Benchmark Redakcija
Ivan Todorović MSI Afterburner 2.2.1 Ako se ne interesujete preterano za overklokovanje grafičkih kartica, ali ste se zapitali šta se dešava sa legendarnim programom RivaTuner koji dugo nije osvežavan, odgovor je jednostavan – autor je nastavio razvoj u saradnji sa kompanijom MSI, a novi „branch“ zove se Afterburner. Prethodna stabilna verzija nosila je oznaku 2.1.0 i stara je više od godinu dana, a u međuvremenu pojavile su se brojne beta verzije 2.2.0, nedavno ispraćene stabilnim izdanjem i minornim hotfixom 2.2.1.
Bilo kako bilo, MSI Afterburner je ultimativna alatka za overklokovanje grafičkih kartica jer, osim standardnog guranja frekvencijskih klizača, nudi napredno podešavanje regulacije broja obrtaja ventilatora na karticama, doziranje potrošnje struje, testiranje stabilnosti overklokovane kartice (pomoću dodatka zvanog MSI Kombustor), praćenje parametara kao što su frekvencije, naponi, temperature i drugo u realnom vremenu (ispisivanjem u vidu overlay teksta u igrama), uz najnoviji dodatak za snimanje vaših akcija iz igara u video fajlove, i to uz manje opterećenje sistema u poređenju sa popularnim FRAPS-om. S obzirom da je najnovija verzija donela podršku za poslednju generaciju NVIDIA i AMD grafičkih kartica, a pritom je sve ovo potpuno besplatno, ne vidimo nikakav razlog zašto ne bi trebalo da isprobate sve što Afterburner nudi. Adresa: http://event.msi.com/vga/afterburner/download.htm Adobe Photoshop Lightroom 4.1 U aprilu smo pisali o Adobe Photoshopu CS6 i drugim programima iz paketa Creative Suite 6, a u maju se pojavio i novi Lightroom, jedan od najboljih alata za obradu fotografija. Osim samog rada na fotografijama, tu je i podrška za razne “režijske” poslove poput organizacije fotografija u albume, grupisanje fotografija po geografskom poreklu, pa čak i kreiranje video klipova od slika kojima raspolažete.
Novi Lightroom se može nabaviti samostalno ili kao pratnja punokrvnom Photoshopu, s tim što cene nisu nimalo naivne, u skladu sa mogućnostima same aplikacije, ali su tu standardni popusti za edukativne ustanove i studente koji idu i do 75%. Adresa: http://www.adobe.com/products/photoshop-lightroom.edu.html Amiga Forever 2012.2.8.0 Autori komercijalnih paketa Amiga Forever i C64 Forever rade punom parom, pa nam je prošlog meseca stiglo i novo izdanje njihovog softvera koji evocira uspomene i vraća u srećniju prošlost. Amiga Forever i C64 Forever koriste proverene emulatore (kao što je WinUAE) koji stižu prekonfigurisani i u pratnji odgovarajućih imidža disketa operativnih sistema i brojnih igara i aplikacija. Takoreći, sve je u potpunosti “plug & play” i od korisnika ne zahteva praktično nikakva dodatna podešavanja, što će ceniti svi koji prosto žele da se podsete kako su se igrali pre dvadesetak godina i ne gube vreme na tehnikalije. Da stvar bude bolja, dve skuplje verzije dolaze i u vidu butabilnog DVD-a koji se može pokrenuti na bilo kom računaru i ne zavisi od instaliranog operativnog sistema.
Najnovije verzije 2.8.0 uglavnom donose sitnije izmene nevidljive za krajnjeg korisnika, ali s obzirom da je priroda programa takva da apdejti mogu samo da budu od koristi, preporučujemo da isprobate najnoviju verziju i podsetite se zlatnog doba „dvodimenzionalnih“ igara. Adresa: http://www.amigaforever.com/whatsnew/ LibreOffice 3.5.4 & OpenOffice 3.4.0 Pretpostavljamo da većina čitalaca zna kako je nastao LibreOffice. Za one ostale, najkraće moguće – nezadovoljni autori paketa OpenOffice odvojili su se od Oraclea i napravili sopstvenu granu projekta koja se osvežavala relativno često u proteklih godinu i nešto dana, dok je OpenOffice poprilično stagnirao i dugo bio zaglavljen na verziji 3.3. U međuvremenu, Oracle je prepustio OpenOffice open-source zajednici, pa je paket sada deo fondacije Apache, a novo izdanje napokon je prošlo migraciju izvornog kôda na Apache servere i pod Apache licencu, pojavivši se u vidu verzije 3.4.0.
Što se tiče konkretnih noviteta, njih nema u nekom preterano velikom broju. Programi iz paketa sada se pokreću nešto brže, dokumente je moguće zaštititi neprobojnim AES256 šifrovanjem, tu su brojna sitna i manje sitna unapređenja u Calc-u (pandanu Microsoft Excelu), kao i razna štelovanja u Impress-u (PowerPoint) i Draw-u (ne postoji direktan Microsoft pandan, pošto Draw predstavlja „miks“ Visia i starijih verzija CorelDRAW-a). Bilo kako bilo, ako ste se već snašli u LibreOffice-u, teško da će vam pasti na pamet davanje druge šanse OpenOffice-u, a svi ostali mogu baciti pogled šta sve to ima ova besplatna Microsoft Office alternativa. LibreOffice 3.5.4 sa druge strane donosi mahom sitnije ispravke „ispod haube“, ali se svejedno vredi osvežiti ako ovaj paket redovno koristite. Adrese: http://www.openoffice.org/ http://www.libreoffice.org/
Total Commander 8
Najzad je izašla i stabilna verzija nove generacije Total Commandera, nakon nebrojeno beta dva „Release Candidate“ izdanja. Iako na prvi pogled Total Commander 8 izgleda istovetno kao prethodne verzije, kažemo da se radi o novoj generaciji jer je autor promenio razvojno okruženje. Umesto Borland Delphija, u kome su pisani svi prethodni Total Commanderi, sada se koristi open-source razvojno okruženje Lazarus ispraćeno Free Pascal kompajlerom. Zbog toga je migracija potrajala nešto duže jer Lazarus i Free Pascal u načelu rade gotovo istovetno kao Delphi, ali su tokom adaptacije isplivali brojni sitniji problemi. U međuvremenu je sve ispeglano i novi Total Commander sada je potpuno stabilan, a pritom postoji i u 64-bitnom izdanju što stari Borland Delphi nije mogao da proizvede.
Iako 64-bitni Total Commander ne podržava brojne postojeće 32-bitne plaginove, o tome zašto je na 64-bitnom Windowsu pametnije koristiti 64-bitni Total Commander pisali smo u nekoliko navrata pa se na tome ne bismo ponovo zadržavali. Reći ćemo samo da je novi Total Commander potpuno pouzdan i stabilan i da preporučujemo apgrejd na novu verziju.
Adresa: http://www.ghisler.com/
FRAPS 3.5.4
Iako smo u delu o MSI Afterburneru preporuči njegove mogućnosti za snimanje videa iz igara kao veoma dobre, a sam Afterburner je pritom besplatan, mnogi ne mogu tek tako da se odreknu FRAPS-a koga su koristili godinama. Za njih, pojavila se nova verzija. Podsetimo, FRAPS je bio prvi program isključivo namenjen „benchmarkovanju“ video igara (ispisujući trenutni frejmrejt u uglu ekrana), hvatanju screenshotova i video klipova iz igara, pa je shodno tome redovno osvežavan kako su izlazile nove verzije DirectX-a, Windowsa, igara i drajvera za grafičke kartice. Besplatna verzija Frapsa omogućava hvatanje screenshotova u nekompresovane bitmape i snimanje klipova u trajanju od najviše trideset sekundi (po sesiji), dok plaćena verzija nema ovakva ograničenja.
Najnovija generacija 3.5.x značajna je po tome što donosi mogućnost snimanja videa u AVI fajlove veće od 4 GB, što su korisnici dugo vremena zahtevali od autora programa. Ako snimate na particiju pod fajl-sistemom koji podržava fajlove veće od 4 GB (kao što su NTFS i exFAT), video može biti upisivan u AVI format u poslednjoj verziji, dok oni koji iz nekog razloga insistiraju na AVI 1.0 formatu (iako svi iole noviji programi podržavaju noviji AVI) mogu uključiti snimanje u 1.0 sa automatskom podelom na komade od 4 GB.
Osim toga, podignuta je i hardverska zahtevnost pa FRAPS obavezno traži procesor koji hardverski podržava SSE2 procesorske instrukcije. Srećom, ovo nije ništa strašno jer SSE2 instrukcije podržavaju svi Intelovi procesori od prvog Pentiuma 4 (2000. godina) naovamo, kao i AMD od prvog Athlona 64 (2003. godina) naovamo. Svako ko hoće i dalje da snima na prastarim procesorima koji ne podržavaju SSE2, mora koristiti FRAPS do verzije zaključno sa 3.4.7.
FRAPS svakako nije jedini program za hvatanje screenshotova i snimanje klipova iz igara, ali kao što smo pomenuli, autor pomno prati sve izveštaje o problemima u konkretnim igrama i to redovno ispravlja u novim verzijama, tako da zaslužuje svo poštovanje za trud. Iako besplatno izdanje programa nije tako upotrebljivo za hvatanje videa, ne smemo zaboraviti osnovnu namenu FRAPS-a, a to je praćenje frejmrejta u igrama (mada treba voditi računa da i to merenje troši resurse, pa će izmereni frejmrejt biti nešto manji nego kada igru pokrećete bez FRAPS-a). Zato sumnjamo da će ovom programu ikada nedostajati publike.
Adresa: http://www.fraps.com/
NVIDIA Forceware 301.42 WHQL
NVIDIA se u poslednje vreme poprilično ulenjila sa izbacivanjem novih drajvera, pa je za WHQL-sertifikovane verzije potrebno čekati i po nekoliko meseci. To nažalost ne znači da su WHQL drajveri toliko stabilni da nema potrebe za češćim osvežavanjem, pa su vlasnici NVIDIA grafičkih kartica neretko prinuđeni da žongliraju sa verzijama dravera, vraćajući se na neka starija izdanja dok čekaju da aktuelni bag bude ispravljen.
Novo izdanje 301.42 sa Microsoftovim WHQL potpisom o pouzdanosti napokon je stiglo i donosi određenu količinu radosti za vlasnike high-end modela familije GeForce 500. Najčešće se radi o optimizacijama u SLI režimu, tj. boljem iskorišćenju više povezanih kartica. Kada se uzme da kartice poput GTX 560 i 560 Ti mogu da se pronađu relativno povoljno u oglasima, ova stavka postaje prilično bitna jer omogućava postojećim vlasnicima ovakvih kartica da naprave jako dobar apgrejd prostim ubacivanjem još jedne kartice (ako poseduju odgovarajuću matičnu ploču).
Tu su i osveženi 3D profili za razne igre koje se mogu igrati Nvidijinim sistemom 3D Vision (koji, ruku na srce, nije ni izbliza popularan kao što bi NVIDIA to volela), a unapređene su performanse novog antialiasing metoda FXAA, ubacivanje frejmrejt limita bez forsiranja vertikalne sinhronizacije i slično.
Adresa: http://www.nvidia.com/Download/index.aspx
VirtualBox 4.1.16
Prošlog meseca pojavilo se i novo izdanje besplatnog VirtualBox-a, najpopularnijeg open-source rešenja za virtuelizaciju na PC računarima. Za one kojima ovako nešto nije poznato, virtuelizacija omogućava da pod glavnim operativnim sistemom na vašem računaru (npr. Windows) pokrećete druge operativne sisteme koji rade u sopstvenim prozorima i sa vašeg stanovišta izgledaju kao i svaka druga aplikacija koju pokrećete na računaru, a pritom „misle“ da rade sami na računaru koji je 100% njihov. Ovako nešto je izuzetno korisno u raznim slučajevima, bilo da želite samo da isprobate novu verziju nekog operativnog sistema bez narušavanja integriteta postojećeg sistema i rasporeda particija, ili hoćete da na jednom fizičkom računaru pokrećete nekoliko sistema paralelno u izolovanim okruženjima.
Četvrta generacija donela je brojna unapređenja naročito na polju 3D podrške u „gostujućim“ operativnim sistemima i na polju mreže, dok izdanje 4.1.16 predstavlja čisti „maintenance“ apdejt sa izmenama koje 99,9% korisnika neće ni primetiti, ali nije zgoreg osvežiti postojeću verziju softvera čisto kako bi minimizovali svaku mogućnost da iskusite probleme tokom rada.
Adresa: https://www.virtualbox.org/wiki/Downloads
Opera 11.64
Legendarna Opera, browser koji je na svoju ruku progurao na web mnoge stvari koje se danas smatraju potpuno uobičajenim, ne može se pohvaliti velikom popularnošću na PC računarima (na mobilnim i standalone uređajima situacija nije ni izbliza tako crna). Generacije 11 i 11.6 najavljivane su uz veliku pompu, ali su razne gluposti podstakle brojne korisnike da pređu na neko drugo rešenje (velika potrošnja RAM memorije, problemi sa third-party plaginovima, lošiji rad sa Google servisima itd). Zaista se nadamo da će Opera 12 doneti neke krupnije pomake, a do tada, Opera Software krpi greške u generaciji 11 i nada se što manjem odlivu korisnika.
Opera 11.64 donosi jednu ispravku na polju sigurnosti i minorna unapređenja na polju stabilnosti, i to bi bilo sve – prilično skromno u poređenju sa ostalim browserima, mada je, ruku na srce, Opera uvek i bila u vrhu gledajući po odsustvu broja problema sa sigurnošću. Ipak, problemi sa Google servisima (za šta je prvenstveno kriv Google koji se trudi da baci u zapećak Operu i forsira upotrebu Firefoxa i Chromea, od kojih ima konkretne koristi) i third-party plaginovima ostaju, a iskreno se nadamo da će Opera 12 srediti potrošnju RAM memorije koja je i po nekoliko puta veća u poređenju sa Firefoxom i Chromeom.
Adresa: http://www.opera.com/browser/
HyperSnap 7.16
HyperSnap je dugo bio sinonim za „grebovanje“ sadržaja ekrana, jer je još devedesetih omogućavao hvatanje screenshotova iz Direct3D, OpenGL i Glide igara, kao i filmova, što nije bilo moguće regularnim print-screenom pod Windowsom. U međuvremenu konkurencija je prilično uznapredovala pa se i Hyperionics, kuća koja stoji iza HyperSnap-a, svojski potrudio da pojača funkcionalnost svog alata. Najnovija generacija 7, čija je poslednja verzija izašla prošlog meseca, evoluirala je u bazični foto i vektorski editor, a tu je i sjajna mogućnost grebovanja teksta iz programa i sajtova gde tekst nije ispisan u klasičnom tekstualnom polju koje je moguće kopirati. Naposletku, HyperSnap nudi i mogućnost grebovanja sadržaja koji ne može da stane na jedan ekran, kao što su dugačke web stranice i slično, prostom metodom skrolovanja stranice u malim koracima nakon čega to što je uhvaćeno bude spojeno u jednu veliku sliku.
HyperSnap nije jeftin (40 dolara), ali ako vam ovako nešto zaista treba, sigurno vam neće biti previše skupo. Ako ništa, tu je probna verzija putem koje možete isprobati sve što HyperSnap nudi.
Adresa: http://www.hyperionics.com/
Ubuntu 12.04 LTS
Istina, najnoviji Ubuntu izašao je pred sam kraj aprila, ali nismo stigli da se pozabavimo njime u dovoljnoj meri, pa ćemo iskoristiti ovu priliku.
Podsetimo, Ubuntu Linuks je verovatno najpopularnija Linuks distribucija (ako ne računamo računarske servere) koja svoju popularnost duguje udobnosti i jednostavnosti korišćenja, uz mogućnost neverovatno jednostavne instalacije dodatnog softvera. To je proizvelo ogromnu korisničku zajednicu na internetu, pa je sve eventualne probleme sa Ubuntuom moguće rešiti prostim „guglanjem“. Nove verzije Ubuntu distribucije pojavljuju se dvaput godišnje (na taj način se formira i verzija – npr. 11.04 označava verziju iz aprila 2011.) s tim što se na dve godine objavljuju „Long Term Support“ izdanja koja su generalno stabilnija, imaju dužu podršku (donedavno tri godine, a počev od 12.04 pet godina), osvežavaju se samo bug-fixevima i preporučuju za rad tamo gde je pouzdanost prioritet. Ne-LTS verzije Ubuntua neretko služe kao test-poligoni za isprobavanje novog softvera i softverskih platformi (kao što je bila migracija na grafičko okruženje Unity u Ubuntuu 11.04), pa su više popularne kod kućnih korisnika koji vole cutting-edge softver i nemaju problema ako nešto može da krene naopako do tačke nepopravljivosti.
Ubuntu 12.04 je najnovija Long Term Support verzija, koja se od prethodne LTS verzije (10.04) prvenstveno razlikuje promenjenim grafičkim okruženjem (Unity umesto starog, dobrog Gnoma). Unity je očigledno namenjen tablet i prenosnim računarima, ali je dobra vest da je prilično ispeglan u odnosu na stare verzije Unity-ja. Za ovih mesec i nešto dana isprobavanja nismo iskusili nijedno zaglavljivanje ili krahiranje grafičkog okruženja, što se dešavalo u prethodnim ne-LTS verzijama Ubuntua. Kada se naviknete na grafičko okruženje, sve ostalo će ići kao po loju – novi Ubuntu je brz, stiže sa svežim softverom i odmah po instalaciji (koja traje desetak minuta) imate sve što vam je potrebno za svakodnevno korišćenje računara, uključujući office paket, programe za multimediju, chat, društvene mreže i slično.
Valja napomenuti da se LTS verzije (za razliku od običnih), pored automatskog osvežavanja iz samog operativnog sistema, osvežavaju i na instalacionom nivou, odnosno s vremena na vreme izlaze nove verzije instalacionih diskova (12.04.1, 12.04.2 itd) koje donose up-to-date instalacione pakete u trenutku izlaska. To smanjuje potrebno vreme za apdejtovanje operativnog sistema nakon njegove instalacije i olakšava eventualne reinstalacije ili sveže instalacije na nove računare.
Iako smo bili prilično skeptični što se tiče forsiranja Unity okruženja u Ubuntu, jer smo dugo koristili Linukse sa Gnome okruženjem, moramo priznati da 12.04 predstavlja prijatno iznenađenje i operativni sistem koji je moguće svakome preporučiti, bez obzira da li će na računaru samo gledati filmove i slušati muziku, ili raditi nešto daleko zahtevnije. Kada se uzme u obzir da je podrška u vidu redovnog osvežavanja softvera sada podignuta na pet godina za LTS izdanja, novi Ubuntu još lakše će naći svoje mesto i u firmama, pa za 12.04 slobodno možemo reći da predstavlja „novu mladost“ ove odlične Linuks distribucije.
Adresa: http://www.ubuntu.com/
