Microsoft Windows 7 (2/2)

Bojan Dančuo Sigurnost Kada se tokom 2001. godine pojavio Windows XP, vrlo brzo je doživeo ozbiljan napad hakera kroz opasnu sigurnosnu rupu. U periodu najveće raširenosti infekcije Windows-a XP, ako biste povezali nezakrpljen XP na Internet, trebalo bi otprilike 30 sekundi da dobijete crva i da vaš računar takođe počne da širi zarazu dalje. Kao posledica toga, Microsoft je mnogo pažnje posvetio poboljšanju sigurnosti i dodavao je sa svakom novim Service Pack-om nove mogućnosti, da bi preko Viste došli do stanja u kojem se trenutno nalazi Windows 7. U pitanju je modularni dizajn, gde su komponente operativnog sistema izolovane jedne od drugih i tako otežavaju pojavu sigurnosnih propusta unutar samog sistema  

Windows 7 nadograđuje osnove koje su postavili njegovi predstavnici i pravi balans između sigurnosti i pristupačnosti jer su sa jedne strane bezbednosna očekivanja visoka, dok sa druge strane korisnici prosto ne žele niti znaju da podešavaju prava pristupa do sitnih detalja kao što se to očekuje u serverskim operativnim sistemima. Action Center Iako Action Center nije namenjen samo sigurnosnom aspektu sistema, on nudi centralizovan sistem obaveštavanja i upravljanja opcijama koje su uglavnom vezane za sigurnost. Zamenjuje stari Security Center koji se pojavio sa XP Service Pack-om 2, a kasnije u dorađenoj verziji u Visti. U odnosu na njega dodaje pristup raznim alatima za održavanje sistema, kao što su troubleshooting sistem koji vam pomaže da rešite sistemski problem i Windows Backup. Ono što je dobro osim dodatnih funkcija u novom Action centru je to što je neinvazivan. Nećete se naći u situaciji da vam svakih petnaest minuta iskače neki popup balon sa obaveštenjem, eliminišući jednu od najiritantnijih pojava starog Security centra. User Account Control UAC je jedna od sigurnosnih opcija u Visti koja je sigurno proizvela najviše negodovanja od strane korisnika. Upozorenja UAC-a su iskakala prilikom mnogih aktivnosti i u velikom broju slučajeva korisnici su prosto isključivali UAC u potpunosti. Iako je takva reakcija razumljiva, to nikako nije dobra ideja jer uklanja jedan vrlo bitan nivo zaštite od spyware i sličnih zloćudnih programa. Deo krivice je Microsoft-ov, jer je osnovni UAC mod bio malo previše restriktivan, ali deo krivice je i na programerima aplikacija koji se nisu pridržavali određenih smernica prilikom projektovanja softvera i bez pravog razloga su zahtevali viši nivo pristupa operativnom sistemu nego što je neophodno da bi aplikacija funkcionisala. UAC je ipak doneo više dobra nego što je naškodio korisnicima, jer je po statistikama učestalost malware infekcija Viste niža za 60% u odnosu na Windows XP. UAC se naravno vraća i u Windows-u 7, uz određena poboljšanja. Za početak, nije više toliko dosadan, tj. manje akcija ga aktivira nego što je to bio slučaj u Visti. Microsoft je izgleda odvojio određeno vreme da ispita detaljnije sistem i koje su to sve aktivnosti koje su aktivirale UAC, a onda one koje nisu zaista opasne izbacio iz liste. Drugo, omogućena je jednostavnija i kompletnija kontrola funcija UAC-a i sada umesto opcija „on“ i „off“ iz Viste imamo slajder sa više opcija. Položaji slajdera su u rasponu od „Always notify“, što je ekvivalent Vista setovanja, do „Never notify“, što bi moglo da se nazove Windows XP modom. Podrazumevano stanje po instalaciji sistema je za jedan podeok ispod maksimalne zaštite („Notify me only when programs try to make changes to my computer“) i u ovom modu koji će verovatno odgovarati većini korisnika svi vitalni delovi sistema su zaštićeni od neželjenih promena, dok je efekat dosađivanja porukama izostao. Naravno, moguće je vrlo lako prebaciti podešavanja u paranoični mod ili u potpunosti isključiti UAC ako ste samouvereni i željni rizika i to mnogo lakše nego u Visti kod koje je za to trebalo malo više čačkanja i restart sistema. Windows Defender Microsoft-ov anti-spyware softver koji je svoju premijeru doživeo kao dodatak Windows-u XP, a sada je punopravni deo operativnog sistema. Nažalost, u ovom slučaju je Windows Defender izgubio jednu od jako korisnih komponenti koja je postojala u Windows-u XP i Visti, a to je Software Explorer koji vam je omogućavao da vidite programe koji su trenutno u memoriji, koji se pokreću sa sistemom i koji pristupaju mreži, kao i da ih kontrolišete. Doduše, Microsoft tvrdi da će se naslednik Software Explorer-a pojaviti kasnije u nekom od update-ova za Windows 7. Osim toga, Windows Defender je dobio sređeniji interfejs za kontrolu kojem se pristupa preko Action centra, a porađeno je i na optimizaciji tako da troši manje sistemskih resursa nego ranije. Sigurnosne opcije u Internet Explorer-u 8 Zanimljive sigurnosne opcije koje su uključene u IE 8 uključuju InPrivate mod za krstarenje Internetom, koji sakriva informacije o tome na kojim ste sajtovima bili, kao i poboljšanu kontrolu ActiveX kontrola. Novi SmartScreen filter je poboljšana verzija anti-phishing filtera iz IE 7 i pruža zaštitu od zloćudnih sajtova koji pokušavaju da instaliraju malware na vaš računar. Microsoft Security Essentials Microsoft Security Essentials ne dolazi preinstaliran u okviru Windows-a 7, ali bi trebalo da se može besplatno preuzeti sa Microsoft-ovog sajta i pruža nešto naprednije mogućnosti zaštite tako što preuzima i nadograđuje mogućnosti Windows Defender-a. Nastao je iz komponenti paketa koji se ranije zvao Windows Live OneCare i vrlo dobro radi kao zaštita od malware-a. Nažalost, naša zemlja trenutno nije u spisku podržanih regiona, ali pošto je finalna verzija puštena u javnost otprilike kada i Windows 7, uskoro se očekuje proširenje spiska podržanih zemalja. Autoplay Autoplay mogućnost postoji još od Windows-a XP i iako često jako korisna, pogotovo početnicima, u poslednjih par godina je postala zabrinjavajuće velika bezbednosna rupa koja je omogućila alarmantno brzo širenje raznih malware programa prvenstveno preko USB fleš diskova. Svesni ovog problema, za Windows 7 je odlučeno da se „install or run program“ u potpunosti izbaci kao opcija za USB diskove, SD kartice i ostale izmenljive medije, sa izuzetkom CD/DVD diskova za koje je mnogo manja verovatnoća da mogu biti zaraženi. Naravno, još uvek ćete imati sve ostale opcije koje podrazumevaju pregledanje sadržaja foldera, gledanje slika ako ih ima na USB drajvu i slično, ali ova naizgled sitna promena će sigurno mnogo doprineti drastičnom smanjenu broja inficiranih računara, pogotovo na javnim mestima. Sve u svemu što se sigurnosti tiče, nije došlo do neke revolucije u odnosu na Vistu, ali postoje evolutivni pomaci i Windows 7 jeste sigurniji dok u isto vreme omogućava lakšu kontrolu sa manje dosadnih i beskorisnih obaveštenja koja zamaraju i zbunjuju korisnika.  Kada se Vista pojavila na tržištu operativnih sistema, veliki broj promena je zaista bio revolucionaran u svetu Windows operativnih sistema. Korisnici osim šarenijeg interfejsa verovatno dosta toga ni ne primećuju, ali postoji mnogo suštinskih razlika u načinu na koji sam operativni sistem barata prozorima i sada za promenu koristi snagu 3D grafičkog procesora u osnovnom GUI-u. Pored samog interfejsa, mnogo drugih komponenti je takođe promenjeno ili prošireno, što je nažalost za sobom povuklo i popriličnu glad za resursima što su korisnici vrlo brzo osetili kroz mnogo slabije performanse u odnosu na stariju Windows generaciju na računarima koji nisu bili opremljeni dovoljno jakim grafičkim podsistemom i adekvatnom količinom radne memorije. Naravno, pored legitimnih hardverskih zahteva koji su bili očekivani usled ovih promena, Vista u početku jeste bolovala od nekih većih ili manjih propusta koji su dodatno pogoršavali situaciju. Tokom svog životnog veka, veliki deo tih propusta je eliminisan i uz neke dodatne optimizacije koje su prvenstveno debitovale sa prvim servisnim paketom tokom 2008. godine, mnogo toga je došlo na svoje mesto. Problemi sa sporim kopiranjem fajlova su eliminisani, vremena odlaska u standby i povratka iz njega, kao i brzina gašenja sistema su primetno skraćena, tako da ako pogledate testove Viste SP1 na računaru koji nije u kategoriji minimalnih hardverskih zahteva, performanse su često vrlo bliske Windows-u XP, a u nekim slučajevima čak i bolje. Drugi servisni paket je isto doneo razna poboljšanja, kao i Windows Search 4.0 koji je drastično popravio brzinu podsistema za pretragu i indeksiranje fajlova. Unapređenja u Windows-u 7 Microsoft je u Windows-u 7 nastavio da radi na popravljanju performansi i razlike su primetne. Najveća i vrlo osetna prednost ispoljava se kod slabijih konfiguracija za koje Vista nikada nije bila namenjena. Netbook računar na primer uglavnom dolaze sa 1 GB RAM-a što je polovina preporučene količine memorije za Vistu, dok se Windows 7 sasvim fino snalazi u toj situaciji i čak ne pokazuje nikakvo zaostajanje u odnosu na XP. Microsoft je sam priznao da je loš prijem Viste imao mnogo veze sa njenim performansama na slabijim sistemima, pa je uložio jako mnogo truda prilikom dizajniranja novog sistema da smanji memorijske i ostale zahteve. Ugrađeni wizard-i nude pomoć za razna podešavanja vezana za performanse, Windows 7 ima manje pozadinskih procesa koji su aktivni i nudi poboljšanu podršku za višejezgarne procesore. Programeri su radili na optimizaciji kernela da bi se minimizovali zahtevi aplikacija i servisa za resursima, a servisi koji nisu uvek potrebni se startuju samo onda kada se zaista koriste. Očekuje se dalje poboljšanje u nekim stvarima, kako proizvođači hardvera budu počeli sve više da koriste specifične prednosti Windows-a 7 prilikom pisanja drajvera, umesto da koriste iste drajvere kao za Vistu. Windows 7 se brže pokreće, budi iz hibernacije ili sleep moda, a brže se i gasi. Prilikom projektovanja interfejsa za Windows 7, proučavani su uočeni nedostaci Viste da bi se ustanovilo koja uska grla postoje. Jedan od uočenih nedostataka je tzv. GDI Concurrency, tj. brzina odziva sistema kada je aktivno više aplikacija. Ovo je zahtevalo da se preispita postojeći sistem GDI (Graphics Device Interface) sinhronizacije objekata. U Visti je GDI dizajniran tako da samo jedna aplikacija može u jednom trenutku da drži ekskluzivni globalnu rezervaciju GPU-a. 

Windows Vista arhitektura: podele GDI resursa

Više GDI aplikacija koje se nadmeću za globalnu rezervaciju da bi bile prikazane na ekranu dovode do zastoja, pogotovo u situacijama kada aplikacija koja trenutno drži rezervaciju mora da pročita veliku količinu podataka sa diska.  

Windows 7 arhitektura: podele GDI resursa

Rešenje problema je očigledno bilo da se elimiše sko grlo promenom arhitekture sistema za internu sinhronizaciju i tako se dozvoli većem broju aplikacija da bez problema prikazuju svoj sadržaj na ekranu istovremeno. Sama implementacija dodaje veliki broj sitnih rezervacija koje nisu ekskluzivne i doprinose paralelizmu, što u slučajevima kada je aktivna samo jedna aplikacija dovodi do malog overhead-a, ali u svim ostalim scenarijima doprinosi većim performansama. Posebna pažna je posvećena da sistemi za internu sinhronizaciju speče tajming probleme i mogućnost pojave grešaka u prikazu usled konkurentnog rada više aplikacija. Sekundarna posledica ovih poboljšanja je i mnogo bolje skaliranje performansi u sistemima sa višejezgarnim procesorima. Testiranje brzine iscrtavanja 2D oblika u više konkurentnih aplikacija očigledno pokazuje drastičan napredak i dok bi u sistemu sa starim GDI sistemom aplikacije efektivno delile samo jedno jezgro, ovde je posao skoro sa 100% efikasnošću podeljen na sva jezgra.  

Performanse aplikacije na sistemu sa procesorom sa četiri jezgra

Da bi sistem koristio prednosti novog GDI sistema nisu potrebni novi drajveri. Sve funkcioniše kako treba čak i sa starim Vista drajverima. Drugo bitno poboljšanje vezano za grafički podsistem je smanjenje memorijskog „footprinta“, tj. količine radne memorije koja se troši za grafički interfejs. U Visti se količina memorije koja je potrebna za pokretanje više prozora skalira linearno sa brojem otvorenih prozora. Ovo za sobom povlači veće zahteve za memorijom ako je otvoreno više prozora ili ako monitor ima veću rezoluciju, a situacija se dalje pogoršava ako imate više monitora. U Visti svaki prozor GDI aplikacije koristi dve memorijske lokacije sa identičnim sadržajem – jednu u video memoriji i jednu u sistemskoj memoriji. Ovo je bilo neophodno zbog načina na koji je DWM (Desktop Window Manager) funkcionisao jer je CPU učestovao u iscrtavanju svih prozora i bila mu je potrebna lokalna kopija u memoriji, a GDI je morao taj isti prozor da iscrta na ekranu preko video memorije na grafičkoj karti.  

Windows Vista sistem alokacije memorije

Windows 7 čuva samo jednu memorijsku kopiju po prozoru aplikacije tako što eliminiše u potpunosti kopiju u sistemskoj memoriji. Tako je za svaku prikazanu GDI aplikaciju zauzeće memorije zapravo prepolovljeno.  

Windows 7 sistem alokacije memorije

Ovo smanjenje je postignuto akceleracijom čestih GDI operacija kroz grafički hardver. WDDM (Windows Display Driver Model) drajveri vrše ovu akceleraciju i tako minimizuju čitanje video memorije od strane CPU-a. Ovo je bilo neophodno jer bi u suprotnom došlo do ogromnog pada performansi dok CPU pristupa podacima iz video memorije. Naravno, da bi ova akceleracija bila moguća, bilo je potrebno u saradnji sa proizvođačima grafičkih kartica ubaciti sve najčešće korišćene GDI funkcije koje je potrebno obraditi u same grafičke drajvere. Windows 7 sistem sa ovim unapređenim drajverima se zove WDDM v1.1 i koristi sve prednosti ove memorijske uštede i ubrzanja GDI funkcija. Stari Vistini WDDM v1.0 drajveri su naravno i dalje funkcionalni i podržani u Windows-u 7.  

Poređenje potrošnje memorije korišćenjem WDDM 1.1 i WDDM 1.0

Memorijske uštede su sve više izražene kako se broj aktivnih prozora povećava. U sintetičkim testovima postoje minimalne brzinske razlike gde je u određenim situacijama novi WDDM malo sporiji od starog (kada CPU ipak mora iščita podatke iz video memorije, a nema svoju lokalnu kopiju), ali je u realnim situacijama ta razlika potpuno neprimenta, a dobitak u smanjenu potrošnje memorije je znatan. Smanjenje broja pozadinskih procesa i servisa koji su stalno aktivni posredno dovodi i do dužeg trajanja baterija na prenosnim računarima jer je procesor manje opterećen tako da češće može da bude u idle modu, a sistem ređe pristupa disku. Power opcije su takođe doživele neke izmene, tako da je Balanced mod sada podrazumevan čak i za desktop računare, štedeći energiju obaranjem takta procesora i gašenjem hard diskova posle nekog vremena neaktivnosti, što ipak ne znači bilo kakav gubitak performansi jer čim vam zatreba procesorska snaga on će biti podignut na svoju maksimalnu radnu frekvencu. Zatamnjivanje ekrana je nešto agresivnije i sada se podrazumevano aktivira posle 30 sekundi, mada ako odmah posle toga pomerite miša da biste ga posvetlili sledeći put će sačekati 60 sekundi da ga ponovo zatamni. 

Wake on LAN opcija je postojala i ranije, ali Windows 7 sada pruža i mogućnost buđenja sistema preko bežične mreže, tako da sada računar kojem u nekom momentu želite daljinski da pristupite može štedeti bateriju tako što će čekati u sleep modu, a i dalje biti dostupan sa mreže. ReadyBoost Prvi put se pojavio u Visti i omogućavao je keširanje podataka koji se često koriste na USB fleš memorije. Zahtevao je brze fleš diskove da bi doneo pozitivne efekte, ali je recimo bio vrlo koristan kod netbook računara sa malo memorije i bez mogućnosti proširenja iste. Prisutan je i u Windows-u 7, naravno sa nekim poboljšanjima. Sada podržava uređaje većeg kapaciteta od 4 GB, a za razliku od Viste moguće je koristiti više fleš diskova istovremeno. Takođe, nova verzija ReadyBoost-a sada podržava exFAT, FAT32 i NTFS fajl sisteme. Windows Search Windows 7 uključuje Windows Search 4.0 koji je svoju premijeru doživeo sa Vistinim Service Pack-om 2 i koji pretražuje i indeksira brže nego prvobitna verzija koja je došla sa osnovnom Vistom. Besomučno svetlucanje lampice hard diska u čudnim trenucima bi sada trebalo da se pojavljuje mnogo ređe ako odlučite da ostavite indeksiranje uključenim, što sada ima mnogo više smisla, pogotovo kada se uzme u obzir Libraries koncept. Zanimljivo je to što Search više nije dostupan iz Start menija, zahvaljujući primedbama Google-a, ali bilo koji Explorer prozor ga može pozvati, a tu je i Win+F prečica na tastaturi. Nećemo ovde porediti 3D performanse u programima i igrama jer je ta tematika obrađena u drugom tekstu, ali rezultati uglavnom govore u prilog tome da između Viste i Windows-a 7 u tom pogledu skoro da nema razlike, dok XP još uvek ima neznatnu prednost ako zanemarimo nedostatak DX10 i DX11 podrške i gledamo OpenGL i DX9. Kada se sve sabere, opšti utisak je da postoje primetni pomaci u performansama u odnosu na Windows Vistu. Pored sve šminke i ostalih poboljšanja, živahno ponašanje Windows-a 7, pogotovo u situacijama sa manje raspoložive memorije će zapravo konačno prevagnuti i pokrenuti veliki broj korisnika da zameni sada već vremešni XP za novu generaciju Windows-a. Multimedija i aplikacije HomeGroup Kućne mreže su od rariteta prešle u čestu pojavu, da bi danas bile skoro podrazumevani deo svakog modernog domaćinstva. U bilo kojoj situaciji koja uključuje više od jednog računara, potpuno je očekivano da ćete želeti da pristupite sadržaju jednog računara sa drugog. Windows je tokom svog razvoja stalno žonglirao između jednostavnosti deljenja resursa i sigurnosti koja je neophodna da ne bi došlo do zloupotrebe, a novi koncept sa imenom HomeGroup koji dolazi sa Windows-om 7 opet će pokušati da napravi sledeći evolutivni korak u tom smeru. Pored starog pristupa deljenju resursa koji je još uvek moguće koristiti, HomeGroup je zamišljen da olakša deljenje dokumenata, štampača i digitalnog multimedijalnog sadržaja u okviru kućne mreže. Da biste aktivirali HomeGroup deljenje na Windows 7 baziranom računaru, potrebno je kreirati mrežu i podesiti lozinku, a onda se pridružiti toj kreiranoj mreži sa drugog Windows 7 računara koristeći definisanu lozinku. Nažalost, ranije verzije Windows-a ne mogu se priključiti ovakvoj mreži. HomeGroup se integriše sa ranije pomenutim Libraries sistemom. Ovo dovodi do zanimljivog nivoa apstrakcije gde su za početak svi vaši multimedijalni sadržaji koji su inače rasuti po disku sažeti u Libraries sekcije, a u okviru HomeGroup-a svaki računar je vidljiv kao stavka u explorer-u i kada mu pristupite otvara se upravo sadržaj njegove Libraries sekcije. Windows Media Player 12 i Windows Media Center takođe imaju pristup libraries sadržaju na lokalnom i računarima u okviru HomeGroup-a. 

HomeGroup sistem funkcioniše samo u okviru lokalne mreže i ne možete deliti sadržaj preko Internet-a, ali to mu nije ni namena. Takođe je sada dozvoljeno računarima koji su učlanjeni u domen (na primer laptop računari koje firme daju na korišćenje zaposlenima) da pristupe HomeGroup-u i sadržaju na njemu, mada je zabranjen pristup podacima sa njih ostalim članovima grupe. Windows Media Player 12 Windows Media Player 12 konačno počinje da smanjuje količinu nepotrebnih elemenata u interfejsu i ima UI koji je u skladu sa Windows 7 trendom. Takođe, integracija sa Libraries sistemom je dovela do toga da WMP nema više potrebe za sopstvenim listama i bibliotekama medija, već svu muziku, slike i video fajlove direktno vuče iz osnovih Libraries grupa koje su zajedničke za ceo sistem.  

Integracija sa UI sistemom uključuje i već ranije opisane mouse-over preview mogućnosti sa brzim pristupom nekim od osnovnih kontrola za reprodukciju medija. WMP takođe pruža i novu opciju minimalističkog prikaza gde se recimo za muziku prikazuje samo mali prozor sa slikom albuma za trenutnu pesmu, a kada pređete mišem preko njega prikazuju se kontrole za reprodukciju. WMP sada podržava više multimedijalnih formata. Ubačena je podrška za popularni H.264/AVC i AAC audio, kao i QuickTime/MOV.  

Moguće su razne opcije deljenja multimedije iz samog WMP-a, pa putem HomeGroup sistema i Libraries-a WMP može da pristupi direktno svim fajlovima iz bibiloteka u okviru kućne mreže. Pored toga, ako imate neki kompatibilan uređaj u mreži, kao što je na primer Xbox 360, možete raditi „push“ medija i direktno pokrenuti multimedia stream koje će se reprodukovati na tom uređaju. Windows Media Player dodaje čak i mogućnost deljenja medija preko Interneta. Naravno, to povlači razne tehničke i bezbednosne probleme. Da bi se prevazišli ti problemi uveden i model koji koristi Online ID Provider infrastrukturu i Windows 7 vam omogućava da povežete vaš Online ID (npr. [email protected]) sa vašim Windows korisničkim nalogom. Ovo omogućava serveru za autentikaciju/autorizaciju da uspostavi zaštićeni link između dva Windows 7 računara (na primer laptopa koji ste poneli sa sobom na put i vašeg desktopa kod kuće). Internet pristup kućnim medijima se aktivira iz „Stream“ menija Windows Media Player-a. Proces podešavanja se svodi na povezivanje online ID-a sa Windows korisničkim nalogom koje mora da se izvrši i na „kućnom“ i na udaljenom računaru. Neophodno je na oba računara koristiti isti online ID da bi se ostvarila konekcija među njima. Da bi udaljeni računar pristupio multimedijalnoj kolekciji kućnog računara (koji se ponaša kao server), kućni računar mora biti definisan kao da se nalazi na „Home“ lokaciji u mrežnim podešavanjima. Udaljeni računar (koji se ponaša kao klijent) može da pristupa i prima sadržaj sa kućnog računara sa bilo koje vrste mreže (Public, Work ili Home). Mrežna lokacija se može promeniti iz Network and Sharing centra. Windows Media Center Osnovna uloga Windows Media centra je mogućnost da upravljate računarom i pristupate multimedijalnom sadržaju putem neke vrste daljinskog upravljača, bez potrebe za tastaturom i mišem. Posle izdanja koje je imalo i svoju sopstvenu verziju Windows-a XP, Media Center edition, sam izgled i osnove funkcije Windows Media centra nisu doživele neke bitne promene. Većina unapređenja su zapravo ispod haube i sada WMC ima podršku za sve nove formate kao i Windows Media Player. Uz to, dodata je podrška za više tipova TV tunera i postoji podrška (mada ne mnogo obimna) za Internet TV koja #269;unarima jer je procesor manje optere#382;e nego prvobitna verzija koja je do /tromogućava pristup streaming kolekciji određenog broja TV emisija, trejlera i drugog sadržaja. Windows Media Center takođe može pristupiti svim deljenim resursima u mreži i bibliotekama u HomeGroup okruženju. Paint, WordPad i Calculator Dve standardne Windows aplikacije koje su prvi put posle dugog niza godina doživele značajnu promenu su Paint i WordPad. Najočiglednija promena je dodatak tzv. Scenic Ribbon-a sa alatima koji je doživeo svoju premijeru u Office-u 2007 gde je dočekan sa pomešanim osećanjima jer je bio radikalno drugačiji od starog koncepta, ali se ipak vremenom pokazao kao dobro rešenje. Paint je pogotovo doživeo velike promene i mnogo novih mogućnosti, četkica, alata za selekciju i obradu slika. WordPad je pak manje napredovao, ali je pored novog ribbon-a dobio podršku za novi Open XML (*.docx) format i Open Document (*.odf) format. Windows Calculator je takođe doživeo primetne promene. Sada poseduje razne modove, ugrađene funkcije i rad sa jednostavnijim tabelarnim proračunima. Vista aplikacije koje više ne postoje u Windows-u 7 Veliki broj aplikacija koje su postojale u Visti sada ne postoje u osnovnoj instalaciji Windows-a 7, ali se mogu zasebno skinuti i instalirati. Za razliku od njih, neke aplikacije su prosto potpuno izbačene ili zamenjene drugima. Windows Sidebar Windows 7 uključuje gadget-e kao što je to bio slučaj i sa Vistom, ali oni više ne funkcionišu u okviru sidebar-a kao u Visti, već su postali nezavisni i sada ih možete postaviti na bilo koji deo desktopa. To nije neki gubitak u smislu postavljanja gadget-a duž ivice ekrana jer to isto možete i sada uraditi, ali ste recimo izgubili mogućnost da podesite okruženje tako da vam gadget-i budu uvek na vrhu, iznad svih prozora. Ovo se doduše može kompenzovati Aero Peek funkcijom, koja vam u svakom trenutku dozvoljava da „zavirite“ ispod aktivnih prozora na sadržaj na desktop-u. Windows Calendar. Funkciju kalendara u Windows-u 7 je preuzeo Windows Live Mail i mada su sve osnovne funkcionalnosti prisutne, neke od njih su izgubljene u tranziciji. Windows Meeting Space. Vista je uključivala ovaj pomalo čudno peer-to-peer re&ˇenje za kolaboraciju gde ste imali mogućnost deljenja radnog prostora i raznih drugih sadržaja. U Windows-u 7 ono jednostavno ne postoji, ali ne verujemo da će bilo kome nedostajati. Windows Ultimate Extras.Za vreme Viste, Microsoft je na razne načine pokušavao da podstakne korisnike da kupe najskuplju Vista Ultimate ediciju i kao jednu od njenih ekskluziva ubacio je grupu dodataka, igara i aplikacija koja se zove Ultimate Extras. Microsoft je obećavao da će tu biti mnogo novih dodataka i njihov broj jeste vremenom rastao, ali je posle nekog vremena postalo očigledno da ni sam Microsoft nije preterano zainteresovan za njihov razvoj, tako da je u Windows-u 7 ova opcija jednostavno izostavljena. Loša vest je da ako ste instalirali neki dodatak iz ove kolekcije, morate biti spremni ne to da ćete ostati bez njega kada izvršite upgrade sa Viste na Windows 7. 

Da bi bio u skladu za anti-monopolskim zakonima i izbegao nove tužbe, Microsoft je izdvojio određeni broj aplikacija u zaseban paket koji se zove Windows Live Essentials i koji se mogu besplatno preuzeti sa Microsoft-ovog sajta. Između ostalog se nalaze aplikacije koje su naslednici prethodnih verzija uključenih u starije Windows operativne sisteme: Windows Live Mail. Iako bi se iz imena dalo zaključiti da je u pitanju samo čista mail aplikacija, Live Mail zapravo zamenjuje Windows Mail iz Viste (Outlook Express iz XP-a), ali i Windows Contacts i Windows Calendar aplikacije. Windows Live Messenger. Najnovija verzija Microsoft-ovog instant messaging (IM) klijenta, koja je u prethodnoj verziji bila deo Windows XP-a pod imenom Windows Messenger.  

Windows Live Photo Gallery. Ranije pod imenom Windows Movie Maker u XP-u i Visti, ova relativno jednostavna aplikacija služi za kreiranje, montažu i distribuciju digitalnog video materijala. Windows Live Family Safety. Windows 7 u osnovnoj verziji sadrži neke Parental kontrole koje su debitovale u Visti, ali jedan deo funkcija je razdvojen i dolazi kao poseban Windows Live Family Safety paket.Ova opcija verovatno većini korisnika neće biti bitna, ali je vredi pomenuti. U pitanju je sistem za upravljanje PC-em putem touchscreen-a i najčešće se sreće kod Tablet PC računara. Razvoj započet sa Windows-om XP Tablet PC Edition-om je nastavljen u Visti i prenesen u Windows 7 u Home Premium i jačim edicijama. Kao što mu ime kaže, Windows Touch pruža funkcionalnost upravljanja korisničkim interfejsom putem dodira. Možete tapnuti ekran, tapnuti ga dva puta, kao i napraviti određene gestove na ekranu. Pored toga, postoje nova unapređenja koja uključuju detekciju više istovremenih dodira i pokreta. Ako ste ikada videli kako funkcionišu gestovi na iPhone ili sličnim uređajima, onda ste upoznati kako to funkcioniše. Kretanjem prstiju u pokretima „štipanja“, rotiranja prstiju itd. možete zumirati slike ili web strane, rotirati prikaz i izvoditi druge slične akcije. Razlog zbog kojeg je Windows Touch interesantan, iako možda ne u potpunosti inovativan, je to što donosi određeni nivo prirodnosti u interakciju sa prosečnim kućnim računarom. Gest posezanja da bi se dodirnula neka virtuelna stranica ili prozor je jako prirodan i kada se prođe kratak period navike na taj način interakcije, kasnije je teško vratiti se na standardni „distancirani“ sistem upravljanja mišem i tastaturom. U Windows-u 7, ako posedujete ekran koji je osposobljen za detekciju dodira, on će automatski biti detektovan i okruženje će se prilagoditi za njegovo korišćenje. Prstom možete upravljati korisničkim okruženjem na isti način kao što recimo stylus funkcioniše na PocketPC računarima, a neki delovi interfejsa će se automatski uvećati da bi vam olakšali interakciju. Možete zadržati malo duže pritisnut prst na jednom mestu da simulirate desni klik ili tapnuti dva puta površinu da bi simulirali dupli klik. Sve se ponaša onako kao što bi i očekivali. Kada dodate „multi-touch“ stvari postaju još interesantnije. Zumiranje „štipanjem“ ekrana i rotiranje tako što recimo fiksirate palac i onda pravite polukružne pokrete kažiprstom ili srednjim prstom. Ako vam zatreba tastatura, možete je pozvati u virtuelnoj varijanti.  

Standardni „gestovi“ funkcionišu u svakom delu Windows 7 interfejsa, kao i u svim aplikacijama, dok svaka aplikacija ima mogućnost i da doda neke svoje gestove povrh postojećih. Windows Touch je svakako vredan dodatak korisničkom interfejsu koji će vam nedostajati ako ikada sebi dozvolite da se naviknete na njega.Kompatibilnost i pouzdanost Sve novotarije u Windows-u 7 su besmislene ako sistem ne radi kako treba sa najvećim delom aktuelnog hardvera ili ako aplikacije nisu kompatibilne sa njim. Takođe, ako je sistem sklon blokiranju, nepredvidljivim pucanjima aplikacija i gubitku podataka, opšti doživljaj će vrlo brzo pasti na niske grane. Microsoft je zato ovaj put zaista poradio na tome da omogući maksimalnu kompatibilnost i pouzdanost od samog starta. Kompatibilnost Kompatibilnost je uvek bila velika prednost i velika opasnost za Windows. Sa jedne strane, korisnici su očekivali i zahtevali da njihov često ne baš najnoviji postojeći hardver i softver rade bez problema i na novom operativnom sistemu, dok je sa druge strane bilo neophodno uneti planirane inovacije. Ako bi nova verzija Windows-a bila previše različita i ne bi bila unazad kompatibilna sa velikim delom intalirane baze hardvera i softvera, niko ne bi bio spreman da ga prihvati. Na neki način, ovako nešto se i dogodilo kada se pojavila Vista. Kada je prvi put počela da se koristi u većim poslovnim sistemima, iako je kompatibilnost sa aktuelnim hardverom i softverom bila na sasvim pristojnom nivou, specifične poslovne aplikacije koje imaju duže razvojne cikluse i verzije koje se mnogo sporije smenjuju su imale velike probleme i često nisu radile kako treba. Kao posledica toga, Vista nikada nije u dovoljnoj meri prihvaćena u velikim poslovnim sistemima i sada je očigledno da nikada ni neće biti. Iako odbačena od poslovnih sistema, Microsoft je vremenom radio na kompatibilnosti i već sa prvim servisnim paketom podigao ju je na zavidan nivo. Znajući da ne sme da ponovi istu grešku, Windows 7 deli model kompatibilnosti sa Vistom u SP2 varijanti i sada već podržava gotovo sav hardver i softver koji trenutno može da se nađe na tržištu. Delom su za ovo odgovorni i proizvođači hardvera i softvera koji su u međuvremenu imali vremena da se upoznaju sa Vistom i prilagode se njenom sistemu, pa je tranzicija na Windows 7 gotovo bezbolna. Prema tome, ako trenutno koristite Vistu, sve što vam radi pod njom će sigurno raditi i pod Windows-om 7. Razni alati za održavanje sistema, softveri za rezanje diskova i slično, kao i 3D aplikacije koje uključuju i igre, uglavnom su već u potpunosti kompatibilni sa Windows-om 7. Čak i 64-bitna verzija operativnog sistema, od koje su korisnici do skoro zazirali, ali na koju će pre ili kasnije ipak biti primorani da pređu zbog očiglednih prednosti koje donosi, više skoro da uopšte nema problema sa kompatibilnošću. Windows 7 će vrlo često biti sam u stanju da pronađe, skine i instalira odgovarajuće drajvere za vaš hardver, a tu su i compatibility modovi za aplikacije koje iz nekog razloga odbijaju saradnju. Windows 7 sadrži vrlo zgodan Compatibility Troubleshooter koji će vam često pomoći u rešavanju problema kompatibilnosti koristeći podatke iz centralizovane Microsoft-ove baze sa spiskom mogućih problema i rešenja za njih. Ako vam čak ni to ne reši problem sa kompatibilnošću, Microsoft je ovaj put povukao jedan zaista genijalan potez da bi se osigurao da će svaka poslovna aplikacija kompatibilna sa Windows XP-om sigurno raditi i u Windows-u 7. Ta nova opcija se zove Windows XP Mode i zapravo je potpuno funkcionalna verzija Windows-a XP koja radi u virtuelnom okruženju u okviru Windows-a 7. Uz svaku kopiju Windows 7 Professional, Enterprise i Ultimate edicija, dobija se i besplatan licenciran Windows XP SP3 koji se pokreće pod Virtual PC softverom. Ono što izdvaja Windows XP mod pod Windows-om 7 od standardnih rešenja za virtuelizaciju je to što možete instalirati aplikaciju pod virtuelnim Windows-om XP, a zatim ga ugasiti. Iako virtuelni XP više ne funkcioniše, vaša aplikacija iz njega je i dalje prisutna kao prečica u okviru Windows-a 7 i klikom na njenu ikonu automatski će se pokrenuti virtuelno okruženje i sama aplikacija u svom prozoru koji koegzistira i potpuno je ravnopravan sa ostalim prozorima u Windows-u 7. Windows XP mod funkcioniše zaista sjajno i jedino ograničenje koje je bitno napomenuti (pored toga što nije predviđen za 3D aplikacije) je to što zahteva procesor sa podr&ˇkom za hardversku virtuelizaciju koja mora biti i aktivirana u BIOS-u host računara. Pouzdanost Kao vrlo bitna stavka, pouzdanost je jedna od stvari na čijem se poboljšanju ozbiljno radilo prilikom projektovanja Windows-a 7. Počevši od izmena na niskom nivou, Windows 7 poseduje zaštite od problema koje mogu da uzrokuju loše napisani drajveri. Drastično je smanjena bilo kakva mogućnost da jedan loše napisan drajver utiče drastično na ostatak sistema i naruši mu stabilnost. Reliability Monitor koji postoji od Viste, dodatno je poboljšan, pa sada možete detaljno pratiti stanje vašeg sistema i koji proces i aplikacija su doveli do problema u radu operativnog sistema. Takođe, ako uključite tu mogućnost, podaci o problematičnim aplikacijama se mogu prosleđivati na dalju analizu Microsoft-u da bi se radilo na izbegavanju takvih pojava u budućnosti. Windows Backup je bio vrlo dobro razrađen u Visti, ali je dodatno poboljšan u Windows-u 7. Sada imate mogućnost da pored backup-a određenih foldera i fajlova napravite potpuni backup celog sistema, bez obzira koju ediciju Windows-a 7 koristite. Na Home Premium ediciji možete koristiti drugu particiju, drugi hard disk, CD/DVD ili USB drajv. Na Professional ediciji ili jačim, moguće je taj backup raditi i preko mreže na neki NAS uređaj ili drugu mrežnu lokaciju. Prilikom vraćanja backup-a, Windows Backup dozvoljava i vraćanje pojedinačnih fajlova i foldera, što je ponekada jako korisna opcija. Windows 7 uključuje i poboljšani System Restore, koji sada sadrži dodatne informacije o tome šta je promenjeno u svakoj restore tački i integriše se sa Windows Backup-om. Najprimetnija promena u Windows-u 7 je naravno novi Action Center koji služi kao centralna lokacija za sve funkcionalnosti vezane za sigurnost, ali sada čak 50% opcija ima veze sa pouzdanošću. Tu je Windows Backup, Windows Update, ali i Windows Troubleshooting koji je sada mnogo aktivniji nego ranije i često sam pokuša da reši problem umesto vas. Treba pomenuti i da je Startup Repair sada instaliran automatski na sistemskoj particiji, tako da nije potrebno posezati za instalacionim DVD-om kao što je bio slučaj kod Viste. Uz njegovu pomoć moguće je oporaviti sistem koji ima problema sa boot-ovanjem ili popraviti oštećenu registry bazu. Iako nije direktno vezan za pouzdanost, Disk Defragmenter ima vrlo bitnu funkciju u sistemu, jer su hard diskovi i pored toga što im je kapacitet drastično porastao poslednjih godina, što se performansi tiče dosta zaostali u napretku u odnosu na druge delove sistema. Samim tim vrlo je bitno da fragmentacija fajlova bude minimalna i tako maksimalno smanji vremenske gubitke usled nepotrebnog rada mehanike diska. Windows 7 algoritam za defragmentaciju je optimizovan za rad u letu i poseduje napredne algoritme za izbor strategije defragmentacije. Za početak, segmenti fajlova veći od 64MB se ne diraju jer je merenjima ustanovljeno da su u tom slučaju dobici gotovo nepostojeći, a vreme i resursi potrošeni na preslaganje svih fajlova mogu se pametnije upotrebiti. Takođe, u Windows-u 7 je ponovo vraćen korisnički interfejs sa detaljnijim podacima o statusu defragmentacije koji je izostao u Visti. Naravno, imate i potpunu kontrolu nad procesom defragmentacije, pa se on može pokrenuti ili zaustaviti na svakoj particiji na vrlo jednostavan način. Za razliku od Viste, sada je moguće pokrenuti defragmentaciju na više particija paralelno, a ne samo na jednoj. Za razliku od Viste, defragmentacija u Windows-u 7 je sveobuhvatnija. Neki od fajlova koji su deo NTFS meta podataka ranije nisu mogli da budu defragmetovani, dok im je sada omogućeno da budu relocirani i raspoređeni optimalno. Ako Windows 7 detektuje SSD (Solid State Drive), defragmentacija na njemu će automatski biti isključena. Preporučeno podešavanje za Disk Defragmenter u Windows-u 7 je da se ništa u njemu ne dira. Defragmenter će automatski imati raspored da odradi defragmentaciju diskova u pozadini sa minimalnim učinkom na performanse aplikacija koje se izvršavaju u tom trenutku.

Na kraju…
 

Kada se sumiraju svi utisci, Windows 7 zaista odaje utisak nečeg novog. Zbir naizgled ne tako krupnih poboljšanja u odnosu na Vistu, kada se sakupi na jedno mesto prestavlja stvarno dostignuće vredno hvale. Takođe, Windows 7 se pojavljuje u dobro vreme. Prethodna generacija, Windows Vista je konačno ispeglala sve nedostatke u drajverima i Windows 7 dolazi na prilično čistu teritoriju što se kompatibilnosti tiče. Opet, hardver je u međuvremenu napredovao i Windows 7 sa svojom osnovnom zahtevnošću koja je manja od Vistine (što je za novu generaciju Windows-a vrlo atipično), može praktično da nađe svoje mesto u svakom računaru počevši od netbook klase, pa do modernih desktop 3D monstruma.
 

Bez ikakve sumnje, Windows XP je konačno dobio pravog naslednika i u vrlo skoroj budućnosti očekujemo da na većini Windows kućnih računara vidimo novi Aero Peek, Aero Snap i Aero Shake u akciji…

#382;i i bibliotekama u HomeGroup okruˇ285#382;a funkcionalnost upravljanja korisniˇ200