Benchmark Redakcija
Bratislav Jovanović
SOPA je prošla, borba za slobodu Interneta se nastavlja
Navršilo se tačno godinu dana od kako su Internet korisnici širom sveta, ali i neki od najpopularnijih veb sajtova, izvojevali pobedu nad donošenjem kontroverznog SOPA zakona u Kongresu Sjedinjenih Američkih Država. Stop Online Piracy Act (SOPA) je trebalo da bude zakon koji će štititi autorska prava i intelektualnu svojinu, ali je Internet zajednica ovaj akt okarakterisala kao pokušaj cenzurisanja i menjanja prirode Interneta
Wikipedia je tada na 24 časa blokirala svoje stranice na engleskom jeziku, a slično su postupili WordPress i Reddit. Google je pozvao korisnike da se suprotstave cenzuri, a Firefox je svoju naslovnu stranu ofarbao u crno i preko svoje maskote stavio crnu traku. Više od 7.000 manjih sajtova priključilo se protestu. U tom periodu, nastala je i čuvena Anonymous haktivistička grupa, koja je konstantnim napadima podrivala SOPA pokret. SOPA je pobeđena, ali se borba za slobodu Interneta i dalje nastavlja. Većina zakona i predloga za kontrolu Interneta dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država, a evo na šta će Internet aktivisti morati da se fokusiraju u narednom periodu.
Zaustavljanje Trans-pacifičkog partnerstva (TPP)
Nakon istorijskog kolapsa SOPA-e, industrija zabave u Americi je istakla da se ograđuje od budućih ekscesivnih predloga zakona koji potencijalno mogu da cenzurišu Internet u toj zemlji. Umesto toga, svoju pažnju su usmerili na internacionalnu scenu. Trans-Pacific Partnership, odnosno TPP, je najnoviji trgovinski sporazum koji će pokušati da nametne provizije na autorska prava. Ono što je najzanimljivije kod ovog predloga jeste što će Sjedinjene Američke Države, u ime Holivuda i drugih velikih kompanija koja imaju atorsko vlasništvo, pokušati ovu proviziju da nametnu građanima ostalih zemalja van Amerike.
O ovom predlogu se, za sada, pregovara u potpunoj tajnosti i bez demokratskog uvida u debatu. Srećom, delovi TPP sporazuma su se pojavili na Internetu. Prema onome što se pojavilo, TPP namerava da natera države da drastično pojačaju svoje zakone o autorskim pravima, ograniče pravično korišćenje, institualizuju digitalne brave kako bi se ljudi sprečili da dele informacije, te dodatno otežaju rad sajtovima koji se bave hostingom sadržaja.
Borba, potpisivanje peticija i pozivi za prestankom pregovora o Trans-pacifičkom partnerstvu iza zatvorenih vrata su već počeli, kako u Americi, tako i globalno. Ovde možete pogledati Infografiku koja prikazuje kako TPP utiče na zemlje širom sveta.
Zahtev za reformom patenata
U tekstu koji je objavljen na sajtu Electronic Frontier Foundation (EFF), ističe se da je loš patentni sistem Sjedinjenih Američkih Država jedna od najvećih pretnji za onlajn inovacije. Poslednjih godina smo svedoci ratova patenata između velikih svetskih kompanija u tech industriji. Ove borbe patentima koštaju milijarde dolara, a samim korisnicima (kojih bi trebalo da se tiču) ne donose ništa dobro. Samo tokom prošle godine Google i Apple su potrošili više sredstava na patentne ratove nego što su izdvojili za istraživanje i razvoj. Jedan od većih problema su i takozvani patent-trolovi, a to su sudski sporovi protiv potentnih startapova, koji uništavaju biznis čak i pre nego što on započne, a sve zasnovano na kršenju patentnih prava.
Sve ovo nije ostalo neprimećeno u javnosti, pa su pojedine sudije u Americi ovakav zakon nazvale “haotičnim”, iskazale zabrinutost za preteranim brojem patenata, a sve je više patentnih sporova iz domena IT industrije koji se odbacuju. Građani se pozivaju da svojim kongresmenima podnesu listu pravih reformi koje bi se ticale patenata, a pomogle bi razvoj IT industrije. Osnovana je i stranica defendinnovation.org, gde su izlistane moguće reforme sistema i gde korisnici mogu potpisati peticiju za promenu zakona o patentima.
Reforma zakona o računarskom kriminalu
Potreba za ovakvom reformom kulminirala je nakon nedavnog nemilog događaja, koji je celu Internet zajednicu zavila u crno. Većina (IT) medija je izvestila o samoubistvu Arona Švarca. Švarc je izuzetno značajan u IT industriji i modernom Internetu. On je jedan od developera RSS specifikacija, Creative Commonsa, Reddita i drugih projekata. Protesti protiv SOPA-e ne bi se desili bez njega, a Švarc je osnivač Demand Progressa – jedne od grupa koje su prošle godine organizovale blokiranje Interneta.
Pre smrti, Aron Švarc se suočavao sa nemilosrdnim i (po mnogima) nepravednim progonom, zasnovanim na drakonskim i zastarelim zakonom o “Računarskim prevarama i zloupotrebama”. Bio je optužen za korišćenje MIT-ove računarske mreže u svrhu skidanja miliona akademskih tekstova iz onlajn JSTOR arhive, i to sve bez autorizacije. Za ovaj “zločin” Švarc se suočio sa 13 optužnica i potencijalnim višedecenijskim odluženjem zatvorske kazne. Njegovo suđenje je trebalo da počne u Aprilu.
Electronic Frontier Foundation je, u saradnji sa predstavnikom u američkom kongresu, napravio nacrt onoga što bi mogao postati “Aronov Zakon”, kako bi se sprečile sitne situacije i zaštitili borci za Internet prava.
Sprečavanje zakona o nadzoru Interneta
Proširile su se glasine da administracija Baraka Obame namerava da predloži novi, sveobuhvatni zakon o Internet nadzoru. Ovaj zakon bi dramatično proširio svoja ovlašćenja u odnosu na trenutni Communications Assistance to Law Enforcement Act (CALEA), koji forsira telefonske kompanije da ugrađuju prisluškivače u svu svoju tehnologiju. Bela Kuća i FBI se nisu oglasili povodom ovog mogućeg zakona. Ipak, pojedani izveštaji ističu da FBI planira da zahteva od Internet kompanija, kao što su Google, Facebook i Twitter da ugrade sličan sistem nadzora koji bi kontrolisala Vlada. Prema pisanjima medija, ovaj predlog predstavlja još jednu prenju u borbi za privatnost, Internet sigurnost i inovacije u domenu informacionih tehnologija.
Zaštita podataka o lokaciji na telefonima
Podaci o lokaciji, koji se nalaze na mobilnim uređajima, su jedni od najsenzitivnijih podataka koje neko može da emituje. “Mobilni telefon šalje signal transmiterima svakih sedam sekundi, a podaci mapirani tokom vremena mogu prikazati intimni portret korisnikovih poslovnih poduhvata, političkih i religioznih afiniteta, pa čak i zdravstveni status”, ističe u jednom od svojih tekstova “Njujork tajms”.
Američka vlada je samo tokom prošle godine, sprovela zahtev za podnošenje ove vrste podataka u više od 1.3 miliona slučajeva i to bez ikakvih naloga. GPS zakon, predložen od strane jednog senatora, predviđa pribavljanje naloga za ovakve podatke.
S druge strane, i sami developeri mobilnih uređaja su imali mogućnost pribavljanja informacija o korisnikovoj lokaciji. I to previše puta, bez znanja korisnika. Stoga je sproveden plan da se uvede propis koji bi zaštitio korisnike i bolje ih informisao u slučajevima kada treba da daju ovakav tip informacija drugom licu i privatnim kompanijama.
Internet vidi sve i treba ga zaštititi
Sajt Electronic Frontier Foundation (EFF) bavi se temama Internet sloboda i zaštite korisnika na vebu. Na njemu je moguće naći veliki broj peticija protiv provkativnih, manipulišućih i potencijalno štetnih zakona i propisa koji mogu uticati na Internet slobode. Mnoge od tih peticija ne tiču se samo zakona koji se donose u Sjedinjenim Američkim Državama, već i zakona na globalnom nivou i uticaja koji oni mogu imati na sve korisnike. Pokret informisanih i pasioniranih zaštitnika interneta postoji (u to smo se mogli uveriti protekle godine) i oni se ne boje da podignu svoj glas u cilju zaštite slobode Interneta.
