Microsoft Windows Vista

Delimir Tasić

Microsoft Windows Vista

Microsoft je sa dosta pompe predstavio Windows XP operativni sistem, koji je trebalo da odgovori na sve jače zahteve korisnika za vizuelno atraktivnijim operativnim sistemom po ugledu na konkurenciju. Korisnicima je ponuđeno prelazno rešenje, koje traje već skoro pet godina, a koje je uključilo poseban engine koji je u stanju da učitava tzv. visual styles ili specijalno dizajnirane skinove kojima se menjao izgled operativnog sistema. Iako je u to vreme Windows XP predstavljao diskontinuitet sa svojim prethodnicima, na šta i samo ime sugeriše, niko nije majstor da stvari pusti da idu svojim tokom kao što je to inertni Microsoft, pa je tako razvoj Windows XP sistema, osim izbacivanja dva seta zakrpa (tzv. service pack) bio isuviše spor za razliku od konkurencije o kojoj će kasnije biti više reči. Nagomilana inertnost kulminirala je tokom prošle i ove godine, kada je Windows ispoljio ozbiljnu bezbednosnu ranjivost i u fokusu usavršavanja ovog sistema našle su se bezbednosne tehnologije.

Tako je Service Pack 2 kao svoje srednje ime imao bezbednost, a pokušaj Microsoft-a da objedini sve bezbednosne tehnologije na jednom mestu stigao je u okviru Security Center apleta za Control Panel. Pored toga, paralelno je razvijana i tehnologija za borbu protiv spama (neželjene elektronske pošte) pod nazivom Antispyware odnosno Windows Defender kako je, od skoro, zvanično ime ove tehnologije koja će biti sastavni deo budućeg Windows-a. Operativni sistem koji koristi preko 90% vlasnika računara na svetu, razumljivo, omiljena je meta hakera i ostalih kreatora malicioznih akcija na Internetu, ali je to samo deo priče o velikim bezbednosnim propustima u Windows-u. Sama tehnologija na kojoj je baziran Windows mnogo je pogodnija za maliciozne upade u odnosu na UNIX (MacOS X je zasnovan na FreeBSD) ili Linux kernel (Red Hat, Fedora, SuSE, Mandrake itd…). Skoro je procurila, naravno nepotvrđena, vest da Microsoft radi na novom kernelu koji je tek u fazi ispitivanja, pa se kao takav ni u kom slučaju neće naći u Windows Vista-i. Ipak, ako je dotična informacija tačna, onda će se, sasvim izvesno, neki novi Windows bazirati na potpuno novom kernelu, a kompatibilnost sa starijim verzijama biće dovedena u pitanje. To ne treba, ipak, da predstavlja veliki problem, jer npr. Windows XP Professional X64 Edition „u letu“ (real time) emulira Windows XP „IA-32“, a isto čini i MacOS X 10.4 Intel Edition koji, pomoću Rosetta emulatora, u realnom vremenu, prilagođava PowerPC kod kodu koji „razumeju“ X86 čipovi. Ipak, sve to je, eventualno, daleka budućnost.

Ono što nas čeka kroz godinu dana, jeste još jedan NT derivat poput Windows 2000 i Windows XP operativnih sistema. Kako Microsoft kaže, u fokusu novog OS-a opet će biti bezbednost, ali je pored toga MS rešio da korisnicima ponudi potpuno novi user experience koji, za sada, ne predstavlja ništa što još nismo videli npr. u Mac OS X 10.2/10.3/10.4 (Jaguar/Panther/Tiger). Baš zbog toga mnogi analitičari se (opravdano?) pitaju, zašto čekati Vistu godinu dana, kada sve to već postoji i zove se MacOS X 10.4. Ipak, stvari nisu tako jednostavne i tranzicija na novi operativni sistem je previše komplikovan i skup proces da bi bila tako jednostavna kao što na prvi pogled deluje. Baš zato, novine koje će doneti Windows Vista značajne su jer će i PC korisnici uhvatiti priključak sa novim tehnologijama, a sa druge strane uglavnom će moći da rade u hardversko-softverskim okruženjima u kojima su radili i do sada…

Jedan operativni sistem, više verzija…

Kao i Windows XP i Windows Vista (WinVI) će dolaziti u nekoliko verzija tj. distribucija. Razlika u odnosu na Windows XP leži u tome što bi ovog puta paralelno trebalo da budu predstavljene sve verzije. Naime, u vreme predstavljanja Windows XP operativnog sistema, prvo su ponuđene Home i Professional verzije, kasnije Tablet PC verzije i na posletku i Media Center Edition distribucija. Dakle, septembra 2006. trebalo bi da budemo svedoci predstavljanja sledećih verzija WinVI operativnog sistema…

Windows Vista – Starter Edition će biti dostupan samo na specifičnim tržištima za koja je Microsoft i do sada imao specijalne verzije svojih operativnih sistema predviđene za platežne manje sposobne korisnike ( Windows XP Starter Edition ). Ova distribucija neće podržavati X86-64 tehnologiju i biće u mogućnosti da paralelno radi sa samo tri aplikacije (?!). Dakle, pokrenete Word , Outlook , Internet browser i nema ništa od slušanja muzike 🙂 Pored toga iz ove distribucije biće isključena Fast User Switching Tehnologija kao i mogućnost definisanja korisničkih lozinki. Dakle, u pitanju je naslednik Windows XP Starter Edition distribucije koja se prodaje u pojedinim zemljama Dalekog istoka…

Windows Vista – Home Basic će biti osnovna verzija WinVI sistema. Uključivaće tehnologije kao što su: Windows Firewall ; Windows Security Center ;WEP enkripciju za WiFi konekcije; Parental Control sistem; Windows Defender ; Windows Search ; Aero GUI ; Windows Movie Maker , MS Photo Library (Codename: Max); Windows Media Player ; Microsoft Outlook Express ; RSS podršku kroz IE7, P-2-P itd… Zanimljivo je da, iako je još od ranije najavljivano, Microsoft nije ni u WinVI izbacio podršku za E-mail klijent, pa će se dobro poznati Outlook Express naći i u Visti…

Windows Vista – Home Premium će biti pravi naslednik Windows XP Media Center Edition 2005. operativnog sistema. Pored svih tehnologija koje su implementirane u Home Basic distribuciju korisnici sa „Premium ulaznicama“ imaće na raspolaganju i novu Media Center aplikaciju, podršku za Tablet PC, napredna rešenja za uštedu energije prenosnih računara ( Windows Mobility Center ), podršku za kreiranje DVD materijala i HDTV i sl. Biće obezbeđena i P-2-P tehnologija, sinhronizacija desktop i notebook računara. Ova verzija se može okarakterisati kao distribucija sa najširom ciljnom grupom, jer će, pored kućnih korisnika, obuhvatati i današnje korisnike Media Centar računara, te korisnike prenosnih računara. Dakle, reč je o pravom nasledniku trenutno najprodavanijeg Windows-a, Windows XP Professional Edition distribucije…

Windows Vista – Pro će biti okrenut korporativnim korisnicima, mnogo više nego što je to danas Windows XP Professional. Pored podrške za mrežne protokole čiji kreator nije Microsoft ( Novell NetWare , SNMP), Remote Desktop konekcije, Microsoft IIS i Encrypting File System (EFS), WinVI Pro će u poslovnom okruženju doneti mnogo više beneficija nego što danas donosi Windows XP Professional, pa se Microsoft nada da će to biti dovoljan razlog za „nadogradnju“.

Windows Vista – Small Business biće predviđen za male kompanije koje nemaju posvećen IT sektor ili odeljenje koje bi se brinulo o IT infrastrukturi u kompaniji. Uključivaće buduće tehnologije kao što su MS Backup i Microsoft Volume Shadow Copy Service (VSS), Server-Join networking i podršku za slanje faxova i skeniranje dokumenata.

Windows Vista – Enterprise zamišljen je kao rešenje za velike klijente i imaće inkorporiranu podršku za Microsoft Virtual PC (prvobitno ga je razvijala firma Connetix koju je otkupio Microsoft), Multilanguage User Interface (MUI) i Secure Startup-Full Volume Encryption Security tehnologiju (prethodno poznata pod kodnim imenom: Cornerstone ).

Windows Vista – Ultimate Edition će nuditi sve prethodno pobrojane tehnologije i isporučivaće se u 32-bitnoj i 64-bitnoj verziji. Pored toga, ova verzija imaće mogućnost dinamičkog prilagođavanja potrošnje resursa u slučaju igranja video igara i ostale napredne tehnologije. Kako izvori iz Microsoft-a kažu, ovo će biti najbolji Windows koji je ikada napisan. Živi bili, pa videli…

Instalacija

Za upoznavanje sa tehnologijama koje trenutno donosi WinVI koristili smo Vista Build 5129. Na ovom mestu malo ćemo zastati i objasniti novi Microsoft policy kada je distribucija Beta i RC ( Release Candidate ) verzija u pitanju.

Naime, postojaće, kao i u slučaju Windows XP X64 sistema, Public Release verzije koje će biti javno dostupne širem krugu zainteresovanih korisnika i tzv CTP Build verzije koje će biti predstavljane češće, ali koje kao ciljnu grupu imaju zatvorenu publiku i to uglavnom MSDN pretplatnike. CTP buildovi će biti predstavljani skoro svakog meseca i cilj je da zajednica bude na pravi način u toku sa razvojem WinVI operativnog sistema. CTP je skraćenica za Community Tehnology Preview i build 5219 spada u septembarski CTP build. Nakon ove verzije, predstavljena je i build 5231 (oktobarski CTP build) koji se u praksi pokazao kao problematičan, ako je verovati kolegama iz inostranih redakcija. Mi nismo imali priliku da probamo ovu verziju, pa smo se zadržali na prethodnom buildu koji nosi oznaku 5219. Treba napomenuti i da je termin predstavljanja javno dostupne Beta 2 verzije još jednom pomeren, ali je ovog puta prolongiran. Iako i oktobarski CTP build nosi naziv Beta 2 to je samo jedna u nizu revizija Bete 2, a „finalna“ Beta 2 (uf, ovo se baš zakomplikovalo 🙂 ) će biti predstavljena u februaru i biće javno izdanje tj. Public Release . Nakon toga sledi Release Candidate 1 , zatim Release Candidate 2 i ako se bude mogla primeniti analogija iz Whistler projekta (razvojno ime Windows XP sistema) uslediće finalni build.

Instalacija WinVI sistema u trenutnoj razvojnoj fazi se dosta razlikuje u odnosu na Windows XP. Pre svega, obezbeđen je na instalacionom DVD-ju imidž koji se do sada nazivao Windows XP Preinstalation Environment . Na spomenuti image se zatim dodaju specifičnosti svake od gore spomenutih distribucija, a dotični image fajl je zajednički za sve verzije WinVI. To bi trebalo da dosta ubrza tok instalacije sistema. U testiranoj beta verziji, nema propagandnih poruka koje su se ispisivale tokom instalacije Windows XP sistema (npr. Try The Easiest Windows Ever! ), a učitavanje drajvera za specifične RAID kontrolere omogućeno je putem grafičkog interfejsa odabirom opcije „ Load Driver “. Na istom mestu, omogućeno je i particionisanje hard diska (još uvek ne bez gubitka postojećih podataka) i formatiranje novo-kreiranih particija. Treba napomenuti da smo par puta imali problem sa SATA diskovima povezanim na nVidia RAID kontroler nForce 4 SLi čipseta.

Naime, program za particionisanje bi se blokirao tokom pokušaja kreiranja particije, a nismo uspeli ni da učitamo drajvere za RAID kontroler koji bi omogućili prepoznavanje strippe niza diskova. Zbog toga smo sistem instalirali na SATA150 disk kapaciteta 120 GB, a RAID0 niz smo, za svaki slučaj „ disableovali “ čupanjem kablova iz samih diskova (što je sigurno, sigurno je). Sama instalacija, kao i u slučaju Windows XP sistema omogućena je i u „ unnatended modu“ pomoću sysprep alatke kojom je moguće prethodno uneti sve parametre koje sistem traži da unesete tokom instalacije. To je korisno za proizvođače PC računara koji treba da sklope i instaliraju veliki broj identičnih mašina. Sama instalacija trajala je, na praznom disku, oko pola sata što je na prvi pogled isto kao i u slučaju Windows XP sistema. Međutim, treba imati u vidu da je u pitanju instalacija sa DVD diska, dok se Windows XP instalira sa običnog CD-a koji ima mnogo manji kapacitet.

Nakon, instalacije sistem će vam, u slučaju da na nekoj od particija imate Windows 2K SP4 ili noviji, napraviti boot meni koji se razlikuje u odnosu na onaj koji smo videli u slučaju Windows XP operativnog sistema, ali je i dalje reč o tekstualnom interfejsu, iako na tržištu postoje boot loaderi koji koriste i grafiku (GRUB, LILO, BootMagic …). Ulaskom u desktop instalacija nije završena, već je potrebno dodati i drajvere za sistemske komponente koje nisu prepoznate odmah. To možete učiniti klikom na ikonicu Install Supplemenetal Driver Pack koja reprezentuje skriptu putem koje će se otpakovati i instalirati drajveri koji su naknadno uključeni u distribuciju WinVI. Na taj način obezbedili smo podršku za nForce4 SLi čipset, ali i za ATi Radeon X800GT grafičku karticu i nVidia GeForce 6600GT kompatibilni grafički adapter. Sistem na kome smo instalirali Windows Vista Ultimate Edition Beta 2 (Build 5219) operativni sistem je sledeći…

AMD Athlon 64 3800+ (2400 MHz, 512k L2, Venice jezgro)
2x 1024 MB DDR400, Kingston ValueRAM (CAS 2.5, 3-3-8, 1T)
MSI K8N SLi Diamond
ATI Radeon X800GT – 128 MB VRAM / nVidia GeForce 6600GT – 256 MB VRAM
Western Digital WD1200JD

Iako se na sajtu ATi-ja mogu naći Radeon Catalyst drajveri koji podržavaju LDDM ( Longhorn Display Driver Model ) za njihovom instalacijom nismo osetili potrebu pošto je Aero UI na ATi kartici proradio odmah nakon instalacije Supplemental Driver Pack seta drajvera. Sa druge strane, kada smo u test mašinu ubacili GeForce 6600GT kompatibilni grafički adapter stvari nisu išle tako glatko. Sistem je radio, drajveri su bili instalirani, ali nije bio aktiviran Aero UI (WDM). Sami tim izostale su 3D animacije korisničkog interfejsa o kojima ćemo pričati kasnije. Stvari su došle na svoje mesto nakon što smo otišli na zvanični sajt kompanije nVidia i u sekciji drajvera za Windows Longhorn našli drajver koji nosi oznaku 75.03. Spomenuti drajver nema nVidia Forceware „control panel“, ali ispunjava LDDM specifikaciju zahvaljujući kojoj je Aero UI radio u punom sjaju. Nekom drugom prilikom probaćemo za vas i kako radi WinVI na prenosnim računarima sa integrisanom grafikom.

Korisnički interfejs i hardverski zahtevi

Microsoft je kod WinVI preuzeo rešenje organizacije korisničkih datoteka iz Apple MacOS X odnosno UNIX-a. Naime, u root folderu naći ćete folder Users unutar kojeg su folderi koji su označeni korisničkim imenima. Tu ćete naći sve korisničke foldere kao što su Documents, Pictures, Music i sl. U nazivima ovih foldera nalazi se još jedan element po kome WinVI podseća na MacOS X. Naime, više ne postoje My Documents, My Pictures i sl. već po ugledu na MacOS X tu su Documents, Pictures, Music i sl.

Windows Vista

MacOS X 10.4

Windows Vista

MacOS X 10.4

Korisnički interfejs nosi naziv Aero i leži na WinFX tehnologiji koja je slična QuartzExtreme engineu koji je implementiran u MacOS X odavno i brine se o iscrtavanju elemenata GUI-a. Kao i kod Macintosh-a gde se posredstvom Quartz-a pristupa Core Image i Core Video tehnologijama i WinFX je engine koji kontroliše Windows Presentation Foundation (WPF), Windows Communication Foundation (WCF). WPF je u razvojnoj fazi nosio naziv Avalon i predstavlja novi 3D korisnički interfejs baziran na vektorskoj grafici, XML jeziku i .NET tehnologiji. WCF je prethodno poznat kao Indigo služi za međusobnu komunikaciju komponenti WinVI sistema. WCF i WGF su elementi koji sačinjavaju WinFX koji će biti dostupan i za Windows XP, kako bi se dolazeći softver koji će se oslanjati na nove tehnologije, učinio kompatibilnim i sa Windows XP sistemom. Kako korisnici neće odmah preći na WinVI to bi značilo veoma suženo tržište za novi softver, pa je to razlog zbog koga Microsoft razvija WinFX tehnologiju i za Windows XP. Jedan od prvih programa koji koristi blagodeti WinFX-a i podrazumeva veoma atraktivan korisnički interfejs, a radi i pod WinVI i WinXP je Microsoft Codename: Max, program za katalogizaciju slika koji će se naći u budućoj verziji Windows operativnog sistema.

Dakle, banalizovano govoreći WinFX je „ DirectX za korisnički interfejs“ (API) i svi programi koji ubuduće, kao i na Macintosh-u, budu koristili 3D efekte u korisničkom interfejsu oslanjaće se na WinFX. Ako vaša kartica ne podržava WinFX, programi će raditi, ali neće se videti efekti. Ilustrovaćemo ovakav koncept primerom Dashboard funkcije kod MacOS X 10.4. Naime, kada neki od Widget -a prevučete na Dashboard, pojaviće se predivan efekat zatalasane vode, ako imate grafičku karticu sa 64 MB VRAM-a koja podržava QuartzExtreme (tj. Core Image ). U slučaju da vaš Macintosh ima ugrađen grafički adapter sa samo 32 MB VRAM-a (npr. Mac Mini) prilikom dodavanja novog Widget prozora nećete videti efekat zatalasane vode, ali će Dashboard zadržati svoju funkcionalnost. Tako će isto biti i sa WinVI operativnim sistemom. Takođe, kako se za korisnički interfejs koriste „usluge“ 3D akceleratora, jasno je da to može uticati na povećanu potrošnju prenosnih računara, jer je sve vreme aktivan i GPU. Predviđa se da će u okviru power profila biti moguće isključiti napredne 3D efekte i potpuno zaobići WinFX kada sistem radi napajajući se strujom iz baterije. Na taj način GPU neće trošiti maksimalnu količinu energije kada se računar napaja pomoću baterije.

Aero GUI, kao i Aqua kod MacOS X, obilato koristi transparencije i 3D efekte. Postojaće po najavi četiri verzije korisničkog interfejsa koje će biti aktivirane u zavisnosti od računarske snage vašeg sistema.

Najzahtevniji je Aero Glass koji striktno zahteva DirectX 9 grafički akcelerator (kao i MacOS X koji zahteva min. Shader Model 2.0 karticu). Grafička kartica mora imati minimalno 64 MB Video memorije, a poželjno je imati 128 MB. LDDM (Longhorn Display Driver Model) drajver se podrazumeva. Memorijski protok na grafičkoj kartici mora biti bar 2 GB/s i mogućnost iscrtavanja ~1.5 miliona poligona u sekundi (prozori su sastavljeni od poligona tj. predstavljaju 3D objekte). Podrška za PCI Express x16 je preporučljiva, ali će sistem raditi i sa AGP 8X karticom. Za slabije konfiguracije predviđen će biti Aero Express interfejs koji će imati niže zahteve, zadržati najveći deo efekata Aero Glass temice. Ipak i za Aero Express biće potreban LDDM kompatibilna grafička kartica. Temice kompatibilne onima iz Windows XP sistema zvaće se To Go i ovde je reč o sistemu uštede energije koju ćemo spomenuti u delu koji se odnosi na prenosne računare. Naime, kako GPU ne bi bio aktivan usled procesiriranja zahtevnog Aero Glass/Express interfejsa i trošio energiju kada se notebook napaja strujom iz baterije prilikom prebacivanja notebooka na režima autonomnog napajanja, automatski će se aktivirati To Go izgled koji će biti najsličniji današnjem Windows XP operativnom sistemu. Za najslabije mašine biće predviđen Windows Classic izgled koji je identičan Windows 2000 operativnom sistemu. Ukupno posmatrano trenutni hardverski zahtevi za minimalnu funkcionalnost WinVI su sledeći…

– Procesor na minimalno 2.4 GHz sa 64-bitnim mogućnostima (EM64T/AMD64).
– Minimalno 512 MB sistemske memorije.
– Grafička kartica kompatibilna sa DirectX 9 specifikacijom i LDDM drajverima: GeForce FX5200, ATi Radeon 9800 ili jači i 64 MB video memorije ili više.
– Minimalno 1.5 GB prostora na hard disku
– DVD čitač za instalaciju sistema, jer će se WinVI isporučivati na DVD mediju.

Za iskorišćenje svih mogućnosti WinVI biće vam potreban mnogo jači računar od gore navedenog. Predviđa se potreba za Dual Core procesorom, 2 GB sistemske memorije, hibridni hard disk (disk koji ima veliku količinu flash memorije i klasične ploče), DirectX 10 kompatibilna grafička kartica (trenutno nijedna grafička kartica ne podržava DX10) itd…

U trenutno dostupnoj verziji Aero GUI-a kada se kursor miša prevuče preko tastera za zatvaranje prozora isti će menjati svoju boju što može biti zanimljivo ukoliko ranije niste imali prilike da radite sa operativnim sistemom koji ima slične mogućnosti. Nova dosta hvaljena tehnologija za promenu aktivnog prozora koristi takođe 3D akceleraciju. Flip i Flip 3D omogućavaju dinamični pregled sadržaja prozora. Flip je identičan dosadašnjem Task Switch PowerToy dodatku za Windows XP, ali je animiran, a Flip 3D omogućava rotiranje prozora i izbor aktivnog prozora pomoću skrol točkića. Do ovog efekta dolazi se istovremenim pritiskom na taster “Windows” i “Space” taster.

Flip 3D (Windows Vista)

Expose (MacOS X)

Međutim, ono što nedostaje postojećim Flip i Flip 3D tehnologijama je preglednost koja postoji kod MacOS X Expose funkcije za promenu aktivnih prozora, a koje je pridodata u MacOS 10.3 Panther. Naime, pritiskom na taster kojim se aktivira Expose, a koji je moguće proizvoljno definisati, svi prozori će se, uz veoma efektnu animaciju, smanjiti na odgovarajuće dimenzije i dovoljno je kliknuti na sadržaj prozora koji želite da učinite aktivnim da bi se željni prozor postavio ispred ostalih. Posebno dostignuće celog sistema je što se sadržaj prozora obnavlja u realnom vremenu, pa će tako video nastaviti da teče čak i u prozoru koji je umanjen usled aktivacije Expose opcije. WinVI za sada nema ovako superiornu tehnologiju, pa se nadamo da će u budućnosti to biti ispravljeno. U WinVI postoji i preview prozora koji su minimizovani u taskbaru da do kojeg se dolazi zadržavanjem kursora iznad tastera koji reprezentuje minimizovani prozor. Mišljenja smo da je ovo rešenje interesantno, ali da nije previše korisno.

Sve ikonice su vektorske (opet, moramo napomenuti da MacOS X ovu mogućnost ima odavno) i zanimljivo je da se sadržaj foldera sada prikazuje kroz prijatan 3D efekat koji je smenio preview na ikonici foldera, a koji smo imali prilike da vidimo kod Windows XP operativnog sistema.

Kako su ikone vektorske mogu se proizvoljno povećavati (slika levo – WinVI, slika desno – MacOS X 10.4)

Prozori Windows Explorera se dinamički prilagođavaju sadržaju koji trenutno prikazuju. Tako, ukoliko odaberete folder sa muzikom, biće vam ponuđene opcije za manipulaciju audio fajlovima i reprodukciju istih kroz Media Player ili drugi korisnički definisani program. Slična priča može se primeniti i za video klipove i ostale multimedijalne sadržaje. Veoma je korisna opcija kod foldera sa slikama, koja omogućava da se slike odmah učitaju u omiljeni program za obradu (po defaultu MS Paint ).

Svaki prozor je, po ugledu na Mac OS X, dobio dijalog za pretragu, ali tu postoji problem. Naime, kako Microsoft, za razliku od Apple-a, nema fajl sistem koji je u stanju da dinamički indeksira sadržaje (WinFS treba da otkloni taj nedostatak) pretraga je moguća tek kada se izvrši indeksiranje celog hard diska, a čak i tada će, kada god je sistem u stanju mirovanja, WinVI vršiti ažuriranje indeksa, a lampica koja prikazuje aktivnost hard diska svetleti kao sumanuta. Ako isključite indeksiranje neće raditi pretraga!

MacOS X 10.4 je doneo lako dostupnu pretragu fajlova po sadržaju pod nazivom Spotlight , do koje se dolazi klikom na lupu u menu baru (pandan kod Windows-a je taskbar). WinVI takođe donosi lako dostupnu pretragu u vidu posebnog dijalog boksa za pretragu u star meniju. Ipak, dok se ne usavrši WinFS nema ni govora o brzoj pretrazi kao što je to slučaj kod Spotlight tehnologije koja bukvalno u roku od par sekundi izbacuje rezultate bilo kog upita.

Search dijalog u start meniju, po ugledu na Apple Spotlight (slika desno)

Start meni je promenjen, pa nema više podkategorija koje se otvaraju sa desne strane nakon što se kursor postavi iznad željene kategorije. Sada se podkategorije, pomalo nelogično, otvaraju na mestu prethodnog menija što deluje veoma konfuzno (baš kao i ovo objašnjenje 🙂 ). Sada je direktno iz start menija moguće doći do opcija za restart, hibernaciju i aktiviranje stand by režima što u Windows XP nije slučaj, ali smo takvo rešenje videli u slučaju MacOS X (pa i MacOS 9).

Korisnički interfejs Windows Vista operativnog sistema ni u kom slučaju ne deluje kao da je završen. Grafičko rešenje, vizuelno posmatrano, dosta je loše urađeno u tehničkom smislu što se posebno odnosi na fontove. Naime, iako je podrazumevani font promenjen, ClearType Anti-Aliasing algoritam još uvek nije usavršen, pa sve izgleda prilično nepregledno i ružno na ekranu. ClearType Tweaker koji se može dodati u Windows XP nije se našao u standardnoj instalaciji WinVI. Pored toga, menu bar u prozorima je po defaultu isključen čime je sistem prilagođen manje iskusnim korisnicima, ali je većina opcija ispremeštana što neće doprineti lakom snalaženju manje iskusnih korisnika koji su se teškom mukom navikli na Windows XP.

Nekonzistentnost korisničkog interfejsa je upravo ono što od Windows-a čini operativni sistem preterano komplikovan za upotrebu. Nadamo se da će tokom finalizacije WinVI sistema, Microsoft više pažnje posvetiti i manje iskusnim korisnicima, a da će power useri biti manje favorizovani nego što je to bio slučaj do sada.

Control Panel

Control Panel (WinVI)

System Preferences (Mac OS X 10.4)

Control Panel je mesto u kome je moguće izvršiti sva podešavanja operativnog sistema. Manje iskusnim korisnicima će se dopasti mogućnost pretraživanja Control Panel -a, a koji smo već imali prilike da vidimo u Mac OS X 10.4. Naime, ukoliko u search boksu prozora Control Panela otkucate „ wallpaper “ u prozoru će ostati samo ikonice koje reprezentuju lokaciju na kojoj je moguće menjati grafičke pozadine desktopa.

Windows Vista

Mac OS X 10.4 Tiger

U Windows ME je uveden prikaz Control Panela po kategorijama i, iako autoru teksta takav način organizacije Control Panela nikada nije olakšavao rad (naprotiv!), ovaj prikaz se održao do dan-danas. WinVI je doneo kompletan grafički redizajn Control Panela koji više uopšte ne lični na onaj viđen u Windows XP sistemu. I dalje je moguće uključiti Classic režim prikaza ikonica Control Panela i zaobići sortiranje opcija za podešavanje po kategorijama. Dodatno je poboljšan deo Control Panela u kome je moguće vršiti manipulaciju naknadno instaliranim softverom, pa je tako odvojeno moguće videti spisak instaliranih zakrpa u odnosu na spisak instaliranih programa i Windows komponenti.

Tehnologija koju smo opisali u delu koji se odnosi na Enterprise verziju WinVI, a koja se tiče enkripcije sadržaja hard diska (File Vault kod MacOS X) postoji u testiranoj verziji, ali ne radi. System Restore je preimenovan u System Protection , a posebno nam se dopala Sync opcija pomoću koje je fajlove sa notebooka moguće sinhronizovati sa fajlovima na desktop računaru. To će znati da cene poslovni korisnici koji nakon povratka sa puta donesu notebook u kancelariju i naklon pokretanja Sync Wizarda imaju sve nove fajlove i na kancelarijskom računaru.

Sekcija koja se odnosi na hardver i dalje se zove Device Manager (uvedeno još sa Windows 95 operativnim sistemom). U ovom delu nema nikakvih promena, ali se ispod haube krije sistem koji je u stanju da vrši prevenciju i kontrolu komponenti čiji drajveri predstavljaju izvor potencijalnih problema. Takođe, iz Microsofta, opet, obećavaju manje potreba za resetovanjem sistema nakon podešavanja opcija koje se odnose na manipulaciju hardverom. Korisnici prenosnih računara pohvaliće Mobility Center koji će konačno i na računarima manje agilnih proizvođača koji ne nude dodatne programe ovog tipa omogućiti napredne režime uštede energije prilagođene novom hardveru.

Microsoft je preporučio proizvođačima notebook računara da u budućnosti implementiraju na svoje modele eksterni displej, a podrška za ovu tehnologiju dolazi u Auxiliary Display sekciji Control Panela . Sledeća veoma korisna opcija jeste mogućnost kontrole projektora, ali i deljenja projektora kroz mrežu!

Tablet PC

Podrška za Tablet PC se ne razlikuje u odnosu na onu koju smo videli pre dve godine prilikom testa Fujitsu-Siemens Stylistic ST4124 Tablet PC računara. Pomoću lepo ilustrovanog Wizarda moguće je učiti upotrebu olovke na ekranu Tableta, ali i igrati se uz Ink Ball igru. Sticky Notes smo takođe videli u Windows XP Tablet PC Edition sistemu, kao i Windows Journal – virtuelnu beležnicu koja pamti rukom ispisane poruke i beleške i prevodi ih u tekstualne dokumente.

Internet Explorer 7

Ako smo u prethodnom delu teksta spomenuli na nekoliko mesta sličnosti Windows Vista i MacOS X 10.4, za Internet Explorer 7 se može reći da pokušava da u potpunosti oponaša Safari browser koji se isporučuje uz MacOS X.

Internet Explorer 7 progress bar (Windows Vista)

Apple Safari 2.0 progress bar (Mac OS X 10.4 Tiger)

Ono što najviše upada u oči jeste grafičko rešenje za Progress Bar koji je sada, kao i kod Safari-ja, sjedinjen sa Adress Bar dijalogom gde se unosi adresa sajta na koji želite da odete. To nije sve, već i grafičko rešenje za prikaz aktivnih tabova veoma liči na ono koje je primenjeno kod Apple Safari čitača (taster za gašenje aktivnog taba nalazi se na samoj kartici koja reprezentuje dotični tab). Ako smatrate da su to sitnice, onda treba pogledati gromoglasno najavljivani RSS čitač ugrađen u Internet Explorer 7. Osim što nije kompatibilan u potpunosti sa RSS 2.0 specifikacijom koju koristi veliki broj sajtova, dotična komponenta izgleda kao da je „pozajmljena“ iz Apple-ovog browsera. I dok su se kreatori Opera browsera i Firefoxa zaista potrudili da budu drugačiji, Microsoft je odlučio da primeni više puta oprobano rešenje – „ iskopiraj Apple “.

Internet Explorer 7 RSS podrška

Mac OS X 10.4 RSS podrška

RSS čitač ugrađen u Internet Explorer 7 nije u stanju da pravilno interpretira sve feed-ove

Dobra strana ovog koncepta je to što Safari ima veoma napredan RSS čitač, pa se nadamo da će finalna verzija Internet Explorer-a 7 imati ravnopravne mogućnosti sa Safari-jem u ovom domenu i da će otkloniti nekompatibilnost sa RSS 2.0 specifikacijom koja je veoma iritirajuća. Naime, u odnosu na Apple Safari RSS čitač, nedostaje mogućnost sortiranja RSS naslova po datumu objavljivanja, izboru i sl. Takođe izostala je i mogućnost pretrage unutar RSS Feed-a koje postoji kod Safari 2.0 browsera implementiranog u MacOS X 10.4 Tiger. Korisnički interfejs Internet Explorer-a po defaultu nema na toolbaru stop i reload tastere što su funkcije na koje su se korisnici navikli još iz vremena Netscape 3 browsera, pa ne vidimo čemu komplikovanje i u ovom segmentu.

Sveukupno gledano, Internet Explorer, ovakav kakav je sada predstavlja kompletni promašaj i nadamo se da će finalna verzija biti mnogo više ispeglana. Deluje, kao da je rad na Internet Explorer-u 7 započeo pre par meseci iako je poslednja verzija Microsoft-ovog browsera predstavljena pre jako puno vremena. Tržište je već počelo da valorizuje veliki trud Mozilla fondacije i Firefox svakim danom ima sve više pristalica, a predstavljena je i verzija 1.5 ovog popularnog čitača koja donosi velika unapređenja i otklanja najveće zamerke koje su upućivane prethodnim verzijama Firefox-a. U takvoj situaciji, Internet Explorer 7, ovakav kakav je sada, koristiće samo inertni i manje iskusni korisnici. Ostaje, naravno i činjenica da sajtovi koji koriste ActiveX skripte rade samo pod IE, pa je on često „rezervni browser“ za takve situacije.

Ostali programi

Pored gore pobrojanih „noviteta“ ponuđena ja u najnovijem buildu i nova verzija Media Playera sa oznakom 11. Ipak, mi smo imali verziju 10, koja se nešto manje razlikuje u odnosu na MP10 koji smo videli kod Windows XP operativnog sistema. Peer 2 Peer klijent i messenging sistem je u fazi razvoja i o njemu se ne zna mnogo. Novi set zabavnog softvera uključuje nekoliko novih igrica i redizajn postojećih. Popularni Mine Sweeper (ili Minolovac ukoliko koristite Srpski LIP) je sada obojen u plavu boju i ima nešto bolju grafiku.

Šta reći na kraju…

Iz prethodnih redova možda ste i mogli da zaključite da nas trenutna razvojna faza Windows Vista operativnog sistema nije baš ostavila bez daha. Veliki broj funkcija preuzet je iz MacOS X 10.4, a Apple će u trenutku debitovanja Vista-e imati MacOS 10.5 Leopard o kome se za sada mudro ćuti (verovatno da MS ne bi iskopirao i te buduće funkcije 🙂 ). Međutim, korak koji Apple drži u odnosu na Microsoft ne bi bio toliko značajan pre samo par godina i inovativni gep između dve kompanije ne bismo toliko potencirali. Ali situacija na tržištu je danas totalno drugačija i Microsoft se po prvi put u svojoj istoriji može naći u ozbiljno nezavidnoj situaciji. Naime, odluka Apple-a da pređe na Intel procesore je samo vrh ledenog brega koji za sobom implicira čitav niz mogućnosti za kalifornijsku kompaniju. Skoro raspisan konkurs za sastavljanje jeftinog prenosnog računara za zemlje trećeg sveta na kome je Steve Jobs ponudio besplatno svoj Mac OS X za potrebe takvih mašina manje odaje plemenitu crtu CEO-a Apple-a i Pixar-a, koliko to da je MacOS X već sada moguće prilagoditi za komercijalnu upotrebu na bilo kojoj X86 mašini (jeftini notebook će koristiti AMD procesor). Odluka da Apple prodaje računare i OS uz njih je iznuđena u vreme kada kalifornijska kompanija nije smela da se otvoreno konfrontira sa moćnim Microsoft-om. Taj koncept danas je potpuno napušten i zapad prodaje tehnologije i softver, a kinezi uz niske profitne margine sklapaju. Odluka Microsoft-a da se u promociji 64-bitnog operativnog sistema okrene AMD-u, naljutila je čelnike moćnog Intel-a i odluka Apple-a da koristi Intel procesore će biti veliki adut za Intel koji će u bilo kojoj situaciji izaći kao pobednik – bez obzira da li Windows nastavi svoju dominaciju ili MacOS X preuzme značajan deo tržišnog kolača. To sa druge strane znači da Intel neće sputavati Apple u sve očiglednijoj nameri da se konfrontira konačno Bill Gates-u. Da je Apple ostao IBM-ova mušterija situacija bi bila drugačija i Intel bi morao da se svrsta na Microsoft-ovu stranu. Tada bi izgledi Apple-a bili beznačajni. To su očigledno znali i samom Apple-u, pa nije postojala želja da se preduzimaju krupni koraci i suprostavi se Microsoft-u i Intel-u u proteklom vremenu. Sada kada je pridobijen Intel (Apple će biti među prvima koji će predstaviti mašine zasnovane na novoj generaciji Intel procesora) situacija je totalno drugačija. Sa druge strane, Microsoft je pokazao očiglednu naklonost IBM-u odabravši Cell za budući procesor svoje Xbox 360 konzole i napustivši Intel tehnologiju čak i u segmentu digitalnog doma. Ipak, Apple je skoro ušao na ovo tržište kroz Front Row i u budućnosti može biti konkurent čak i na ovom polju. Da se trenutno dostupna verzija MacOS X može instalirati na bilo koji PC računar pokazuju brojni internet sajtovi, a i autor teksta imao je priliku da sklopi X86 Macintosh koji u potpunosti hardverski podržava MacOS. Sve komponente za ovakav poduhvat koštaju manje nego Mac Mini, a nude vi&ˇi nivo performansi.

Apple je poslednjih godina finansijski izuzetno jak za šta je zaslužan prevashodno iPod. Početkom godine usled prevelike vrednosti akcija, kako bi se olakšalo investiranje u kompaniju izvršeno je cepanje akcija pri vrednosti od 87 USD. Treba podsetiti da je samo par meseci pre izvršenog cepanja jedna akcija Apple-a vredela 55 USD. Samo tokom januara zabeležen je skok vrednosti akcija od čak 25%, što svim vlasnicima akcija kalifornijske kompanije dalo veoma dobar kapitalni dobitak, mimo uobičajene dividende. Podatku o velikoj isplativosti, sa stanovišta kapitalnog dobitka, akcija kompanije Apple svakako ide u prilog i to da je samo tokom poslednje godine Apple utrostručio vrednost svojih akcija. Cepanje akcija se vrši zato što se na berzi trguje zaokruženim paketima akcija (tzv. lot) i reč je obično o paketima od 1000 ili više akcija. Dakle, na berzi se ne može kupiti jedna akcija. Vlasnici akcija, nakon izvršenog cepanja, dobiju dve akcije duplo manje vrednosti čime nisu oštećeni. To obično daje podstrek daljem rastu vrednosti akcija, jer iste postaju atraktivnija na berzi. Nakon cepanja akcija (vrednost akcija od 87 USD), početkom leta, jedna akcija Apple Computer-a (AAPL) vredela je oko 44 USD. Danas jedan akcija Apple-a vredi 63 USD! Pored velike finansijske moći kalifornijske kompanije, počele su da kruže i glasine da Steve Jobs razmišlja o prodaji svog većinskog dela vlasništva u Pixar studiju za animaciju čime bi &bhttp://img.benchmark.rs/tests/software/vista/Screenshots/Explorer/Music_Figure_1.png0Mobility Center a href= table border= ˇdquo;inkasirao“ skoro šest milijardi dolara što bi trebalo da omogući uključenje Apple-a na tržište operativnih sistema za X86 računare i da ozbiljno poljulja monopol Microsoft-a. U jeku loših glasina po pitanju bezbednosti koje prate Windows, poslovične nestabilnosti i lošeg rada operativnih sistema iz Redmond-a u odnosu na Linux i MacOS X, Windows Vista može biti prvi operativni sistem uz koji Microsoft počinje da gubi tlo pod nogama. Ipak, to će ukoliko se taj scenario i počne ostvarivati biti dugogodišnji proces, ali ako je Firefox počeo da nagriza, posle godina hibernacije Mozilla browsera u zapećku, tržišni udeo Internet Explorer-a, slično se može desiti i Windows-u u korist MacOS X. Baš kao i nekada Netscape (na osnovu koga je nastala Mozilla, a kasnije i Firefox) i Mac platforma je u prošlosti bila dominirajuća na tržištu, a sa trona je skinuo, kao i Netscape, veliki Microsoft. Da li je vreme da se pokriju stari računi, videćemo u vremenu koje je pred nama…

Windows Vista, ovakva kakva je sada, moraće da pretrpi mnogo promena da bi postala uspešan naslednik Windows-a XP. Vremena ima, a trenutna verzija je daleko od finalne, pa očekujemo da će iz Redmonda stići „ispeglan“ operativni sistem septembra 2006 za kada je najavljena finalna Vista. Nadamo se da to neće biti „ Hasta La Vista Windows“ , već „početak jednog novog prijateljstva“ i „nova mladost“ vremešnog operativnog sistema koji pogoni PC već dugi niz godina…