Benchmark Redakcija
Branislav Bubanja Iako u poslednjih desetak godina Internet Explorer zauzima neprikosnoveno prvo mesto kada su u pitanju Web čitači, konkurencija nikako ne spava. Najgore od svega je što Internet Explorer nije na tu poziciju dospeo kvalitetom, već činjenicom da ga je svojevremeno Microsoft uvrstio u okviru instalacije operativnog sistema. A kako su korisnici računara uglavnom lenji da traže alternative, mnogi su prihvatili ovaj Web čitač kao osnovni program za surfovanje. Nakon takvog, mogli bismo reći podmuklog poteza, Netscape je izgubio vodeću poziciju na ovom polju, a šok koji je doživeo je bio toliko jak da se on ni do današnjeg dana nije oporavio. Naravno, i mnogi drugi nezavisni proizvođači pokušali su da uđu u trku, mada se za većinu mora naglasiti da su pokušavali da se probiju samo pravljenjem neke vrste skinova za IE engine. Kao što se i dalo očekivati, takva politika nije mogla da prođe, pa su svi ti browseri ostali praktično nezapaženi među korisnicima Interneta. Ali, bilo je i pokušaja da pojedine firme sopstvenim znanjem i originalnim proizvodima pokušaju da otmu deo Internet kolača od Microsofta. Trenutno najpopularniji proizvod u tom polju je Firefox, uglavnom zbog činjenice da je iza njega stala cela open source zajednica. Ali ovom prilikom naša tema nije Firefox, već Opera.
Koliko je koriste? Opera je dugogodišnji alternativni Web čitač koji dugo vremena egzistira na tržištu. Uspeh ovog programa je utoliko veći što je sve do skora on bio komercijalni program. Dobro, mogli ste da ga koristite i bez plaćanja, ali tada ste bili osuđeni na gledanje ekrana u gornjem desnom uglu programa. Iako je i tako bila veoma popularna među surferima, Opera je pod pritiskom konkurencije od verzije 8.5 postala potpuno besplatna i deo sa reklamama je zauvek nestao sa korisničkog interfejsa ovog programa.
Autor ovog teksta ima prilike da proverava statistike nekoliko dobro posećenih sajtova, čije se posete mere stotinama hiljada, pa čak i milionima otvorenih stranica mesečno. To se može uzeti kao solidan statistički uzorak na osnovu kojeg se može proceniti popularnost Opere. Podatak koji je dobijen pregledom tih statistika ukazuje da Operu koristi oko 2% korisnika Interneta. Međutim, iz dugogodišnjeg iskustva sa ovim programom (autor je koristi kao osnovni Web čitač još od verzije 3.2), sa sigurnošću se može tvrditi da je procenat korišćenja Opere bar duplo veći. Kako smo došli do tog zaključka? Naime, Opera ima mogućnost da se na Web sajtove prijavljuje i kao Internet Explorer i kao Netscape i kao Opera. Pri tome, proizvođač je kao osnovnu vrednost za ovu opciju postavio Internet Explorer kako bi obezbedio veću kompatibilnost prilikom prikaza stranica. A pošto većina korisnika, ili ne zna čemu ovo setovanje služi, ili čak ne zna ni da ono postoji, postaje jasno da se kod statistike, deo korisnika Opere preliva i prikazuje kao da koriste Internet Explorer.
Zašto je Opera popularna? Iz dugotrajnijeg praćenja ovih statistika, može se uočiti trend laganog povećanja procentualnog učešća Opere u ukupnom broju pristupa Web stranicama. Zato se može postaviti pitanje čime je ona zaslužila takvu pažnju i zašto je toliko popularna. Osim činjenice da se radi o Web čitaču koji ima najbrži algoritam za renderovanje stranica i dobro optimizovan kod, kod korisnika je posebno popularna mogućnost otvaranja više Web stranica u okviru jedne instance programa. Opera je prvi program koji je ponudio ovako nešto, a kao što se može videti, Firefox je krenuto tim stopama, pa čak se Internet Explorer odlučio na takav način prikaza u novoj, sedmoj verziji (čija je beta nedavno objavljena). Takođe, još neka originalna rešenja koja su se u praksi pokazala odličnim, kao što su mogućnost zumiranja sadržaja stranice, zadavanje komandi pomoću određenih pokreta mišem, potpuna konfigurabilnost interfejsa, upravljanje glasom itd. ustoličila su Operu kao jedan od najpopularnijih, nekad shareware, a danas freeware programa. O kvalitetu ovog programa valjda dovoljno govori i činjenica da je pored toliko besplatnih Web čitača, Opera godinama uspevala da sačuva svoje visoko mesto na rang listi ovih proizvoda, iako je jedino za nju trebalo izdvojiti ne malu koli činu novca .
“Oslobađanje” Opere prihvaćeno je od strane vernih korisnika sa oduševljenjem, a i oni koji je do tada nisu probali rešili su da vide šta ovaj program može da ponudi. Verovatno je toliko interesovanje dalo krila autorima programa, tako da smo od verzije 8.5x vrlo brzo stigli i do “Technology preview” verzije 9, koja je bila aktuelna u trenutku pisanja ovog teksta. Postavlja se pitanje šta je to “Technology preview”? Zvanično, to je koncept koji pokazuje pravac razvoja ovog popularnog Web čitača. Ali, ako se sve ovo sagleda sa malo veće vremenske distance i uporedi sa ranijim taktikama izdavanja novih verzija ovog Web čitača ni finalna verzija, koje je objavljena u trenutku završetka rada na ovom tekstu se mnogo ne razlikuje. Pričam ti priču… Pre nego što krenemo sa novitetima koji su se pojavili u tekućoj verziji Opere, moramo da pomenemo i nekoliko veoma značajnih opcija koje već postoje neko vreme, a koje konkurencija još uvek nije ispratila. Opera Kiosk Mode predstavlja specijalni režim rada namenjen za korišćenje na računarima koji su postavljeni na javnim mestima. U ovom modu, program dozvoljava surfovanje, ali ne i pristup setovanjima programa i kompletnog računara. Nakon određenog perioda neaktivnosti, kada se nalazi u ovom modu, Opera će se sama resetovati i na ekranu će prikazati izabrani home page. Zatim tu su Mouse gestures, odnosno zadavanje komandi izvođenjem određenih pokreta mišem, čuvanje unetih šifara i njihov automatsko upisivanje u za to predviđena mesta… Tu je i “Small screen” opcija koja pokazuje kako će se Web stranica prikazivati na PDA uređajima i mobilnim telefonima. Ipak, definitivno najinteresantnija opcija koju do sada niko od konkurenata nije implementirao nosi naziv Opera Voice, a koja omogućava kontrolu Web čitača glasom, naravno uz upotrebu mikrofona. Da biste instalirali podršku za glasovnu komunikaciju potrebno je da u “ToolsPreferences” prozoru odaberete tab “Advanced” i u okviru njega odaberete opciju “Voice”. Tu treba da čekirate opciju pod imenom “Enable voice-controlled browsing”. Otvoriće vam se novi dijalog na koji treba da kliknete na “Yes”. Tada će Opera da prevuče nekih dodatnih desetak megabajta podataka sa kojima će vam ova funkcionalnost biti dostupna. Instalacijom ovog dodatka dobijate mogućnost da podesite nekoliko stvari vezanih za boju glasa, jačinu zvuka, brzinu izgovora i stepen tolerancije. Ukoliko odaberete veliku toleranciju, na zvučnicima ćete ređe čuti program kako vam odgovara “Sorry, I did not understand”, ali se spremite na mnogo češće greške prilikom razumevanja komandi. Najdrastičniji primer koji se nama desio je da se nakon glasovne komande za zatvaranje stranice, umesto toga otvorila nova prazna stranica. Aktiviranje glasovnih komandi je moguće na više načina. Možete odabrati neki od predefinisanih tastera i naložiti Operi da “sluša” šta joj govorite dok je taj taster pritisnut ili tek nakon njegovog otpuštanja. Pored toga, glasovna podrška može da bude uvek uključena.
U sadejstvu sa glasovnim komandama, mnoge funkcije koje Opera poseduje dobijaju potpuno novi vid upotrebljivosti. Uzmimo za primer Opera Show. Ako u okviru programa pritisnete taster F11, uključuje se neka vrsta prezentacionog moda. Korišćenjem glasovnih komandi možete upravljati tom prezentacijom, što može da izazove fantastičan utisak, ako to uradite recimo na nekom poslovnom sastanku. Zajedno sa “The Wand” password menadžerom, možete umesto ukucavanja lozinki da to uradite glasom. Naravno, nećete izgovoriti ni korisničko ime ni šifru, već samo komandu “Log in”. Nakon te komande, Opera će proveriti o kom se sajtu radi, pronaći u svojoj bazi odgovarajuće korisničko ime i šifru, uneti ih u odgovarajuće forme i umesto vas kliknuti na “Enter”. Zgodno, zar ne? Ubacivanje komandi glasom i glasovnog odgovaranja na njih omogućilo je još jednu interesantnu opciju. Možete obeležiti deo ili celu HTML stranicu i narediti Operi da čita, a ona će naglas pročitati obeleženi sadržaj. Problem kod ovog procesa je što je glas previše sintetički jer sve čita ravnomerno, bez naglašavanja slogova, ali je uz malo veći stepen koncentracije dovoljno razumljiv. Nešto bolje čitanje ostvaruje se kod tzv. voice-enabled dokumenata. Ovaj koncept počeo je da se razvija još od Opere 7.6, koja je omogućila kreiranje multimodalnih aplikacija sa nekoliko dodataka za XHTML. Kako to funkcioniše? Prepoznavanje govora kod Web stranica ne može da se zasniva na istim osnovama kao kod standardnih aplikacija za prepoznavanje glasa. Razlog je očigledan. Dok na lokalnom računaru glasovne komande može da koristi jedan ili najviše nekoliko korisnika, Web stranicu mogu da vide milioni korisnika širom sveta, od kojih svaki može na drugačiji način da izgovara jednu istu reč. Zato je Opera svoj sistem prepoznavanja govora na ovakvim stranicama zasnovala na gramatici, odnosno na načinu kako se očekuje da će se izgovoriti određena reč. Pokušaćemo to da objasnimo na jednom primeru. Recimo, engleska reč “please” izgovara se (po srpski) kao “pliiiz”, sa dugačkim “i”. Ako neko tu reč izgovori kao “pliz”, sa kratkim “i”, računar tu reč neće pravilno razumeti, jer ne očekuje takav izgovor. Sa druge strane, ako neko izgovori “bliiiz”, tako izgovorena reč je po strukturi izgovora veoma slična reči “pliiiz” i postoji velika šansa da će je računar razumeti. Vežbajte izgovor Da bi ceo ovaj voice sistem funkcionisao kako treba, logično je da će trebati da prođe neko određeno vreme za navikavanje. U toku testiranja ove funkcije došli smo do nekoliko zaključaka. Prvi savet je da pokušate da govorite što je moguć jasnije. Komande treba zadavati odsečno, a ne sa rastezanjem poslednje reči. Ako Opera ne prepozna zadatu komandu nemojte se obeshrabrivati. Probajte da je ponovite još nekoliko puta, ali je svaki put drugačije akcentujte. Kada se komanda prepozna, pokušajte da zapamtite kako ste je izgovorili, pa je tako zadajte i u budućem radu. Iz nekog razloga, ako pre same komande izgovorite reč “Opera” postoji veća šansa da će ta komanda biti prepoznata. Dodavanje te reči nije neophodno, ali smo utvrdili da blagotvorno deluje na prepoznavanje komandi. Na primer, ako bismo izgovorili “Opera next page” procenat pravilnog prepoznavanja i izvršenja komandi je bio skoro duplo veći nego kada bismo izgovorili samo “Next page”. Gledajući logički, ovako nešto nema mnogo smisla, pošto se u prvom slučaju moraju prepoznati tri umesto dve reči, ali se u praksi pokazalo kao delotvorno. Za kraj priče o ovom segmentu, treba pomenuti jednu, možda glupu napomenu. Glasovne komande će funkcionisati samo ako je Opera u fokusu, odnosno, ako je njen glavni prozor aktivan i ne nalazi se u pozadini…
Noviteti u verziji 9
Jedan od razloga popularnosti Opere je svakako i njena potpuna konfigurabilnost. Korisnik je mogao da podesi bukvalno svaki deo korisničkog interfejsa i da prilagodi Operu svojim potrebama i navikama. I u ovoj verziji zadržana je ta konfigurabilnost. Ipak autori su rešili da izvrše neke sitnije promene koje se možda neće svideti iskusnijim korisnicima ovog programa. Na primer, izvršena je unifikacija prečica na tastaturi, tako da su oni sada prilagođeni ostalim Web čitačima. Novajlijama koji nisu imali prilike da ranije koriste ovaj program, to će olakšati upotrebu, ali će postojećim korisnicima predstavljati potencijalan izvor zabune, jer će poziv prečica na tastaturi ponekad dovoditi do iznenađujućih rezultata. Ukoliko ne uspete da se naviknete na ovu promenu, možete ručno redefinisati sve prečice.
Jedan od noviteta doneo je punu kontrolu nad praktično svim aspektima korišćenja programa. To je konfiguracioni paket koji se poziva komandom “opera:config”, a koja nas je podsetila na sličnu komandu u Firefox-u (“about:config”). Pozivom te komande, na ekranu će se pojaviti gomila opcija koje možete menjati. Između ostalog naišli smo na nekoliko veoma zanimljivih stvari koje su nam dale nova saznanja o funkcionalnosti programa. Na primer, postoji opcija za podešavanje SVG-a (Scalable Vector Graphics). To znači da se sa njenim aktiviranjem mogu postići bolji i kvalitetniji render stranice koja se prikazuje na ekranu. Ovde smo videli i da je implementirana puna podrška za BitTorrent protokol. Iako je BitTorrent predstavljen u Operi još u verziji 8.02 (Preview 1), njegova upotrebna vrednost je sada na daleko većem nivou. Dokaz za to je da je po prvi put BitTorrent dodat i u osnovnu listu podržanih mašina za pretragu.
Kad smo već kod mašina za pretragu, da pomenemo da je njihova lista sada potpuno editabilna. Ukoliko ne koristite neki od pretraživača možete ga izbaciti iz liste ili umesto njega ubaciti neku novu mašinu za pretragu. To se radi preko “ToolsPreferencesSearch” opcije. Dobro, i ranije je ovo bilo moguće, ali samo direktnim editovanjem odgovarajućeg INI fajla. I podrška za CSS stilove je usaglašena sa novim standardima. Sada su podržani CSS 2.1 i CSS 3 standardi. Donekle je poboljšana i podrška za RSS feed-ove, mada moramo priznati da je Firefox na ovom polju daleko ispred Opere.
Novi koncept, nazvan “Content Blocking” po prvi put je uveden u Operu i moramo reći da nam se veoma svideo. Pokušaćemo da ga objasnimo kroz jedan primer. Zamislite da ste otvorili stranicu na kojoj se nalazi deo sadržaja koji vas ne interesuje i ne želite da ga vidite. Iz kontekstnog menija, kada se kursor nalazi iznad tog objekta na stranici, treba odabrati opciju “Block content”. Rezultat će biti odmah vidljiv (odnosno nevidljiv), jer će taj objekat nestati sa stranice. Setovanje koje ste aktivirali biće zapamćeno i svaki sledeći put kada dođete na datu stranicu, objekat koji ste blokirali ostaće sakriven od vaših očiju sve dok ne isključite tu opciju. Drugim rečima, ova opcija može da postane idealan lek za dosadne banere na sajtovima koje redovno posećujete. Ne samo da ih više nećete videti, već će se i stranice brže učitavati jer će se do vašeg računara prenositi manja količina podataka. Neke izmene su izvršene i na History Panelu koji sada informacije može da grupiše po datumima i sajtovima čime je znatno povećana preglednost ranije otvaranih stranica, a ove izmene blagotvorno deluju i na brzinu pretrage history liste.
Sledeći novitet pokazao se kao izuzetno koristan i mislimo da će biti veoma dobro prihvaćen od strane korisnika. Podsećamo da je Opera MDI (Multiple Display Interface) orjentisana. To u praksi znači da se u okviru jedne instance programa može otvoriti više tabova sa zasebnim Web stranicama. One su sve na jednom mestu i njihova preglednost je mnogo veća nego da su u pitanju zasebni prozori. Ali šta uraditi kada se otvori previše prozora i kada su tabovi koji ih reprezentuju toliko sitni da se na njima ne vide imena otvorenih prozora? Rešenje je napravljeno na najbolji mogući način. Ako kursor zadržite nekoliko sekundi iznad nekog taba, prikazaće se umanjena sličica Web stranice koja se nalazi u tom tabu, zajedno sa celom Web adresom. A pošto se generisanje tih preview slika obavlja u realnom vremenu, lako se može utvrditi da li je data stranica učitana do kraja. Nešto slično je u svojoj sedmoj reviziji ponudio i Internet Explorer, ali mislimo da je u Operi ovo bolje implementirano.
Noviteta ima još dosta, ali negde se moramo zaustaviti. Zato smo za kraj ostavili po mnogima, ako ne najznačajniji, onda sigurno najupečatljiviji novitet, “Opera Widgets”. Za one koji ne znaju, Widgeti su po gabaritima mali Web apleti koji su specijalizovani da obavljaju jednu vrstu posla. Njihova glavna odlika je što ne zauzimaju mnogo mesta na ekranu i potpuno su nenamentljivi. Koncept Widgeta je preuzet sa Mac platforme, a u poslednje vreme veliki procvat postiže i među korisnicima PC računara. Opera za sada nudi nekoliko desetina različitih Widgeta koji na desktop donose najrazličitije funkcije kao što su kalendar, časovnik, vremenska prognoza, tikeri sa vestima itd. Svaki Widget se startuje u posebnom prozoru, koji se u Operinoj terminologiji nazivaju “chromeless”, što bismo mogli da slobodno da prevedemo kao prozori bez tulbarova i dugmadi. Widgeti su aktivni sve dok je aktivna i Opera, ali egzistiraju izvan Opera prozora i postavljaju se iznad svih prozora na desktopu, tako da su stalno vidljivi na ekranu.
Još jedna stvar nas je zadivila u toku testiranja Opere. Poznato je da autori ovog programa mnogo vode računa o optimizaciji, tako da je Opera oduvek bila program koji se bez problema može pokrenuti i na najstarijim mašinama. Izgleda da su ovog puta autori po tom pitanju prevazišli sami sebe, jer je smanjeno zauzeće memorije u odnosu na Operu 8.x, a brzina renderovanja i prikaza stranica je povećana. I stabilnost programa je izvanredna, pa tako nakon višenedeljnog testiranja, program nije ni jedan jedini put krahirao i našao je svoje stalno mesto na hard disku autora ovog programa. Dobro, neki problemi u radu su uočeni, ali oni nisu bili takve prirode da bismo odustali od korišćenja Opere 9. Ti problemi se odnose na neispravno prikazivanje nekih animiranih GIF-ova, kao i nemogućnost otvaranja pojedinih HTTPS stranica. Sve u svemu, Opera 9 predstavlja veoma zreo proizvod, koji je da stvar bude još bolja – sasvim besplatan!
