Zoran Imširagić
Paketi za profesionalce
PostScript
Adobe je daleko najveći svetski proizvođač grafičkog softvera. Put do te pozicije nije bio ni lak, ni brz. Kako Adobe slavi 25 godina postojanog rasta na tom putu, predstavićemo vam, ukatko, najvažnije tačke. Krenućemo od osnivanja kompanije, koje se odvilo za informatički svet, daleke 1982. godine. Osnovali su ga Džon Vornok i Čak Geški. Ime je dobio po potočiću koji protiče blizu kuće Džona Vornoka. Njih dvojica su radili za čuveni Xerox i razvijali su jezik za opis stranice koja će se preneti na štampač. Želeli su da imaju širu primenu tog jezika, a šefovi Xeroxa su smatrali da to nije u njihovoj koristi, pa su osnovali svoju firmu. U početku su hteli da naprave čitav sistem za grafičke firme, ali su ubrzo uvideli da je vrednost u samom softveru koji su razvijali. Tako je 1984. godine nastao čuveni PostScript, unificirani jezik za opis stranice sposoban da sliku sa ekrana računara prenese na papir (ili neki drugi medij pogodan za grafičare).
Naravno, pravi bum se dogodio kada je Stiv Džobs iz kompanije Apple shvatio vrednost PostScripta i ugradio ga u svoj Macintosh. Stiv je tražio da Adobe za Apple napravi kontroler za njihov LaserWriter štampač koji će omogućiti korisnicima da imaju kvalitetno odštampan tekst. Apple je bio i ostao trendsetter, pa ono što su oni postavili kao standard na svojim štampačima preuzeli su i drugi proizvođači. Svako ko je želeo da sa računara grafiku i tekst prebaci kvalitetno na neki štamparski medij, kupio je licencu od Adobea za PostScript i rešio svoj problem. Ovo je dalo Adobeu ogromne i stabilne prihode. Kada Microsoft poželeo da kupi neke akcije Adobea, Vornok i Geški su znali da su uspeli. Razvoj alata i tehnologija
Potencijal PostScripta kao tehnologije veći od pukih komandi za opis stranice štampaču, pa je njegov kvalitet dobio svoj izgled u prvoj aplikaciji baziranoj na ovom jeziku – Adobe Illustratoru 1. Illustrator je u početku bio pomoćna alatka koja olakšava da se PostScript komande ne pišu već da se one crtaju kao vektorski objekti.
Paralelno sa tim radilo se na fontovima baziranim na ovoj tehnologiji – čuvenim Type 1 Fontovima. U međuvremenu su i IBM i HP licencirali PostScript za svoje štampače, jer je nudio mnogo više od PCL-a, jezika koji koristi većina štampača. 1988. Adobe je licencirao Photoshop, koji je u početku bio deo Illustratora, da bi se 1990. pojavio kao samostalan alat koji će postaviti standarde u obradi bitmapiranih slika, dizajnu i grafičkoj industriji uopšte.
PostScript je sjajna tehnologija i ljudi iz Adobea su znali da iskoriste njene potencijale, pa su na toj osnovi razvili PDF – Portable Document Format. Osnovna ideja je bila da se stvori format koji će omogućiti da se iz bilo kojeg programa, uz pomoć PostScripta, kreira veran prikaz stranice i kao takav vidi na bilo kojem računaru. Sam format je osmišljen tako da nije vezan za platformu, pa bez obzira da li je nastao na Macinoshi ili Windowsu, može biti pregledan na obe platforme. U to vreme, 1993. godine, razlika između ove dve platforme je bila ogromna i razmena dokumenata je bila prilično ograničena, pa je važnost PDF-a zbog toga još veća.
Adobe 1994. godine kupuje prilično dobri Aldus i sa njim PageMaker, Freehand i FrameMaker. Freehand je bio konkurencija Illustratoru, ali zbog prilično široke baze korisnika, odlučuju da ga prodaju, tada prilično nepoznatoj, kmpaniji Macromedia. PageMaker zauzima prazno mesto alata za slaganje teksta u paleti programa koje Adobe nudi. Nikada nije uspeo da se ozbiljno suprotstavi QuarkXPressu, iako je posedovao neke izuzetne osobine. Čini se da ni Adobe nije imao nameru da ulazi u neku bitku sa Quarkom, već je specijalno za njih pravio opcije u Photoshopu.
Quark, sa druge strane, je u svojoj aroganciji poželeo da kupi Adobe, što je protumačeno kao prilično neslana šala. Povedeni tim gestom, u Adobeu odlučuju da naprave potpuno novu aplikaciju za slaganje teksta, koja će u sebi sadržavati sve tehnologije koje Adobe poseduje, kao i odlične osobine PageMakera. Tako je 1999. predstavljen InDesign 1. U startu je posedovao mnogo veći kapacitet nego Quarkov rival, ali je bilo potrebno vreme da se to vidi. Ljudi u Adobeu su znali da je tehnologija unutar InDesigna pravljena za buduće računare na kojima će njihov alat raditi sve što treba. Tako se i dogodilo, pa je treća verzija InDesigna ponudila veću brzinu i dramatično veće mogućnosti od QuarkXPressa.
Alati i tehnologije su se razvijali postepeno i stabilno. Sa Photoshop-om 7, Illustrator-om 10 i InDesign-om 2.5 se došlo do ideje da se stvori integrisana celina, pa je stvoren Graphic Suite. To je bio prvi korak ka stvaranju integrisanih paketa, kakve danas poznajemo. Vreme razvoja ova tri alata je usklađeno, pa su sledeće verzije postale deo Creative Suita, aplikacije su umesto dosadašnjih brojeva verzija dobile oznaku CS. Brojevi verzija postoje i danas, ali nisu više primarni. Ne samo da su programi zajedno objavljivani, već su počeli da bivaju integrisaniji. Izgled aplikacija je bilo mnogo sličniji, pa je time i paralelno korišćenje bilo mnogo lakše. Sa verzijom CS2, integracija je povećana i pojačana novim proizvodom – Adobe Bridgeom.
Macromedia je kroz godine razvila nekoliko izvanrednih alata – Dreamweaver je bio najbolji alat za pravljenje web sadržaja i zajedno sa Fireworksom, za obradu i optimizaciju slika za web, je činio izbor velikog broja profesionalaca, dok je Flash tehnologija bez premca kada je u pitanju prikaz video sadržaja na webu. Adobe znao da proceni vrednost onoga što Macromedia ima i nije žalio novca da je stavi pod svoje okrilje, pa je 2005. godine to i napravio. Generalno, i ljudi u Macromediji su profitirali od ove fuzije, jer su sada mogle da se spoje najmoćnije tehnologije na polju vizuelnih medija. Od tog trenutka, Adobe je zašao u zonu kreiranja aplikacija kakva do sada nije viđena.
Paketi
Polovinom 2007. godine, pojavila se CS3 familija proizvoda. Kupovinom Macromedie, količina alata i njihove kombinacije su omogućile da se sada pojavi čak tri specijalizovane verzije proizvoda – Design, Web i Production.Osim Production paketa, ostali se pojavljuju u dve varijante – Standard i Premium. Production paket se isporučuje samo u Premium varijanti. Treba napomenuti da je sastavni deo svakog Premium paketa i Photoshop CS3 Extended.
Design paket
Ono što je ranije sačinjavalo CS2 paket, sa novim verzijama programa postalo je Design Standard paket, a dodatkom Dreamweavera i Flasha postalo je Premium.
Standard paket čine Photoshop CS3, Illustrator CS3, InDesign CS3, Bridge CS3 i Acrobat 8 Profesional. Novitet je da se u ovoj verziji sa svim verzijama paketa isporučuje Acrobat 8 Profesional, što je ranija bila privilegija Premium pakovanja.
Prva stvar koja se može primetiti kada se otvori neki od ovih alata u oba pakovanje (osim u Dreamweaveru) je potpuno novi interfejs i novi sistem fleksibilnih panela. Paneli, ne samo što rade na isti način, već u svim aplikacijama izgledaju isto za istu opciju, pa je umnogome olakšan rad u sa više programa.
Photoshop CS3 je opet doživeo popriličan broj sjajnih unapređenja, pa su sada tu nedestruktivni filteri, automatsko ravnanje slojeva, kao i njihovo stapanje, što se je donelo potpuno nov kvalitet Photomerge opciji. Takođe, sada postoji odličan mehanizam za kontrolu konverzije slike iz kolorne u grayscale, dok je Clone Stamp dobio mogućnost da pamti čak pet izvora kloniranja, kao i Overlay mod za bolju kontrolu na mestu gde se vrši kloniranje. Iako se u prvi mah čini nevažnim, selekcije su dobile novu alatku koja poprilično ubrzava kreiranje selekcije, pa se zato i zove Quick Selection Tool. Tu se priča ne završava kad su u pitanju selekcije. Naime, dodat je novi mehanizam nazvan Refine Edge, koji omogućava da nekim novim i nekim već postojećim opcijama kontrolišemo granično područje selekcije. Ovim i drugim novitetima biće posvećen jedan čitav tekst, gde će se potanko opisati sve mogućnosti.
Illustrator CS3 je nastavio sa unapređenjem intefejsa i priče o vektorizaciji objekata, započete u verziji CS2. Naime, posle LiveTrace opcije, koja je najzad uvela vektorizaciju bitmapa unutar jednog od velikih vektorskih alata, i LivePaint opcije koja omogućava brzo i lako bojenje kompleksnih crteža, u CS3 verziji uvedena je i LiveColor opcija za fantastičnu kontrolu bojama. Ovaj koncept još nigde nije viđen i predstavlja revoluciju u manipulaciji bojama unutar jednog vektorskog alata. Iz tog koncepta je izašla i nova mogućnost da se u panelu Swaches mogu sačuvati i grupe boja.Unapređenja interfejsa su išla u pravcu još lakšeg rada unutar programa. Control panel u vrhu ekrana je postao još upotrebljiviji i suštiniski olakšava rad. Takođe, olakšan je rad sa čvornim tačkama na Bezierovim krivama. Dodate su alatke Eraser za brisanje delova objekata, na isti način na koji se koristi gumica za brisanje u Photoshopu i Crop Area za lakše eksportovanje i štampanje određenih područja na stranici.
InDesign CS3 je, kao najmlađi član ove velike trojke koju čini sa Photoshopom i Illustratorom, doneo puno sjajnih noviteta. Na nivou poboljšanja radnog okruženja doneo je još upotrebljiviji Control Panel, prikaz sadržaja stranice na u Page panelu, grupe stilova za sve vrste stilova. U cilju povećanja produktivnosti doneo je mogućnost višestrukog umetanja dokumenata, kao i sjajnu mogućnost direktnog uvoza InDesign dokumenata kao slike. Quick Apply je proširio listu svojih mogućnosti, a rad sa slikama je obogaćen novim Frame-fitting mehanizmom. Stilovi za tekst su dobili vrlo zanimljivi Nested style looping mehanizam, dok su tabele doživele potpuno revolucionarno unapređenje uvođenjem Stilova za tabele. Ovakav sistem rada nije uveden još ni u jedan program koji radi sa tabelama, a ljudi iz Adobea su ga izuzetno kvalitetno i efektno rešili. Ovu verziju InDesigna sada krasi mogućnost primenjivanja različitih filtera koji po osobinama i načinu predstavljaju svojsvrsnu kopiju Stilova sloja (Layer style) iz Photoshopa. Ne samo što su dodati novi efekti, već je proširena mogućnost njihove primene. Za rad sa dugačkim (generalno višestraničnim) dokumentima dodato je nekoliko sjajnih mogućnosti. Uveden je koncept Tekst Varijabli koje omogućavaju popriličan stepen automatizacije nekih elemenata sloga, kao što je automatsko prilagođavanje teksta u zaglavlju strane u zavisnosti od sadržaja na strani (tz. „žive glave”) i druge mogućnosti. Nabrajanje teksta brojevima i znakovima (bulitima) je sada podignuto na izuzetno visok nivo, pa je sada moguće raditi kompleksne dokumente sa različitim nivoima nabrajanja koji se automatski slažu i nastavljaju. Takođe, najzad je omogućeno da se nabrajanja napravljena u MS Wordu automatski konvertuju u InDesignova. Find/Change mehanizam je doživeo ogromna poboljšanja, pa je sad moguće pronaći i promeniti čitavu gomilu strvari. Da stvar bude još bolja, sada je moguće da sačuvate parametre pretrage i zamene, i da ih kasnije koristite kada se pojavi ista situacija.
Bridge CS3 je sjajan program za manipulaciju dokumentima. Pošto je integrisam u sve alate unutar paketa, služi za pregled, organizaciju raznih dokumenata unutar nekog projekta. Bridge je se u svojoj prvoj verziji pojavio u CS2 paketu, kao program razvije i File Managera koji je postojao unutar Photoshopa. U svojoj prvoj verziji, Bridge je pokazao da ideja poseduje potencijala, ali mu je nedostaala brzina. Programeri iz Adobea su prihvatili tu primedbu korisnika i drastično ubrzali rad u verziji CS3. Takođe, doneti su noviteti kao što je Filter za lakše pronalaženje određenih dokumenata i po različitim parametrima, uključujući i ključne reči. Za lakši prikaz sadržaja dokumenata, naročito bitmapiranih slika, lupa u preview prozoru omogućava da se bez otvaranja Photoshopa ili neke druge aplikacije detaljnije pregleda slika. Uveden je i koncept grupisanja u tzv. Stackove, uz pomoć koji je moguće jednostavno organizovanje dokumenata unutar nekog projekta.
Bridge CS3 toliko dobro radi ono čemu je namenjen da kada krenete u neki projekat, najčešće počinjete tako što prvo otvorite Bridge, a iz njega sve fajlove koji vam trebaju za neki posao.
Acrobat 8 Professional je nezaobilazni deo ovog paketa. Dobar deo grafičkih profesionalaca Acrobat koristi samo za kreiranje i pregled PDF fajlova, ali ovaj jedinstveni program, bolje rečeno tehnologija, može mnogo toga više. Verzija 8 je nastavila u pravcu razvoja elektronskih dokumenata baziranih na PDF tehnologiji. Pored mogućnosti da se PDF napravi svakog fajla i da se više različitih dokumenata sastave u jedan, mogućnost da se prave tzv. PDF pakete (Package) je odlična osobina da se dokumenti različite vrste spakuju u PDF dokument. PDF paket u sebi može da nosi različite dokumente u njihovom originalnom obliku, što je vrlo zgodno, jer se oni mogu videti i pogledati unutar besplatnog Adobe Readera 8. Ono što je izvanredno je Acrobat Connect, mogućnost da se napravi on-line sastanak kroz Acrobat tehnologiju, razmene ideje, dokumenti i dramatično ubrza i pojeftini kolaboracija između timova ili članova tima koji su na različitim lokacijama.
Unutar Design Premium paketa je i Flash CS3 Professional. Kupovinom Macromedie ova fantastična tehnologija je došla u posed Adobea. Flash je usklađen sa novim intefejstom i konceptom fleksibilnih panela koji krase druge alate u paketu. Generalno, u Adobeu su puno vremena uložili u to da Flash bude potpuno integrisan u čitav paket. Integracija se ogleda i u tome što je sada moguće u Flashu otvoriti Photoshopov ili Illustatorov fajl sa svim slojevima i svim njihovim karakteristikama.
Ono što je izuzetno važno je nova verzija Action Scripta (3.0), koji je sada prerastao u pravi jezik, sa svim mogućnostima koje to nosi. Flash kompajler je dramatično ubrzan, pa je, u zavisnosti od slučaja, brži za 40-60%. Flash je ulaskom Adobe porodicu dobio i neke standardne alate koji su mu nedostajali. To su Pen tool i Shape primitive tool. Odlična je i osobina da se Motion twin može kopirati na bilo koji objekat ili u Action Script 3.
Dreamweaver CS3 je doživeo najmanje promena, no one koje su napravljene su vrlo interesantne. Na primer, tu je copy/paste integracija sa Photoshopom, koja omogućava da se slike jednosavno ubacuju u Dreamweaver. Optimizacija se vrši preko internog Fireworks mehanizma ugrađenog u Dreamweaver. Kaskadni stilovi su unapređeni, kao i neki alati za Java Script.
Web, Production i Master Collection
Web standard paket sadrži ono što je potrebno korisnicima koji rade samo web sajtove, bez bepotrebe da koriste i neke druge alate u svom poslu. Tu se nalaze Flash CS3 Professional, Dreamweaver CS3, Fireworks CS3 i Contribute CS3. Premium paket donosi još nekoliko alata – Photoshop CS3 Extended, Illustrator CS3 i Adobe Acrobat 8, što otvara mnogo mogućnosti za još kvalitetniju obradu sadržaja namenjenih webu i mobilnim uređajima.
Production Premium paket donosi sve što je potrebno za kompletnu post-produkcijsku obradu video materijala. Tu su, pored Photoshopa CS3 Extended i Illustratora CS3, još i Flash CS3 Professional, After Effects CS3, Premiere Pro CS3, Soundbooth CS3 i Encore CS3.
Master Collection je skup svih alata iz Premium paketa! Za one koji imaju potrebe da rade razne cross-media projekte ovo je pravi paket. Tu se nalazi sve što bi moglo da vam zatreba za bilo koji posao u okviru vizuelnih medija. Adobe nudi fantastične mogućnosti kroz svoje tehnologije i alate. Kroz godine je planski širio bazu proizvoda i tehnologija. Danas postavlja standarde čitave industrije. Integracije koje se nude nas vode u nove perspektive i daju nam još više prostora za kreativno izražavanje. Već u sledećem tekstu, naši čitaoci će moći da detaljnije saznaju šta se to novo krije u nekoliko pomenutih aplikacija iz Creative Suite 3 paketa…
Kontakt: HSM Informatika.
{pagebreak title=