Benchmark Redakcija
ABIT DigiDice
Matične ploče kompanije Abit uvek su nalazile svoj put do entuzijasta. Unikatni SoftMenu koji je Abit podario svojim pločama uvek je omogućavao da svoj sistem ubrzate mimo specifikacije i iz svojih komponenti izvučete maksimum. Iako u prošlosti Abit ploče nije karakterisao vrhunski kvalitet izrade, velika konkurencija učinila je da se Abit “opameti” i da ponudi tržištu beskompormisni kvalitet. Pehovi iz prošlosti, kao što je npr. model Abit BX133-Raid danas se više ne dešavaju, a Abit kvalitetom izrade stoji rame uz rame sa jednim ASUS-om, dok po overclocking sposobnostma definitvno nema konkurenciju. Iako mu EPoX neprestano diše za vratom, kada je overkloking u pitanju, Abit ipak nudi eksluzivnije modele matičnih ploča od kojih se posebno izdvajaju Max i Max3 serije obiljem opreme i odličnim performansama. Istini za volju Abit veoma ceni svoje proizvode, pa ih kao takve dobro i naplaćuje, ali pretpostavka je da takvo tržište ipak nije fokusirano na cenu već na kvalitet – overklok je odavno prestao da bude na čin da se novac uštedi…
Poučeni iskustvom sa tržišta matičnih ploča sa nestrpljenjem smo krenuli u testiranje prvog pristiglog Abit barebone sistema. U pomalo neočekivano velikoj kutiji stigao je Abit DigiDice sa svom pratećom opremom. Već na prvi pogled pakovanje u kojem je stigao računar podsetilo nas je na najnovije Abit Max3 matične ploče kao što je npr. KV8-Max3 i sl. Naime, svaki deo prateće opreme ima sopstvenu ambalažu i sv e je pedantno upakovano čime se ostavlja veoma dobar utisak na krajnjeg kupca. Priloženi su ATA33/133 kablovi za povezivanje diskova i optičkih uređaja posebno prilagođeni barebone sistemima. Kabl za HDD, iako nije rounded tipa, isečen je i povezan tako d a zauzima sto manje prostora u kućištu (slično kao kod MSI matičnih ploča), a i sama dužina kabla je takva da neće smetati u kućištu. Već na prvi pogled jasno je da se o sitnicama, kao što su ove, veoma vodilo računa prilikom projektovanja ovog barebone sistema.
Poveća torba za nošenje nas je posebno iznenadila. Sama torba je u sličnom maniru kao torbice za aparate (Case Logic, Samsonite i sl.) koje se mogu naći na našem tržištu, samo što je (razumljivo) mnogo većih dimezija. Kombinacija platna i sintetike iz ojačanja u vidu gumenih elemenata zaštitiće računar od oštećenja, a veliki broj pregrada povećaće upotrebu vrednost i neće je ograničiti samo na nošenje računara. Iako u našim uslovima verovatno nećete imati previše potrebe da prenosite računar, a sam oblik torbe nije pogodan za neki širi spektar primena, pohvale idu na kvalitet izrade ove dodatne stvarčice.
Pretpostavljamo da je torba predviđena za korisnike na Zapadu koji masovno posećuju lan party dešavanja. Radi se o okupljanjima kod k o jih svaki korisnik nosi sa sobom svoj računar koji zatim umrežava sa ostalim korisnicima u cilju masovne zabave nekim od popularnih multiplayer naslova.
Kod nas takva praksa nije zaživela zbog velike popularnosti igraonica, ali imajući u vidu klimavu pravnu osnovu na bazi koje posluju igraonice kod nas, nije isključeno da se u budućnosti počnu upražnjavati lan-praty okupljanja i u našem okruženju. O popularnosti lan-party dešavanja svedoči i to da su pojedini proizvođači ponudili posebne matične ploče koje se reklamiraju kao idelane za takve manifestacije (npr. DFI).
Pored torbe uz sistem se u paketu dobija i platneni nov čanik sa Abit logotipom tako da je oprema kompletna. Očigledno je da je ceo sistem okrenut ka mlađoj populaciji korisnika, pa je i prateća oprema u skladu sa njihovim afinitetima. Kada već pričamo o dodatnoj opremi možda je mogao da se spisku pridoda i neki kačket ili nešto slično…
Instalacija
Pre nego što se upustite u sklapanje i povezivanje računara, ne bi bilo loše da konsultujete odlično napisano prateće upustvo, jer specifičnosti barebone sistema uslovljavaju da se neka rešenja na koja smo navikli kod klasičnih desktop sistema ovde primenjuju na drugačiji način.
Kada su upustva u pitanju, uz sistem se isporučuju dva pisana upustva. Jedno upustvo odnosi se na sam postupak instalacije i slično je onome koje je u priručniku. Prospekt koji objašnjava sve aspekte instalacije je korisan da ne bi listali knjižicu sa upustvom prilikom instalacje sistema, a i veći broj ilustracija u prospektu je mnogo bolje prilagođen početnicima. Samo upustvo je slično upustvima koja se isporučuju uz matične ploče, pa pored spoljašnosti Abit DigiDice sistema i načina upotrebe, objašnjava i opcije BIOS-a i sl.
Kada je reč o specifičnostima instalacije ovog sistema to se pre svega odnosi na sistem hlađenja, koji je kod DigiDice sistema slično, kao i kod Shuttle barebone sistema, koncipiran na bazi heat-pipe tehnologije. Ipak, ni u kom slučaju se ne radi o identičnim sistemima. Sam hladnjak sastoji se od tri elementa. Prvi i najveći deo naleže na procesor i fiksira se, pomoću četiri šrafa, u matičnu ploču, a zatim se deo toplote preko heat-pipe tehnologije prenosi van računara pomoću drugog ventilatora i plastike slično Abit OTES rešenjima. Svi ventilatori imaju varijabilan broj obrtaja i ni u kom slučaju se ne mogu okarakterisati kao bučni, što je uostalom i obaveza proizvođača kod ovakvih sistema kojima je inicijano mesto na stolu pored monitora.
Po otvaranju ambalaže u kojoj je bio smešen hladnjak našli smo se u čudu kada smo videli bočicu sa nekakvim eteričnim uljem. Posle prvobitnih nagađanja, najzad smo ustanovili da se priloženi dozer montira na hladnjak sa zadnje strane računara, u koji se potom usipa par kapi ulja. Nakom uključivanja računara i zagrevanja, ulje će početi da isparava šireći prijatni miris u prostoriji. Da li je Abit ovim potezom hteo da se razlikuje od ostalih proizvođača, ili je hteo da stavi do znanja da smatra da većini korisnika računara kućna higijena i nije jača strana nije nam jasno, ali je gotovo izvesno da niko do sada nije implementirao ništa slično i da u Abit-u rade neki baš maštoviti ljudi 🙂
Bilo kako bilo, mi smo za veoma kratko vreme uspeli da sklopimo ceo računar, a posebno moramo da pohvalimu unutrašnju konstrukciju kućišta koje, iako malo, ne pati od boljki svojstvenih ostalih barebone sistemima. Naime, dok smo se jako nervirali prilikom sklapanja Creative Slix barebone sistema zbog skučenosti prostora i velikog boja kablova, Abit je uspeo da rasporedi kablove na najbolji mogući način tako da unutar kućišta ima čak i viška prostora (dobro, ne baš preterano mnogo prostora, ali ipak će se sistem bar hladiti bolje nego kod konkurencije). Kada govorimo o konstrukciji, moramo navesti i podatak da je unutar kućišta obezbeđeno mesto za čak dva optička uređaja (čak dva, jer je uobičajeno da bude mesta samo za jedan opctički uređaj) i dva hard diska. Velika većina barebone sistema ima samo mesto za jedan optički uređaj što može u izvesnim situacijama predstavljati nedostatak. Mogućnost upotrebe dva optička uređaja u ovako malom kućištu će Abit barebone još više približiti desktop rešenjima. Sa druge strane, trend izrade combo uređaja pomalo obesmišljava napore Abit-ovih konstruktora po ovom pitanju. Pre bismo voleli da umesto dva mesta za optičke uređeje vidimo dva 5.25″ prazna mesta. Zašto pravimo razliku između mesta za optičke uređaje i 5.25″ slotova ? Kod Abit DigiDice sistema oba 5.25″ slota su pokrivena maskama za optičke uređaje, koje iako omogućavaju da se dizajn kućišta ne naruši postavljanjem 5.25″ uređaja, onemogućava upotrebu bilo kojih drugih 5.25″ dodataka (fijoka za HDD, fan kontroleri i sl.) osim optičkih uređaja.
Pošto postoji model i sa integrisanim RAID kontrolerom posredstvom ICH5R south-bridge-a mesto za dva HDD-a je obavezno, a kod Abit DigiDice sistema takvo mesto postoji. Iako, RAID kontroler na testiranom modelu nije bio prisutan, ukoliko se odlučite za takav model sasvim je jasno da će performanse tako koncipiranog sistema biti najjače upravo tamo gde je usko grlo modernih računarskih konfiguracija – u komunikaciji sa diskom. Većina korisnika (totalno pogrešno!) prenebregava tu činjenicu i pažnju posvećuje samo karakteristikama sistema koje se mere u megahercima (procesor, grafička kartica, memorija). Iako te komponente donose ubrzanje, sistem koji počiva na sporim diskovima (a svi današnji diskovi su manje-više zaostali po pitanju performansi za ostalim delovima sistema) nikada neće biti u stanju da u potpunosti odgovori na sve moguće zahteve korisnika kada su performanse u pitanju. Baš zbog toga pozdravljamo odluku da se ponudi i model sa Raid kontrolerom i takav model preporučujemo ukoliko finansije to dozvoljavaju.
Kao što vam je već možda i poznato, barebone sistemi dolaze bez memorije, procesora, optičkog uređaja i HDD-a, ostavljajući na taj način slobodu izbora u pogledu tih vitalnih komponenti sistema. Mi smo odabrali procesor Intel Pentium 4 2.4B (533 MHz FSB), 2x 256 MB Kingston HyperX DDR400 memorije, Western Digital HDD od 40 GB i LG 16x DVD uređaj kako bismo testirali rad DigiDice sistema.
ABIT DigiDice – spoljašnjost
Kućište Abit DigiDice računara izrađeno je od aluminijuma i odlikuje se solidnom konstrukcijom. Jedino čemu bismo zamerili je loša izrada prednje maske, jer je upotrebljena jeftina plastika, a da stvar bude još gora otisci prstiju se na ovako ofarbanoj plastici veoma lako primećuju tako da će već posle par otvaranja vratanca uređaj biti zreo za čišćenje vlažnom krpom. Čudi nas da Abit nije obezbedio i par rukavica, kada je već ubacio u propratnu opremu bočicu mirišljavog ulja 🙂
Prednjom maskom dominira veliki potenciometar, a pritiskom na isti računar se uključuje. Dok je računar isključen okretanjem ovog potenciometra ubrzavate procesor u koracima od 5%. Ubrzavanje sistema na ovaj način vršićete u tandemu sa displejem sa kojeg ćete dobijati povratnu informaciju. Ukoliko okrenete jog-dial jednom na displeju će se ispisati poruka OC 1, zatim sledećim okretanjem OC 2 itd… Nakon toga samo treba pritisnuti jog-dial i uključiti sistem, a on će se (najverovatnije) probuditi sa overklokovanim parametrima sistemskog procesora. Ukoliko sistem odbije saradnju posle ove operacije, nema niakakvih problema (oveklokom veoma teško možete nešto da spalite, iako će vas pseudo-stručnjaci verovatno ubeđivati u suprotno – jedina nuspojava je nestabilnost) samo je potrebno vratiti pomoću jog-dial tastera inicijalne vrednosti (OC 0) i sve će biti u redu.
Iako zgodno rešenje za početnike, napredni korisnici će se pre, kada je oveklok u pitanju, za pomoć obratiti čuvenom SoftMenu-ju BIOS-a matične ploče. Naravno, ploča na kojoj je zasnovan Abit DigiDice ima u BIOS-u SoftMenu opcije, ali ćemo njemu kasnije posvetiti više pažnje. Iznad jog-dial tastera nalaze se četiri kontrolna tastera čija je funkcija pokretanje aplikacija za gledanje DVD filmova, slušanje muzike, pregled slika i sl. U istom nizu nalazi se i senzor za daljinski upravljač. Naravno, spomenute aplikacije moguće je pokrenuti samo iz Windows-a. Prateće aplikacije se nalaze na CD-u koji se isporučuje uz Abit DigiDice i radi se o softveru kompanije InterVideo (WinDVD i WinRip). Da bi komfor u radu bio još veći priložen je i solidan daljinski upravljač kojim je moguće kontrolisati spomenute aplikacije, ali i paliti i gasiti računar. Nedostaje samo još “overklok preko daljinca”, ali ne bi nas čudilo da i to bude ponuđeno u nekoj od narednih revizija Abit barebone sistema. Ipak, možemo rezimirati, kada je daljinski upravljač u pitanju da je to zaista korisna karakteristika ovog barebone sistema.
I pored gabarita jog-dial tastera, kada se upali DigiDice pogled će vam sasvim izvesno biti uperen ka odličnom LCD ekranu sa diskretnim plavim pozadinskim osvetljenjem. Displej radi i kada je računar isključen (prikazuje trenutno vreme), ali tek po uključivanju računara kreću animacije na njemu i sl. Iako, se ne radi o grafičkom displeju prikaz na njemu je veoma atraktivan i sve vreme rada računara bićete obaveštavani o sistemskim parametrima kao što je broj obrtaja procesorskog i sistemskog ventilatora, temperatura sistema i procesora, frekvencija na kojoj procesor trenutno radi i voltaže na osnovu kojih se napajaju vitalne komponente sistema – dakle sve one opcije na koje smo navikli kada je u pitanju program za monitoring iz Windows-a, s' tom razlikom što je to sve sada prezentovano u mnogo preglednijoj formi. Pomenute informacije se naizmenično smenjuju na ekrančiću. Možete i ručno da uključite prikazivanje određenog podatka na displeju, a to ćete ostvariti pomoću spominjanog jog-dial tastera.
Po otvaranju vratanca zateći ćete već pominjane dve maske ispod kojih se mogu naći optički uređaji, ali i čitač digitalnih kartica kakve susrećemo npr. kod foto-aparata (podržani su standardi SmartMedia, MultiMedia Card, Secure Digital, Memory Stick, Memory Stick Pro, Compact Flash). Ispod čitača memorijskih kartica, na samom dnu prednje maske nalazimo još i dva USB 2.0 porta, sve češći IEEE 1394 konektor i priključke za slušalice i mikrofon.
Pogled na zadnju stranu otkriva specifičan sistem hlađenja o kome smo već pričali. Od priključaka zatičemo konektore za tastaturu i miša po PS/2 standardu, VGA izlaz, S/PDIF digitalni audio izlaz, i izlaze za 5.1 zvuk, ali i dva USB 2.0 porta. Mrežna podrška je takođe prisutna po 100 mb/s standardu.
ABIT DigiDice – unutrašnjost
Pogled na matičnu ploču otkriva natpis IS-50. Ako se prisetimo ponude Abit matičnih ploča, nije teško da ovu ploču dovedemo u vezu sa Abit IS'7 modelom koji je baziran na i865PE skupu čipova. Ovde je u pitanju umanjena verzija matične ploče koje je zasnovana na i865G čip-setu ukombinovanim sa ICH5 south-bridgeom. U pitanju je najnoviji Intelov čipset iz porodice onih sa dvokanalnim memorijskim kontrolerima. Sufiks G govori da je integrisano Intel Graphics Extreme 2 grafičko rešenje koje koristi do 32 MB sistemske memorije. Dva memorijska slota podržavaju maksimalno 2 GB DDR400 memorije koja može raditi u 128-bitnom režimu tj. dvokanalno.
Za mrežu je zadužen Realtek mrežni kontroler, a za zvuk AC97 5.1 codec istog proizvođača. Sama matična ploča odlikuje se zavidnim kvalitetom izrade od kojih prosebno ističemo prisustvo trofaznog napajanjanja i Rubycon kondenzatora što je standard za sve ploče ovog proizvođača. Proširenja sistema moguće je izvesti, osim preko spoljnih USB 2.0 i FireWire portova, i preko jednog PCI slota, a korisnici koji imaju afiniteta ka zabavnom softveru biće zadovoljni prisustvom AGP 8X slota, jer će omogućiti ugradnju dodatne grafičke kartice.
Napajanje koje je izuzetno malih dimenzija, ima maksimalnu izlaznu snagu od 200w, a potpisala ga je kompanija Enhance. Pohvalno je što su svi Molex konektori adekvatno obeležni, a postoje i konektori predviđeni za napanjanje dodatne grafičke kartice. Port za priključivanje flopi diska, iako prisutan, neće biti od veće koristi, jer na prednjem panelu nije predviđeno mesto za flopi drajv. Kada su hard diskovi u pitanju situacija je odlična. Pored dve ATA100 grane, izvedena su, posredstvom ICH5 južnog mosta, i dva priključka za SerialATA diskove. Raid podrška kod modela koji smo imali na testu, kao što smo već rekli, nije prisutna, a kod DigiDice-a sa Raid podrškom, južni most je ICH5R, a ne ICH5.
BIOS matične ploče je u Abit maniru uz neizostavnu SoftMenu sekciju. Brzinu sistemske magistrale moguće je podići do 300 MHz (korisno ukoliko imate neki P4 procesor koji radi na 800 MHz FSB-a). Voltaža procesora, memorije i AGP-a se takođe mogu menjati iz SoftMenija što je već dugi niz godina standard kada su Abit ploče u pitanju. Iako je memoriju moguće podesiti na (za neke korisnike) konzervativnih 2.8V to je očigledno standard kada je ova vrednost u pitanju, a i kvalitetnije memorije koje su predviđene za više frekvencije rada (DDR466, DDR500 itd…) nisu više retkost kao pre.
Utisci o radu
Iako već na spomenu SFF (small form factor) barebone sistema većina korisnika odmahuje glavom tvrdeći da takve uređaje karakterišu pre svega , loše performanse i slaba proširivost, Abit DigiDice na najbolji način ruši te zablude. Pre svega, na default setovanjima (FSB 533 MHz i memorija na 333 MHz u dvokanalnom režimu ) postignuti su sledeći rezultati…
SiSoft Sandra 2003
CPU Benchmark
Dhrystone 6188 MIPS/ Whetstone 1376/3095 MFLOPS
CPU Multimedia Benchmark
Integer 9531 it/s / 12154 it/s
Memory Benchmark
3186 mb/s / 3185 mb/s
Futuremark PC Mark 2002
CPU
5935
Memory
6147
HDD
799
3D Mark 2001SE
2697
Sasvim je jasno da je slaba tačka sistema upravo integrisana grafika, pa ukoliko su kupcima 3D performanse prioritet, onda bi nabavka dodatne grafičke kartice bila poželjna. Ukoliko zabavni softver nije primarno polje vašeg interesovanja onda će integrisana grafika zadovoljiti vaše potrebe, ali se postavlja pitanje čemu onda dvokanalni memorijski kontroler na ovako jakom čipsetu i povrh svega, dobre overclocking opcije…
Ne treba posebno napominjati da je sistem bio izuzetno stabilan pod Windows XP sistemom, a ponuđeni AbitEQ program (slika) omogućava promenu broja obrtaja tokom rada i tako obezbeđuje izuzetno tih rad celokupnog sistema. Najnoviji Abit MicroGuru skup programa, ipak nije prisutan, iako je AbitEQ sastavni deo tog sistema.
Overclocking
Kada je overklok u pitanju prijatno smo iznenađeni. Naime, brzinu sistemske magistrale smo u s peli s a 133 MHz (533 Quad Pumped) , što je default za procesor P4 2.4B , podignemo na 166 MHz, uz asihr o ni rad memorije na 200 MHz dvokanalno. Procesor je u tim uslovima radio na nešto manje od 3 GHz (uz minimalno podizanje napona)…
SiSoft Sandra 2003
CPU Benchmark
Dhrystone 7765 MIPS/ Whetstone 1724 /3895 MFLOPS
CPU Multimedia Benchmark
11889 it/s / 1 5160 it/s
Memory Benchmark
4097 mb/s / 4097 mb/s
Futuremark PC Mark 2002
CPU
7349
Memory
6797
HDD
794
Dakle, overklok rezultati su savim u skladu sa Abit-ovom reputacijom, iako smo se pribojavali da Abit neće do kraja ispoštovati svoju tradiciju kada su ovako mali sistemi u pitanju. To se na sreću nije dogodilo tako da Abit DigiDice sasvim ispunjava svoje overklokerske ambicije. Valja napomenuti da nam prilikom overkloka nije bio cilj da jurimo odabrane primerke procesora i upoređujemo overklokabilnost ploče koja se nalazi u Abit DigiDice sistemu sa drugim Abit pločama, već da vidimo šta krajnji korisnik može očekovati od ovakvog sistema.
Završni komentar
Šta reći na kraju ? O čigledno je da su ovakvi sistemi veoma popularni na inostranim tržištima, pa je to i uslovilo veliku ponudu ovih računara i na našem tržištu. Uočljiv je trend u kome svaki proizvođač želi da podari neke specifične osobenosti svom SFF sistemu. Kada je u pitanju Abit DigiDice, već smo konstatovali da su kod njega u prvom planu odlične performanse i overklok sposobnosti, kod MSI Mega PC-ja su to bile mutimedijalne sposobnosti, a kod Creative Slix modela u prvi plan svakako dolazi odličan zvuk za koji je zadužena Audigy2 kartica. Na krajnjim korisnicima je da procene šta je za njih primarno, a naše je mišljenje da ako tražite vrhunske performanse u malom pakovanju onda ne bi trebalo da gubite vreme i tražite dalje, jer će vam Abit DigiDice na najbolji mogući način izaći u susret. Jasno je da ovaj sistem ni po čemu ne zaostaje za desktop konfiguracijama. Proširivost, koju će neki korisnici isticati kao slabu stranu ovih sistema, nije hendikep, jer veliki broj USB portova omogućava da povežete najrazličitije oblike dodatne opreme (modemi, ISDN adapteri, TV Tuneri, štampači, skeneri, dodatne zvučne kartice, CD rezači) na ovaj barebone tako da se veći broj PCI slotova i ne postavlja kao neki imperativ za buduće revizije.
Sve u svemu i više smo nego zadovoljni onim što smo videli prilikom testiranja Abit Digidice sistema. Odlične performanse, solidan dizajn, vrhunski kvalitet – jednom rečju Abit!
Barebone sistem na test ustupio “Bel Computers”
