Benchmark Redakcija
Dušan Kovačević Test najpopularnijih Web browsera Ukoliko se u nekom širem društvu u priči vezanoj za računare povede diskusija o omiljenim web browserima, šansa da se svi prisutni slože po većini pitanja praktično ne postoji. Velika većina će svakako koristiti Internet Explorer, a oni veoma malo upućeni u računare čak prepotopsku verziju 6 koja je bila integralni deo (i danas najpopularnijeg) operativnog sistema Windows XP. Zaljubljenici u Apple će se kunuti u Safari, kontraši u duši će koristiti Operu, a ostatak će verovatno gotovo ravnomerno biti podeljen između Mozilla Firefox-a i Google Chrome-a. Ko je od njih u pravu? Naravno, na to pitanje nije moguće dati odgovor, budući da savršen program ne postoji, a čak i danas skoro potpuno neupotrebljivi Internet Explorer 6 ima neke svoje male prednosti.
Sa pojavom gotovo svake nove verzije nekog od najpopularnijih browsera, kompanije tvrde da je upravo to ona koja će jednom za svagda rešiti pitanje apsolutnog pobednika, prigabiti im titulu najbržeg programa ove vrste i obezbediti im globalnu dominaciju… ili makar rast tržišnog udela. Ipak, u poslednjih više od pet godina najveći je bio potpuno van ove trke. Microsoft je tvrdoglavo odbijao da se povinuje trendovima, i kašnjenje novih verzija Internet Explorera u prihvatanju standarda svakako je i usporavalo razvoj cele web industrije. Naravno, to nije prošlo bez posledica – krajem prošle godine najpopularniji pojedinačni web browser na svetu u jednom trenutku bio je Mozilla Firefox, iako je Internet Explorer i dalje ukupno držao najveći tržišni udeo, doduše raspoređen na verzije 6, 7 i 8. Zatim se pre nekoliko nedelja internetom proširila i vest da je, posle ko zna koliko godina, i on ipak pao ispod 50% tržišnog udela, što je veoma važan detalj, koji otvara novo poglavlje u ovoj trci za korisnicima.
Sa pravom se u ovoj trci može naći pet već nabrojanih kandidata – sem Internet Explorera, tu su i Mozilla Firefox, Google Chrome, Opera i Apple Safari, svaki od njih u nekoliko različitih verzija, podverzija, Alpha i Beta stadijuma razvoja i drugih oblika. Opredeliti se za jedan nije nimalo lako, budući da mnogi od njih imaju neke svoje prednosti, pa stoga veliki broj naprednih korisnika često koristi i nekoliko istovremeno, za različite svrhe – Internet Explorer zbog elektronskog bankarstva, Mozilla Firefox zbog ogromnog broja dodataka (Add-On), Google Chrome zbog (navodne) brzine, a razlozi se svakako mogu pronaći i za ostale članove velike petorke. Stoga smo se odlučili da pripremimo jedan veliki uporedni test ovih programa, i to ne samo poslednjih verzija, već svih aktuelnih, sa kojima se možete sresti u „divljini“, ali i budućih izdanja koje se nalaze u ranim fazama razvoja, ali ništa manje važnih, budući da se i sadržina web stranica ubrzano menja i osvežava novim tehnologijama.U predvečerje početka internet buma, i kompanija Microsoft je shvatila da će im za zauzimanje što boljih početnih pozicija biti neophodan i internet browser. Kao i mnogo puta u istoriji kada je ova kompanija u pitanju, licencirana je tehnologija umesto razvoja od samog početka, i iskorišćen izvorni kod web browsera Mosaic, kompanije Spyglass, Inc.
Prva verzija, predstavljena 16. avgusta 1995. godine kao deo Microsoft Plus! Paketa za Windows 95 operativni sistem, a umnogome poboljšana verzija 2.0 samo par meseci kasnije, krajem novembra iste godine. U narednih nekoliko godina, redovnim predstavljanjem novih verzija sa dorađenim mogućnostima, Internet Explorer se izdvojio kao najbolji, a od 1999. godine je i daleko najpopularniji web browser na svetu, čemu je svakako doprinela integracija u operativne sisteme kompanije Microsoft, zbog čega je ona bila pod udarom antiminopolskih komisija, kako u SAD, tako i u EU. Vrhunac popularnosti za Internet Explorer usledio je tokom 2002. i 2003. godine, kada je nakon predstavljanja operativnog sistema Windows XP tržišni udeo ovog programa iznosio neverovatnih 95%. Ipak, pojavom ozbiljne konkurencije, ali i konstantnim zaostajanjem u pogledu poštovanja standarda, tržišno učešće je počelo rapidno da opada, da bi se pre nekoliko nedelja, posle više od 10 godina, ponovo spustilo na manje od 50%.
Poslednja finalna verzija je Windows Internet Explorer 8.0, predstavljen početkom marta 2009. godine, i dostupan za sve aktuelne verzije operativnih sistema kompanije Microsoft – Windows XP SP2, Windows Vista, Windows 7, kao i Windows Server 2003 SP2 i Windows Server 2008, kako u 32-bitnim, tako i u 64-bitnim verzijama. Internet Explorer 9 se odnedavno nalazi u Beta fazi testiranja, ali već sada predstavlja značajno unapređenje u odnosu na sve prethodne verzije, i u Microsoftu očekuju da predstavljanje finalne verzije označi kraj opadanja tržišnog udela, ali i njegov oporavak. Ovaj web browser otvorenog koda zasnovan je na Gecko endžinu, koji podržava praktično sve aktuelne web standarde. Nastao na „ruševinama“ gubitnika u ratovima browsera krajem 90-ih godina prošlog veka, programa Netscape Navigator, ponudio je korisnicima ono što je bilo neophodno – alternativu, nove mogućnosti i znatno viši nivo bezbednosti u odnosu na Internet Explorer, što je u tom trenutku bilo sasvim dovoljno za početni tržišni uspeh. Prva stabilna verzija predstavljena je 9. novembra 2004. godine, nakon nekoliko promena imena tokom rada, i sa njom su zvanično predstavljene mnoge mogućnosti koje danas smatramo nezamenjivima – tabovi, integrisani download menadžer, podrška za Add-On-ove, RSS/Atom feed i slično.
Naravno, sve ove mogućnosti nisu razvijene tokom rada na Firefox-u, ali su tada po prvi put predstavljene u jednom paketu na jednoj mejnstrim platformi. Verzija 2 predstavljena je 2006, verzija 3 2008. godine, a trenutno je aktuelna 3.6 (u podverziji 3.6.11). Gecko endžin je uznapredovao do verzije 1.9.2, a u narednim mesecima očekuje se predstavljanje verzije 4, koja je trenutno u Beta fazi testiranja, zasnovane na verziji endžina 2.0. i sa podrškom za HTML5, CSS3, WebGL i mnoge druge tehnologije na kojima će se u budućnosti zasnivati najveći broj web lokacija.
Već smo rekli da je Mozilla Firefox trenutno najpopularniji pojedinačni web browser na planeti, i da ga svakodnevno upotrebljava više od 20 procenata korisnika (poslednji podaci kompanije za istraživanje Net Applications daju mu 22.96% tržišnog udela). Mozilla Firefox dostupna je na svim najpopularnijim desktop i serverskim platformama, uključujući razne verzije operativnih sistema Microsoft Windows, GNU/Linux, Mac OS X, drugih sistema zasnovanih na Unix-u, kao i na mnogim mobilnim platformama. 64-bitne verzije su dostupne na Linux sistemima, dok su zvanična izdanja za Windows i Mac OS X trenutno u pripremi, ali tačan termin predstavljanja i dalje nije poznat.
Google Chrome Kompanija Google, jedna od najvećih IT kompanija uopšte, nakon dominacije koju je ostvarila na polju pretraživanja, radila je na razvoju sopstvenog web browsera, kako bi upotpunila ponudu. Osnovna ideja tokom razvoja ovog programa bila je da se korisnicima ponudi alternativa u odnosu na dva u tom trenutku, a i danas, najpopularnija programa ove namene, Internet Explorer i Mozilla Firefox, a u kompaniji je procenjeno da je najbolji način da se to uradi predstavljanje brzog browsera male zahtevnosti. Google Chrome koristi WebKit endžin, i iako je inicijalno bilo planirano predstavljanje samo na Windows platformi, objavljivanje izvornog koda zajedno sa prvom beta verzijom, u septembru 2008. godine, ubrzalo je predstavljanje verzija namenjenih drugim platformama – Mac OS X i Linux. Prva stabilna verzija predstavljena za sve tri platforme bila je 5.0, dostupna od kraja maja ove godine.
Prva finalna verzija korisnicima je postala dotupna 11. decembra 2008. godine, što znači da ovaj browser još uvek nije napunio ni dve godine. Ipak, “kašnjenje” u stizanju na tržište mu nije smetalo da veoma brzo prigrabi prilično značajan deo tržišta (kompanija Net Applications ga trenutno smešta na 7.98%), podatak da Google Chrome predstavlja browser sa najvećom stopom rasta tržišnog udela u poslednjih godinu dana nikoga ne treba da začudi.
Chrome poseduje nekoliko veoma interesantnih mogućnosti, poput automatskog prevođenja na 52 jezika po potrebi, zahvaljujući integraciji sa Google Translate servisom, istovremeno predstavlja i prvi web browser koji je sa uspehom prošao test Acid, koji testira podršku za nove web tehnologije – od verzije 4.0 uspešno prolazi i poslednju verziju testa, Acid3. Kompanija Google se ipak nije zadovoljila brzim uspehom na polju web browsera, i nastavlja rad na njegovom razvoju, ali i na sličnim projektima, od kojih je najinteresantniji Chrome OS, operativni sistem koji bi trebalo da bude predstavljen u narednim mesecima, verovatno pre kraja 2010. godine. Opera Sem Internet Explorera, “najstariji” aktuelni igrač na tržištu web browsera je Opera, budući da je prva javno dostupna verzija (2.0) predstavljena 9. decembra danas već daleke 1996. godine. Interesantno je pomenuti da je razvoj programa počeo kao istraživački projekat u Telenoru, da bi se nedugo zatim razvojni tim odvojio u zasebnu kompaniju, Opera Software ASA, sa bazom u Oslu, u Norveškoj. Ova kompanija je već dugi niz godina predvodnik i inicijator mnogih promena vezanih za web (uvođenje CSS standarda, na primer), a implementacija novih i inovativnih mogućnosti je nešto po čemu je Opera poznata. Neke od tih mogućnosti uključuju tabove (jedan od prvih programa sa podrškom za ovu danas nezaobilaznu mogućnost), IRC i torrent klijent, mouse gestures, zaštita od mallware-a i veoma dobra podrška za enkripciju podataka. Kada je podrška za različite platforme u pitanju, nove verzije postoje za Microsoft Windows, Mac OS X, Linux i FreeBSD, dok se do nedavno program razvijao i za Solaris platformu. Mobilna verzija aplikacija, poznata i kao Opera Mini, dostupna je za sve aktuelne mobilne operativne sisteme, Symbian/Maemo, BlackBerry, Windows Mobile, Android i iPhone, a verzija zasnovana na Java ME radi i na velikom broju telefona starije generacije. Posebno su interesantne činjenice da zasebna verzija postoji na Nintendo konzolama za igranje, a deo tehnologija implementiranih u Operu, pre svega nedžin Presto kompanija Adobe je licencirala i za svoj Creative Suite paket grafičkih aplikacija. I pored svih ovih nespornih uspeha, dugogodišnjeg prisustva na tržištu i brojnih inovacija koje je sama donela ili učestvovala u razvoju, Opera jednostavno nije u stanju da se trka sa drugim programima ove namene – tržišni udeo je relativno zanemarljiv, iako ga korisnici koji ga redovno upotrebljavaju stavljaju na sam vrh piramide po broju mogućnostima, stabilnosti i brzini.Safari Poslednji od “velike petorice” programa koji se mogu smatrati za velike takmičare na polju web browsera je ujedno i jedini koji nije potekao sa Windows platforme. Nakon nekoliko godina razvoja programa Internet Explorer for Mac, koji je bio osnovni web browser Macintosh računara na prelasku iz 20 u 21 vek, Steve Jobs, CEO kompanije Apple najavio je početkom 2003. godine da je kompanija razvila sopstveni program za ovu namenu, nazvan Safari. Budući da je u pitanju projekat kompanije Apple, prva zvanična verzija je za Mac OS bila dostupna od 23. juna 2003. godine, a prvi operativni sistem u koji je bila uključena je Mac OS X v10.3, kodnog imena Panther. Na verziju za Windows operativne sisteme čekalo se nekoliko godina, i konačno je predstavljena 11. juna 2007. godine. Safari koristi WebKit, kao i Google Chrome, iako je pre nešto više od pola godine najavljen i WebKit2, za koji se očekuje da će pokretati buduće verzije Safarija.
Kada su mobilne platforme u pitanju, Safari postoji samo na jednoj, budući da predstavlja osnovni internet browser koji je isporučuje na iPhone telefonima i iPad računarima, uz iOS operativni sistem. Zahvaljujući popularnosti ovih uređaja, i Safari na ovom tržištu zauzima lep procenat tržišta, daleko veći nego u slučaju desktop i laptop platformi. Na Mac OS platformi dostupna je i 64-bitna verzija programa, za koju u Apple-u tvrde da može ubrzati rad na webu i do 50%. Iako je ovaj program dugo vremena važio za jedan od najsigurnijih web browsera, tradicionalna takmičenja PWN2OWN su dve godine uzastopno pokazala da to baš i nije slučaj, budući da je u poslednje dve godine Mac OS bio prvi sistem koji je “pao” pod napadom hakera upravo zbog bezbedonosnog propusta u Safariju. Da se stvari menjaju i na ovom polju govori i predstavljanje prvog antivirusnog programa za Amc OS sistem, koji je nedavno najavila kompanija Panda Security. Kako smo testirali? Iako o uporedno testu najpopularnijih internet browsera na Benchmarku razmišljamo već dosta dugo, procenili smo da je upravo ovaj trenutak pravi da nameru i realizujemo. Razlog je nedavno predstavljanje novih (pod)verzija praktično svih najvažnijih browsera, ali i pojava Beta verzija koje će krajem godine, ili u nekolikoo narednih meseci u najgorem slučaju, doneti konačnu podršku za mnoge nove web tehnologije. Ukoliko se pitate zašto smo se odlučili upravo za ovih pet browsera, odgovor je jednostavan – u pitanju je pet najpopularnijih programa ove namene, ali i pet browsera ponuđenih kupcima Windows 7 operativnog sistema u zemljama Evropske Unije na prvoj strani. Naime, nakon antimonopolske presude u zemljama EU, Microsoft je morao da korisnicima ponudi alternativne browsere, a od ukupno 12 koji su se našli na spisku, ovih pet se našlo u ponudi na prvoj strani. Naravno, izbor web browsera koje ćemo testirati je bio lakši deo, a mnogo komplikovanije pitanje je skup testova koje smo koristili.
Ipak, odlučili smo se da pokrijemo nekoliko najznačajnijih vrsta primene web browsera, koji praktikuju korisnici širom sveta. Tako smo korišćenjem Acid3 testa proveravali implementaciju novih web standarda, Sunspder Javascript, kao što mu i samo ime kaže, testira java mogućnosti aktuelnih browsera, PeaceKeeper kompanije Futuremark, poznate po PC Mark i 3D Mark testovima, predstavlja sintetčki test koji, nezavisno od platforme i brzine konekcije, proverava mogućnosti programa, što ga čini dobrim izborom za ovakva testiranja. Testiranje Flash mogućnosti izvršeno je pokretanjem Bitmap Game Test u GUIMark-u, a proveravali smo i SilverLight mogučnosti. Na kraju, kao poslednji test, odabrali smo Browser Reading test, koji je deo Microsoft’s Test Drive paketa kojim se promovišu nove mogućnosti Internet Explorera u verziji 9. Najupečatljivija razlika je postignuta upravo u ovom testu, pa rezultate treba uzeti u obzir sa velikom dozom rezerve, posebno što test nije ni moguće izvršiti na starijoj verziji Internet Explorera, dok recimo na poslednjoj zvaničnoj verziji Firefoxa radi, ali sa katastrofalnim performansama. Takođe, u Safariju ga je takođe moguće pokrenuti, ali smo izvršavanje prekinuli nakon 80 minuta. Uz sve ovo, izmerili smo i količinu memorije koji svaki od ovih pet browsera zauzima pokretanjem i učitavanjem tabova – jedan tab je početna strana Benchmark sajta, dva dodatna taba u drugom delu ovog mini testa su Benchforum i početna strana B92 portala, a za poslednji deo njima smo pridodali i početne stranice lokacija Google, Facebook, YouTube, Twitter i Wikipedia. Brojka koju vidite u tabeli predstavlja zbir memorijskih zahteva svih procesa koji ovi browseri pokreću – Google Chrome pokreće veliki broj procesa, dok Opera, na primer, zahteva samo jedan
Tokom testiranja koristiti smo sveže instaliranu 64-bitnu verziju operativnog sistema Windows 7 Ultimate, Intel Core i5-750 procesor na osnovnom radnom taktu, P55A-UD6 matičnu ploču kompanije Gigabyte, 4GB radne memorije, Sapphire Radeon HD5770 grafičku kartu sa najnovijim Beta drajverima, Catalyst 10.10, Seagate SATA2 hard disk kapaciteta 500GB, kao i kablovsku internet konekciju od 4.5Mbita. Svaki od testova ponovljen je tri puta, i u tabelama vidite srednju vrednost ta tri pokušaja, a pre svakog restarta za novo testiranje brisali smo sve fajlove koje web browseri smeštaju na hard disk.
Zaključak
Kao što možete videti iz rezultata, Internet Explorer se sa verzijom 9 ponovo ozbiljno uključuje u trku kada je tržište web browsera u pitanju. Razlika u odnosu na konkurenciju je smanjena, a u nekim slučajevima napravljen je i dodatni korak unapred. Već smo rekli da rezultate poslednjeg testa treba uzeti sa dozom rezerve, budući da je u pitanju deo paketa koji se zove Microsoft's Test Drive, namenjen specifično demonstraciji mogućnosti nove verzije, IE9.
Kada su u pitanju programi koji su obeležili ovaj test, nesumnjivo su to Google Chrome i Opera. Uz Safari, ova dva programa na Acid3 testu postižu skor 100/100, što dokazuje potpunu implementaciju web aktuelnih Web standarda. Kada su testovi brzine u pitanju, Opera i Chrome su ravnopravno podelili najveći broj prvih mesta, sa tim da je Firefox browser koji zauzima najmanje radne memorije, dok je jedina pobeda za Internet Explorer 9 Beta, kao što smo već rekli, pod znakom pitanja… makar u ovom trenutku.
Da li će rezultati ovih testova ikoga “nagovoriti” da promeni svoj osnovni browser? Iskreno, sumnjamo u tu mogućnost. Po našem iskustvu, većina korisnika su robovi svojih navika, i nešto mora da bude značajno bolje za njihove potrebe da bi ih nateralo na promenu. Taj zaključak i dalje najbolje pokazuje tržišni udeo Internet Explorera – iako je verzija IE 8.0 u apsolutno svakom pogledu inferiorna u odnosu na konkurenciju, a one prethodne koje se i dalje koriste (IE 6 i IE7) još gore, korisnici ga i dalje koriste. Naravno, ne kažemo nikako da je to ispravno, ali jeste realnost, koja praktično svim web developerima značajno otežava posao.
Najvažnija stvar od svega je postojanje konkurencije i izbora, koji dovode do bržeg usvajanja novih standarda i napretka kada su novi sadržaji na webu u pitanju. I pored ovih rezultata, autor će se ipak zadržati na Firefoxu, zbog gomile instaliranih Add-On-ova (koji, da uzgred napomenemo, značajno podižu zauzeće memorije i dovode ovaj program skoro na nivo Chrome-a i Opere), ali i navika. Verujemo da će se veliki broj korisnika odlučiti na sličan postupak, makar dok mu korišćenje browsera ne postane ograničenje tokom rada. Ipak, za nekoga ko sada počinje da se upoznaje sa tajnama interneta, nema nikakve dileme – najbolja rešenja u ovom trenutku jesu Google Chrome ili Opera. Prvom u poslednjih godinu dana nezaustavljivo raste tržišni udeo, i to potpuno zasluženo, dok drugi program potpuno neopravdano stagnira na oko 2%, iako je u Srbiji nešto popularniji nego na globalnom nivou. Možda će baš ovaj test pokrenuti stvari sa mrtve tačke.
