VLC Media Player 2.0

VLC plejer jedan je od najpoznatijih i najkorišćenijih softverskih plejera na svetu, i to ne samo za operativni sistem Windows već i za OS X i Linux. Razlozi za ovoliku popularnost su brojni – plejer je kompletno samostalna aplikacija, ne oslanja se na sistemske kodeke i predstavlja sveobuhvatno rešenje za audio/video reprodukciju, uključujući i H.264 video gde prosto briljira. Međutim, kolona „protiv“ sadržala je jednu za mnoge kor

Ivan Todorović

VLC 2.0 – Krupan korak napred

Podsetimo zbog čega je VLC tako dobar plejer. Na prvom mestu, kvalitet slike koji daje pri reprodukciji H.264 videa drastično je bolji od ljutog konkurenta Media Player Classic HomeCinema (pri njegovim podrazumevanim podešavanjima). Razlog tome je što MPC podrazumevano koristi EVR video renderer koji se „odlikuje“ grubim gradijentima i generalno lošim (bolje rečeno, iritantnim) prikazom boja. VLC-ov interni renderer je već na prvi pogled daleko kvalitetniji, dajući prijatnije boje, bolje gradijente i mekšu sliku. Jedina zamerka može se uputiti nešto većoj svetlini slike u odnosu na MPC, ali se to može korigovati u opcijama.

Naravno, ako koristite Windows, možete instalirati Haali Video Renderer ili madVR renderer i uključiti ih u opcijama MPC-a, ali za ovo morate imati grafičku karticu solidne brzine, što dobar deo vlasnika HTPC računara ne ispunjava. Ruku na srce, kombinacija MPC plejera i madVR renderera predstavlja rešenje najboljeg kvaliteta (naročito za HD filmove), ali samo za vlasnike Nvidia kartica.

Oni koji su svoje poverenje ukazali AMD grafičkim karticama, zbog određenih problema koji se vuku kroz nebrojene verzije drajvera iskusiće probleme prilikom reprodukcije videa preko celog ekrana, uključujući tu manje ili više primetne linije koje narušavaju ispravan prikaz, a koje su posledica loše saradnje madVR algoritama za razvlačenje slike i Radeon drajvera. Sa druge strane, VLC ne podržava korišćenje odvojenih renderera, ali je kvalitet slike prilično blizu onome što nudi madVR, pa najveći broj korisnika neće imati potrebe ni za čim boljim.

Ono što je za veliki broj korisnika predstavljalo problem u VLC-u bio je prikaz titlova. Bilo je moguće izabrati samo veličinu u pet predefinisanih ponuda i to je bilo sve – korišćen je podrazumevani font lošeg kvaliteta, koji je svojom iskrzanošću i nepromenljivom belom bojom odbijao mnoge. E, i to je sređeno u verziji 2.0 – sada možete koristiti bilo koji font instaliran na računaru, definisati boju slova i boju okvira, kao i uključiti prikaz senke ispod teksta. Prikaz titlova je sada fenomenalan, tako da je nestao i poslednji objektivni razlog zašto ne bi trebalo koristiti ovaj plejer.

Osim očiglednih noviteta, VLC je doživeo nebrojena unapređenja ispod haube i bez dileme je zaslužio skok na okruglu verziju 2.0. Dekodiranje najpopularnijih video formata kao što su H.264 i raznih varijanti MPEG-4 (Xvid, DivX itd) ubrzano je efikasnijom višejezgarnom podrškom pa ako imate višejezgarni procesor, sada će vam za čisto softversko dekodiranje trebati manje megaherca.

Ubačena je podrška za 10-bitni kolorni prikaz, što će puno značiti Anime fanovima koji su u poslednje vreme naletali na problem nemogućnosti ispravnog prikaza novijih Anime filmova i serija enkodovanih u kolornoj paleti od 10 bita po boji (naspram uobičajenih 8 bita u RGB režimu). Kada smo kod japanskih animiranih ostvarenja čiji se video ripovi pakuju u MKV sa poglavljiva, zajedno sa titlovima u ASS formatu, VLC je i tu doživeo unapređenja – bolji MKV parser, bolje rukovanje ASS titlovima i kvalitetnija podrška za poglavlja. VLC zato sada predstavlja ultimativni plejer ako ste ljubitelj Animea.

Što se tiče korisnika Mekintoša koji su još uvek na PowerPC hardveru (od koga su mnogi proizvođači softvera digli ruke), tu je lepa vest da VLC 2.0 i dalje podržava PowerPC arhitekturu, tako da vlasnici pomenutih računara mogu ravnopravno uživati u svoj funkcionalnosti koju nova verzija ovog plejera donosi.

Naposletku, ne treba zaboraviti ni eksperimentalnu podršku za Blu-ray diskove. Ona je s pravom nazvana ovako jer je na ivici upotrebljivosti – enkripcioni ključevi i odgovarajuće biblioteke ne isporučuju se uz plejer iz pravnih razloga (VLC je izdat pod GPL open-source licencom), ali se mogu preuzeti ovde. Međutim, čak i ako instalirate sve potrebne dodatke, prilikom prikazivanja nećete imati na raspolaganju Blu-ray menije, već morate znati koje sve logičke celine postoje na disku. Ipak, Blu-ray podrška makar u eksperimentalnoj formi dobra je vest za mnoge, pošto će verovatno doživeti značajnija unapređenja u narednim verzijama.

Za kraj

Sve novotarije koje je VLC 2.0 doneo previše su brojne da bismo ih sve izlistali, a da se ovaj tekst ne pretvori u puko nabrajanje. Umesto toga, reći ćemo samo da dosadašnji korisnici ovog plejera pod hitno treba da se apgrejduju na verziju 2.0 jer ona donosi niz unapređenja, od kojih su neka vrlo očigledna, a neka sakrivena duboko ispod haube, ali svejedno doprinose boljem ugođaju prilikom gledanja filmova.

Za sve ostale, topla preporuka da makar probaju VLC 2.0 – nije tako „fensi“ kao neki drugi plejeri (mada se izgled može prilagođavati instaliranjem nekog od brojnih skinova dostupnih na Internetu), ali zato predstavlja suvi kvalitet i jedno od najboljih dostupnih rešenja za gledanje filmova. Stoga svima toplo savetujemo da se upute na www.videolan.org i preuzmu najnoviji VLC 2.0 Media Player, kodne oznake “Twoflower”. Besplatno, jednostavno i kvalitetno – to je glavni utisak koji novi plejer ostavlja za sobom nakon korišćenja. Ne zaboravite i da je ovo krosplatformsko rešenje i da nije bitno koji operativni sistem koristite.

 

Ostani u toku

Prijavi se na newsletter listu i jednom nedeljno cemo ti poslati email sa najnovijim testovima i vestima iz sveta tehnologije.

Hvala!

Uspešno ste se prijavili na na naš newsletter! Proverite vaš email nalog kako bi potvrdili prijavu.

Možda vam se svidi