Benchmark Redakcija
Filip Majkić
Cooler Master KillScore ESA
Kreirati platformu gotovo da je Sizifov posao u aktuelnom trenutku razvoja računarske industrije. Hiljade kompanija, svaka gleda svoje interese, katkad dijametralno suprotne, konkurencija je ogromna, postoji gomila standarda kojima treba naći najmanji zajednički sadržilac i na tome graditi budućnost platforme, stotine gotovih rešenja – što potpuno, što samo delimično funkcionalnih… Potom je potrebno uložiti znanje, sredstva, pa i svoj ugled u kreiranje novog rešenja, hardverske i softverske prirode, koje treba koristiti u budućnosti i koje često pretenduju da postave neki novi standard. Sve to je strahovito težak zadatak koji teško polazi za rukom i najvećim imenima savremene IT industrije, a kamoli manjim kompanijama, koje nemaju na raspolaganju ni toliku količinu sredstava, niti fizičkih, pa ni intelektualnih mogućnosti da neku ideju sprovedu u delo.
Možete samo zamisliti koliko je teško objediniti toliko raznolikih proizvođača kućišta i opreme za njih, od krupnijih stavki kao što su napajanja, do ventilatora za kućišta i procesore, pa čak i velike OEM proizvođače. Svako ima neke svoje ideje, standarde, ciljeve, sve njih treba ubediti da napuste svoje aplikacije i programčiće, za koje je diskutabilno koliko su precizni. Pa kada se na to dodaju proizvođači grafičkih karti, čipsetova…Ipak, NVIDIA je rešila da pokuša da napravi nešto takvo, sa idejom da kreira specijalan standard za entuzijaste, koji bi im omogućio izuzetno lako i efikasno overklokovanje i kontrolu nad parametrima rada njihovih računara. Sa tom idejom je nastala ESA, što je skraćenica od oznake Enthusiast System Architecture, koja sasvim dovoljno govori o usmerenju kompletnog standarda. Rezultat bi, barem u teoriji, trebao biti sistem koji bi korisniku trebao da omogući da prati, kontroliše i podešava rad praktično svakog segmenta svog računara koji se može podešavati ili kontrolisati, pružajući mu adekvatne i precizne informacije i omogućavajući izmene parametara rada, od praćenja temperature i sitnijih podešavanja, preko mogućnosti podešavanja brzine obrtanja ventilatora, do naprednih opcija, poput menjanja voltaža i radnih taktova – naglasimo još jednom, sve to iz Windows-a i uz par klikova, upotrebom centralne aplikacije kao što je NVIDIA Control Panel. Ne treba ni naglašavati od kakvog bi to bilo značaja za svakog overklokera. Naravno, treba imati u vidu da su ESA komponente u praksi nešto skuplje od „običnih“ verzija na kojima su bazirane, ali udobnost u radu katkad treba platiti, zar ne?
Pre nego što nastavimo sa izlaganjem, želimo da napomenemo dve stvari. Bitno je navesti da je ESA još uvek u razvoju, te da se finalizacija platforme u onom smislu kako su je u kompaniji NVIDIA zamislili očekuje tek tokom naredne godine. Kompletna inicijativa je pokrenuta tokom 2007. i za kraj te i početak ove godine je bilo planirano inicijalno postavljanje platforme „na noge“, sa izmenama, tweak-ovanjem i izbacivanjem prvih uređaja. Proces sazrevanja protiče i tokom sledeće godine se očekuje i kompletna nadgradnja, kada bi trebalo da se pojavi okruženje koje bi se aktiviralo pre operativnog sistema, eliminišući potrebu za Windows platformom i omogućavajući upotrebu ove tehnologije bez obzira na korišćenu softversku platformu. Još jedna značajna posledica bi trebala biti omogućavanje velikim proizvođačima da kreiraju „pametne“ PC računare koji bi mogli vršiti monitoring i menjati podešavanja radnih parametara sa ciljem sprečavanja nekog kvara ili drugih posledica. Druga stvar na koju smo želeli da skrenemo pažnju jeste da se ovaj test ne fokusira na sam hardver koji se nalazi unutar mašine koja nam je bila na raspolaganju, već na upoznavanje sa ESA platformom, a tome u prilog ide i činjenica da ovakvu mašinu nećete naći u slobodnoj prodaji.
Hardver, specifikacija
Najduže (u kontekstu u kome koristimo možemo upotrebiti i prideve najslađe ili najlepše) putovanje započinje običnim korakom, pa je tako naše (kratko) druženje sa ESA platformom počelo upoznavanjem sa mašinom koju je spremilo lokalno predstavništvo kompanije Cooler Master. U saradnji sa partnerima iz Nvidije, ali i uz asistenciju još nekoliko lokalnih predstavništava, među kojima treba istaći Intelovo, oni su uspeli da obezbede „ljutu makinu“ koja impresionira već svojom hardverskom specifikacijom. Ono što moramo istaći pre upoznavanja sa hardverom jeste da sve komponente iz domena kućišta, opreme za njega, kulera, moraju imati obezbeđenu hardversku podršku za ESA standard. Šta to u praksi znači? Pored toga da proizvodi svih kompanija moraju proći odgovarajući proces sertifikacije, za korisnika je bitno da ima na umu da su ovakve komponente po pravilu nešto skuplje nego „obične“, što smo već pomenuli i ponavljamo opet – uostalom, kako privoleti proizvođače da pristanu na kompletan projekat, ako oni u tome ne vide svoj interes.
U svakom slučaju, cela konfiguracija je bila upakovana u starog-novog poznanika, Cooler Master Cosmos kućište, ali model koji podržava ESA standard, zahvaljujući čemu je podržan monitoring temperatura i podešavanje rada ventilatora – a svi ventilatori u kućištu, pogađate, dolaze upravo iz kompanije Cooler Master. Partneri iz Nvidije su obezbedili ploču iz kompanije XFX, baziranu na nForce 790i Ultra SLI čipsetu, kao i dva modela GeForce 9800 GX2 grafičke karte, koje su sinhrono radile u quad-SLI režimu (dve karte sa po dva GPU-a), sa referentnim radnim taktovima (602 MHz za GPU, 1512 MHz za šejdere i 1000 MHz za GDDR3 memoriju). Istina je da ovakvih karti više praktično ni nema u slobodnoj prodaji i da se može pronaći tek pokoji primerak zaostao na lageru nakon dolaska GeForce GTX 280 i 260 modela, ali je takođe istina da su veoma brze kada posmatramo isključivo performanse, te da za potrebe demonstracionih prikaza služe vrlo dobro – podsetimo, ovo nije prikaz računara koji ćete nakon čitanja teksta naručiti od najbližeg prodavca.
Intel se postarao za CPU, te je u računaru bio ugrađen Intel Core 2 Extreme QX9770 CPU. Njegov referentni takt iznosi 3200 MHz, ali je u konkretnom slučaju radio na 4000 MHz. Detaljan prikaz ovog procesora takođe možete pronaći na našem sajtu, a napomenućemo da je od nas dobio nagradu Innovative Technology. Za hlađenje je bio zaduženo još jedno čedo kompanije Cooler Master – Aquagate Max vodeno hlađenje, takođe u ESA izdanju. Napajanje je takođe iz Cooler Master-a – Real Power Pro, snage 1000 W, isto tako sa ESA podrškom. Uz hard diskove u RAID režimu, Windows Vista operativni sistem i 2 GB DDR3 RAM memorije sertifikovane za rad na 1333 MHz, zabava je mogla da počne…
ESA na delu – 1. deo
Prvi utisak je izuzetno važan i NVIDIA nije mogla da dozvoli da on prođe bez adekvatne softverske podrške. Kompanija je kreirala set novih aplikacija koji će verovatno biti neka referentna baza, oko koje će se dalja softverska podrška razvijati. Treba imati na umu da se radi o open standardu, tako da će verovatno kada bude došlo vreme za to razni proizvođači nuditi vizualno, a donekle i funkcionalno različite verzije. Ipak, mi smo imali priliku da isprobamo softver onakav kakav trenutno nudi NVIDIA. Prva alatka jeste NVIDIA Monitor Tool, koja – kao što joj i oznaka govori – služi za monitoring parametara rada različitih komponenti. Zanimljivo je kako je vizualno rešena ova aplikacija. Prikazivanje se može podešavati, pa tako možete birati da vam se za svaku kategoriju uređaja, koja se vrlo jasno raspoznaje u kružnom meniju, ispisuju parametri rada, ili pak sve to na neki način objediniti. Takođe, opacity može da se podešava, pa tako korisnik može da kontroliše do koje će mere alatka biti „prozirna“. Ono što je bitnije jeste da može da motri na praktično sve što radi na nekom naponu ili kroz šta protiče struja. Od voltaže na procesoru, čipsetu i grafičkim čipovima, preko radnih taktova, temperatura, struja koje protiču kroz rejlove napajanja, brzine obrtaja svih kulera, uključujući tu i vodeno hlađenje i kulere na kućištu, te kuler od napajanja i slično…Tu se nađe mesta i za poneke dodatne informacije, od kojih smo za neke navikli da koristimo neke druge programe, a neke predstavljaju osveženje u ovakvom tipu alatki. Na primer, za informacije o procesima ili raspoloživom mestu na diskovima već dugo koristimo druge aplikacije, ali svejedno, bolje je da informacija ima nego da ih nema, tim pre što se od viška informacija u ovoj aplikaciji možete lako „odbraniti“. Blokovi koje vidite na priloženoj slici su izmenjivi i mogu se objedinjavati i razjedinjavati, radi kreiranja kompaktnijeg ili razgranatijeg prikaza, po želji. Moguće je menjanje temperaturne skale, frekventnosti osvežavanja informacija, pa i kreiranja loga od informacije koje se dobijaju preko ovog monitoring sistema.
Ipak, udarna tačka kompletne platforme se otkriva kada se otvori NVIDIA Control Panel, ovaj put obogaćen dodatnim mogućnostima, koje demonstriraju svu moć ESA platforme. Sve to je smešteno u Performance sekciji. Iz nje je moguće raditi ono što se gromoglasno najavljuje – lako i brzo menjati parametre rada sistema, čak i one za koje se do skora mislilo da je nemoguće menjati ih iz Windows-a, ili da je to makar veoma teško izvodljivo. Najpre, u okviru prve stavke se mogu menjati podešavanja onih naprava koje podržavaju ESA standard. U našem slučaju, to se odnosilo na širok spektar parametara praktično svih klasa uređaja koje standard trenutno podržava, a u slučaju da neka od podstavki ne podržava ESA standard opcije vezane za tu klasu uređaja neće biti dostupne. CPU, Motherboard, Memory, GPU, Power Supply, Chassis i WaterCooler – za sve njih je moguće menjati radne parametre, pod uslovom da komponenta podržava ESA tehnologiju. U okviru prve stavke je moguće menjati FSB i voltažu procesora, a slično važi i za Motherboard sekciju, gde se može podešavati voltaža nekog od brojnih čipova, PCI Express bus, brzine obrtanja ventilatora i tako dalje. Memory sekcija nudi slične mogućnosti u vidu promene radnog napona, ali i tajminga memorije. Ono što ćemo ponovo naglasiti jeste da je spektar mogućih podešavanja veoma širok (kako je kompletan mehanizam namenjen entuzijastima, ne čudi što su podržane (pre)visoke i (pre)niske vrednosti pojedinih parametara), te da se podešavanja vrše bez resetovanja računara, prostim pomeranjem slajdera ili odabirom iz drop-down menija. Međutim, suočili smo se sa slabijom stranom cele priče, na koju očito nisu imune nove tehnologije koje imaju ambiciju da standardizuju nešto što je jako teško objediniti na tako razuđenom tržištu kao što su PC računari, sa hiljadama proizvođača, komponenti i milijardama kombinacija hardvera. To su bagovi, odnosno uočeni problemi sa drajverima i/ili BIOS revizijama. Konkretno, dešava se da neke stvari ili nije moguće promeniti sa nekom verzijom drajvera, ili da je potrebno resetovati računar, iako to u teoriji nije neophodno, ili pak već sa nekom narednom revizijom drajvera ne mora biti učinjeno. Da skratimo, u suštini je potrebno malo egzibicije i eksperimentisanja sa kombinacijom BIOSa i drajvera. Promenite drajvere i izgubi se jedna opcija. Stavite novi BIOS i ne možete da menjate voltažu čipseta. Na takve stvari mislimo. Nažalost, konfiguraciju nismo mogli duže da „čačkamo“, a kako stalno izlaze nove revizije drajvera i BIOSa sasvim je jasno koliko situacija može postati nezahvalna. Ipak, imajući u vidu da je tehnologija još uvek u fazi razvoja, možemo imati razumevanja za ovo. Moramo konstatovati da kada stvari rade, onda zaista sve funkcioniše besprekorno. Nismo imali nikakav problem u realnom radu, niti sa testiranjima.
New Rule je jedna od opcija koja oduševljava. Ona je dostupna kako za pomenute stavke, tako i za podešavanja rada grafičke karte. U suštini, radi se o stavki u kojoj možete da podešavate odnose između parametara. Na primer, dok se ne dostigne određena temperatura, dozvoljavate visok overklok procesora, a nakon dostizanja te temperature takt se postepeno snižava. Ili možete zadati pravilo kojom će se brzinom obrtati ventilatori na procesoru ili grafičkoj karti i slično. Jednom rečju, ova opcija omogućava podešavanje rada jedne stavke u zavisnosti od rada drugih delova mašine, što je mogućnost kakvu su mnogi odavno priželjkivali. Sada je moguće prožimati parametre rada međusobno i kreirati mašinu koja će dinamički sama raditi po unapred zadatim pravilima, bez potrebe za intervencijom korisnika.
ESA na delu – 2. deo
U GPU sekciji, pogađate, možete podešavati rad vaše grafičke karte. Radni taktovi jezgra, šejdera, memorije, radni naponi, brzine obrtanja ventilatora. Chassis sekcija omogućava kontrolisanje brzine obrtaja ventilatora u kućištu, dok je u opciji WaterCooler moguće promeniti samo jedan parametar, a on se odnosi na željenu temperaturu tečnosti koja protiče kroz vodeno hlađenje. Što je ova stavka niže postavljena, ventilator će morati brže da radi i obrnuto. Ove stavke takođe potpadaju pod Rule sekciju, tako da je moguće prožimati ih međusobno sa ostatkom parametara i koristiti prilikom postavljanja pravila. Konačno, PowerSupply stavka ne sadrži nikakve mogućnosti za izmenu radnih parametara, ali može pružati vrlo korisne informacije o opterećenju pojedinih grana, odnosno rejlova, pošto prikazuje struje i snagu koja se isporučuje u pojedinim rejlovima u datom trenutku. Informativno, ali i korisno, naročito za one koji žele da dobiju precizne informacije o opterećenju svojih komponenti.
Za kraj ovog segmenta, pomenimo da je moguće sačuvati profile za sve stavke Performance sekcije. Ova operacija je na višem nivou od uobičajenog kreiranja profila, nakon korisnicima ostaje da ih ručno uključuju u pojedinim situacijama. Ovde je profile takođe moguće kreirati tako da se aktiviraju u tačno određenim situacijama, ne samo u smislu hardverskih uslova već i pokretanja video fajla ili temperature nekog čipa, da upozoravaju korisnika zvučnim signalom, i tako dalje. Opet, i ovde se to čini kroz kreiranje određenih pravila, za čije upoznavanje treba malo egzibicije. Takođe, i ovde postoji par čudnih rešenja, koja opet pripisujemo neispoliranosti tehnologije, ali za koja moramo reći da nismo uočili da mogu narušiti funkcionalnost kompletnog mehanizma. Cela ova priča može delovati pomalo prepadno na manje upućene korisnike, ali ni oni nemaju razloga za brigu. U suštini, za očekivati je da će kompanije koje budu stajale iza gotovih rešenja iskoristiti bogate mogućnosti koje pruža ovaj standard i implementirati brojna pravila ponašanja u nekim budućim mašinama. Mogućnosti su zbilja ogromne. Videćemo koliko će slobode OEM proizvođači koji budu koristili ovu tehnologiju za računare visoke klase (a to su, primera radi, najavili za sada i Dell i HP) ostavljati samim korisnicima, ili će se pak opredeliti za „zaključavanje“ ovih mogućnosti, a pravila za ponašanje mašine određivati kako oni smatraju da je najsvrsishodnije.
Ostalo nam je da se osvrnemo na još dve stavke – Dynamic BIOS i Update sekcije. Update servis sa jedne strane omogućava skidanje i učitavanje novog BIOS-a, snimanje postojećeg, te pristup određenim informacijama kao što su verzija BIOS-a. Dok su potonje mogućnosti dostupne bez potrebe za resetovanjem, snimanje novog BIOS-a ipak zahteva resetovanje računara, što je i razumljivo. Međutim, cenimo da će korisnici još neke opcije smatrati podjednako značajnim. Tu je mogućnost apdejtovanja drajvera, do kojih je moguće doći nalik na način viđen u određenim Linux distribucijama – pomoću par klikova se aktiviraju program i opcije, te se potom vrši provera da li su izašli noviji drajveri i automatska (ili manualna, zavisno od podešavanja) instalacija istih. Konačno, moguće je vršiti unapređivanje firmvera svih naprava koje podržavaju ESA standard – u konkretnom slučaju, to su Cosmos kućište, Aquagate Max vodeno hlađenje, te Real Power Pro napajanje, sve komponente kompanije Cooler Master, zahvaljujući kojoj je ovaj prikaz i moguć.
Dynamic BIOS bismo najlakše opisali kao…BIOS. Upravo tako, ovde je moguće pristupiti raznim podešavanjima tipičnim za BIOS okruženje i vršiti promene parametara rada koji su se do sada mogli videti isključivo u BIOS okruženjima. Iz drop down menija se biraju grupe podešavanja, kao što su Chipset Features, Power Management, Peripherals…Naše oduševljenje je ipak splasnulo kada smo shvatili da promena podešavanja u ovoj sekciji zahteva resetovanje računara, što njenu upotrebnu vrednost ipak smanjuje – ako već resetujete računar, možete lako ući u BIOS i podesiti šta vam je potrebno. Ipak, ostaje nada da bi se u budućnosti neka podešavanja – sva neće moći sigurno – mogla vršiti direktno iz Prozora.
Rezultati testova
Zaključak
Na impozantnom spisku partnera koji podržavaju ESA inicijativu nalaze se sistem integratori HP, Dell, Falcon Northwest, Maingear, Alienware, proizvođači kulera, kućišta i ostale opreme kao što su Cooler Master, Thermaltake, Silverstone, Tagan, PC Power&Cooling, te velika imena sa tržišta matičnih ploča, među kojima se nalaze XFX, Asus, Gigabyte, MSI i EVGA. NVIDIA treba da nastavi da ubeđuje partnere, a nadamo se da će oni prihvatati ovu inicijativu. Čak ćemo ići dotle da ustvrdimo da NVIDIA mora da nastavi da forsira ESA standard i da kako zna i ume ubedi što veći broj firmi da se priključe. Unifikacija raznih standarda i mogućnosti i sistem jedinstvenih kontrola sistemskih parametara jesu nešto za šta postoji percepcija da je nemoguće postići, makar ne na naprednom nivou koji bi odgovarao iskusnim vucima PC scene. Uglavnom postoji predstava (ne ulazeći u to da li je ispravna ili ne) o tome da kada se kontrolne stavke objedine u jedinstven mehanizam to na kraju obično rezultuje osakaćenim opcijama, odnosno korisnicima ostavlja vrlo malo ili nimalo slobode u smislu finih podešavanja, kao što su ova o kojima smo govorili. ESA može sve to da izmeni i da pomiri dva naizgled potpuno suprotstavljena sveta – entuzijaste koji žele punu kontrolu nad hardverom svog računara i velike PC proizvođače koji žele da u što većoj meri „zauzdaju“ računare koje isporučuju na tržište i da imaju što manje maltretiranja sa reklamacijama i primedbama.
ESA će se suočiti sa velikim izazovom. Sa jedne strane trebaju da je prihvate korisnici, a sa druge strane proizvođači hardvera, i jedni i drugi u dovoljnoj meri da bi platforma zaživela onako kako joj to priliči, imajući u vidu velike ambicije. I jedni i drugi imaju razloge za oprez – prvi zbog više cene uređaja koji podržavaju ESA standard, a drugi zbog nesigurnosti u pogledu prihvatanja tehnologije od strane kompletnog tržišta i promene koju ona može doneti po mnogo pitanja, ali i potrebe za implementiranjem određenih standarda i obezbeđivanja kompatibilnosti sa širokom bazom uređaja. Ipak, mi se trudimo da sagledamo pozitivnu stranu cele priče. Ogromna je korist od pravilne primene ove tehnologije, kao i njen potencijal. Ukoliko bi ESA zaživela sa uspehom, to bi bio mali korak za individualne proizvođače, ali veliki za PC scenu. Nije da je sistem bez mana – trenutno je vrlo osetljiv na drajvere, BIOS, i njihove kombinacije, ali verovatno najveći problem jeste što ga ne gura neka kompanija čija reč drma PC tržište u opštem smislu i u daleko više kategorija, te što su partneri za sada oprezni i što tek treba da se vidi u kojoj su meri spremni da podrže ESA standard. Enthusiast System Architecture pruža velike mogućnosti. Videćemo da li će one biti iskorišćene na adekvatan način. Konačno, ostaje nam da se toplo zahvalimo domaćem predstavništvu kompanije Cooler Master na angažovanju i promociji, te mogućnosti da steknemo uvid u mogućnosti ESA arhitekture. Bez njihove pomoći, veštine u domenu logistike i angažovanja da se obezbede neophodne komponente, sve ovo jednostavno ne bi bilo moguće u našoj zemlji, a trenutno nije tako lako izvesti ni na svetskom nivou. Drago nam je što su nam omogućili druženje sa ovakvom konfiguracijom iz jednog prostog razloga: ESA nam se jednostavno – mnogo dopada.
Prednosti:
– izvanredne mogućnosti, kako za krajnje korisnike, tako i za velike firme i OEM proizvođače
– detaljno podešavanje radnih parametara iz Windows operativnog sistema
– koncept jedinstvenog centra za kontrolu svih sistemskih parametara
Mane:
– komponente koštaju nešto više u odnosu na „regularne“ verzije
– još uvek nefinalzovani standardi i sitniji bagovi, za koje NVIDIA obećava da će biti ispravljeni
– ostaje da se vidi u kojoj će meri ESA biti prihvaćena
Kontakt kompanija: Cooler Master
