Reč urednika: Migracije - od hardverskog do mobilnog sveta

Filip Majkić

Reč urednika: Migracije – od hardverskog do mobilnog sveta

Benchmark sajt je nastao pre 13 godina (biće 14 u oktobru), sa jasnim usmerenjem prema – hardveru. Tako smo nastali, tako smo (bili) prepoznati, po tome su nas cenili i poštovali; kao hardverski sajt! To je bilo vreme u kome je PC doživljavao procvat, i svi su ga bili gladni i željni. Bez obzira na stepen siromaštva, PC je postajao nešto što je svako morao imati. To je bila jesen nakon bombardovanja 1999. godine, imali smo Pentiume 1 i Celerone (punokrvni Pentium II se vrlo teško mogao priuštiti), diskove koji maltene tek što su počeli da se mere gigabajtima, a memorije nisu bile mnogo veće od današnjih fleš diskova po ciframa, samo su jedinice bili megabajti umesto gigabajta.

Ko se igrao, imao je neku (jedva) 3D kartu, koje su tada bile u povoju (ATI Rage, Nvidia TNT Riva, Matrox Mystique), a oni iskusniji koji su dobro znali u kom grmu leži zec su u svojim mašinama sa ponosom držali 3DFX Voodoo (2) grafičke akceleratore. Chieftec je bio pojam kvalitetnog kućišta (za bolje se nije znalo), a monitori su bili prosto neopisivo drugačiji od onih koje danas koristimo, po širini, dubini, kvalitetu, izradi, bilo kom kriterijumu koji vam može pasti na pamet. Ko se toga ne seća, ne vredi ni opisivati, ko se seća, stvarno nema potrebe. Periferije? Kome je padalo na pamet da kupi miša ili tastaturu vredniju od desetak maraka. Zvučnici? Najobičnije dve kutije koje “daju zvuk”. Ostalo nije ni postojalo…

Hardver kao izvor znanja

Prolazili smo kroz mnoge faze tokom svog razvoja, ali je jedno u najvećem delu tog razvoja bila konstanta: hardver je bio in! Hardver je ljude zanimao, o hardveru se pisalo, hardver se pratio kako bi se znalo kako izvući najviše iz svog ljubimca. Ništa nije bilo uniformno, jednoobrazno, ništa nije bilo ustaljeno. Nije se znalo hoće li se niotkuda pojaviti firma koja će ponuditi tržištu nešto što je nemerljivo bolja ponuda u odnosu na ono što je u ponudi postojalo.

Ukoliko ste pratili hardver, znali biste da se pojavio izuzetan monitor po izuzetnoj ceni, da je GeForce 2 MX sjajna kupovina za igranje ali i karta sa užasno mutnim 2D prikazom, znali biste kako da overklokujete višestruko jeftiniji Celeron procesor do te mere da izvučete performanse značajno skupljih Pentiuma II ili III, što je tada bilo veoma vidljivo u svakoj aplikaciji. Windows operativni sistemi nisu dolazili tako da svaka naredna iteracija bude sve manje zahtevna, već se sa svakom verzijom ta zahtevnost povećavala.

Memorijski menadžment nije bio toliko dobar kao danas, RAID je bio jedini način da se nekako iskobeljate iz katastrofalno sporih okvira IDE podsistema. Svaka ploča je bila drugačija, svaki proizvođač bio prepoznatljiv po nečemu što ga je drastično razlikovalo od drugih. Sve u svemu, uvek je tu bio neki trik koristan za saznati, primenjiv u svakoj sferi tadašnje upotrebe PC računara. Hardverski entuzijasti su bili prepoznatljivi po tome što su mogli da izvuku maksimum performansi, što su znali tačno kakav računar kome treba, koje su zamke i prepreke koje skrivaju pojedine komponente ili brendovi.

Danas je priča sasvim drugačija, i to vidimo na sopstvenom sajtu. Međutim, ova promena nije naglo usledila. Naprotiv, bila je postepena, tiha i mi smo ponekada tvrdoglavo i na našu štetu odbijali da prihvatimo te promene i priklonimo im se. Kakav je samo odnos vesti bio na našem sajtu pre samo nekoliko godina između vesti posvećenih hardverskoj, i vesti posvećenih mobilnoj sferi. Samo je ta ilustracija više nego dovoljna da nas natera da se zamislimo nad promenama koje su usledile u proteklom periodu…

Promena unedogled

Mnogo se toga promenilo u međuvremenu, od medijuma prenosa informacija i popularnosti različitih vidova komunikacije, preko želja i potreba korisnika, pa do nas samih. Koliko vas danas hardver zanima? Budite pošteni, pa razmislite malo. Da li vas zanima toliko da ste voljni da čitate o njemu? Da li, kada otvorite test neke matične ploče ili video karte odmah pređete na poslednju stranu da čitate zaključak? Da li razmišljate o hardveru samo u ciklusima, odnosno u periodima kada razmišljate o kupovini, ili se trudite da pratite dešavanja i “van sezone”?

Primećujemo naizgled paradoksalnu stvar – što je više proizvođača, što je uravnoteženije tržište, što je izraženija standardizacija, što je uniformisanija raspodela onoga što se dobija prema ceni, to kao da je interesovanje za hardver manje. Da, još uvek ima entuzijasta, i svako voli da pročita test najiščekivanijeg uređaja. Međutim, interesovanje, “in faktor”, i na kraju krajeva, novac korisnika, teži nekim drugim oblastima.

Mobilni univerzum budućnosti

Koliko ste novca potrošili na svoj PC, a koliko na mobilne telefone, tablete ili prenosne računare bilo koje forme (laptopovi i ostalo) u proteklih par godina? Ipak, nije sve u novcu. Koliko ste vremena odvojili da se upoznate sa svojim tabletom ili smartfonom? Da li ste čitali ili možda i dalje čitate članke o toj klasi uređaja, njihovim karakteristikama, mogućnostima, manama i prednostima? To je početak svake priče o padu interesovanja za hardver, ne samo kod potrošača, već i kod proizvođača.

Nekada prepoznatljivi po svojim matičnim pločama ili laptopovima, brendovi se danas takmiče u tome ko će izbaciti bombastičniji tablet ili telefon. Neki tome pristupaju nudeći mali broj modela visokog kvaliteta, a neki nude veliki broj uređaja koje karakteriše uglavnom solidan odnos cene i performansi koji pokušavaju da pokriju što više tržišnih niša. Svaki proizvođač ili primenjuje jedan od ova dva modela, ili ih kombinuje u odgovarajućim proporcijama, u skladu sa procenama sopstvene mogućnosti i snage.

Mobilni sektor je postao visokorastuće tržište čak i u uslovima recesije. Za razliku od hardvera, čiji proizvođači se nekako povlače u cikluse, mobilni uređaji se pojavljuju stalno i tako reći ravnomerno tokom čitave godine. To ima reperkusije i na nas, dajući nam uvek zanimljive teme za pisanje iz sektora o kome do pre par godina na našem sajtu gotovo da nije bilo reči. Sa druge strane, proizvođači hardvera kao da imaju mesec-dva da se ispucaju, i narednih par meseci “žive od toga”. Može biti i da je mali broj firmi i brendova ostao kao “zamajac hardverskog IT sektora”, ni taj faktor ne treba isključiti.

U svakom slučaju, potpuno je jasno kakvi su trendovi. Ono čega se bojimo jeste kanibalizacija prodaje računara, koja je svakim danom sve očiglednija i uočljivija. Tableti možda jesu hit, ali kolika je zarada na njima? Da li je to održivo? Hoće li to podsticati industriju na način na koji ju je podsticao razvoj PC računara, sa gigantima koji čvrsto stoje iza cele priče? Nažalost, prilično smo skeptični po ovim pitanjima, i mislimo da će refokusiranje IT-ja na mobilno tržište, makar u consumer delu, imati ozbiljnih posledica u narednim godinama, te da će nam tada delovati bizarno koliko će se razlikovati imena na tržištu u odnosu na današnju situaciju.

Budućnost?

Opisanog niko neće biti pošteđen. Upravo ovih dana imamo situaciju da je u padu prodaja PC računara u zapadnoj Evropi, ali i u svetskim razmerama. Za problem prodaje desktop računara smo znali odranije; međutim, laptopovi su uvek suprotno tim trendovima bili nosioci rasta i doprinosili pozitivnom bilansu PC industrije. To više nije slučaj, i čak i laptopovi – koji su mobilni PC računari, da podsetimo – beleže pad prodaje ovih dana.

Posledice su još teže po desktop tržište, ali i tržište komponenti. Dok smo se nekada “častili” novom grafičkom kartom, prostranijim diskom ili bržim procesorom, danas kupujemo telefon sa boljim ekranom ili tablet. Trend koji se uvukao tako reći neprimetno ima ozbiljne posledice i na srpskom tržištu. Reći ćemo, bez navođenja konkretne brojke, da je tržište komponenti u Srbiji palo za nekoliko desetina procenata u 2012. godini. Zbilja, kao da je proročanstvo Maja važilo za hardver.

Hardver se danas još drži prevashodno zbog velikih narudžbina IT giganata i potreba data centara na globalu, kao i zahvaljujući individualnom entuzijazmu ostalom iz nekih davnih vremena. Reperkusije na IT možda ne bi bile tako teške kada bi prodaja novih, mobilnih uređaja bila u stanju da “nadoknadi izgubljeno”, da se tako izrazimo. Da li je to slučaj, najbolje znaju retaileri, koji su u sve većim i većim problemima. No, to je dovoljno kompleksna tema sama za sebe, koja bi iziskivala poseban tekst…

Razmišljanja članova redakcije

Na ovoj strani članovi naše redakcije daju svoj osvrt na trendove pomeranja čitavog IT-ja ka mobilnom sektoru u proteklih nekoliko godina, te viđenje na koji se način to odrazilo na njih lično, njihovo shvatanje informacionih tehnologija, ali i naš sajt.

Petar Gredelj, gl. i odg. urednik 

Kao neko ko je na čelu ove firme 14 godina bojim se da ne mogu da ponudim jednostavan odgovor na aktuelna dešavanja: razumem ih ili pak pokušavam da ih razumem, ali zar se uostalom pre 14 godina nismo drugačije oblačili, imali  drugačije frizure, vozili neke druge automobile, gledali u male, tek pristigle kolor monitore. Šta tek reći za medije? Štampa je na izdisaju, televizija je postala medij koji je u debeloj krizi, radio slušamo samo u kolima a internet, koliko se tek internet promenio? Pa zašto se ne bi promenile i naše navike?

Toliko je faktora uticalo na to da se naše potrebe i naše navike promene, da bi verovatno i ceo jedan veliki članak bio nedovoljan da ih u potpunosti obuhvati. Ni sama industrija jednostavno nije želela budućnost u vidu stacionarnih računara već jasno stremi ka mnogobrojnim uređajima povezanim na internet, uređajima koji će biti dostupni i prijemčivi daleko široj populaciji nego što je to ranije bio slučaj. Bez želje da u ovom teškim ekonomskim vremenima nabrajam ko šta danas ima, ali jedno je sigurno: pre desetak godina imali smo samo naš centar univerzuma u vidu te divne kutije smeštene ispod stola, neki takozvani “feature” mobilni telefon i to je bilo to. Naš novac do tada usmeravan na kupovinu komponenti nove generacije završio je u digitalnim kamerama, naprednim mobilnim telefonima, televizorima novog doba, tabletima i mnogim drugim uređajima. Fokus korisnika je drugačiji, neću baš reći potpuno izmenjen ali dosta drugačiji. To je i uslovilo da se i naš sajt menja u skladu sa vremenom u kome živimo. I sve drugačije od toga bilo bi tapkanje u mestu koje bi jednog dana dovelo do strmoglavog pada.

Industrija se negde “zabrojala” očekujući da tržište i dalje nastavi da proždire sve što mu se servira. Ja bih svoje “kompjutersko doba” okarakterisao sa dva razdoblja: pre i post desktop eru. Davne 2005. Sam rekao zbogom bilo kakvoj vrsti igranja i do dana današnjeg uz laptop računar niti jednog momenta nisam osetio potrebu da posedujem desktop računar. Do tog momenta, bilo bi me prosto sramota da kažem koliko sam novca izdvojio na unapređenje sistema ali su to bila vremena u kojima je pristojan rad na računaru iziskivao i velika ulaganja i overkloking pride. A onda je industrija softvera odlučila da ne želi da zavisi od hardvera već je optimizacijama omogućila i da uspešno radimo i da se igramo na računarima koji se zaista mogu smatrati ne preterano naprednim.

Tržište hardvera u Srbiji je za četiri godine opalo za 55 procenata, sa 155 miliona evra na sedamdesetak. Iako je 70 miliona evra prometa i dalje izuzetna cifra za uslove u kojima posluju ovdašnje kompanije, jasno je da interesovanje jenjava i da se pomerio fokus potrošačke grupe. Ideja našeg sajta je da ide napred u skladu sa vremenom, i zaista bih smatrao da nazadujemo ako bi u 2013. godini fokus našeg izveštavanja bio identičan onom od 10 godina unazad. I pored poštovanja prema skupini koju nazivamo kompjuterskim entuzijastima, smatram da je količina testova hardvera na Benchmarku danas i dalje na reprezentativnom nivou i u skladu sa očekivanjima i potrebama prosečnog korisnika. I danas smo aktuelni, u danu svetske objave najaktuelnijih uređaja isti ti uređaji su po pravilu predstavljeni i na našem sajtu: sad što se ne bavimo kulerima, kablovima, modingom i sličnim stvarima – to jednostavno nije naša priča. Niti možemo da utičemo na vreme i dešavanja…za 14 godina koliko se bavimo ovim poslom nije se dogodilo da punih 5-6 meseci nema novih, aktuelnih modela matičnih ploča kao što se desilo u mesecima koji su za nama.

Kao da je i sama industrija shvatila da je u godinama koje su iza nas na neki način preterala: kupac u nekom trenutku najsnažnijeg računara za koji je izdvojio pozamašnu sumu novca se nakon samo nekoliko meseci u nekom smislu osećao prevarenim. U međuvremenu je (prebrzo) izašla nova arhitektura, bolji i jeftiniji procesori, brže grafike, moćniji SSD-ovi. Smatram da je veliki problem PC industrije što nije uspela da očuva investiciju kupaca na razumnom nivou: nekada je to bilo drugačije, tempo je bio umereniji, naš računar je nakon godinu dana gubio na vrednosti u znatno razumnijoj meri. U želji da održimo računar u top formi umorili smo se: i emotivno i finansijski…i to je problem koji industrija mora da reši ukoliko sebi želi dobro.

Niko ne zna šta nas čeka sutra: u šali volim da kažem da je Intel gospodar IT budućnosti već više od dve decenije, kompanija koja zna šta nas čeka ne sutra, nego i prekosutra. Pa verovatno i Intelu ništa nije bilo jasno kada je u poslednjih godinu i nešto jače, uvideo da se stvari ne odvijaju kako su zamišljene. Server biznis je stabilan, desktop u stabilnom opadanju a Ultrabook koncept od koga se toliko očekivalo ni izbliza nije opravdao ambicije. Mobile segment potcenjen, ARM preuzeo primat na brisanom prostoru jer niko nije imao takvu predikciju da mobilno tržište u toj meri može da eksplodira kao što se dogodilo u prethodnom periodu. Sada Intel pokušava da snagom svog autoriteta prvenstveno, uhvati korak i ako je to moguće u nekom razumnom roku, preuzme primat i na ovom delu tržišta. Ali to nam govori samo jedno: bez obzira šta mi voleli ili ne voleli, mobilni segment je preuzeo primat u svakom smislu, pa i po broju informacija koje svakodnevno stižu do nas a mi ih vama nakon  toga prosleđujemo. Samo pratimo vreme, ništa više od toga…

Vreme koje je za nama nikada se neće vratiti i Benchmark, kao uostalom i drugi sajtovi ovog tipa nikada neće biti kao što su bili. Uostalom, i bastioni nekadašnjeg načina izveštavanja kao što su sajtovi Tom’s Hardware ili Anand Tech ne dozvoljavaju sebi tu vrstu luksuza da se bave isključivo i samo računarskim komponentama, svesni činjenice da bi vreme vrlo lako moglo da ih pregazi. Redakcija Benchmarka ima vrlo jasnu svest o prošlosti, analizu sadašnjosti i predikciju budućnosti, i spremna je da se u svakom momentu prilagodi vremenima koja dolaze. Nije bilo lako promeniti način razmišljanja jer je to povlačilo velike emotivne bitke, ali onog momenta kada smo uspeli da ih nadvladamo postali smo svesni da u suštini danas pravimo sajt sa znatno kvalitetnijim sadržajima prilagođenim vremenu u kome živimo. Ostvareni rezultati u prethodnom period namato jasno govore…

Iako nas industrija besomučno tera da konzumiramo sadržaje zbog čega i jesu osmišljeni brojni uređaji novog doba, lično nisam presrećan zbog toga jer se pri tome zapostavlja ono što nazivamo “content creation”. Stvaranje sadržaja je nešto što će zauvek biti aktuelno i to nikada nećemo biti u prilici da ostvarimo na mobilnim telefonima ili tabletima. Tehnologija je ono što ovaj svet čini naprednim i zbog toga ni sam ne mogu da zamislim Benchmark bez novog i naprednog hardvera. Ta tema će zauvek biti srce ovog sajta, naravno, u meri u kojoj mi (nadamo se pravilno) sami procenimo da to čitaoci od nas očekuju. Uvek će biti drugih sajtova koji će biti “niše” za poseban sloj korisnika, ali mi svoju ulogu na internet nebu vidimo nešto drugačije. Uostalom, ovako je, bez obzira na sve, mnogo interesantnije…kao što rekoh u uvodnom pasusu, smejete li se svojim slikama od pre 14 godina? Pa naravno, svet se menja, vi se menjate, pa zašto ne bi i Benchmark?

Dragoljub Radovanović, urednik Mobile sekcije Benchmark sajta

“Kao najmlađi član Benchmark redakcije (24 godine) ne mogu se prisetiti početaka hardvera poput mojih kolega, ali da kažemo da nisam ni toliko mlad da sam potpuno propustio taj period. Nikada nisam bio preterano zaluđen hardverom, ali sam se tokom svog dugogodišnjeg korišćenja računara od malih nogu trudio da koliko toliko budem informisan o PC komponentama.

Moje interesovanje za hardver dostiglo je vrhunac krajem 2008. godine kada sam planirao kupovinu novog računara i prelazak sa “matore” Pentium četvorke na nešto modernije i aktuelnije. Taj prelazak je podrazumevao i kupovinu aftermarket kulera, overklokovanje procesora i grafičke na što veće frekvencije, “jurenje” boljih benchmark rezultata i nižih temperatura, čitanje testova hardvera i listanje raznih foruma. Sve se to kroz period od nešto manje godinu dana naglo završilo u mom slučaju, kada mi je pažnju odvukao multimedijalni, a ubrzo zatim i mobilni segment tržišta.

Mobilni telefoni drže moju pažnju još od mlađih dana, a mogu reći i da sam ih promenio solidan broj – od Nokie 6110 (kameleon), pa godinama nakon toga, sve do Samsung Galaxy S3 modela koji trenutno koristim. Ozbiljnu priču oko pametnih telefona svakako je pokrenuo Apple 2008. godine sa svojim iPhone 3G smartfonom i njegovim iOS sistemom, a ubrzo zatim i mnogi drugi proizvođači sa svojim Android modelima.

Ovo je po mom mišljenju ključan trenutak i sam početak ozbiljnijeg pomeranja fokusa sa hardverskih komponenti računara na mobilne uređaje kada je IT svet u pitanju. Apple je sve to započeo, ali činjenica je da je ipak Google taj koji je doneo raznovrsnost i široku paletu mobilnih uređaja korisnicima. To je podrazumevalo modele u svim cenovnim kategorijama, ne samo u onoj visokoj, a samim tim i različite kategorije hardvera unutar telefona, a nešto kasnije i tableta – mnoštvo različitih modela koji nam pružaju pregršt materijala za tekstove, vesti i članke koji donose veći najveći deo poseta našem sajtu.

Glavni razlog iza ovolike popularnosti mobilnih uređaja je, prema mom mišljenju, stalna veza sa internetom, od koga smo hteli mi to da priznamo ili ne – sve više zavisni. Društvene mreže, e-mail i drugi vidovi komunikacije, konzumiranje sadržaja, online kupovina, fotografisanje, korišćenje mapa, itd – neke od stvari koje možemo da radimo i kada izađemo iz stana i pomerimo se od računara, i po mom mišljenju jedan od glavnih razloga zašto je PC hardver izgubio na značaju. Slična situacija se preslikava i na tablete sa tim što ih takođe udobno možete koristiti i iz fotelje jer postaju mnogo prijatniji za surfovanje i čitanje, tako da se desktop sve više zanemaruje.

Gejming i obavljanje ozbiljnijeg posla su po meni jedina stvar koja desktop računare održava u životu a ujedno i razlog zašto već četiri godine nisam promenio Gigabyte EP35-DS3 ploču, E5200 Core 2 Duo procesor, ATI 4870 grafičku, OCZ 500W napajanje i svoje Antec 900 kućište – prestao sam da se igram i nisam osetio potrebu za nadogradnjom, a ove komponente mi svakako i dalje završavaju posao…”

Nebojša Todorović, urednik Hardver sekcije Benchmark sajta

“Svaki IT novinar, kao i većina entuzijasta za moderne tehnologije “pati” od istog problema. Česti pozivi prijatelja, rodbine, poznanika, komšija itd. Hoćeš li da mi instaliraš Windows? Koju grafičku da kupim? Da li ovaj procesor odgovara mojoj ploči? To su bila pitanja koja sam najčešće imao prilike da čujem.

Danas, me ljudi ne pitaju takve stvari. “Komp” im stoji po pet godina, pre nego što se odluče na zamenu. Sada je aktuelna tema rutovanje Android telefona, instalacija custom ROM-a i sl. Pitanja oko kupovine su preusmerena na telefone, tablete i laptopove. Ne sećam se kada me je poslednji put neko pitao koju desktop konfiguraciju ili komponentu za istu da kupi.

Gore navedeno je još i najmanji problem, mnogo veći udarac na moj posao ide na račun isplativosti u pogledu uloženo i dobijeno. Prosto, kada uzmete u obzir koliko je vremena potrebno odvojiti za tekst jedne grafičke karte, a koliko je ova tema manje aktuelna ovih dana, u nekim momentima se zaista obeshrabrim.

Testiranje grafičke koja ide za test, pa još neka za poređenje, zatim fotografisanje, pravljenje grafikona i na kraju sam tekst koji dođe kao odmor od prethodnih aktivnosti su prilično složen proces. I sve to da bi čitanost najprosečnijeg tableta često bila drastično veća, navodi svakog autora na logično pitanje. Da li i ja da se “prešaltam” na ono što svakog zanima?

Ipak, ne treba se lako predati i iskreno se nadam da je reč o prolaznom trendu. Zapravo, ne želim da mobilni segment doživi krah. Daleko od toga, ali se potajno nadam da ćemo se ponovo vratiti u vreme kada je veći broj korisnika spadao u grupu entuzijasta i kada je nova ploča, procesor, grafička i sl. bila jako bitna čak i za one koji nisu potpuno u toku sa dešavanjima na IT sceni. Do tada, ostaje nam samo da ne posustajemo u nameri da pratimo dekstop scenu kao što smo uvek i radili. Ništa manje, ništa više.”

Zaključak – Filip Majkić, izvršni urednik

Iskreno, ni sami nismo zamišljali pre nekoliko godina da će naš sajt imati ovakvu raspodelu članaka. Promene su bile očite i mi smo pre izvesnog vremena redizajnirali Benchmark sajt kako bismo im izašli u susret, te formirali šest potkategorija. Međutim, vrlo je upadljivo u kolikoj meri Mobile sekcija sajta danas dominira u odnosu na bilo koju drugu grupu sajta.

Sam (inicijalni) autor teksta, Filip Majkić, ovu temu je među svojim kolegama inicirao jer vrlo jasno sagledava kolike su promene nastupile. “Tradicionalni sam PC korisnik i mislim da ću desktop koristiti sve dok neka od vodećih kompanija ne kaže da je dosta. Moje potrebe su takve da mi laptop ne nudi dovoljno snage za ono što očekujem od PC mašine, niti dovoljno mobilnosti za ono što tražim od mobilne naprave. Moja idealna kombinacija je desktop i tablet. Naravno, dozvoljavam svakome da formira svoj sopstveni idealni kombo u zavisnosti od ličnih potreba, želja ili mogućnosti, ali kada sam ja u pitanju, ništa ne može da zameni komfor kakav simultano nude veliki monitor, prostrana tastatura, miš, prostrani hard diskovi, užitak koji svakom pasioniranom igraču može da ponudi snažna grafička karta. Isto tako, nikakav laptop ne može da odmeni udobnost u korišćenju tableta.”

“Kao izvršni urednik sajta, koji treba da sagleda u kojim se pravcima kreću trendovi i blagovremeno da usmeri autore ka odgovarajućim oblastima, i sam sam iznenađen kakvi članci danas osvanjuju na Benchmarku, kakve nismo ni zamišljali. I ma koliko me radovala tematika mobilnih uređaja, telefona, Android aplikacija, toliko me srce boli što nema više toliko prostora za tradicionalni hardver. Kao da je entuzijazam presušio, ali ne sa naše strane. Nikome više nije “kul” da se hvali sposobnostima hardvera.”

“Nažalost, silne su pare utrošene da se ubeđuju korisnici da kupe uređaj X jeftiniji za 1000 dinara jer “pušta internet i filmove”, umesto da se objasni ljudima zašto izdvojiti 1000 dinara više za napravu koja omogućava to i to, što bi bio jedini zdrav i ispravan put za celokupno tržište. I to je samo krivica kompanija koje operišu na PC tržištu. Sada teško može nazad. Srbija je posebno, zbog podložnosti trendovima obožavanja jeftinog (“ne postoji ništa toliko loše koliko ja mogu malo da platim”) platila cenu dugoročno, formirajući svest kupaca isključivo kroz posmatranje cene kao jedinog merodavnog i bitnog parametra. To ćemo osećati i u godinama koje su pred nama, nažalost, i osećali bismo te posledice sve i da se sada nekim magičnim štapićem tržište potpuno oporavi i krenu ozbiljnije narudžbine i kupovine.”

Ne, ovim tekstom nismo želeli ništa da sugerišemo, najavljujemo, ili taman posla upozoravamo. Ovo je samo naše razmišljanje naglas. Kuda će nas sve to odvesti za koju godinu, videćemo. Netbuk računari su nas naučili sjajnoj lekciji – ono što je danas apsolutni hit već za koju godinu može postati DoA (dead on arrival) proizvod, nakon čega će tiho nestati sa tržišta. Verujemo da će PC uvek ostati sa nama, zajedno sa hardverom koji ga čini. To je, uostalom, naša iskrena strast. Mogli ste to osetiti kroz naše tekstove, kroz ova razmišljanja, uostalom – ne bismo ni pisali ovaj članak da nije tako. Za hardver će, što se nas tiče, uvek važiti pozitivna diskriminacija. Prva ljubav zaborava nema…