Benchmark Redakcija
Ivan Todorović Možemo se pozivati na slab marketing, blagi elitizam kojim ceo program odiše, nakrcanost funkcijama koje se retko ili nikada ne koriste (nasuprot minimalizmu zbog koga Google Chrome svakodnevno dobija na popularnosti), uvek zanimljive probleme sa plaginovima, lošiju podršku Google servisa… istina je verovatno negde između. Da li će Opera 12 možda nešto popraviti po tom pitanju?
Opera 12 specifična je po više stvari. Ovo je prvo izdanje ovog browsera koje ima zvaničan 64-bitni build za Windows. Osim potencijalnog ubrzanja pri procesiranju kompleksnih skriptovanih web stranica, tu je i benefit u vidu mogućnosti korišćenja veće količine RAM memorije, a poznato je da Opera u poslednjih nekoliko generacija nije bila preterano štedljiva po tom pitanju. Neko se može zapitati ima li smisla forsirati prelazak na 64-bitne browsere, ali smo mišljenja da je na 64-bitnim operativnim sistemima i 64-bitnim procesorima sasvim prirodno koristiti 64-bitni softver, bilo da se radi o Notepadu ili složenom paketu za grafičku obradu, tako da zvaničan 64-bitni build Opere zdušno pozdravljamo.
Dalje, Opera 12 donosi i kompletnu hardversku akceleraciju prilikom iscrtavanja sadržaja (prvobitno najavljenu još za Operu 11, a donekle implementiranu u 11.60). Dakle, ne samo za iscrtavanje web stranica, nego i interfejsa browsera, odnosno celokupnog prozora koji Opera prikazuje. Akceleracija se trenutno vrši preko OpenGL-a na ne-Windows platformama, dok korisnici Windowsa imaju izbor između OpenGL-a i DirectX-a. OpenGL akceleracija u teoriji nije problem ako imate instalirane drajvere za grafičku karticu i ne oslanjate se na one koji su došli uz operativni sistem, mada smo mi iskusili probleme i preporučujemo da se držite DirectX akceleracije.
Osim hardverskog ubrzanja samog iscrtavanja prozora, nova Opera podržava i WebGL preko grafičkog čipa. WebGL je dodatak JavaScriptu koji omogućava akcelerisanu 2D i 3D grafiku u browseru bez korišćenja dodatnih plaginova, tako da je moguće praviti kompleksne 3D igre koje bi se izvršavale direktno u browseru.
Hardverska akceleracija uključuje se unošenjem „opera:config#UserPrefs” u adresnu liniju. Potom treba naći (Ctrl+F) tekst Enable Hardware Acceleration i Enable WebGL i oba setovati na 1 ili 2 (1 znači uključeno, 2 znači forsiranje uključenosti u slučaju da Opera pokuša da isključi akceleraciju jer je detektovala problematične drajvere i slično). Izbor renderera vrši se traženjem reči Renderer, a moguće vrednosti su 1 (DirectX) i 0 (OpenGL). Pošto načinite izmene, kliknite na Save u dnu stranice i restartujte browser. Testiranje WebGL akceleracije možete izvršiti ovde.
U duhu današnjice, Opera 12 donosi i bolji HTML5 parser. Softverska komponenta nazvana Ragnarök može se pohvaliti manjom memorijskom potrošnjom, većom brzinom i do sada najvećom kompatibilnošću sa html5 lib testovima, u odnosu na prethodni HTML5 parser. U perspektivi, kada svi browseri budu imali ispravne HTML5 parsere, to će značiti drastično bolje web iskustvo kako za korisnike, tako i za dizajnere. Mada, znajući monopolističke tendencije kuća koje stoje iza web browsera, ne verujemo da će se ovo desiti u bližoj budućnosti… Inače, HTML5 nije jedina novotarija koju jedan moderni browser treba da podrži, pa se Opera 12 sada, između ostalog, uspešno bori sa osveženim CSS specifikacijama, uz bezbroj drugih unapređenja ispod haube koja su od značaja web developerima.
Značajna stvar za krajnje korisnike jeste i ukidanje Opere Unite, Widgeta i Voice podrške. Opera Unite bila je platforma koja je omogućavala registrovanim korisnicima Opere da hostuju sajtove direktno iz browsera, streamuju muziku, video i slike i dele fajlove bez potrebe za plaćanjem sopstvenog hostinga. Widgeti su omogućavali kreiranje korisničkih apleta koji su se oslanjali na Operu i predstavljali njena minijaturna aplikativna proširenja. Voice je, logično, omogućavao upravljanje browserom koristeći glas.
Sve ovo je sada obustavljeno, a umesto toga, Opera koristi moćniji sistem ekstenzija koji će biti u rangu onoga što nude Firefox i Chrome, a možda i jači. Tehnički gledano, Widgeti i Unite nisu potpuno izbačeni iz aktuelnih buildova dvanaestice već su samo podrazumevano isključeni, kako bi se napravio što bezbolniji prelaz na novu tehnologiju, ali će zasigurno biti uklonjeni iz budućih verzija. Naravno, sve ono što su dosadašnji developeri Widgeta radili neće morati da ode u kantu, već je Opera za njih spremila vodič pomoću koga mogu svoje dosadašnje radove konvertovati u Opera ekstenzije.
Samo korisničko iskustvo je manje-više isto kao u prethodnoj generaciji Opere, s tim što nam se čini da je rad sa plaginovima manje problematičan. Tokom relativno kratkog druženja sa Operom 12 nismo iskusili probleme sa Flash plejerima na YouTube-u i sličnim sajtovima, što je samo po sebi veliki korak unapred – Flash je u familiji Opere 11.6x umeo uspešno da izluđuje korisnike i tera ih na prelazak na druge web browsere. Takođe, prilikom posete HTTPS sajtovima, levo od adresne linije sada se prikazuje „značka“ u odgovarajućoj boji koja jasno signalizira da li se radi o bezbednom sajtu ili o sajtu čiji je sertifikat istekao, nije ispravan i slično. Drugi browseri to već odavno nude, pa je bilo krajnje vreme da i Opera dobije istu mogućnost.
Zaključak
Uprkos svim unapređenjima, ne predviđamo neki značajan rast popularnosti Opere na desktop računarima. Prosto, filozofija korišćenja Opere se razlikuje od onoga što propagira, recimo, Chrome koji nudi suvi minimalizam i brzinu. Stvar će možda izvući programske ekstenzije, ali ne u nekoj meri koja bi ugrozila Chrome i Firefox. Ipak, smatramo da Opera 12 svakako predstavlja korak unapred i da bi je trebalo makar isprobati, čisto se se vidi drugačiji pristup web surfovanju od onoga što nude najpopularniji desktop browseri današnjice.
