Benchmark Redakcija
Ivan Todorović GeeXboX 3.0 Ova Linux distribucija zanimljivog imena trenutno nema nikakve veze sa Microsoftovom igračkom konzolom Xbox. Naziv zapravo predstavlja igru reči (geek’s box), a sama distribucija namenjena je pretvaranju „običnog“ računara u punokrvni media centar. Projekat inače postoji već celih deset godina, a nedavno je svetlost dana ugledala velika revizija 3.0.
Osim klasične instalacije na hard disk, GeeXboX se može pokrenuti sa optičkog diska, USB fleša, memorijskih kartica i slično. Okosnicu ove distribucije čini softver XBMC, verovatno poznat svima koji su makar malo eksperimentisali sa media centrima. XBMC-ov interfejs prilagođen je korišćenju na televizoru umesto na računaru, pa je sve čitko, krupno i dopadljivo dizajnirano. Mali kuriozitet – XBMC je originalno kreiran kao media centar za prvu Microsoftovu konzolu Xbox iz 2001. godine, ali je u međuvremenu promenio „kurs“ i razvija se za sve aktuelne softverske platforme.
Zašto bi GeeXboX mogao da vas zainteresuje? Na prvom mestu, tu je podrška za ogroman broj audio i video formata, koji se pritom mogu reprodukovati kako sa lokalnih diskova, tako i preko mreže (Samba, NFS, UPnP, streamovanje sa Interneta itd). Poseduje jako dobru podršku za daljinske upravljače i raznorazni hardver koji se može zateći u današnjim računarima, pa svoju mašinu bez po muke možete pretvoriti u veoma moćni multimedijalni sistem koji se pritom jednostavno koristi u dnevnoj sobi.
Osim za PC i Mekintoš, GeeXboX je dostupan i za sisteme zasnovane na ARM arhitekturi (zvanično, za embedded uređaje bazirane na Texas Instruments familiji OMAP, kao i za Nvidijinu Tegru 2). Sve je to spakovano u ISO sliku manju od 150 MB, a oni koji su raspoloženi za čačkanje ispod haube mogu rekonstruisati distribuciju integrišući samo one pakete koji su im potrebni. S obzirom da cena iznosi nula dinara i da sve može da radi bez narušavanja integriteta postojećeg operativnog sistema na vašem računaru, nema razloga da ne probate kako GeeXboX funkcioniše. Adresa: http://www.geexbox.org/ O&O Defrag 16.0 Na softverskom tržištu postoje brojne aplikacije za defragmentovanje sadržaja hard diska, ali nam se čini da niko nije otišao toliko daleko kao autori O&O Defrag-a. Pošto pratimo razvoj ove aplikacije već godinama, moramo konstatovati da je za svaku pohvalu dokle je ona dogurala. Iako ni konkurencija nije više na nivou bazičnog Windows Defragmentera, mogućnosti O&D Defrag-a (naročito u skupljim verzijama) mogu proizvesti samo duboko poštovanje.
Čak je i besplatna verzija prilično funkcionalnija od defragmentera koji dolazi uz Windows (a naročito uz Vistu i Windows 7, koji više ni ne prikazuju „mapu“ diska i šta tačno rade u nekom trenutku). Defragmentacija pojedinačnog fajla ili foldera umesto celih particija postala je uobičajena mogućnost, a tu je i „zonska” defragmentacija zarad optimalnog rasporeda na dostupnom prostoru. Za one koji ovakve poslove vole da obavljaju u pozadini, čak i besplatni O&O Defrag automatski će prilagođavati „agresivnost“ rada u zavisnosti od toga koliko je opterećenje procesora (odnosno da li korisnik radi nešto procesorski zahtevno na računaru).
Što se tiče verzija koje se plaćaju, one nude eksplicitnu podršku za solid-state diskove u vidu TRIM optimizacije zarad pametnijeg iskorišćenja prostora i dostupnih blokova, zatim defragmentaciju prilikom podizanja sistema (pre nego što mnogi sistemski fajlovi postanu „zaključani“), kao i celih osam načina za defragmentaciju, gledano po logici koja će biti primenjena u pogledu rasporeda i načina premeštanja fajlova. Za one maksimalno paranoične, tu je mogućnost rada O&O Defrag-a u vidu servisa koji će nadgledati disk i automatski raditi defragmentaciju, mada ovako nešto apsolutno ne preporučujemo jer preterana aktivnost i maltretiranje diska skraćuju njegov životni vek.
Naposletku, tu je i serverska verzija koja omogućava udaljeno administriranje, instalaciju kroz grupne polise, napredne mogućnosti skriptovanja i kreiranje detaljnih izveštaja, s tim što se cena tada prilično uvećava (200 dolara za centralnu serversku verziju i 50 dolara za svaku radnu stanicu koja se može udaljeno konfigurisati i defragmentovati). Svejedno, čak i besplatna verzija zaslužuje preporuku, iako lično favorizujemo odlični Auslogic Disk Defrag. Adresa: http://www.oo-software.com/en/products/oodefrag
Adobe Photoshop Elements 11
Nedavno su se pojavili i najnoviji “elementi Photoshopa”. Podsetimo, Elements predstavlja siromašniju i drastično jeftiniju verziju punog Photoshopa, prvenstveno okrenutu hobistima i fotografima-amaterima. „Elementima“ nedostaju funkcije namenjene profesionalcima koji se bave pripremom za štampu (recimo, ne postoji direktan eksport u CMYK), nema brojnih naprednih plaginova i slično, ali su zato prisutni često korišćeni one-click alati poput uklanjanja „crvenih očiju“ sa fotografija. „Elementima“ je nekada davno prethodio Photoshop Limited Edition, ali je pre desetak godina isti preimenovan u Elements.
Iako suštinski osiromašeno izdanje Photoshopa, Elements i dalje predstavlja „svemirski brod“ u poređenju sa brojnim konkurentskim rešenjima koja ciljaju na istu ili sličnu publiku (uključujući i cenovni rang). Fotografije se mogu uređivati zavisno od nivoa veštine korisnika (tu je „Action bar“ gde birate režim „quick“, „guided“ ili „expert“), a umesto pristupa „evo ti kompletan set alata pa ti vidi šta ćeš s njim“, postoje brojne predefinisane akcije zbog kojih bi korisnici najčešće i instalirali jedan ovakav program.
Tu su šabloni za kreiranje albuma, automatizovana korekcija svih grešaka koje amateri mogu napraviti na svojim fotografijama (loše osvetljenje, šum, slikanje u pokretu), kao i kombinovanje sadržaja više fotografija u jednu, „pametna“ primena efekata samo na određene delove slika i drugo. Photoshop Elements nudi i bazičnu video funkcionalnost, a u 2012. Godini nije smela izostati ni integracija sa društvenim mrežama, pa se klipovi mogu brzo i jednostavno postaviti na servis Vimeo. Postoji i interaktivna mapa gde svoje fotografije možete „lepiti“ za mesta na kojima ste ih uslikali i tako se setnije prisećati svojih putešestvija.
S obzirom na cenu od sto dolara za puno izdanje, odnosno 80 dolara za apgrejd sa prethodne verzije, mislimo da Photoshop Elements zaista vredi para, doduše možda ne u Srbiji gde je ovo četvrtina prosečne plate, ali na zapadu svakako da. Za korisnike koji nisu suvi profesionalci, odnos uloženog i dobijenog daleko je više na strani Elementsa nego u slučaju punokrvnog Photoshopa.
Adresa: http://www.adobe.com/products/photoshop-elements.html
Adobe Premiere Elements 11
Adobe Premiere verovatno je najbolji, odnosno najmoćniji alat za video produkciju, ali njegova visoka cena i hardverska zahtevnost jasno govore da je strogo namenjen onima koji od toga dobro zarađuju. Za sve ostale, Adobe ima keca u rukavu zvanog Premiere Elements.
Ovaj program je nešto mlađi u odnosu na Photoshop pandan, ali nudi više nego dovoljno za sve amaterske i poluprofesionalne potrebe, uključujući podršku za brojne kamere i njihove video formate, širok izbor efekata koji se mogu primenjivati na klipove, automatizaciju često obavljanih poslova i tesnu integraciju sa onlajn servisima kao što su Facebook, YouTube i Vimeo. Pritom je sajt programa bogat tutorijalima pa se možete relativno jednostavno uhodati i za kratko vreme ovladati većinom funkcija koje su na raspolaganju.
Premiere Elements se, isto kao i Photoshop, odlikuje vrlo pristupačnom cenom u odnosu na punokrvno izdanje, s tim što se Photoshop Elements i Premiere Elements nude i u objedinjenom paketu po ceni od 150 dolara. Kao i kod ostalih Adobe izdanja, korisnici mogu besplatno isprobati softver u trajanju od mesec dana (s tim što će eksportovani video klipovi imati “pečat” preko slike), tako da se definitivno ne radi o kupovini mačke u džaku.
Adresa: http://www.adobe.com/products/premiere-elements.html
Acronis True Image 2013
Jedna od dugovečnijih alatki za bekapovanje hard diskova tokom septembra je doživela novu veliku reviziju. Na prvi pogled se minimalno razlikuje od prethodnih izdanja (ako izuzmemo zvaničnu podršku za Windows 8), ali je tu ipak sve što je potrebno za pravljenje i vraćanje imidža diskova i bekapovanje podataka u lokalu ili na Internet.
Osim mogućnosti kopiranja celih diskova ili njihovih particija, što je prva asocijacija na „True Image“, moguće je bekapovanje samo određenog sadržaja (recimo, samo e-mailovi iz Outlooka) i to kompletno ili inkrementalno, uz podrazumevanu sinhronizaciju između više računara što i te kako ima smisla kod inkrementalnog bekapa. Za izuzetno paranoične, tu je takozvani „non-stop backup“ režim gde se bekapovanje vrši na svakih pet minuta, tako da je praktično moguće premotati se na bilo koju prethodnu verziju fajla.
Što se tiče kopiranja diskova i particija, dostupno je pravljenje imidža uzevši samo zauzet prostor (recimo, imidž diska od 500 GB koji je popunjen 3 GB iznosiće samo 3 GB) ili kompletno sektor po sektor, uz mogućnost kompresije rezultujućeg imidža radi bržeg transfera, ili sa šifrovanjem (AES-128/192/256) zbog zaštite u prenosu i skladištenju. Iz samog programa moguće je napraviti butabilnu verziju True Image kojom se sve ove operacije mogu izvesti i bez Windowsa, a tu je i pravljenje „rescue“ diska za oporavak oštećenog Windowsa.
Naposletku, prisutan je alat za prepisivanje sadržaja diska koristeći neki od algoritama koje propisuju strane obaveštajne službe kako podaci ne bi mogli da se oporave softverom za vraćanje obrisanih fajlova, čime se zaokružuje funkcionalnost jednog ovakvog programa. Cena je nešto viša u odnosu na verziju 2012 i sada iznosi skoro 50 evra, a kao minus beležimo i to što pristup integrisanom Cloud servisu za bekapovanje nije besplatan ako kupite program, već na njega morate posebno da se pretplatite ukoliko ocenite da vam je od koristi.
Adresa: http://www.acronis.com/homecomputing/products/trueimage/
Smith Micro Anime Studio Pro 9.0
Svetlost dana je tokom septembra ugledala i nova verzija interesantnog programa Anime Studio Pro, prilično ozbiljnog alata namenjenog kreiranju animiranih filmova. Novi korisnici u početku neće uspeti da kreiraju ništa više od loše verzije South Parka, ali će nakon određenog vremena eksperimentisanja uočiti da Anime Studio Pro krije funkcionalnost koja može uštedeti dane, pa i mesece posla. S obzirom da program barata vektorskom grafikom, sve što ste prethodno sačuvali kao raster u drugim dizajnerskim alatima ovde je moguće importovati uz automatsko trejsovanje kontura, što umnogome olakšava pipavo povezivanje tačaka na slikama.
Umesto pešačkog animiranja frejm po frejm, u Anime Studio Pro vašim objektima možete dodeliti „ekstremitete“ pa će program za vas praviti potrebne animacije u toku određenog vremenskog intervala, što u kombinaciji sa integrisanim fizičkim endžinom može proizvesti vrlo realistične efekte. Ništa manje impresivna nije ni mogućnost zvučne sinhronizacije objekata koje proglasite za „usta“, pa će ih program samostalno animirati na osnovu unapred snimljenih audio klipova ili živog snimanja sa mikrofona. Na kraju, moguće je i uvoženje 3D objekata zarad njihovog animiranja, mada svakako ne treba očekivati čuda na nivou 3D Studio Max-a i sličnih teškaša za 3D animaciju.
S obzirom da kod programa ovakvog tipa rezultati direktno zavise od toga koliko ste vremena potrošili na upoznavanje sa mogućnostima i koliko ste proveli u eksperimentisanju, na sajtu se mogu naći video tutorijali, „webinari“ (web seminari), pa čak i primeri tuđih radova ako vam ponestane inspiracije. Za one koji nisu sigurni da će im program ispuniti sve potrebe, tu je probna verzija u trajanju od 30 dana. Što se tiče punog izdanja, pored Pro varijante od 200 dolara, tu je i jednostavnija Debut verzija koja košta 50 dolara, ne sadrži 3D režim i više je okrenuta učenju pre prelaska na ozbiljniju produkciju.
Adresa: http://anime.smithmicro.com/
Slackware Linux 14
Najstarija živa Linux distribucija je posle godinu i po dana dočekala veliko izdanje označeno kao 14. Noviteti su brojni i prilično značajni – na prvom mestu, prešlo se na kernel generacije 3, i to ni manje ni više nego direktno na 3.2.29, što je jako interesantno s obzirom da je autor Slackware-a prilično konzervativan što se tiče izbora kernela i ne žuri sa prelaskom dokle god neka generacija dobro vrši posao najvećem broju korisnika. Za one zagrejane za eksperimentisanje, tu je mogućnost korišćenja još novijih verzija, kao što su 3.4, 3.5 i 3.6-rc.
Dalje, od grafičkih okruženja dostupni su minimalistički nastrojeni Xfce 4.10.0 i zaokruženi KDE 4.8.5. Oba se već nalaze u svojim „zrelim godinama“ i veoma su ispolirana, tako da funkcionišu maksimalno stabilno i gotovo podjednako se mogu koristiti za svakodnevni posao, zavisno od ličnih afiniteta korisnika i brzine računara na kome će se Slackware „vrteti“. Nema smisla nabrajati ostatak softverskih novotarija, ali možemo samo konstatovati da je najnoviji Slack sasvim moderan a da pritom neće zakazati što se tiče funkcionalnosti, bez obzira da li ga instalirate na ganc-novi računar ili na nešto što ni pre nekoliko godina nije bilo poslednja reč tehnike.
Slackware inače spada u manje prijateljski nastrojene distribucije, s tim što ovu tvrdnju treba uzeti sa rezervom. Dokumentacija je obimna i temeljna pa će svako sa dovoljno volje i vremena uspeti da nauči ogroman broj stvari o samom konceptu organizacije i funkcionisanja jedne Linux distribucije, ali su izostali razni alati za konfigurisanje, pa se sistemska podešavanja najčešće vrše direktnim editovanjem odgovarajućih konfiguracionih fajlova (što bi inače radili i pomenuti alati, samo uz prijatan grafički interfejs). Takođe, bolna tačka Slackwarea je sistem za menadžment instaliranih paketa koji ni izbliza nije u rangu neprikosnovenog APT-a na Debianu, Ubuntuu i derivatima.
Iako je unapređen u odnosu na ono što se koristilo u starim verzijama Slackware-a, i dalje može biti problematičan novim korisnicima koji nisu navikli na toliku međuzavisnost programa i raznoraznih biblioteka na koje se oni oslanjaju, a što APT na derivatima Debiana automatski rešava umesto korisnika. Ipak, postoji određeni pomak i na tom polju, pa je tu nezvanična alatka „slapt-get“ koja donekle imitira funkcionalnost APT-a koristeći Slackwareove alate za organizaciju instaliranih paketa.
Slackware je stara škola i predviđen je za upotrebu onako kako je došao na instalacionim diskovima, uz eventualnu kasniju nadogradnju na noviju verziju (takođe kada se pojave novi instalacioni diskovi), što se neće svideti korisnicima naviklim na udobnost Ubuntua, gde se bilo šta u bilo kom trenutku može očas posla povući sa Interneta u najnovijem izdanju, bez bojazni o tome da li imate sve potrebne biblioteke ili nemate. Ono što je najbitnije je da je Slack vrlo stabilna distribucija i predstavlja odličan poligon za upoznavanje sa Linuxom ispod haube, što će kompjuterski entuzijasti i te kako ceniti. Na kraju, napomenimo da verzija 14 postoji i za ARM platforme, a najznačajnija prinova listi podržanog hardvera jeste famozni Raspberry Pi, na koji se Slack 14 može vrlo jednostavno instalirati.
Adresa: http://www.slackware.com/
Toliko od nas za ovaj put. Septembar je, kao što vidite, bio veoma interesantan za Windows softver, ali ono pravo tek očekujemo. Stiže Windows 8, a sa njim i promena koncepta u mnogim Windows aplikacijama, koja će svakako imati uticaja na nove verzije raznoraznog softvera. Uz sve to, metod distribucije će biti unificiraniji, sa centralizovanom prodavnicom aplikacija koje će podržavati interfejs koji dolazi uz Windows 8. Jedno je sigurno – dosta toga će se promeniti. Da li nabolje ili nagore, to ćemo tek videti. U svakom slučaju, bićemo tu da ispratimo sva dešavanja…
