Aleksandar Božović
Na test “bench” nam je došla jedna prilično zanimljiva PC konfiguracija. U pitanju je tzv “sleeper” projekat PC računara koji u telu starijeg kućišta krije prilično moderan i jak hardver. U tome je i poneta računara da vas zavara starim kućištem i pomislite da je računar “pregažen”, tačnije prevaziđenih mogućnosti, a zapravo u njemu se krije “živa vatra”.
Iako na prvi pogled deluje simpatično i jednostavno, zapravo nije. Ovaj “sleeper” projekat nam pokazuje koliko je desktop PC u vidu jedne napredne gejming platforme, evoluirao u zadnjih 5 godina. Možda najbolja potvrda za to je dizajn kućišta i njegovog unutrašnjeg prostora. Ovo je bio sjajan primer da se podsetimo i uverimo koliko se stvari promenilo u desktop PC segmentu.
Ustvari, tek kada otvorimo kućište vidimo koliko je nova generacija gejming PC računara racionalnije ili bolje rečeno, logičnije koncipirana. To nije samo potreba lepšeg dizajna, već i funkcionalno unapređenje ukoliko imamo u obziru činjenicu da su CPU i GPU postali pametniji sa mrežom senzora i odgovarajućih AI algoritmima upravljanja različitim funkcijama. Ništa nije slučajno, već je sve vešto promišljeno i sračunato na unapređenje performansi. 
Otuda je i ovaj računar sa svojim nostalgičnim kućištem, morao da dobije blagu modifikaciju kako bi moćne komponente mogle da funkcionišu i demonstriraju u radu svoju pravu snagu praćenu očekivanim nivoom performansi. U suprotnom, ovako nešto osim estetsko-nostalgičnog momenta – ne bi imalo nikakvog smisla.AMD Sleeper je izuzev kućišta baziran na bukvalno najnovijoj i najjačoj AM4 platformi. Za prvi utisak je izabran dobro poznat i nekada vrlo popularni model kućište na ovim prostorima – Chieftech Dragon DX-01. Ovog puta u onoj klasičnoj, konzervativnoj kolor bež varijanti. Ovaj model je među prvima razbio kolor barijeru bež i crnih modela i uveo neke braon-bordo, a kasnije i metalik varijante, a svakako se sećate i omasovljenja prozirnih bočnih stranica koje su bile redovna opcija u ponudi ovog modela.
Dobro ih pamtimo po natprosečnoj težini, ali i dobroj ponudi prostora za nekadašnje standarde. Kada sa ove vremenske distance bacite pogled na strukturu, ne može vam izostati osmeh ili bolje reći podsmeh koliko je sve glomazno i pomalo prenatrpano. HDD i ODD kavezi su tada bili obavezni deo opreme, dok su danas postali čist višak i smetnja u kućištu. Ipak najviše smeta nedostatak pozicija za ventiltore i to naročito onih koji izbacuju topao vazduh. Eh, lako je sada zakerati, ali tada su to bila veoma dobra kućišta.
Neko ko je sastavio AMD Sleeper je dobro znao šta radi. Izvršio je neophodne modifikacije i izrezao pod kućišta u veličini otprilike jednog 360mm radijatora, postavio mrežicu i 3x120mm ventilatore sa grilovima koji uduvavaju vazduh pravo u zonu rashladanog sistema moćne Sapphire Vega 64 NITRO+ grafike. Preko potrebni povetarac u jedra ove prave “zverke”. Ugrađen je USB 3.0 “dock” sa prednje strane kućišta ispod vrata koja kriju poziciju nekadašnjih optičkih uređaja (ODD). Dodat je brzi Wi-Fi, a magnetni sistem kačenja spoljne antene, olakšava pronalaženje njene idealne pozicije.
Procesorsku platformu čini sjajno izabran par – Ryzen 7 2700X i fantastična ASRock x470 Taichi Ultimate koje prati 16 GB DDR4 RAM memorije u dvokanalnom režimu podešene za rad na 3400MHz CL15. Module je potpisao G.Skill, a u pitanju je čuvena SNIPER serija, specijalno prilagođena radu na AMD Ryzen platformi. Za hlađenje ovako jakog procesora je izabran MSI Core FROZR XL sa ”push-pull” postavljenim “četrnaesticama” koje bi zajedno sa velikim telom i mnoštvom toplotnih cevi koje prave direktan kontakt u delu procesorskog hladnjaka trebalo da obezbede prenos toplote i odgovarajuće hlađenje do 250W potrošnje. To bi trebalo da bude sasvim dovoljno za pomenuti CPU koji pravi izlete do 140W opterećenja.
Sve to prati odgovarajući M.2 NVMe x4 SSD kapaciteta 480GB koji je proizvod kompanije Toshiba. Napajanje ovako jakog sistema je povereno NZXT E-850 napajanju, deklarisane snage od 850W što je više nego duplo od potreba ovakvog sistema. Rezerve ima napretek, a napajanje je osim po kvalitetu poznato i po USB vezi pomoću koje šalje kompletne telemetrijske podatke o potrošnji CPU i GPU procesora, zatim vrednosti izlaznih napona, temperaturi, broju obrtaja ventilatora kao i mogućnosti da aktivirate OCP zaštitu na tri prisutne +12V izlazne grane. Jednom rečju, AMD Sleeper je konfigurisan bez greške.Specifikacije test sistema:
[modul]specifikacija=9640[/modul]
Rezultati:
[modul]test=829[/modul]
[modul]test=830[/modul]
[modul]test=831[/modul]Dolazimo do onog najvažnijeg dela. Pošto smo konstatovali da je sistem sklopljen onako kako bismo i mi želeli, hteli smo da vidimo koliko možemo da izvučemo maksimalnih performansi za neki svakodnevni rad i to u formi kompletnog sistema i zatvorenog kućišta, onako kako većina nas drži i koristi svoj PC računar.
Nismo ni sumnjali u AMD Sleeper kada su u pitanju fabrički podešena setovanja. Odradio je kompletnu bateriju testova, beskompromisno sigurno i brzo – tako da se skoro nije ni osvrnuo na ozbiljnost zahteva. U tom pogledu je ispunio svoju primarnu misiju i zavaravajući nas svojom pomalo romantično neuglednom pojavom jedne PC starine iz koje zapravo seva vatra.
Hteli smo više jer je šteta makar malo se ne potruditi u pravcu finog podešavanja i maksimalno oštrog utezanja performansi ovog vanserijski konfigurisanog hardvera. Prvenstveno smo hteli da ispitamo i uposlimo napredne AMD automatske OC mehanizme. Oni nisu za potcenjivanje, naročito sa drugom generacijom Zen+ jezgara zbog mreže senzora, naprednih AI algoritama upravljanja radom kroz mrežu telemetrijskih podataka. AMD je automatski overkloking “doktorirao” donoseći nam XFR2 (Xtended Frequency Range), Precision Boost 2 i Precision Boost Overdrive (PBO) funkcije. Njihovim aktiviranjem vas praktično lišava potrebe da se bavite za mnoge korisnike, potpuno nerazumljivim overkloking opcijama koje se kriju iza mističnih tehničkih termina. Ideja je da umesto vas sve to, na najjednostavniji i efiksaniji način, učini Ryzen procesor. Ambiciozno i pošteno u krajnju ruku, ali kako to zapravo funkcioniše u praksi?
Suština je da ova vrlo korisna opcija novih AMD Ryzen 2 platformi, zapravo ostaje neprimećena i neiskorišćena kao skrivena opcija u BIOS-u naprednih AM4 modela ili kao egzotična funkcija u okviru Ryzen Master alata od koje zazire većina običnih AMD korisnika.
Podsetićemo vas šta je zapravo suština i kako funkcioniše PBO. On je integralni deo XFR2 funkcionalnosti čija je osnovna misija da dodatno ubrza i na taj način poboljša performanse Ryzen 2 sistema. U borbi za ostvarenjem kog herca više, XFR2 aktivira mehanizam turbo frekvencije u situacijama kada postoji dodatni prostor u vidu nižih radnih temepratura kao rezultat korišćenja efikasnijih rashladnih sistema – kulera. Time se frekvencija penje iznad maksimalnog praga turbo koraka i to za sva, a ne samo pojedinačna jezgra. Sastavni deo XFR2 funkcije je i PBO koji posmatra podatke tri faktora: maksimalno dozvoljene potrošnje procesora na datom modelu matične ploče, zatim maksimalno jake struje koju isporučuje VRM matične ploče nakon prvobitnog zagrevanja i uspostavljanja stanja stabilne radne temperature. Treći faktor je maksimum jake struje koju isporučuje VRM matične ploče u uslovima naglih skokova tzv “pikova”. Ukoliko bilo koji od ova tri faktora pokazuje postojanje dodatnog prostora, sistem će pokušati da poveća radnu frekvenciju CPU-a i radni napon kako bi unapredio performanse. PBO funkcija praktično ubrzava procesor preko navedenih specifikacija i tretira se kao standardni princip overklokinga. Time vas rešava potrebe manuelnog OC podešavanja i frustracije koja prati ovakav tip eksperimentisanja. 
Mi smo se u našem primeru odlučili za klasični “oldschool” sistem aktiviranja PBO funkcije iz BIOS-a matične ploče. Moguće je to učiniti i iz pomenutog AMD Ryzen Master softvera, ali smo se ovog puta odlučili za nama bliži metod aktiviranja, direktno iz upravljačkog softvera.
Na ovom primeru je prikazan postupak aktivacije PBO funkcije u BIOS-u ASRock X470 Taichi Ultimate matične poloče, ali je u principu isti za sve bolje AM4 modele, kao što je recimo Gigabyte X470 Aorus GAMING 7 WIFI i sl.U standardnom režimu 100% CPU opterećenja, temperatura procesora se kreće oko 67 stepeni pri čemu CPU troši 91.7W el. energije (Vcore=1.225V) dok čitav sistem povlači oko 215W. Prilikom V-Ray rendering scene u nekoliko prolaza i ponavljanja sva jezgra “boost-uju” frekvenciju do maksimalnih -3901-3926 MHz, ostvarujući vreme od 75 sekundi, dok Assassin Creed Origin prikazuje prosečno 61 frejm u sekundi (fps).
Standardna podešavanja
Nakon što smo gore prikazanom procedurom aktiviranja PBO funkcije u BIOS-u ubrzali centralni procesor, CPU je tokom opterećenja renderingom u V-Ray sceni podigao temperaturu na 75 stepeni, a napon je “boostovan” na Vcore= 1.356V, a potrošnja samog CPU čipa se popela na 115.5W, dok je čitav sistem trošio 245W pri radnoj frekvenciji svih jezgara na 3992-4000 MHz. Vreme renderinga V-Ray scene se skratilo na 72s. U Assassin Creed Origin igri, frekvencija jezgara skače na još veće vrednosti od čak 4.3 GHz jer je veći prostor usled srazmerno manjeg CPU opterećenja u odnosu na GPU koji prima većinski deo posla bavljenja grafikom. Otuda je frejmrejt porastao na 65 fps-a. Rad ovako automatski overkolokovanog sistema je potpuno stabilan.
Precision Boost Overdrive – ON
Onda smo prešli na ručni sistem i fino podešavanje pa smo se manirom starih majstora vičnih OC proceduri nameračili da “potučemo” automatski PBO overkloking. Imali smo sve preduslove za dobar OC, pre svega u vidu sjajne ASRock X470 Taichi Ultimate matične ploče.
Isključujemo Auto mod i “zaključavamo” frekvenciju CPU-a na 4100 MHz za sva prisutna Zen+ jezgra. Fiksiramo vrednost radnog napona i potvrđujemo dotičnu odluku kroz izbor LLC=1 kako bi predupredili bilo kakva kolebanja napona prilikom opterećenja. Vcore podešavamo na “optimistično” niskih 1.256V kako bi malo ispitali i karakterisitke konkretnog CPU primerka. Podižemo sistem, startujemo V-Ray rendering scenu i očitavamo veoma pristojnih 70 stepeni uz potrošnju od 100W za CPU i 215W za čitav sistem. Propuštamo rendering scene, prvi put i beležimo najbolje vreme od 71s, drugi put isto, već se pomalo snishodljivo prisećamo PBO-a, ali onda sledi kod trećeg prolaza hladan tuš i sistem nepovratno “zamrzava”.
OC manuelno na 4.1GHz
Podižemo napon Vcore na 1.269V, potrošnja minimalno skače, CPU=101.5W, a sistem na 220W uz identičnu temperaturu samog procesora (700). Uspostavljamo stabilnost u V-Ray renderingu kroz 10 uzastopnih prolaza. Međutim, niža frekvencija od one koju postižu pojedina jezgra u PBO režimu u Assassin Creed Origin igri “spuštajući” nas na 62 fps-a.
Idemo dalje, i dižemo CPU na 4.2 GHz što je vrlo respektabilno za ambijent zatvorenog kućišta i vazdušni hladnjak. Posle nekoliko pokušaja na nižim vrednostima, podižemo Vcore napon na 1.388V, očitavamo temepraturu od 80 stepeni pri CPU potrošnji od 130W, a sistem povlači 270W. Rendering se završava za 70s. Prvi prolaz je uspeo, međutim već drugi pokušaj “zakucava” mašinu. Sledi nekoliko pokušaja i povratak isto toliko puta u BIOS da bi na kraju uspostavili stabilnost na naponu od 1.400V. Temperatura se penje na 83 stepeni, potrošnja procesora na 135W, a sistem beleži 280W. Utvrdili smo tih 70 sekundi kroz desetak uzastopnih prolaza. Assassin Creed Origin beleži napredak časteći nas sa 63 fps-a. Toliko muke i ponavljanja koje ne možete ni naslutiti kroz ovih par skraćenih redova. Za nekoga ko nije vičan OC-u ovo je vrlo traumatično iskustvo, skoro neuhvatljivo.
OC Manuelno na 4.2GHz
Zbog toga nakon pola dana provedenog sa ručnim overklokingom, procedura uključivanja PBO-a deluje “gospodski” i vrlo jednostavno u par klikova ili aktiviranja pozicija u BIOS-u. Pri tome nam je i dalje umakao za taj jedan frejm u igrama, ali nakon naše višesatne torture i situacije u kojoj se ne bi zakleli na bezuslovnu stabilnost OC sistema. Dotle je PBO režim bio potpuno stabilan i siguran nakon višesatne test torture. Pri tome je sistem potpuno utegnut i odlično radi, vidno bolje od nepodešenih sistema. To je zapravo ključ i suština PBO funkcije – da vam obezbedi maksimalne vrednosti za svakodnevni rad na ovako overklokovanim vrednostima uz potpunu stabilnost rada. Jednom rečju PBO je pravo rešenje za prosečne korisnike koji žele maksimum performansi iz svog hardvera uz minimum uloženog truda. Rekli bismo – “smart” OC, što naročito važi za gejming.Uprkos prvom utisku koji preovladava, a to je da AMD Sleeper pre svega izgleda simpatično – u pitanju je računar koji nije nimalo naivan. Spisak korišćenih komponenti to najbolje dokazuje. Praktično se radi o jednoj ultra-brzoj AMD “mašini” spakovanoj u staro kućište. Ipak, najnovije komponente dozvoljavaju eksperimentisanje sa poslednjom generacijom AMD Ryzen funkcionalnosti, a koje su ekskluziva najnovijih AMD Ryzen procesora i X470 baziranih ploča. Toliko o tome koliko je ovaj računar zapravo star. Još jedan prilog u toj tvrdnji je i činjenica da nam je poslužio kao referenca za testiranje, nove Precision Boost Overdrive mogućnosti – pravog automatskog sistema overklokinga.
Konkretan projekat AMD Sleeper-a je baš, baš dobro urađen obzirom na minimalne modifikacije i korišćenje vazdušnog kulera. Neki dalji pravac moguće evolucije je svakako ugradnja vodenog hlađenja koje bi još više istaklo karakteristike i funkcionalnosti o kojima smo u ovom testu pričali. Temperature bi svakako bile niže što bi otvorilo dodatni prostor da se PBO “razmahne”. Sistem bi svakako bio tiši od “Push-Pull” konfiguracije ventilatora koji ujedno prave najveću buku u ovom slučaju.
Ko voli nostalgične stvari i modifikaciju “oldtajmera” je dobio odličan primer na osnovu koga može da razvije neku svoju ideju i konkretizuje u vidu još boljeg projekta, dok će oni skloniji savremenijim rešenjima, reći da je šteta ovakve komponente izložiti torturi nefunkcionalno dizajniranog kućišta i njegovu “kuću” pronaći u nekom modernijem CM H500P ili NZXT H700i modelu. Neće pogrešiti.
Nakon jednog podužeg testa preplavljeni smo emocijama i idejama. AMD Sleeper definitivno budi strast u pravim ljubiteljima doborg hardvera i motiviše na razmišljanje – kako to još bolje izvesti, a to je upravo motiv jedne ovako sastavljene nesvakidašnje desktop PC “mašine”!
Prednosti:– Izuzetno brza i moćna platforma- Natprosečne RAM performanse- Odlično hlađena GPU pozicija- Dobro rešeno CPU hlađenje- Izuzetno optimizovan sistem- Izgled oldtajmera, top performanse
Nedostaci– Nedovoljno izduvnih ventilatora (izostank pasivnog pritiska)- U PBO režimu bučan CPU kuler
CENA: Nema je… zapravo, čisto zadovoljstvo i potpuna satisfakcija!
