Microsoft Device Days, nove prilike za srpsko tržište

Microsoft Srbija, u saradnji sa partnerima PIN Computers i KimTec, organizovao je u hotelu Hyatt Regency Beograd – Microsoft Device Days. Skup je okupio veliki broj partnera i korisnika, i bio prilika za upoznavanje sa Windows 10 Pro rešenjima i uređajima namenjenim za mala i srednja preduzeća, kao i benefitima koja ova rešenja donose u poslovnom okruženju. Okupljenima su se obratili predstavnici kompanij Microsoft, kao i analitičar srpskog IT tržišta i, usuđujemo se reći, stari prijatelj Benchmark sajta, gospodin Milovan Matijević.
Windows 10 Anniversary Update ažuriranje donelo je značajna poboljšanja funkcionalnosti i dodatno ubrzalo usvajanje do sada najbrže prihvaćene i najbezbednije verzije Windowsa. Windows 10 Pro dizajniran je da pruži poznato i produktivno iskustvo na brojnim inovativnim uređajima – od desktop i laptop računara, preko tableta do mobilnih telefona, uz maksimalno efikasno korišćenje i usklađenost potrebama korisnika.
Kao glavne prednosti Windows 10 Pro platforme na skupu su istaknute usavršene funkcionalnosti koje garantuju veću sigurnost, produktivnost i jednostavnost upravljanja. Windows 10 Pro bezbednosne funkcije obezbeđuju šifrovanje podataka, sprečavanje slučajnog curenja informacija od strane zaposlenih, i čuvanje podataka čak i u slučaju gubljenja i krađe uređaja. Takođe, novina je i Windows Hello funkcionalnost koja omogućava jednostavniju i sigurniju prijavu i otključavanje pogledom ili otiskom prsta, što korišćenje računara čini bezbednijim.

Naglašeno je da su Pro uređaji dizajnirani da savršeno rade sa serverima, Office 365, i cloud servisima, što ih čini idealnim rešenjem za potrebe bilo biznisa koji se razvija u dinamičnom i mobilnom svetu koji nas okružuje. Veća produktivnost ogleda se u performansama koje omogućavaju povezivanje, pristupanje informacijama gde god i kada god je potrebno. Sa funkcijom Remote Desktop moguće je pristupiti desktopu, folderima i aplikacijama sa bilo kog uređaja. One Drive za biznis omogućava bolju saradnju članova tima i zajednički rad sa stalnim pristupom poslednjim verzijama fajlova, sa svih uređaja. Kreiranje virtuelnih desktopa, brzo prebacivanje sa laptopa na tablet režim, pisanje beleški uz pomoć Windows Ink digitalne olovke, otvaraju potpuno nove mogućnosti u poslovnom okruženju.
Na Microsoft Device Days skupu bilo je reči i o Windows Serveru 2016, i zašto je ovo rešenje jedan od najadekvatnijih i najsveobuhvatnijih izbora za poslovanje malih i srednjih preduzeća. Sa novim karakteristikama koje su kreirane da štite poslovne podatke, unapređuju IT efikasnost i produktivnost preduzeća, kao i da ista osposobljavaju za eventualni prelazak na poslovanje u cloud-u – Windows Server 2016 pomaže dugoročnom i planskom razvijanju poslovanja.

Mala i srednja preduzeća danas posluju u okruženju koje zahteva fleksibilnost, mobilnost i konstantne promene, zbog čega IT servisi koje primenjuju moraju odgovarati specifičnim uslovima svakog konkretnog preduzeća. Windows Server 2016 pruža hibridna rešenja koja nude sve mogućnosti za veću produktivnost, kao i za velike kompanije, ali sa mogućnošću prilagođavanja potrebama za mali i srednji obim poslovanja. Pojednostavljeno rukovanje podacima, smanjenje troškova, konzistentnost iskustva rada na bilo kom uređaju, bezbednost podataka, adekvatno planiranje i ostavljanje prostora za proširenje biznisa ili njegovog prenosa u cloud režim, neke su prednosti Windows Servera 2016 o kojima se detaljnije govorilo na Device Days događaju.
„Cilj današnjeg skupa je da predstavi kompletan koncept poslovnog okruženja i Windows 10 Pro platforme sa svim njenim usavršenim funkcionalnostima, kao i najnovije uređaje koji prezentuju karakteristike ovog operativnog sistema. Uz očekivani dalji rast udela Windows 10 platforme na tržištu i u upotrebi kod preduzeća svih veličina, kao i sve snažniji prelazak biznisa u cloud okruženje, važno je da poslovni korisnici budu upoznati sa načinima kako da povećaju svoju produktivnost, podignu sopstveni biznis i konkurentnost na najviši nivo“ – istakla je Sanja Timotijević, Consumer Channel Group PAM, Microsoft Srbija.

Skupu su se obratili Pavle Peković, menadžer u kompaniji Microsoft, koji je održao odlično predavanje na temu novina u domenu Windows 10 i Windows Server 2016 sistema, kao i razlozima zbog kojih bi korisnici – sa naglaskom na poslovne korisnike, koji su bili glavna tema skupa – trebalo da se opredele za Windows 10 Pro. Bilo je reči o brojnim prednostima novog operativnog sistema, o čemu smo već govorili iznad. Zatim se skupu obratio Viktor Moldovaji, koji je govorio o o novitetima u domenu licenciranja za Windows 2016. Naime, sada se licenciranje vrši po broju procesorskih jezgara, o čemu ćemo više pisati u narednom periodu. Na samom kraju, skupu se obratio gospodin Nebojša Radojević, koji je govorio o značaju legalnog softvera i posledicama korišćenja nelegalnog softvera, sa naročitim naglaskom na realne probleme sa kojima se preduzeća suočavaju u svakodnevnoj praksi.

U okviru Demo zone prisutni su se upoznali funkcionalnostima predstavljenih rešenja i portfolio „Windows Pro“ uređaja među kojima su Lenovo ThinkPad Yoga 260, ThinkPad Lenovo Yoga 460, HP EliteBook Folio 1040, DELL Latitude E5470 i drugi.Posebnu pažnju na skupu je izazvalo izlaganje gospodina Milovana Matijevića. On je govorio o raznim parametrima funkcionisanja srpskog IT-ja, kao i o standardima koje je potrebno dostignuti. Saznali smo brojne zanimljive podatke iz njegovog uvodnog izlaganja, ali pošto nemamo često priliku da slušamo gospodina Matijevića i njegove podrobne analize, ovo je odlična prilika da vam prenesemo najvažnije činjenice.
Kompletna vrednost srpskog IT tržišta iznosi oko 420 miliona evra, pri čemu je potrebno da se kompletiraju ovogodišnji podaci kako bi slika bila kompletna, ali se očekuje da će se stanje kretati u okviru očekivanog. Kada kažemo “očekivanog”, zaista i mislimo na to, budući da već godinama unazad vrednost kompletnog srpskog IT-ja stagnira – a to u praksi znači da zaostaje, budući da je u stranim zemljama tempo napredovanja prosto nezaustavljiv. Kreće se u granicama od oko 404 do 430 miliona evra od 2010. godine naovamo, i tu se ubrajaju sve IT delatnosti, uključujući hardver i softver, kao i tzv. konvergentni deo, koji obuhvata delatnosti koje u svojoj osnovi nisu IT, ali se u velikoj meri na njega naslanjaju.

Šta ovo u praksi znači? To znači da je prosečna količina ulaganja po glavi stanovnika oko 60 evra! To je daleko ispod evropskog proseka, ali i daleko ispod proseka ulaganja raznih zemalja u trenutku njihovog prijema u Evropsku Uniju, što je u teoriji cilj i naše zemlje. Gospodin Matijević je to lepo predstavio grafikom koji možete videti iznad. Uglavnom su sve zemlje koje su primane u EU u ovom veku stupale u nju u trenutku kada je obim IT ulaganja po glavi stanovnika iznosio oko 150 evra. Imajući u vidu da Srbija ima oko 7 miliona stanovnika, to u praksi znači da bi se ta granica dostigla kada bi vrednost srpskog IT biznisa iznosila oko milijardu evra, što je i svojevrsna psihološka granica.
Da bi se ta vrednost dostigla do 2020-i neke godine, potrebno je da od ovog trenutka tržište počne da raste stopom od 12%, što je nerealno. Naravno, glavni faktor ovakvog stanja jeste slaba ekonomska situacija u zemlji, odnosno kriza koja utiče na potrošnju, ulaganja i tako dalje. Ove godine se očekuje rast od oko 2%, što je skromno, imajući u vidu potrebe, činjenicu da drugi napreduju neuporedivo većim tempom, ali i pokazatelj da će rast IT-ja biti ispod rasta BDP-a, što je svojevrsni fenomen, budući da obično rast IT-ja ide barem dvostruko većom stopom od rasta BDP-a, posebno u zemljama u kojima IT nije toliko zastupljen ili razvijen.

Drugi interesantni pokazatelji su stanje broja zaposlenih po IT sektorima, kao stanje kapitala. U domenu konvergencije, oblastima srodnim IT-ju, u celoj zemlji ima manje od 1000 zaposlenih. U sektoru računarske opreme, stanje nije promenjeno u odnosu na 2008. godinu, već je broj zaposlenih isti, a to je posebno zanimljivo imajući u vidu da je dolazilo do raznih potresa, gašenja distributera i slično. Drugim rečima, uprkos brojnim promenama poretka, generalno stanje se ne menja. Informatičke usluge takođe stagniraju, što je svojevrsno iznenađenje.
Jedini pozitivan pokazatelj daje računarsko programiranje, koje je do 2011. takođe stagniralo, ali od tada kreće rast. To se događa prevashodno zahvaljujući izvoznoj orijentaciji, gde je rast gotovo eksponencijalan. Kompletna vitalnost IT sektora je skoncentrisana u ovu usku grupu, koja generiše praktično sav rast. Od 2017. godine će polovina svih zaposlenih raditi upravo u ovom sektoru.

Kada je kapital u pitanju, IT firme stoje bolje od ostatka privrede u proseku. Međutim, ponovo imamo izrazitu neravnomernost po IT sektorima. Slično kao kod broja zaposlenih, polovina kapitala se plasira u sektor programiranja za izvoz, sa tendencijom daljeg rasta. To nas je dovelo do dve negativne strane fokusa na izvoz – prikrivenog odliva mozgova, praćenog pojavom firmi koje nastaju i nestaju preko noći, ali i veoma ozbiljnog problema nedovoljnog fokusiranja na lokalne potrebe.
Naime, svega 5 hiljada ljudi se bavi lokalnim potrebama naših preduzeća. Po navodima gospodina Matijevića, da bi se obezbedio zdravi rast svih sektora, potrebno je da se domaćom privredom bavi oko 20 hiljada domaćih IT stručnjaka. To je otprilike brojka koja bi bila potrebna u situaciji kada bi vrednost našeg IT sektora iznosila željenih (da ne kažemo, magičnih) milijardu evra.
Šta to znači za tri perspektive, kako su podeljene vizure iz kojih se posmatra doba digitalizacije? Za državu, nažalost, to znači da je domaća privreda osuđena na stagnaciju. Perspektiva pojedinačnih firmi je u odnosu na perspektivu države i državne uprave nešto bolja. Ipak, perspektiva pojedinaca je najbolja, jer pojedinci odbijaju slobodu i šansu da uspeju, mogu da obavljaju posao sa bilo koje lokacije, nije više toliko bitno gde žive i mogu da pružaju svoje usluge stranim preduzećima i naručiocima.

Na samom kraju je poručeno da zdrav IT u relativno povoljnom okruženju raste duplom stopom u odnosu na BDP. Očekuje se da bi, kada bi BDP rastao brzinom od 5%, rast IT sektora iznosio oko 10%. Samim tim, imajući u vidu neophodnu stopu rasta od 12% da bi se dostigli evropski kriterijumi, jasno je da je neophodno da rast državnog BDP-a iznosi oko 6% godišnje, što nije realno očekivati.
Toliko od nas. Verujemo da ćete ceniti ove podatke i informacije koje smo vam preneli sa skupa, ma koliko pesimistično ili optimistično delovali. Jedno je sigurno, IT sektor je jedan od najvećih aduta Srbije u svakom pogledu. Do naredne prilike!