Benchmark Redakcija
Ivan Todorović
Naravno, Facebook nije jedina društvena mreža (na sreću), ali je za ostale mreže koje su iole popularne karakteristično da imaju jasnu primarnu namenu koja čini stub kontaktiranja među korisnicima. To može biti muzika, fotografija, biznis i slično, a na ovim stranam pozabavićemo se kratkim pregledom nekolicine popularnih mreža ovog tipa. U ovom prikazu ćemo vas upoznati sa mehanizmom funkcionisanja društvenih mreža LinkedIn, Twitter, Last.fm i deviantART.
LinkedIn
Najprostije rečeno, LinkedIn je mreža poslovnih kontakata. Kao što mnogi znaju, u poslu je od odela i kravate daleko bitnije ono što se naziva „networking“, a što možete pronaći kod mnogih korisnika na Facebooku u listi interesovanja. Sajtovi koji služe za publikovanje CV-a i ponudu i potražnju radne snage nisu ništa novo, ali je LinkedIn to spojio na jako elegantan način. Ovde nećete imati mogućnost da „lajkujete“ klipove gde se neko okliznuo i pao, ili da posejete a potom požanjete poljoprivredne kulture u Farmvilu, ali ćete zato na jednostavan način moći da pretražujete po industrijama koje vas interesuju i pronađete osobe ili firme koje vam mogu biti od interesa. Takođe, i da budete pronađeni, na potencijalno obostrano zadovoljstvo. Ne treba ni sumnjati da svako ko iole drži do sebe, a pritom radi u granama industrije koje imaju imalo koristi od ovakvog načina održavanja kontakata, već ima profil na LinkedIn-u, pa se nemojte čuditi ako ovde pronađete kolege sa fakulteta i poslovne kontakte sa kojima ste već sarađivali.
Profil na ovoj društvenoj mreži pravi se veoma jednostavno – sve što je potrebno je ispravna e-mail adresa i, naravno, vaše ime i prezime (korišćenje šaljivih pseudonima na mreži ovakvog tipa jednostavo nema smisla). Nakon toga sledi ubacivanje vaših informacija koje su relevantne za ostale posetioce, pa se na ovaj način praktično sastavlja uređeni CV standardizovane forme (što je, složićete se, znatno bolje od čitanja našminkanih lagarija diskutabilnog vizuelnog stila, kakvi su najčešći CV-ovi koji se danas mogu videti prilikom uobičajenih poslovnih konkursa). Što se tiče prikazivanja profila, korisnici mogu izabrati informacije koje žele da budu vidljive „javnosti“, ali generalno kod većine korisnika možete videti u kojoj firmi i grani industrije rade, pozicije koje su ranije obavljali, koje škole imaju završene, kao i koliko kontakata održavaju sa drugim korisnicima ove mreže. Saradnike kojima ste izuzetno zadovoljni možete i preporučiti drugima, mada uvek treba voditi računa da ovo nije Facebook i da svaka akcija koju učinite ima određenu težinu, za razliku od društvenih mreža neobaveznog karaktera, tako da ćete lošim preporukama sami sebi obarati kredibilitet.
Što se tiče pretrage, mogućnosti su prilično velike. Osim traženja po imenu i prezimenu, možete se ograničiti na odgovarajuću industriju, kao i specificirati konkretnu državu (isto važi i za kompanije). Naravno, nije izostala ni mogućnost slanja i primanja ličnih poruka, a ono što je vrlo interesantno je berza poslova. Istina, za korisnike sa našeg područja ovo i nema tako veliki značaj (u trenutku pisanja ovog teksta, za područje Srbije bila su aktivna samo četiri konkursa), mada ovakav „elitizam“ mnogima i te kako može ići na ruku – činjenica da kod nas koristite LinkedIn i da ste tehnološki pismeni na ovom nivou, za pojedine poslove može biti od izuzetnog značaja jer predstavlja odličan filter naročito za zanimanja koja se mogu klasifikovati kao modernija. Interesantan podatak u vezi sa LinkedIn-om predstavlja skorašnji izlazak ove kompanije na berzu. Akcije LinkedIn-a su već u toku prvog dana skočile sa početnih 45 na gotovo 123 dolara, dok se krajem dana vrednost kompanije stabilizovala na 9 milijardi dolara, odnosno duplo više od početne vrednosti. Mnoge je ovo podsetilo na izlazak Netscapea na berzu pre petnaest godina, kada se desila gotovo ista stvar i čime je započeto naduvavanje dot-com „balona“ koji se raspršio 2000. godine. Ipak, industrija je ipak nešto naučila u toku protekle decenije, pa ne verujemo da će se ponovo dogoditi da se vrednosti LinkedIn-a i sličnih Internet servisa veštački naduvava samo na osnovu celokupne fame oko ovakvih tehnologija i „buzzwordova“ (u grubom prevodu, „zvučnih“ fraza koje menadžeri uporno upotrebljavaju ne bi li impresionirali manje upućene sagovornike ili partnere kojima pokušavaju da prodaju određenu robu ili uslugu).
Drugi „kuriozitet“ (doduše, samo za one koji nisu članovi LinkedIn-a, dok za članove predstavlja priličan problem) u vezi sa ovom društvenom mrežom je sigurnosni propust koji je krajem maja ove godine otkrio jedan indijski stručnjak za sigurnost računarskih sistema i mreža. Propust je vezan za „kukije“, odnosno male fajlove u kojima Internet browseri čuvaju informacije među kojima je i vaše logovanje na sajtove (na ovaj način se obezbeđuje da se automatski ulogujete svaki put kada posetite neku društvenu mrežu, forum, e-mail servis i drugo). Umesto da konkretan LinkedIn-ov kuki ostane validan što kraće nakon čega bi automatski trebalo da bude obrisan, programeri ovog servisa smatrali su da nije problem da se njegovo postojanje oduži i na godinu dana, što znači da ukoliko se desi sigurnosni napad na neki računar, hakeri mogu pročešljati postojeće kukije i na osnovu zaostalog LinkedIn-ovog kukija dobiti mogućnost da pristupe ovoj mreži koristeći pronađeni nalog. LinkedIn savetuje da se za konektovanje koriste zaštićene, odnosno šifrovane konekcije (tu je mogućnost logovanja preko TLS/SSL protokola, odnosno HTTPS-a), ali to ne rešava problem što ovaj konkretan kuki nije zaštićen. U međuvremenu je stvar donekle sanirana, pa je životni vek LinkedIn-ovog kukija za autentifikaciju skraćen na tri meseca, a servis takođe namerava da celokupnu klijentsku komunikaciju sa sajtom uskoro prebaci na HTTPS, a ne samo proceduru logovanja korisnika. Prošle godine LinkedIn je proširen servisom za ispomoć korisnicima, nazvanim „LinkedIn Answers“. Ukoliko vam zatreba pomoć profesionalaca u nekom poslu, možete postaviti pitanje koje će biti prosleđeno vašim kontaktima, čime u najkraćem roku možete dobiti kompetentniji odgovor nego kada biste ga tražili na javnim forumima. Naravno, nikada ne treba smetnuti s uma da je LinkedIn ozbiljna mreža, pa ovu mogućnost ne treba zloupotrebljavati prečestim zapitkivanjima o banalnostima – za tako nešto služi Yahoo! Answers, koji je zbog toga poslednjih godina i izašao na loš glas.Kako bi se ovaj servis najjednostavnije mogao opisati korisnicima naviklim isključivo na Facebook? Recimo, Facebook iz koga je odstranjeno sve osim ispisivanja i praćenja korisničkih statusa? Ono čemu Twitter služi zvanično se zove mikrobloging, jer su poruke koje se mogu ostaviti u “statusima” izuzetno kratke – svega 140 karaktera. Iako se ovo na prvi pogled može učiniti vrlo ograničavajućim ili čak potpuno beskorisnim, zapravo predstavlja sjajnu stvar da jednostavno i sažeto saopštite konkretne informacije (osim ako ne skrenete u ekstreme poput Paris Hilton, koja redovno obaveštava kada je otišla na spavanje, kada je ustala i šta je jela).
Osim u privatne svrhe, Twitter je jako često korišćen i od strane kompanija kao zvanično ili poluzvanično saopštavanje vrućih informacija koje ne treba da budu izgubljene u formalnim objavama za štampu. Twitter još uvek predstavlja dovoljno izolovanu Internet “podkulturu” jer zbog svoje forme i načina rada još uvek nije šire interesantan Facebook korisnicima. Ovo je izuzetno značajno svima koji su Facebook smatrali svojom oazom, a onda su na njemu počeli da sreću širu rodbinu koja ih zatrpava snimcima repera iz Kostolca, fotografijama sa sinoćnjeg opijanja i drugim materijalom koji nikako ne opravdava vreme protraćeno na gledanje istog. Ipak, to ne znači da je Twitter operisan od neobaveznog sadržaja, jer je po nekim istraživanjima većinu “saobraćaja” na njemu činili najobičnije ćaskanje. Istina, od onoga u šta se konverzacija na Facebooku pretvorila je i dalje krupnim koracima ispred.
Sastavni deo ovog servisa jeste mogućnost da pratite tuđe statuse ili budete praćeni. Svoje poruke možete objavljivati javno ili usmeravati isključivo na svoje pratioce (koje naravno sami odobravate, odnosno prihvatate). Možete odgovarati na postove drugih korisnika kao i oni na vaše, a tu je i mogućnost “retweetovanja” tuđih poruka, što je korisno kada hoćete da vaši prijatelji vide nešto iz izvora koji lično ne prate. Ono što je Twitter popularisao je korišćenje servisa za skraćenje linkova (recimo, http://bit.ly/3t9yDb) kako bi interesantne lokacije mogle da se uklope u limit od 140 karaktera. Nažalost, tu postoji i druga strana “medalje”, jer su upravo servisi za skraćivanje linkova nedavno doživeli veliku zloupotrebu, kada su korisnici masovno spamovani skraćenim likovima koji vode na maliciozne sajtove (pošto korisnik ne može da vidi gde će ga tačno odvesti skraćeni link sve dok ne klikne na njega). Naposletku, ni ovde nisu izostale lične poruke, tako da korisnici mogu direktno komunicirati u privatnosti, kao i na ostalim servisima sličnog tipa.
S obzirom na relativno jednostavan interfejs ovog servisa, pored postovanja na sajtu postoje i brojne aplikacije koje će vam omogućiti pristup Twitteru i sa mobilnih telefona, što ga čini gotovo idealnim načinom da ostanete u kontaktu sa prijateljima ma gde se našli. Na isti način Twitter statuse je moguće “ugraditi” i u postojeće web sajtove putem odgovarajućih modula koji se relativno jednostavno mogu isprogramirati.
Last.fm
Evo jednog servisa koji je izuzetno popularan među tinejdžerima i mlađim punoletnicima. Last.fm prati muziku koju slušate i na osnovu toga formira statistiku, nakon čega sledi uvek zanimljivo poređenje “muzičke kompatibilnosti” sa prijateljima ili drugim kontaktima. Ako ste baš zagriženi po ovom pitanju, Last.fm vam može uredno prikazati osobe sa kojima imate najveće poklapanje u pogledu muzičkog (ne)ukusa, pa ako ste tinejdžer, eto odlične prilike za sklapanje novih prijateljstava.
Statistika o muzici koju slušate vrši se na više načina. Jedan je instalacija softvera za “skroblovanje” koji se ubacuje kao plagin u vaš omiljeni plejer (postoje i verzije za mobilne uređaje), a onda beleži svako slušanje uključujući ime autora, ime pesme, album i slično. Za paranoične korisnike, napominjemo da ova metoda ne proverava legalnost vaše muzike, a takođe, ukoliko fajlovi koje slušate ne sadrže uredne tagove u sebi, statistika na njima neće funkcionisati jer nije vezana za imena samih fajlova. Drugi način je plaćanje mesečne pretplate na servis, čime dobijate mogućnost “ličnih” radio stanica to jest slušanja muzike koju hoćete, što može biti interesantno korisnicima koji ne održavaju ogromne muzičke kolekcije ili koriste više računara na različitim mestima.
Pojedinačni korisnici na ovom servisu mogu se organizovati u grupe, a u svakom trenutku možete pogledati šta osobe sa kojima ste u kontaktu najviše slušaju. Time je Last.fm jako interesantan jer nema laži i prevare (teško da će neko ostaviti sviranje plejliste muzike koju ne sluša tokom više sati, samo da bi lažirao statistiku). Naravno, ova statistika može biti interesantna promoterima koji tako imaju jednostavan način da prate popularnost određenog žanra ili izvođača na određenom prostoru (recimo, po zvaničnoj statistici, na području Srbije u toku prošle nedelje najslušaniji izvođač među korisnicima Last.fm-a je Lady Gaga). Tu je i servis “Events” koji izlistava događaje u okruženju, i na naše iznenađenje, prilično je ažuran po pitanju događaja lokalnog karaktera, što govori da su srpski promoteri prepoznali Last.fm kao moćno sredstvo za reklamiranje svirki, koncerata, žurki i manifestacija.
deviantART
Evo zajednice okrenute onima koji jako cene vizuelnu ekspresiju. DeviantART je namenjen ljudima koji se bave slikarstvom, fotografijom, filmom, pa čak i „digitalnim umetnostima“ poput Flash animacija i pravljenja skinova za aplikacije, i na jednom mestu mogu diskutovati i komentarisati radove. Zbog toga je ovaj servis najfokusiraniji od svih kojih smo se dotakli, a takođe je i poprilično „andergraund“.
Profili, odnosno stranice korisnika donekle podsećaju na MySpace: osnovna stranica sadrži listu skorašnjih radova, kao i unificirani „wall“ sa statusima na koje se može odgovarati, a tu je i lista korisnika koji prate osvežavanje konkretne stranice. Kako ovaj servis predstavlja odlično mesto za „lov“ na mlade umetnike, implementiran je i Shop putem koga autori mogu prodavati svoje radove, uz mogućnost temeljne pretrage po kategorijama, stilovima, umetnostima i slično. Očigledno, deviantART je mesto koje ćete posećivati svakodnevno samo ako ste zagriženi ljubitelj ili autor u vodama vizuelnih umetnosti, ali ne treba očekivati prečesta osvežavanja radova niti ga smatrati mestom za neobavezno ćaskanje, jer je za to bolje koristiti društvene mreže „opšteg“ tipa.
Za kraj
Ovo svakako nisu jedine zanimljive društvene mreže „fokusiranijeg“ tipa, ali su među najpopularnijima i verovatno znate mnoge koji ih koriste (ako ih već ne koristite i sami). Stoga, ako tražite izgovor da jednom za svagda napustite Facebook, a pritom ne želite da budete „odsečeni od sveta“, eto nekih načina kako to izvesti.
