Benchmark Redakcija
Ivan Todorović Firefox se nije pre osam godina stvorio niotkuda, već je osmišljen kao odvojena komponenta tadašnjeg Mozilla paketa. Mozilla Suite bio je direktan naslednik nekada popularnog Netscape browsera, i sadržao je web browser, e-mail klijent, HTML editor i IRC chat klijent. Onda je Mozilla razvila novu marketinšku strategiju i odlučila da bi trebalo promovisati komponente Mozilla Suite kao samostalne aplikacije, čime su nastali Firefox i Thunderbird. Kao što smo rekli, Mozilla Suite faktički i danas postoji u vidu paketa SeaMonkey, s tim što se o njegovom razvoju brine Internet zajednica, dok je Mozillin fokus sada na Firefoxu i Thunderbirdu.
U vreme izlaska prve verzije, Firefox prosto nije imao konkurenciju na tržištu. Do izlaska Internet Explorera 7 trebalo je da prođe još dve godine, dokle su korisnici morali da se muče sa užasno neudobnim Internet Explorerom 6, ili da koriste znatno udobniju Operu, po cenu nekompatibilnosti sa brojnim web stranicama. Firefox je imao znatno manje problema sa kompatibilnošću na izlasku – godinama unazad postojali su i Mozilla Suite i njegov „zvanični“ derivat Netscape koga je gurao američki AOL, tako da su web dizajneri ipak koliko-toliko vodili računa o prikazu svojih sajtova i u Mozilla rešenjima. Ime Netscape tada je još nešto značilo.
Izlazak Internet Explorera 7 Mozilla je ispratila izbacivanjem Firefoxa 2, čiji je udarni novitet bila podrška za programske ekstenzije. Time je pokrenut ceo jedan talas prilagođavanja web browsera po ukusu korisnika, što su kasnije ispratila i ostala popularna rešenja. Tu su bile i neke funkcije koje danas uzimamo zdravo za gotovo, kao što se snimanje i vraćanje „sesija“ (skupa otvorenih stranica) i anti-fišing zaštita za koju se pobrinuo Google. Nažalost, Firefox 2 ostaće upamćen i kao jedna od najgorih verzija u pogledu potrošnje memorije i memorijskih „curenja“, a samim tim i tromosti rada celog programa nakon dužeg vremena upotrebe.
Firefox 3 jedna je od najznačajnijih ranih verzija, jer je njome počeo značajniji rast popularnosti ovog browsera na globalnom nivou. Napravljeni su značajni pomaci u poštovanju aktuelnih web standarda, a browser je dobio i podršku za korisničke teme, što su mnogi jedva dočekali.
Usledila je i verzija 3.5 (prvobitno najavljivana kao 3.1), jedna od značajnijih u pogledu unapređenja korisničkog iskustva i dobicima na polju performansi. Jedan od razloga je bio i taj što se već pojavio Google Chrome kao najozbiljnije konkurentsko rešenje, i postavio „domaći zadatak“ ostalima kako brzo treba da radi o izgleda jedan moderan browser, što je Firefox polako prestajao da bude.
Unapređeni JavaScript endžin (već čuveni TraceMonkey), bolja podrška za HTML5 elemente i slično rezultovali su duplo boljim rezultatima u sintetičkim testovima u poređenju sa prethodnom verzijom, ali je Firefox ipak kaskao za rešenjima koji kao osnovu renderinga web stranica koriste WebKit softver, a to je upravo Chrome.
Ipak, već je bila izgrađena velika baza korisnika, pa Mozilla još uvek nije imala o čemu da brine. Izdanje 3.6 došlo je kao, uslovno rečeno, minorna nadogradnja, jer je osim dodatnog unapređenja performansi donelo i poboljšan sistem skinova, izolovanje plaginova u separatne procese čime je pospešena stabilnost programa, kao i obaveštenja korisniku da je dostupna nova verzija plagina.
Verzija 4 bila je jedna od najiščekivanijih u istoriji ovog browsera, naročito jer je Firefox već bio u jeku popularnosti. Pritisak na Mozillu je bio izuzetan, što zbog toga što je Chrome postajao sve brži i bolji, što zbog Microsoftove najave Internet Explorera 9 koji je po beta i release candidate verzijama pokazivao da je gigant iz redmonda ovoga puta ozbiljan. Firefox 4 je u beta izdanjima korišćen mesecima ali je za stabilnu verziju trebalo sačekati mart 2011, tako da je između verzija 3.6 i 4.0 zvanično proteklo skoro godinu i dva meseca. Za brojne korisnike ovo je bilo previše vremena, tako da su mnogi odlučili da dignu ruke od svog do tada omiljenog browsera i pređu na Chrome. Srećom, četvorka nije bila razočarenje, pa su se mnogi nakon izlaska stabilne verzije i vratili na Firefox.
Verzija 4 značajna je iz više razloga. Četvorka je donela drugačiji sistem označavanja izdanja, pa smo za manje od godinu dana dobili Firefox 5, 6, 7, 8 i 9, koji bi se po ranijem sistemu označavanja najverovatnije zvali 4.1, 4.2 i slično, s obzirom da su tek verzije 8 i 9 donele unapređenja dovoljno značajna da bi zavrednila okruglu brojku (u najboljem slučaju). Za sve je kriv Google čiji je su verzije Chromea štancovane po istom sistemu, jer je uočeno da se kod korisnika tako stvara privid rapidnog razvoja, a „sporo“ napredovanje u verzijama kod Firefoxa napravilo bi novi privid da Mozillin browser debelo kaska za konkurencijom.
To naravno nije sve. Četvorka je izuzetno značajna jer je tu i drastično revidiran korisnički interfejs koji je raskrstio sa izgledom postavljenim od strane browsera iz devedestih godina prošlog veka. Ovo je, naravno, blatantno „pozajmljeno“ iz Chromea, ali je definitivno bilo jasno u kom se pravcu kreće evolucija korisničkog interfejsa. Zabeležena je i prva konkretna dopuna sistema tabova – sajtove koji su vam jako bitni mogli ste „pinovati“ na početak linije sa tabovima, čime su bili skraćeni na širinu ikonice, ali ih tada nije moguće zatvoriti (dok im se ne promeni status u regularan tab).
Dalje, unapređenja ispod haube bila su najveća do tada. Uveden je novi JavaScript endžin (JagerMonkey), pređeno je na Gecko 2.0 kao osnovu renderovanja web stranica, a napravljeni su i krupni koraci u pogledu podrške za standarde kao što su HTML 5, CCS3 i drugi.
Ipak, mnogi problemi su ostali. Iako je Firefox 4 trošio manje RAM memorije od prethodnih verzija, i dalje je teško mogao da se takmiči sa Chromeom. Zato su verzija 7 drastično unapređena u tom pogledu, pa je Firefox postao solidno živahniji u radu sa mnogo web stranica istovremeno. Firefox 8 je to, istina, blago pokvario, ali je unapređenje svejedno očigledno. Takođe, Firefox 4 doneo je podršku za hardversku akceleraciju prilikom renderovanja interfejsa i stranica na Visti i Windowsu 7 koja je drastično ubrzala iscrtavanje složenih web stranica, ali je otkriven mali „problem“ za koji su tehnički krivi ovi operativni sistemi, a koji se odnosi na drugačiji način iscrtavanja teksta u odnosu na čisto softverski metod u Windowsu.
Zato su mnogi korisnici bili odbijeni zamrljanim i iskrzanim slovima. U međuvremenu su isplivala neka polovična rešenja koja su korisnici samostalno istraživali, sve dok Firefox 8 nije doneo i zvaničan metod kako koristiti hardversku akceleraciju grafičke kartice, a da sve izgleda gotovo identično kao kod čisto softverskog renderinga.
Aktuelna verzija Firefoxa u trenutku pisanja ovog teksta je devetka, koja se može pohvaliti značajno većom brzinom (ponajviše zbog aktuelne verzije JagerMonkey JavaScript endžina) i manjom potrošnjom RAM memorije u poređenju sa nekim ranijim izdanjima, pa nam je drago što je ovaj browser, nakon dosta „krivudanja“ napokon na pravom putu.
Verzije 10 i 11, trenutno u beta i alfa stadijumu, još više obećavaju, tako da će Firefox i u narednih nekoliko godina biti dostojan takmičar Chromeu (sa ostalim browserima ga ni nema smisla porediti). Ono u šta su oči korisnika najviše uprte jeste 64-bitno izdanje, naročito jer je 64-bitni Windows 7 postao izuzetno popularan kao operativni sistem u kućnom okruženju. Interpreterska priroda skript jezika koji se koriste na web stranicama mogla bi imati naročite koristi od ubrzanja koje bi se moglo ostvariti pravilnom 64-bitnom implementacijom, a prvi rezultati vrlo su pozitivni. Nezvanični 64-bitni build Firefoxa, nazvan Waterfox, kompajliran sa podrškom za instrukcije aktuelnih procesora i optimizovan za sve prednosti koje 64-bitno okruženje donosi, u kombinaciji sa 64-bitnim verzijama plaginova kao što su Flash i Silverlight privukao je pažnju svojom brzinom, tako da u budućnosti možemo očekivati da stvari budu još bolje.
Tokom godina razvoja, interfejs, funkcije i sam osećaj tokom rada web browsera doživeli su nebrojene suptilne izmene kojih uopšte nismo bili svesni sve dok se nismo prisetili šta to sve rane verzije nisu imale, a što danas uzimamo zdravo za gotovo. Zato smo mišljenja da je Firefox u tom pogledu sada dovoljno ispoliran da mu se ne može naći nijedna konkretna zamerka, a podrška za programske ekstenzije je više nego dobra i omogućuje da korisnik našteluje browser po svom ukusu.
Stoga je jedini logičan put u unapređenju performansi, gde su u poslednje vreme zabeleženi konkretni pomaci i polako izlazimo iz situacije od pre nekoliko godina da normalno sufovanje nije bilo moguće bez solidnog računara sa dosta RAM-a, što je predstavljalo svojevrsni apsurd uzevši da se surfovanje Internetom i dalje tretira kao manje zahtevna operacija na računaru.
Iako pre godinu i više dana nismo bili skloni da stoprocentno preporučimo ovaj browser kao pravo rešenje za sve vaše Internet potrebe, posao koji je Mozilla u međuvremenu obavila učinila je da aktuelno izdanje Firefoxa toplo preporučimo za svakodnevnu kućnu i poslovnu upotrebu, bez obzira na kakvom računaru radite.
