Udahnite novi život starom računaru (uz Linux)

Ivan Todorović Instaliranje Windowsa XP, kao naizgled logično rešenje, u praksi se najčešće pokazuje kao katastrofalna greška kada su u pitanju ovakvi korisnici. Mnogi od nas su skloni da se sa setom sećaju starog, dobrog Windowsa XP, zaboravljajući koliko je bio sklon „raspadanju“ ako korisnik nije bio izuzetno pažljiv šta instalira i da li redovno održava računar sa softverske strane. Ako se instalira sve i svašta, i pritom se samo klikće na „Next“ tokom instalacije bez čitanja šta se tačno instalira, računar očas posla završi pun špijunskih toolbarova i sličnih „helper“ programa koji usporavaju ceo sistem, a rade ko zna tačno šta i potencijalno kompromituju bezbednost na takvom računaru.

Drugi problem takođe je vezan za naše selektivno pamćenje. Svi se sećamo da je Windows XP svojevremeno sasvim lepo skakutao na Pentiumima 3 i 4, ali zaboravljamo da su tadašnji programi bili pisani baš za takve računare. Aktuelne verzije softvera prave se za današnje računare sa dosta RAM memorije i diskovima koji velikim memorijskim kešom čime se kompenzuje sporost mehaničkih delova, dok se u vašem starom računaru verovatno nalazi daleko manje RAM-a i disk sa 2 MB keš memorije (u najboljem slučaju), čime predstavlja bolno usko grlo sistema i izvor neprstanog „krkljanja“ iz kućišta.

Naravno, možete odnekud izvući stare verzije programa, ali neki onlajn servisi odbijaju da rade sa starim verzijama softvera, a o potencijalnim sigurnosnim rupama da i ne govorimo. Naposletku, ni web sajtovi pre desetak godina nisu bili ni izbliza zahtevni kao danas, kada neke od web tehnologija koje se danas intenzivno koriste nisu ni postojale.

Treći problem predstavljaju uvek zanimljivi antivirusi. Čak su i stare verzije antivirusa umele da proizvedu primetno usporenje rada na računaru, a kada biste stavili neki od novijih, pa makar to bila i prilično lagana Avira, mogli biste da se pozdravite sa iole udobnim radom. Starije verzije, sa druge strane, neće moći adekvatno da vas zaštite od savremenih pošasti, tako da ovaj momenat predstavlja prilično ozbiljan problem za pouzdanu upotrebu računara. Rešenje koje bi bilo više nego zadovoljavajuće za značajno veliki broj potencijalnih korisnika jeste instalacija neke od laganih Linux distribucija. Sa jedne strane imate brzinu i dovoljno svež softver, a sa druge zaštitu od virusa, pošto gotovo sav malware cilja Windows kao platformu za svoje „delovanje“.

Ipak, situacija nije kristalno čista i ne možemo jednostavno uperiti prstom u neku Linux distribuciju i preporučiti je kao savršen izbor za stariji računar. Na prvom mestu, tu je problem sa brojnim USB uređajima za koje često nije lako naći ni drajver za Windows, a kamoli za Linux. Na prvom mestu tu mislimo na razne kineske Web kamere, USB tjunere, pa čak i USB modeme za Internet koje su mnogi domaći provajderi godinama utrapljivali korisnicima. Neke Linux distribucije su bolje opremljene drajverima pa se može desiti da ovakav uređaj bude prepoznat „iz cuga“, neke nisu, a kako će se vama „zalomiti“, nećete znati sve dok ne probate. Na sreću, u novijim verzijama Linux distribucija drastično je poboljšano prepoznavanje i automatska instalacija drajvera za USB modeme (naročito 3G), ali generalno što se tiče Interneta, preporuka je da se na njega povezujete preko Ethernet interfejsa, odnosno mrežnim kablom direktno do rutera ili sviča. Ovo je najsigurniji način da minimizujete potencijalne probleme.
Lubuntu 11.04 Lubuntu je poluzvanični derivat popularnog Ubuntua. Kažemo „poluzvanični“, pošto nema direktnu tehničku podršku firme Canonical koja finansira Ubuntu, ali spada u kategoriju „Canonical-recognized“. U praksi, to znači da se Lubuntu smatra distribucijom u potpunosti kompatibilnom sa Ubuntuom, pa se instalacioni paketi vuku iz istih repozitorijuma kao za Ubuntu, a ako u toku rada naletite na eventualne probleme, rešenja ćete naći na Ubuntu forumima.

Poznato nam je da su nakon izdanja 11.04, koje preporučujemo, izašle još dve verzije (11.10 i 12.04), ali mislimo da se za starije računare ipak treba držati izdanja 11.04. Novije verzije koriste Linux kernel 3.0 i 3.2 respektivno, koji su „štelovani“ za aktuelne generacije procesora i potencijalno mogu biti problematični na starom računaru generacije Pentium 3 ili 4. Lubuntu 11.04 koristi Kernel prethodne generacije 2.6 i provereno će raditi i sa ovim procesorima iz davnina.

Što se tiče vizuelnog ugođaja, Lubuntu koristi grafički desktop LXDE koji nije „težak“ na sistemskim resursima, pa odatle potiče razlika u hardverskoj zahtevnosti u odnosu na teškaše poput Ubuntua i Kubuntua. Za instalaciju i pokretanje celog sistema teoretski minimum je 128 MB RAM memorije, mada je za korišćenje sa grafičkim okruženjem potrebno da računar ima makar 256 MB. Već ako se radi o P4 računaru sa 512 MB, odziv računara će biti primetno bolji, a sam rad drastično udobniji. Uprkos nevelikim sistemskim zahtevima, Lubuntu izgleda iznenađujuće dobro, a ni softver sa kojim stiže nije za bacanje. Kao podrazumevani web browser tu je Chromium, pa tako imate kompatibilnost sa svim aktuelnim web standardima, dok se od office programa isporučuju AbiWord i Gnumeric kao zamena za Word i Excel. Neko bi ovde možda radije video OpenOffice ili LibreOffice, ali su oni ipak „teški“ za jedan stariji računar. Mada, s obzirom da Lubuntu ima pristup Ubuntu repozitorijumima, uvek možete instalirati LibreOffice iz Synaptic paket-menadžera i tako sami ispitati kakva je situacija.

Generalno, Lubuntu bi trebalo da bude prvi pik ako raspolažete računarom generacije Pentium 4, ili makar Pentium 3 bliži gornjoj granici. Za slabije računare, postoje lakše distribucije koje se mogu pokazati bolje. Download:  http://lubuntu.lafibre.info/11.04/ CrunchBang Linux 10 CrunchBang je još jedna distribucija bazirana na legendarnom Debian Linuxu (podsetimo, Ubuntu takođe vuče korene iz Debiana). Kao prozorski menadžer koristi se softver OpenBox (na koji se i LXDE iz Lubuntua naslanja), ali pošto nema celokupnog grafičkog okruženja, sistemska zahtevnost je niža. Ovaj sistem će zapravo i raditi na računaru sa 128 MB RAM-a zajedno sa grafičkim okruženjem, ali se za svakodnevnu upotrebu koja uključuje surfovanje Internetom ipak preporučuje makar 256 MB.

Ono po čemu se CrunchBang primetno razlikuje od “Windowsolikih” sistema jeste apsolutno minimalistička desktop tema, kao i odsustvo dugmeta koje liči na Start meni. Za dobijanje menija sa aplikacijama koristićete desni klik na mišu, a od značajnijih preinstaliranih aplikacija tu su Iceweasel (rebrendirani Firefox), AbiWord, Gnumeric i VLC plejer. Pošto Debian koristi isti sistem instalacije i nadogradnje paketa kao Ubuntu, dodatan softver najlakše ćete instalirati putem Synaptic paket-menadžera. Manju neudobnost može predstavljati činjenica da instalacija dodatnog softvera ne kreira prečice za pokretanje u Launcher meniju, kao na „pravim“ grafičkim okruženjima kao što su LXDE, Gnome i KDE. Zbog toga ćete novoinstalirane programe morati da pokrećete iz fajl menadžera ili komandne linije, ili alternativno sami editovati Launcher meni i ubacivati željene prečice.

Softversku osnovu sistema ponovo čine kernel 2.6 i grafički server X.org u verziji 7.5, tako da bi sve trebalo da funkcioniše sasvim lepo na starijim računarima. Zato CrunchBang svakako vredi probati, s tim što je potrebno nešto više znanja za instalaciju novog softvera i generalno održavanje sistema u odnosu na Lubuntu, ali je to briga vas kao administratora računara, a ne briga krajnjeg korisnika koji će ga koristiti za Internet i multimediju. Download: http://crunchbang.org/download/
 Puppy Linux 5.3
Ovakav tekst zasigurno nije mogao da prođe bez Puppy Linuxa. Ova izrazito simpatična Linux distribucija, uprkos pomalo gruboj vizuelnoj spoljašnjosti, ima svoju vernu publiku, a zanimljiv je i koncept koji se razlikuje od uobičajenih desktop distribucija poput pomenutih Lubuntua i CrunchBang-a. Naime, Puppy je zamišljen da kompletno radi iz RAM-a (minimum 128 MB), mada se može i regularno instalirati na hard disk čime se memorijska zahtevnost smanjuje. Naravno, ako planirate intenzivno surfovanje web-om, bez 192 MB RAM-a bolje ni da ne počinjete. Što se tiče procesora, biće dovoljan Pentium 3, ili makar jači Pentium 2.

Postoji nekoliko “grana” ove distribucije, a vlasnike baš starih računara naročito će interesovati podvarijanta zvana Wary Puppy. Radi se o distribuciji koja koristi relativno svež softver u kombinaciji sa Kernelom 2.6 i grafičkim serverom X.org 7.3, što znači da bi sve trebalo lepo da funkcioniše i sa zaista starim grafičkim hardverom poput Rive TNT 2 i Voodoo kartica, a koji verovatno ne bi radili sa novijim verzijama X.org grafičkog podsistema. Nažalost, nemamo ovakve kartice pri ruci pa nismo u prilici da isprobamo tvrdnje autora.

Uprkos niskoj zahtevnosti, Puppy traži solidno poznavanje funkcionisanja Linuxa i neke stvari prosto nisu intuitivne kao na modernijim distribucijama. Ipak, ako niste zadovoljni kako Lubuntu i CrunchBang funkcionišu na vašem računaru, logično je da probate Puppy kao sledeći manje zahtevan sistem. Download: http://puppylinux.com/download/ MacPup 529 Najjednostavnije rečeno, MacPup je Puppy Linux koji izgleda lepše (ili makar modernije). Zahvaljujući postojanju alatke zvane Woof koja omogućava jednostavan “remastering” Puppy-ja, svako sa dovoljno znanja može da napravi svoju varijantu ovog sistema. Tu mogućnost iskoristili su i autori ove distribucije. MacPup umesto Joe’s Window Managera koristi prozorski menadžer Enlightenment, tako da je sa vizuelne strane dosta prijemčiviji.

Hardverska zahtevnost je neznatno viša i postoji mogućnost da MacPup neće raditi na baš svakom prepotopskom hardveru kao Wary Puppy, ali je pozitivna stvar to što MacPup koristi sistem paketa kao Ubuntu, pa ćete moći da instalirate softver koji se nalazi u Ubuntu repozitorijumima.

Ipak, radi se o distribuciji blago eksperimentalnog karaktera, mada ako se računar koristi isključivo u „neozbiljne“ svrhe, ovaj podatak nema težinu i slobodno se možete baciti u eksperimentisanje. Download: http://macpup.org/ Damn Small Linux 4.4 Jedan od najozbiljnijih kandidata za šampiona minimalizma zasigurno je Damn Small Linux. Zadivljujuće je šta su sve autori napakovali u 50 MB instalacionog diska, a sistem će sasvim normalno raditi i na Pentiumu 2 sa 128 MB RAM-a, zajedno sa grafičkim okruženjem.

Sa druge strane, ova distribucija traži najviše znanja u vezi sa funkcionisanjem Linuxa, a i izbor softvera nije nešto što će se svideti korisnicima naviklim na Chrome i Firefox. Recimo, podrazumevani web browser je Dillo koji je originalno namenjen embedded sistemima sa jako malo RAM-a, pa uopšte ne podržava neke savremene tehnologije. Otud se obični Damn Small Linux može smatrati više kao „rescue” distribucija nego kao upotrebljiv desktop operativni sistem, ali je tu zato DSL-N (Damn Small Linux – Not!)

DSL-N je nešto veći (oko 100 MB) i koristi noviji kernel (2.6 umesto 2.4), uz Firefox i Mplayer kao softver za Internet i multimediju. Ipak, traži podjednako znanja za instalaciju i konfigurisanje, tako da svakako ne predstavlja našu bezuslovnu preporuku. Ovde smo ga više pomenuli kao mogućnost ako ste po svaku cenu rešili da na računaru ne koristite Windows, a niste zadovoljni funkcionisanjem ostalih navedenih distribucija. Download: http://www.damnsmalllinux.org/download.html Za kraj Iako bi makar jedna od pomenutih distribucija trebalo da pokrije većinu aktivnosti na starom računaru, ne treba smetnuti s uma da ne postoji čarobni štapić koji će od „babe“ napraviti „devojku“, tako da na prastarim računarima ne treba očekivati čuda. Kao što smo rekli, zahvaljujući selektivnom pamćenju zaboravili smo da je na takvim računarima i Windows radio munjevito samo prvih sat vremena, a pritom smo bili daleko tolerantniji na sporost jer prosto nismo znali za bolje. Danas, vraćanje na starije računare i te kako ostavlja utisak prelaska s konja na magarca koji je pritom na izdisaju. Zato se naoružajte stpljenjem i krenite redom, od Lubuntua, preko CrunchBang-a, pa naniže, sve dok ne budete zadovoljni u najvećoj meri. Ako ništa, sama avantura isprobavanja svih ovih distribucija može predstavljati jako zanimljivo iskustvo.