Benchmark Redakcija
Ivan Todorović Rat browsera II: Microsoft uzvraća udarac Iskreni da budemo, do pre samo nekoliko godina nismo verovali da će Internet Explorer jednoga dana postati ravnopravan sa konkurencijom. Ova godina je zbog toga veoma interesantna, jer su sva četiri velika igrača među web browserima postala toliko brza i upotrebljiva da izbor nekog od njih sada predstavlja čisto pitanje ličnih sklonosti i estetike, umesto objektivnih razloga kao nekada. Firefox, Internet Explorer, Opera, Chrome – čime se mogu pohvaliti i koliko su napredovali u najnovijim verzijama, pokušaćemo da utvrdimo na narednim stranama.
Mozilla Firefox 4.0 Internet Explorer nije jedini koji je doživeo velike promene. Njegov ljuti konkurent u protekloj deceniji (a i duže, ako se uzme u obzir da Mozilla projekat vuče korene iz Netscape-a) pretrpeo je značajan fejslifting, dok ni broj unapređenja „ispod haube“ nije zanemarljiv. Trend koji je postavio Google Chrome ostavio je traga i ovde, pa je Firefox raskrstio sa tradicionalnim interfejsom koji uključuje meni na vrhu prozora, ispod koga su adresna linija i linija sa tabovima. Naravno, klasičan interfejs moguće je vratiti uz malo konfigurisanja (menije je u svakom trenutku moguće pozvati pritiskom na „Alt“), ali odsustvo prečice kojom se to može učiniti jednim klikom (kao što je to slučaj u Operi) sugeriše da autori Firefoxa smatraju kako je trend minimalističkog izgleda prozora prava stvar i da ga ne treba menjati, naročito na prenosnim računarima manjih dijagonala ekrana.
Razvoj Firefoxa 4 poprilično se odužio. Prva beta verzija pojavila se u julu prošle godine, dok je stabilno izdanje svetlost dana ugledalo osam i po meseci kasnije. Razlog tome može se iskazati izrekom „mnogo hteli, mnogo započeli“ – autori su četvrtu generaciju planirali kao najveću rekonstrukciju ovog browsera do sada, u čemu su naposletku i uspeli. To se svakako moralo ostvariti, jer su verni korisnici ovog browsera sve više bili u iskušenju (a neki nisu odoleli) da se prebace na konkurentska rešenja koja su postajala drastično brža i odzivnija, dok je Firefox 3.6 izgledao i ponašao se kao „relikt prošlosti“. Previše retro interfejs i povremena tromost poigravali su se sa živcima korisnika, ali Mozilla nije naročito ubrzavala razvoj novog browsera, sve u želji da stabilno izdanje bude zaista stabilno i zaokruženo.
Takvo razmišljanje bilo je sasvim na mestu. Beta verzije donele su razne novotarije, ali po cenu oštrih kritika onlajn zajednice. Primeri su brojni: hardverska akceleracija koja je podrazumevano uključena još od beta 5 izdanja pravila je probleme na raznim računarima, čemu su pomogli nedorađeni grafički drajveri u kombinaciji sa problematičnim Direct2D-om u Windowsu, pa se postavljalo pitanje zbog čega je ova funkcija uopšte podrazumevano omogućena ako već nije sasvim sređena. Dalje, dosadašnja tastaturna prečica Ctrl+E za brzo korišćenje mašine za pretragu u beta izdanjima je aktivirala novu funkciju za grupisanje tabova, što je razljutilo mnoge korisnike uključujući i autora ovog teksta. Na sreću, onemogućena je u finalnoj „četvorci“. I interfejs se menjao, počev od rasporeda „Firefox“ menija u gornjem levom uglu, pa do oblika, izgleda i ponašanja tabova i pratećih kontrola. Srećom, praktično sve je sređeno u stabilnom izdanju, ako ne računamo problematičan rendering stranica i fontova za šta ne bi trebalo da je kriva Mozilla već Direct2D, jer je isti slučaj i sa hardverskom akceleracijom u novom Internet Explorer. Čeka se hotfix za Windows, a ako nikako ne možete da se naviknete na iskrzana slova i čudan antialiasing, jednostavno isključite hardversku akceleraciju u podešavanjima browsera.
Od noviteta u vezi sa lakšom svakodnevnom upotrebom, treba spomenuti funkciju „App Tabs“. Tabove koje veoma često koristite u radu sada možete „pinovati“ kao aplikacione tabove, nakon čega će se grupisati uz levu ivicu, zauzimaće manje mesta i nećete ih moći zatvoriti (recimo, greškom) sve dok ih ne „odpinujete“. Za korisnike koji paralelno upotrebljavaju više uređaja (računar, laptop, pametni telefon), neizmerno značajna biće funkcija za sinhronizovanje kompletne korisničke „istorije“, kukija, lozinki i sličnog, koja je sada sastavni deo browsera. Ovako nešto prvi je doneo Google Chrome, s tim što se kod njega ova funkcionalnost oslanjala na Google nalog koji korisnik već upotrebljava. Add-on menadžer je sada daleko opisniji i integriše pretragu ekstenzija na način sličan dosadašnjoj odvojenoj web stranici za te namene, pa je organizovanje dodataka sada prilično udobnije.
Najveći broj unapređenja skriven je od očiju korisnika. Novi rendering endžin Gecko 2.0 doneo je i novi JavaScript endžin zvani JägerMonkey, koji ubrzava izvršavanje JavaScripta tako što pojedine delove kompajlira u mašinski kod, čiji rezultat nije primetan samo u testovima već i pri otvaranju složenijih sajtova. Što se tiče podrške za nove web standarde, Firefox 4 napravio je krupne korake po pitanju HTML-a 5 i CSS-a 3, mada u testu Acid 3 i dalje nije dogurao do stotke, već uspeva da izvuče 97 procenata (Firefox 3.6 je dobijao rezultat od 94%). Proširenja na polju HTML-a 5 su brojna (detalji se mogu videti na html5test.com), pa novi Firefox sada nativno podržava otvoreni kodek WebM u koji se može spakovati video i prikazivati na sajtovima bez potrebe za Flash plejerom. „Izolacija“ potencijalno problematičnih plaginova kao što su Flash, Java i Silverlight nastavljena je i u ovoj generaciji browsera, pa je ponovo prisutan odvojeni proces zvani Plugin Container koji „obmotava“ plaginove i sprečava obaranje celog browsera ukoliko plagin otkaže poslušnost. Ono što je naročito značajno za korisnike tablet računara sa Windowsom 7 jeste da Firefox 4 podržava multitouch komande, pa je njegovo korišćenje na ovim uređajima znatno prirodnije. Naposletku, metrika, ouobličavanje i ispis fontova više se ne oslanjaju na sposobnosti operativnog sistema (osim u slučaju hardverske akceleracije), već se koristi sistem zvani HarfBuzz koji omogućava identičan prikaz na raznim operativnim sistemima (ako se koristi isti font, naravno). Bez obzira na testove, neosporno je da je Firefox 4 u svakodnevnom radu primetno brži i odzivniji od prethodnika, pa svo ovo čekanje nije bilo uzaludno. U Mozilli najavljuju da se nakon odiseje sa četvorkom okreću „štancovanju“ novih verzija na način na koji to radi Google. Firefox 5, 6 pa čak i 7 izaći će u toku ove godine, i svaka nova verzija doneće eventualno jedan značajniji novitet umesto celokupnog renoviranja. Ono što bi ranije bilo Firefox 4.1 ili 4.5, sada će se zvati 5.0 i slično. Web lokacija: www.mozilla.com Microsoft Internet Explorer 9 Kada je Microsoft najavljivao da će Internet Explorer 9 napokon biti prava stvar, niko ih preterano nije uzimao za ozbiljno. Uostalom, slične najave su išle i za prethodna izdanja, pa se svako od njih svejedno jako kaskalo za konkurencijom. Istini za volju, Internet Explorer 8 jeste bio solidno bezbedniji od prethodnika uz nešto bolje poštovanje web standarda, ali je tužnih 17 poena u testu Acid3 nedvosmisleno govorilo da tu ima mnogo mesta za napredovanje. Ipak, prvi „technology preview“ devetke nagovestio je da se ovaj gigant ne šali, a prva javna beta verzija odagnala je sve sumnje – ovo je prvi Internet Explorer koji posle deceniju može da stane rame uz rame sa suparnicima. Takođe, po prvi put se Microsoft svojski potrudio da poštuje aktuelne web standarde umesto promocije sopstvenih tehnologija i koncepata, što je do sada bio najveći problem web dizajnerima i programerima.
Na prvom mestu, interfejs. Google Chrome je izgleda udario temelje novom vizuelnom stilu web browsera, pa je IE9 do te mere minimalistički da su adresno polje i tabovi spojeni u jedno, a adresno polje pritom ima funkciju mašine za pretragu (podrazumevano Bing, mada se može konfigurisati po želji korisnika) kao i funkciju pretrage istorijata surfovanja kao što je to slučaj kod Firefoxa (pretraga naslova samih sajtova). I ovde se klasičan meni može pozvati na „Alt“, ali za time praktično nikad neće biti potrebe, jer su najčešće upotrebljivane komande dostupne putem zupčanika u gornjem desnom uglu prozora. „Klasičari“ mogu srediti izgled browsera na nivo Internet Explorera 8 u svega nekoliko poteza, jer se sve može konfigurisati iz kontekstnog menija desnim klikom na liniju sa tabovima. Ljubitelji Opere prepoznače funkcionalnost nalik Speed Dial-u iz svog omiljenog browsera – otvaranje novog taba u IE9 prikazaće listu najposećenijih sajtova sa njihovom sličicom, mada ovu listu nije moguće ručno uređivati (osim brisanja pojedinačnih unosa), niti je moguće „pinovati“ pojedine sajtove radi stalnog prikazivanja, što inače nudi Chrome-ova kopija funkcije Speed Dial. IE9 radi samo na Visti i Windowsu 7. Kritika ovo nije propustila ciljajući na promociju novog Windowsa po svaku cenu, mada se neke prilično značajne funkcije oslanjaju na tehnologije koje nisu dostupne u Windowsu XP i koje bi, u slučaju kompletnog portovanja IE9 na taj sistem, zahtevale backportovanje brojnih noviteta koje su Vista i sedmica doneli, a krpljenje deset godina starog operativnog sistema ne isplati se ni ovako velikoj kompaniji. IE9 sada podrazumevano koristi hardversku akceleraciju putem Direct2D-a – tu su ponovo iskrzana slova i čudan antialiasing kao i u Firefoxu sa uključenom akceleracijom, ali su zato rendering i skrolovanje složenih stranica drastično brži, naročito na računarima sa slabijim procesorom. Izlazak novog Internet Explorera ispratio je i Adobe sa novom verzijom Flash plejera u kome je grafička akceleracija napokon sređena kako treba, pa surfovanje u kombinaciji ova dva softvera napokon ostavlja utisak da smo u 2011. godini.
I sa sigurnosnog stanovišta, IE9 je doneo napredak. Prozor sa podešavanjima koji je na prvi pogled isti kao u prethodnim verzijama donosi „zatezanje“ sigurnosnih mera do najsitnijih detalja. Tu je opcija koja neće dozvoliti sajtovima otkrivanje vaše geografske lokacije, što već neko vreme poseduju i drugi browseri. Dalje, podrazumevano je isključeno korišćenje svih ekstenzija i dodatnih tulbarova ukoliko se prebacite u InPrivate režim, odnosno mod u kome neće biti čuvan istorijat surfovanja. Internet Explorer sada prati koliko je vremena svaka od ekstenzija i tulbarova oduzela prilikom podizanja browsera, pa ako utvrdite da vam neki od dodataka previše usporavaju browser, „Add-on Performance Advisor“ će vam dozvoliti da ga jednostavno isključite. IE9 je inače kompajliran u Visual Studiju 2010, čiji kompajler proizvodi EXE fajlove sa unapređenom detekcijom prepunjavanja bafera, što je do sada bio najčešći „exploit“ malicioznog softvera. Samo ova opcija može spreciti brojne potencijane probleme od kojih su patile ranije verzije ovog browsera. Internet Explorer nikada nije posedovao pravi download menadžer, makar ni u formi jedinstvene liste u kojoj se prikazuje lista preuzimanja fajlova. I to se sada promenilo – pri započinjanju downloada, u dnu prozora će se pojaviti sugestija da možete započeti preuzimanje, a svi downloadi izlistani su u odvojenom prozoru iz koga se mogu aktivirati, uklanjati i pretraživati. Ništa revolucionarno, ali svakako dosta upotrebljivije od dosadašnjih preuzimanja razbacanih u pojedinačnim prozorčićima.
Najznačajnija unapređenja donela je nova verzija Trident rendering endžina. Njegov novi JavaScript endžin Chakra desetostruko je brži od onog u Internet Exploreru 8, a pritom može da koristi više procesorskih jezgara, pa će na iole modernijem računaru prikaz složenijih sajtova prosto leteti. Što se tiče Acid 3 testa koji, istina, nije najmerodavniji kada je u pitanju realna upotrebljivost browsera, IE9 u njemu izbacuje celih 95%, što je u poređenju sa Internet Explorerom 8 potpuno neverovatan rezultat. IE9 ne zaostaje previše ni na polju HTML-a 5, pa iako mu nedostaju pojedine funkcije koje mogu biti interesantne web developerima, na ovakvim sajtovima biće vrlo nego upotrebljiv. Kao interesantna demonstracija često se navodi HTML5 verzija sajta Red Bull (html5.redbull.com), koja se zahvaljujući kombinaciji novog rendering endžina i hardverske akceleracije izvršava potpuno tečno, što u prethodnom Internet Exploreru ni u snu nije moglo biti postignuto (ni brzinski ni funkcionalno). Za problematične sajtove pisane za Internet Explorer 6 i 7, zadržan je režim kompatibilnosti, pa poštovanje web standarda koje novi Trident donosi neće ugroziti prikazivanje „polupanih“ sajtova čiji autori odbijaju (ili jednostavno ne mogu, zbog vezanosti za vlasnička rešenja) da ih osveže.
Nije mali broj korisnika koji su se, nezadovoljni svojim dosadašnjim browserima, potpuno prebacili na Internet Explorer 9 kada su videli šta on sve može. Ipak, zbog snažne konkurencije, ne očekujemo da će IE9 doživeti drastičniji rast popularnosti. Njegov izlazak značajan je zbog toga što će sprečiti trend opadanja upotrebe Internet Explorera koji je poslednjih godina evidentan i sačuvati postojeće korisnike, a o istom trošku biće onemogućeno eksploatisanje brojnih propusta u dosadašnjim verzijama ovog browsera, pošto se IE9 distribuira i preko sistema Windows Update. U prevodu, ako se bavite servisiranjem računara i instalacijom operativnih sistema, ili ste administrator u nekoj firmi, umesto dosadašnjeg „čitanja bukvice“ nezainteresovanim korisnicima koje apsolutno ne zanima zašto je Internet Explorer 7/8 inferiorniji u odnosu na konkurenciju, sada prosto možete instalirati IE9 i rešiti se muka. Web lokacija: ie.microsoft.com
Opera 11 Stara dobra Opera, veteran na polju web browsera koji je tokom postojanja dugog deceniju i po među prvima donosio podršku za brojne novitete (CSS, između ostalog), može se pohvaliti najelegantnijim interfejsom od svih aktuelnih rešenja. Od komercijalnog browsera koji je nekada bio sinonim za drastično brže surfovanje u poređenju sa Internet Explorerom (naročito na dial-up konekcijama), ali po cenu smanjene kompatibilnosti sa sajtova koji se optimizuju za IE, evoluirala je u besplatno i potpuno zaokruženo rešenje koje inicijalno nudi više od konkurencije (nenadograđene ekstenzijama).
Dok su drugi browseri poprilično „goli“, Opera stiže sa ugrađenim e-mail klijentom, podrškom za bittorrent download kao i klijentom za IRC chatovanje. Interfejsu se posebno pridaje pažnje, pa početnu stranicu krasi atraktivni „Speed Dial“, visoko konfigurabilni skup prečica ka često posećivanim sajtovima koji se povremeno osvežava novim screenshotovima, a sve to izgleda jako atraktivno. Linija sa tabovima ovde je obogaćena prikazom screenshota stranice – ako zadržite kursor iznad određenog taba, dobićete sliku sajta, a celu liniju tabova moguće je pretvoriti u skup „thumbnailova“ prostim izvlačenjem donje ivice tab bar-a nadole. Tabovi se od nove verzije mogu grupisati u „stekove“, nalik slaganju sličnih prozora u taskbaru Windowsa, pa ako otvarate mnogo tabova tokom svojih Internet sesija, sada imate priliku da liniju sa tabovima učinite mnogo preglednijom.
Opera je prvi browser koji je sledio Chromeov minimalistički izgled, pa je u gornjem uglu prepoznatljiv meni sa najčešće korišćenim komandama. Kome se to ne sviđa, može jednostavno izabrati opciju „Show Menu Bar“ i tako se vratiti na klasični izgled. Poseta opcijama otkriva daleko veće mogućnosti prilagođavanja izgleda (uključujući raspored i izgled skrivenih panela koji se otvaraju po potrebi), a Opera već dugo vremena nativno podržava menjanje izgleda putem skinova, što cene mnogi korisnici. U pogledu upravljanja, neizostavni su „mišji gestovi“ – Opera se dugi niz godina može pohvaliti mogućnošću izdavanja komandi jednostavnim pomeranjem miša u određenim smerovima, što može drastično smanjiti broj klikova za najčešće korišćene komande (poput vraćanja na prethodni sajt, otvaranja novog taba i slično).
Za korisnike sporijih Internet konekcija, u desktop verziji implementiran je servis Opera Turbo, već neko vreme poznat korisnicima mobilnih izdanja ovog browsera. Uključivanjem ovog režima, za pristup Internetu koriste se Operini proxy serveri koji pritom rade rekompresiju i optimizaciju sajtova, pa je primetno njihovo brže učitavanje po cenu nešto lošijeg kvaliteta prikazanih slika. Nije izostala ni mogućnost sinhronizacije podataka iz browsera između više računara ili prenosnih uređaja – funkcija se ovde zove Opera Link i korisnik treba da definiše korisničko ime i lozinku, koju će koristiti na svim uređajima koje želi da sinhronizuje. Jako značajno je što sinhronizacija radi i sa Operom Mobile namenjenom pametnim telefonima i tablet računarima, a u određenoj meri i sa Operom Mini za obične telefone sa Javom (u tom slučaju ne sinhronizuje se istorijat posete iz adresne linije i zabeleške napravljene u „Notes“ panelu). Treća interesantna mogućnost koju je donela prethodna generacija Opere zove se Unite i sa korisničke strane predstavlja mogućnost deljenja sadržaja sa drugim korisnicima bez njegovog postavljanja na web servise (recimo, hostovanje sopstvenog sajta manjeg obima, streamovanje muzike, deljenje foldera i slično). Sa programerske strane, radi se o kompletnom frejmvorku za izradu web aplikacija dostupnih iz bilo kog browsera, a koje će biti pokretane na domenu vezanom za My Opera nalog, svojevrsnu društvenu mrežu i zajednicu ljubitelja Opere. Ovo svakako nije nešto što će biti interesantno većem broju korisnika, ali se može pokazati jako korisnim.
Opera je do sada podržavala vidžete, dodatke koji predstavljaju mini aplikacije „hostovane“ u procesu browsera (od kalendara i vremenske prognoze pa do celih video igara manjih gabarita) koje ne utiču na sam prikaz i funkcionalnost web stranica. Opera 11 donela je podršku za ekstenzije nalik onima u Firefoxu – njihov broj je još uvek mali jer je jedanaestica izašla relativno skoro, ali već postoje izuzetno korisne ekstenzije poput provere Gmail sandučeta, autokompletiranja za tekstualna polja, blokera reklama i slično.
Rendering endžin Presto u najnovijem izdanju dopunjen je boljom podrškom za HTML5 i CSS3, dok je, sudeći po sintetičkim testovima, brzina obrade skriptova i prikaza sajtova na nivou Google Chromea. Hardverske akceleracije grafike još uvek nema (nezvanično se spominje njena implementacija u sledeće veće izdanje), a valja napomenuti da Opera nije tako štedljiva što se tiče potrošnje RAM memorije – ovo može biti jedini razlog koji će odbiti korisnike netbukova i starijih računara.
Uprkos primetnim unapređenjima na polju kompatibilnosti, brzine i upotrebljivosti, Opera i dalje drži tek nekoliko procenata tržišta na globalnom nivou (mada je izuzetno popularna u pojedinim istočnoevropskim zemljama). Logično je zapitati se gde autori Opere vide motiv za dalji razvoj s obzirom da je potrebno dosta truda i znanja da bi se jedan browser doveo na ovakav nivo. Odgovor je jednostavan – tehnologije koje se koriste u izdanju za računare, koriste se i u mobilnim verzijama, a tu je Opera veoma popularna jer je prva ponudila browser za telefone čija je upotrebljivost na nivou upotrebljivosti stonih browsera. Zato ne sumnjamo da će Opera za računare, iako (neopravdano) na margini popularnosti, izroditi još dosta kvalitetnih izdanja i konkurenciji zadavati „teme za razmišljanje“. Web lokacija: www.opera.com
Google Chrome 10
Izlazak Chrome-a bio je po svemu neobičan. Na prvom mestu, pre tri godine niko nije očekivao da će se Google uopšte upustiti u tako nešto, naročito jer su na tržištu postojala vrlo razrađena rešenja i „polarizovani“ korisnici, bez vidnog prostora za novog igrača. A onda je došao Chrome i napravio pometnju, kako izgledom, tako brzinom i poštovanjem standarda. Ovo je prvi browser koji je napustio tradicionalni izgled prozora od pre dvadesetak godina (meniji na vrhu, a ispod toga linija sa alatkama). Osim toga, uklonjena je i stalna statusna linija koja se sada prikazuje samo po potrebi, dok je odvojeno polje za pretragu Interneta, poznato iz Firefoxa i Opere, ovde integrisano u adresnu liniju. Tako su se mnogim korisnicima „otvorile oči“ koliko su prostora na ekranu gubili na nepotrebne elemente, što je naročito značajno na laptopovima manjih dijagonala. Chrome je na izlasku bio nešto neviđeno, u to nema sumnje, a Google je predstavljanje propratio zanimljivim stripom koji je pojasnio zašto Chrome izgleda tako kako izgleda.
Još jedna interesantna stvar je i sam način instaliranja. Umesto da korisnika pita u koji folder treba da se instalira, Chrome će se automatski „uglaviti“ u korisnički folder (UsersimeAppData), što je princip jako poznat ljubiteljima Linuxa, ali ne i nešto što je standard na Windowsu. Posledica ovoga je da se Chrome može instalirati i bez administratorskih privilegija, pa ne sumnjamo da je zbog ovoga postao popularan i u korporativnom okruženju. Jedini problem može biti što Chrome još uvek ne ograničava potrošnju diska po pitanju keširanih sajtova, pa se korisnička „kvota“ može jako brzo prepuniti. Zato korisnik s vremena na vreme mora ručno čistiti keš, a to nije nešto što spada u user-friendly osobine.
Chrome je zasnovan na rendering endžinu WebKit, nastalom iz KHTML projekta sa Linuxa (koristi ga browser Konqueror). WebKit se može pohvaliti odličnim poštovanjem web standarda, kao i izraženom brzinom zahvaljujuči naprednom V8 JavaScript endžinom. Još je u prvim verzijama bilo jasno da će Chrome postati opasan konkurent, tim pre što je Firefox 3 počeo da izlazi na loš glas kao sve sporiji i tromiji browser. Chrome je prvi dostigao 100 poena na testu Acid3, a inače, WebKit kao osnovu prikazivanja stranica koristi i browser Safari na Apple računarima.
Chrome inače predstavlja ribrendirano izdanje open-source projekta Chromium, dopunjeno automatskim apdejtovanjem, Flash plejerom i još nekim sitnicama. Ono što je evidentno jeste jako brzo otvaranje stranica, između ostalog zbog podrazumevano uključenog DNS razrešavanja svih linkova na otvorenom sajtu. Ipak, tradicionalno Googleovo „njuškanje“ nije izostalo ni ovde, pa su po instalaciji uključene opcije za „korekciju“ navigacionih grešaka i „predviđanje“ adresa i upita za pretragu u adresnoj liniji (što se verovatno loguje na Googleovim serverima).
Paranoični korisnici ovo mogu jednostavno isključiti, dok ostali znaju da prave anonimnosti na Internetu ionako nema (barem ne besplatno). Valja napomenuti „grubu ivicu“ u vidu odsustva jasnog informacionog prozora o elementima na sajtovima. Recimo, ako vas u drugim browserima interesuju svojstva neke slike na sajtu, dobićete prozorčić u kome je uredno ispisan link, format, dimenzije i druge osnovne stvari. Ne i u Chromeu – ovde će vam se otvoriti konzola za inspekciju elemenata, pa ćete morati ručno da češljate po tagovima ne bi li našli informacije koje vas interesuju. Jako korisno za web dizajnere i jako neugodno za sve ostale, a Google očigledno nema nameru ovo da menja.
Kao sastavni deo Chromea dolazi mogućnost sinhronizacije podataka i to na vrlo jednostavan način, koristeći jedinstveni Google nalog (isti onaj koji, recimo, koristite za Gmail). Kako Chrome već dugo postoji i za Linux i Mac OS X, ova funkcija može biti od velike koristi. Značajan novitet u poslednjem izdanju je servis Cloud Print koji dozvoljava pristup štampaču na određenom kompjuteru sa bila href=#263;ena prikazom screenshota stranice o kog mesta. Na taj način možete slati na štampu dokumente i sajtove na štampaču koji se nalazi kod kuće ili na poslu, što dosadašnju funkcionalnost deljenja štampača u mreži podiže na znatno veći nivo i štedi nepotrebno šetanje sa mesta na mesto.
Već godinu i po dana Chrome ima podršku za programske ekstenzije, baš kao što je to slučaj i sa Firefoxom. Zajednica je brzo reagovala pa je Chrome dobio nebrojene korisne dodatke, od kojih su mnogi gotovo prepisani iz Firefoxa (uz eventualno menjanje imena i uklanjanje „Fire“ i „Fox“ prefiksa/sufiksa). Time je eliminisana kritika da se radi o kompaktnom, ali jako siromašnom browseru, pa nema sumnje da je ovo znatno uticalo na rast popularnosti (Chrome trenutno drži nešto preko 10% na globalnom nivou).
Dok ostale browsere možete voleti manje ili više, kod Chromea ne postoji takav nivo „rangiranja“. Ili će vas osvojiti svojom minimalnošću i očiglednom okrenutošću tehnički potkovanijim korisnicima, ili će vas prosto odbiti interfejsom i konceptima koji deluju previše „strano“ u poređenju sa onim na šta smo navikli za deset i više godina Internet surfovanja. Ne verujemo da će Chrome doživeti neku drastičniju popularnost, jer je tu mogućnost presekao novi Firefox koji je ionako nezaobilazni pratilac svakog web dizajnera (zbog svog nezamenljivog dodatka Firebug). Ipak, Chromeova pojava ostavila je neizbrisiv trag, jer je izgledom i te kako uticao na konkurenciju, dok su brzina i poštovanje standarda razmrdali scenu i podstakli autore Firefoxa (a indirektno i Internet Explorera) da se pomere sa mrtve tačke.
Web lokacija: www.google.com/chrome
Umesto zaključka
Pre nekoliko godina imali smo Firefox kao jedini zaista upotrebljiv web browser opšte namene, Internet Explorer koji je koristio samo onaj ko mora, Operu kao večitu alternativu koja je mogla neprijatno da iznenadi kada se najmanje nadate, i eksperimentalni Chrome koji je služio kao test poligon i „technology preview“ za kompjuterski pismenije korisnike. Sada je situacija veoma drugačija. Po prvi put posle toliko godina, na nečije pitanje „koji browser da instaliram?“ možete mirne duše odgovoriti da je potpuno svejedno. Naravno, svaki od njih ima određene prednosti i mane, ali razlike nikada nisu bile manje, dok je upotrebljivost do te mere podignuta na visok nivo da nema razloga za favorizovanjem bilo kog od njih (osim u slučaju pomenutih e-banking sajtova zasnovanih na nefleksibilnim vlasničkim rešenjima). Ako se i dalje dvoumite, troumite ili četvoroumite, nema vam druge nego da instalirate svaki od ovih browsera i nakon nekoliko dana čisto subjektivnog ocenjivanja prepoznate svog favorita.
#269;in mo/td
