobro. Iako moramo priznati da je Geralt prava mazga kada je u pitanju težina predmeta koju može poneti sa sobom, ipak bi bilo lepo kada bi mogao da ih odloži u nekom kovčegu, umesto da ih baca i prodaje za siću.

 
Ne možemo da se otmemo utisku da su dobar deo navedenih promena i propusta (sistem borbe, inventar, interfejs) rezultat želje CD Projekt-a da igru prilagodi kontroleru (na kome je prilično udobno igrati), odnosno konzolama na koje će igra, verujemo, kad tad biti portovana.

 
Svi pomenuti propusti i mane padaju u senku odlične priče i sveukupnog iskustva i atmosfere koju će vam igra pružiti. Neverovatno detaljan svet, vojni kampovi, tvrđave i gradovi prosto odišu životom, specifičnim duhom i arhitekturom. Prvo poglavlje ćete provesti u Flotsamu, gradiću na obali reke okruženom močvarnom, maglovitom šumom kojom tumaraju monstrumi, a čiji stanovnici izjutra počinju da obavljaju svoje dužnosti, pa ćete na obodima naselja sretati seljake koji ubiraju šumske plodove, pecaroše na obali reke, mesara koji seče komade mesa i povremeno pravi pauze, pijance koji se teturaju i mumlaju, decu koja vas u stopu prate i beže kada “potegnete” mač. Naročito su nam se dopali komentari umornih stražara u Kaedwen kampu (II poglavlje) koji navaljeni na koplja dremaju, žale se na bolove u nogama i zapitkuju nadređenog zašto njihova smena kasni, dok se drugi opijaju u obližnjem šatoru. Jedino je pomalo smešno to što možete da uđete u svačiji dom i opljačkate ga na oči domaćina, a da vam pritom na vratima poželi i srećan put. Divljina u okolini naseljenih mesta je takođe prilično živa i aktivna, pa ćete povremeno nailaziti na grupe različitih vrsta zveri ko je se međusobno bore ili masakriraju bandite umesto vas.

 
Svemu navedenom doprinosi fantastična grafika koja je čini najlepšom RPG igrom i jednom od najlepši igara genralno. Prosto je neverovatno koliko je detalja CD Projekt uneo u ovaj ogroman svet čiji je svaki pedalj urađen “ručno” i gde ni jedan kamenčić (a kamo li čitave tamnice) nije isti. Oštre teksture, izuzetno delaljni likovi sa vidno pohabanom opremom, izmaglica iznad močvara i pejzaži koji oduzimaju dah, a koji se pružaju sa svake uzvišene lokacije, samo su deo onoga što ovaj fantazijski srednjevekovni svet čine tako živim i realističnim. Jedinu zamerku bi uputili emocijama na licima protagonista koje su jedva primetne, što je prava šteta, naročito što ćete više sati provesti u konverzaciji sa desetinama likova. Dijalozi su ujedno i jedini aspekt od koga igra nije odmakla od BioWare igara, uključujući i tekstove i glasovnu glumu koji su i više nego dobri, ali ne i odlični. Snažna muzika i kvalitetni zvučni efekti na odličan način doprinose celokupnoj atmosferi.

 
Rečima i slikama možemo samo da pokušamo da dočaramo koliko je The Witcher 2 impresivna i kompleksna igra. Kvalitetna, duboka i razgranta priča, zajedno sa brojnim upečatljivim likovima upletenim u politiku, laži i prevare će mnoge igrače zakucati ispred monitora na desetine, ako ne i stotine sati, baš kao i želja da se istraži svaki kutak prelepog i raznolikog sveta. Iako ima nezanemarljivih mana i propusta i nije u potpunosti ispunio fantazije fanova prve igre, The Witcher 2 će u narednim godinama biti težak domaći zadatak, ali i inspiracija brojnim Western RPG igrama koje dolaze. Zato predlažemo da je bez trunke razmišljanja nabavite što pre, po duslovom da u vama ima makar malo avanturističkog duha i ljubavi prema žanru kome pripada.

 
Ocena: 90
Kvaliteti:  – Kvalitetna, duboka i kompleksna priča isprepletana politikom, nasiljem, lažima i izdajama – Brojni moralni izbori koji drastično menjaju tok priče i utiču na Geralta i svet – Neki nezaboravni momenti i likovi – Izazovne borbe sa lepim animacijama – Prelep, detaljan živi svet do sada neviđen u igrama – Fantastična grafika i snažna zvučna podloga
Nedostaci:  – Sitni bagovi – Nepregledan i nepraktičan inventar – Brojni problemi sa novom mehanikom borbe – Poremećen balans napredovanja i težine borbi koji postaje uočlji krajem prve polovine igre
Sajt:    Platforma: PC Minimalni hardverski zahtevi (PC verzija): OS: Windows XP (SP3) / Vista (SP2) / 7 CPU: Intel Core 2 Duo na 2.2 GHz / AMD Athlon 64 X2 5200+ Video karta: Nvidia GeForce 8800 sa 512 MB / ATI Radeon 2900 RAM: 2 GB HDD: 8 GB prostora za instalaciju i 8 GB za bonus materijal
Preporučeni hardverski zahtevi (PC verzija): OS: Windows 7 CPU: Intel Quad Core / AMD Phenom II X4 Video karta: Nvidia GeForce GTX 260/ ATI Radeon HD 4850 1 GB RAM: 3 GB HDD: 16 GB prostora
Igrano na: OS: Windows 7 x64 CPU: Intel Core i5 2500K 4.0 GHz Video karta: NVIDIA GeForce GTX 460 1GB Rezolucija: 1680×1050 RAM: 4 GB Konekcija: Cable, 6 Mbit / 386 Kbit