WinZip 10.0

Branislav Bubanja
 

Priča o kompresiji fajlova počinje veoma davno za računarske pojmove i seže nekih šesnaest, sedamnaest godina u prošlost. Da bi se shvatilo zašto je kompresija bila važna treba se setiti nekih činjenica iz tog doba. Prosečna veličina jednog hard diska u to vreme kretala se od 10 MB do 40 MB, a cene takvih diskova su se kretale i do hiljadu nemačkih maraka. CD-ovi i DVD-ovi nisu postojali, a osnovni medij za bekapovanje i čuvanje datoteka kod korisnika tadašnjih PC računara bile su 5.25″-ne diskete od 360 KB i 1.2 MB (3.5″-ne diskete su tek počele da se pojavljuju). Kao što se da videti, prostora nije bilo mnogo, a programa je bilo sve više. Uz to, ni diskete nisu bile jeftine, pa se postavilo opravdano pitanje kako bi se moglo uštedeti i novca i prostora na disku i disketama. Odgovor je došao u vidu sada legendarnih PKZip-a i PKUnzip-a. To su bile dve male aplikacije pisane za DOS okruženje koje su radile u komandnom modu, a koje su omogućavale da se jedan ili više fajlova koji vam privremeno ne trebaju, arhiviraju u kompresovanom obliku. Da je tada postojao Teleshop, ovi programi bi se verovatno reklamirali kao “Space bags” za softver.

Popularnost koju su ova dva program doživela bila je neverovatna. PKZip i PKUnzip su postali sastavni deo svakog “Utility” direktorijuma na tadašnjim računarima. Ubrzo se pojavila i konkurencija. Korisnici su mogli da biraju između ARJ, RAR, LZH i mnogih drugih arhivera koji su doneli bolju kontrolu nad kreiranjem arhiva, veću brzinu i veći stepen kompresije, ali ZIP format je ostao najpopularniji. Kolika je njegova popularnost govori i činjenica da se izraz “zipovati” odomaćio kao sinonim za kompresiju podataka. A onda je došao Windows. PKZip i PKUnzip nisu dobro radili pod ovim grafičkim okruženjem i ljudi su polako počeli da napuštaju ovaj format i da se priklanjaju nekom od konkurenata. Ipak, uskoro se ZIP format vratio u punom sjaju kroz WinZip, koji je stigao i do svoje desete revizije. Ostaje pitanje, zašto bi se danas neko mučio sa kompresijom podataka kada mediji za skladištenje nikad nisu bili jeftiniji. Današnji razlozi su drugačije prirode. Masovna komunikacija putem Interneta dovela je do nove potrebe da se fajlovi optimizuju za prenos ovim putem. Svakako ćete se složiti da je mnogo lakše poslati jedan fajl veličine, na primer, 5 MB koliko može da bude veličina arhive, nego 20 fajlova koji čine arhivu ukupne veličine 10 MB. Još ako se slanje vrši mailom gde se ostvaruje konverzija i fajlovima se “napakuje” bar još dvadesetak procenata kontrolnih podataka, računica je jasna. Rezultat je da programi za kompresiju i dalje predstavljaju jedan od najinteresantnijih tipova fajlova koji se preuzimaju sa download sajtova. A ZIP format (konkretno WinZip program) nalazi se na vrhu popularnosti u ovoj grupi programa.

Za one koji ne znaju za ovaj program (ako takvih korisnika računara uopšte ima) pokušaćemo ukratko da objasnimo šta on sve može da uradi i čemu služi. WinZip se još od svojih početaka odlikuje odličnom integracijom sa Windows operativnim sistemom. Dozvoljava korišćenje drag & drop tehnika iz i ka Windows Exploreru, mada to nije stvar koju ćete često koristiti iz prostog razloga jer se on odlično inkorporira u sam Explorer, pa se to pakovanje i raspakivanje fajlova može vršiti bez napuštanja Explorera. Iako je najpopularniji program ove vrste, WinZip ne potcenjuje konkurenciju. Stoga u sebi sadrži podršku za raspakivanje nekoliko drugih vrsta arhiva (TAR, UUencode, XXencode, BinHex, GZIP i MIME), dok se LZH, ARJ i ARC datoteke mogu raspakivati pozivom eksternih programa.

Za neiskusnije korisnike je od velikog značaja podrška za automatsku instalaciju kompresovanih programa. Ukoliko arhiva u sebi poseduje “setup.exe” WinZip će nakon raspakivanja automatski pokrenuti taj fajl, dozvoliti korisniku da instalira program onako kako on to želi i nakon toga će zatvoriti arhivu i pobrisati sve privremene fajlove koji su nastali tom prilikom. Ma koliko program bio jednostavan za rukovanje, neko ko ne zna da radi sa računarom će zastati čak iako mu se ponude samo dve opcije. Zbog toga je u WinZip implementiran i čarobnjak koji korisnika vodi pravolinijski i omogućava mu da sa nekoliko klikova mišem na “Next” dugme i upis imena arhive kompresuje sve fajlove koji su mu potrebni. U poslednje vreme sve je više velikih, da ne kažemo ogromnih fajlova. Bilo da su u pitanju filmovi, DVD ripovi ili nešto treće, ti fajlovi mogu biti veliki i po nekoliko gigabajta. WinZip podržava 64-bitni ZIP format koji prevazilazi sva ograničenja vezana za veličinu i broj fajlova koji se kompresuju. Takođe, ako se u arhivama čuvaju neki osetljivi i tajni podaci, mogu se zaštititi nekim od podržanih sistema za enkripciju. Naravno, tu je i odavno poznata i često primenjiva opcija za kreiranje samoraspakujućih kompresovanih datoteka, mogućnost automatskog slanja kompresovanih fajlova putem maila itd. Ukoliko na svom računaru posedujete neki od antivirusnih programa WinZip ga može iskoristiti za pregled datoteka pre nego što se one kompresuju i arhiviraju. Možda se iz prethodnog dela teksta već shvatili, ali pokušaćemo da ukratko sumiramo kako se WinZip koristi. On se, dakle, može upotrebiti na tri različita načina – korišćenjem čarobnjaka, korišćenjem klasičnog interfejsa ili integracijom sa Windows Explorerom. Koju od ove tri vrste ćete vi koristiti zavisiće samo od vaših afiniteta i potreba, a prebacivanje iz jednog moda u drugi je više nego jednostavno.

Da vidimo sada šta je sve novo u desetoj verziji WinZip-a. Kao prvo i najvažnije, na raspolaganju su novi i poboljšani algoritmi za kompresiju. Po prvi put je sada uveden PPMd sistem maksimalne kompresije (koji nije kompatibilan sa ranijim verzijama Windowsa). Ovaj sistem kompresije je optimizovan po brzini. Na našem test uzorku koji je bio velik 397 MB i sastojao se iz 1218 fajlova (tekstualnih datoteka, izvršnih fajlova, slika u različitim formatima, tabela itd.), korišćenjem PPMd sistema za dva minuta i 37 sekundi smo dobili arhivu veličine 218 MB. Kada smo isto to ponovili sa standardnim maksimalnim stepenom kompresije (bzip2 metoda uvedena u devetoj verziji WinZip-a), dobili smo arhivu veličine 213 MB, ali je za njeno kreiranje potrošeno osam minuta i 11 sekundi. Drugim rečima, uz minimalne gubitke u stepenu kompresije dobijen je ogroman napredak u brzini kompresije. WinZip Pro verzija (postoji i Standard) donosi mogućnost definisanja šablona koji u ovde nazvani “poslovi” (Job). WinZip Job Wizard će vam pomoći da automatizujete poslove koji se često ponavljaju, kao što je na primer dnevni bekap podataka.

I u izgledu programa napravljene su neke izmene. Sada WinZip poseduje dva načina prikaza podataka – klasičan na koji smo navikli u ranijim verzijama i stil prikaza preuzet iz Windows Explorera. U ovom prikazu, sa leve strane se nalazi spisak foldera, odnosno u ovom slučaju lista arhiva, a sa desne strane sadržaj odabrane arhive. WinZip je u svojoj PRO verziji dobio još jednu veoma korisnu opciju, ali koja radi isključivo pod Windows XP operativnim sistemom. To je mogućnost automatskog i direktnog snimanja kreiranih arhiva na CD ili DVD medije. Podrška je odlično napravljena, pa će se veliki ZIP fajlovi automatski podeliti na više medija ako njihov kapacitet nije dovoljan za celu arhivu.

Takođe, treba pomenuti i opciju za filtriranje podataka. Ona je izuzetno korisna ako želite da vidite sve fajlove određenog tipa koji su razbacani unutar arhive. Takvi fajlovi će biti “izvučeni” i prikazani na vrhu liste fajlova unutar arhive. WinZip 10 podržava i Windows XP sa SP2 Attachment Manager za blokiranje otpakivanja i pokretanja fajlova iz ZIP arhiva koji mogu da budu potencijalno opasni po sistem, čime se povećava opšti stepen sigurnosti rada na računaru. Kontakt: www.winzip.com Cena: 30 USD
1