Benchmark Redakcija
Hewlett-Packard HP Compaq dx2000
Pre tri nedelje, na našem sajtu ste imali priliku da pročitate detaljan test HP Compaq dc7100 konfiguracije. Ubrzo smo na test dobili još jedan model ovog renomiranog proizvođača. I ovoga puta se radi o business klasi – u bogatoj ponudi računara, HP je odlu čio da napravi neku vrstu podele i u okviru određene klase proizvoda, što je logično ako se uzme u obzir da neke razlike u komponentama bitno utiču pre svega na cenu, a to povlači i odabir komponenti koji je veoma bitan kod brendiranih modela. U ovom segmentu se nalaze pet konfiguracija od kojih “dx” oznaka u imenu ozna čava da se radi o isključivo klasičnom “vertiklanom ” kućištu, dok oznaka “dc” označava da može da se radi i o “vertikalnom” i “horizontalnom” položaju kućišta (a koji će model kućišta biti zavisi naravno od izbora kupca), dok brojevi naravno označavaju “jačinu ” tj. performanse modela (što veći broj, konfiguracija je bolja naravno). Među dotičnih pet modela ( dx2000, dc5100, dx5150, dc7100 i dc7600 ) dx2000 zauzima poslednje mesto po performansama, ali kao takvo uopšte nije manje interesantno za testiranje jer, kao što smo naveli, nudi osnovni “bazni” model jedne business konfiguracije čiji je glavni adut stabilnost i niža cena. Povučeni iskustvom od prethodno testiranih HP modela i naoružani strpljenjem, krenuli smo na testiranje ovog “mališe”.
Konfiguracija se isporučuje bez monitora, a on se može dokupiti opciono. Kao i kod prethodno testiranog modela, odmah smo uočili običnu, smeđu kutiju, sa logom HP-a, koja je ovog puta izostala na slikama. Kao što ćete kasnije pročitati u tekstu, mogli smo da uočimo dosta sličnosti na prvi pogled sa dc7100 modelom. Međutim, sličnosti su samo “kozmetičke ” prirode, u vidu izgleda kućišta (koji je umanjena verzija onog kod 7100 modela) i identičnog miša i tastature koja se dobija u paketu. Kako je HP brand okrenut ka Intel platformi, tako je i ovde “mozak” ove business konfiguracije Intel-ov Pentium 4 procesor na 3 GHz, ali da ne bude baš sve “slično ” krenimo redom…
Ergonomija i dizajn
Ubrzo posle otvaranja kutije zapazili smo da je pakovanje, kao i kod ostalih HP brand-name modela, “na nivou” – sve je uredno spakovano, a tastatura i miš su upakovani u posebne pregrade u kutiji, kao i kesa sa uputstvom, naponskim kablom, drajverima i “papirnim” reklamama. I dalje nije prisutna neka vrsta alata ili rezervnih šrafova, što je i logično s obzirom da je konfiguracija namenjena ljudima koji ne žele previše da se bakću hardverom već samo žele da što pre počnu da rade.
Pošto smo konfiguraciju dobili preko zvaničnog distributera za našu zemlju, uputstvo koje stiže uz konfiguraciju sadrži (pored engleskog i četiri jezika istočno-centralne Evrope) i naš jezik, što rad sa ovim sistemom podiže na nov nivo, naročito za manje iskusnije korisnike. Svi potrebni drajveri, originalni OS i programi poput Roxio Media Creator-a, našli su se na pet CD-a koji se standardno isporučuju uz ovu seriju. Daljim raspakivanjem sadržaja iz kutije naišli smo na isto razočarenje kao i kod dc7100 modela. Da podsetimo – tastatura nije toliko slaba u kvalitativnom smislu, naprotiv – mislimo da je sasvim pristojnog kvaliteta za jedan ovakav “biznis” paket, ali miš koji koristi kuglicu je ipak neočekivan. Uvek imate mogućnost da odaberete kućište bez miša i tastature, koju možete kupiti odvojeno po vašem izboru, ali je prava šteta što je HP odlučio da uštedi baš na osnovnim periferijama, kada svi znamo koliko vredi najobičniji optički miš, ili tastatura sa bar ergonomskim dodatkom za dlanove. PS/2 tastatura i miš su izgleda izašli iz Logitech-ovih pogona, jer dosta podsećaju na neke njihove ranije modele.
Miš i tastatura su u tonu sivo-crnog kućišta, pa se vizuelno uklapaju u celinu. Tastatura je manje-više standardna. Dizajn joj nije baš prijatan na prvi pogled – male je površine i ima zbijene tasterime. Poseduje dva nivoa nagnutosti nad stolom zahvaljujući preklapajućim nožicama sa zadnje strane, što bi trebalo donekle da ublaži nezgodan položaj ruku pri kucanju. Miš je osno simetričan, namenjen je i levorukima i desnorukima, poseduje samo dva tastera i scroll, a šteta što ga nije odmenio neki optički model sa barem tri tastera (mada ovo ne možemo uzeti kao manu).
Najzad, prilikom uključivanja kućišta na struju i povezivanjem na redakcijski monitor (u pitanju je NEC-ova 19-ica), sledilo je par prijatnih iznenađenja za početak. Intel-ova integrisana grafička kartica je davala sasvim prijatnu i lepu sliku (što je samo na prvi pogled dobro kod ove grafičke, ali o tome kasnije), a tu je i najnovija verzija Hewlett-Packard-ovog BIOS-a koji je urađen po “user frendly” principu. Pri startovanju, računar automatski prepoznaje svaku promenu u hardveru i postavlja pitanje da li želite i da sačuvate tu promenu, bez dodatnog ulaska u interface BIOS-a. Zatim još jedna sitnica vredna pomena, originalni Windows XP Professional sa Service Pack-om 2 se nakon podizanja “oglasio ” iz kućišta, tj. u kućištu je ugrađen aktivan zvučnik male snage priključen na integrisanu zvučnu karticu, ali sasvim dovoljan za ovakav tip konfiguracije. Inače, iz BIOS-a se može isključiti.
Kada malo bolje pogledamo kućište vidimo da po izgledu spada u identično onom kod 7100 modela, ali sa jednom razlikom. Ako pogledate sa slika dosta je manje po visini i to ne samo za otprilike jedno 5,25 ” mesto, ve ć i za nešto više od toga! Pogledajmo po specifikacijama da i po “širini ” stvari stoje drugačije – kod 7100 modela dimenzije kućišta su 16.8 x 45.2 x 44.8 cm, dok su kod 2100 modela 18.0 x 39.6 x 35.5 cm. Iako ne spada u vrhunska, kućište je sa veoma dobrom završnom obradom, a otvaranjem poklopca smo uvideli da se vodilo računa i o rasporedu komponenti. Međutim, ovde su plastični držači koji pričvršćuju eventualne kartice izostali, pa se one pričvršćuju samo šrafovima – na staromodni način, gde se naravno prethodno mora skinuti limena zaštitna pločica. Ploča poseduje samo tri PCI slota koji su slobodni, ali o tome ćemo malo kasnije. Što se tiče hlađenja, na procesoru je CoolerMaster kuler dobro obavljao svoj deo posla sa bukom nešto manjom od 27db, dok se sa zadnje strane kućišta nalazi i jedna “osmica ” (1800 rpm). usmerena van. Treba imati u vidu da ova konfiguracija i nije namenjena za neka “jaka” proširenja, a prepreka tome je i mini-tower kućište gde nema mesta za još jedan kuler.
Kućište je kao što smo spomenuli, u crno-sivim nijansama, sa malo zaobljenom prednjom plastičnom sivom maskom, na kojoj se odmah uočava floppy koji je sakriven iza “proreza”. Taster za floppy je izgledao veoma loše jer bez ikakvih teškoća mogao da se uvlači i izvlači, čak i dok disketa nije bila u uređaju – mala zamerka za mehanizam na kućištu namenjenom za floppy-disk. Mesta za optičke uređaje su crna (ustvari samo jedno od dva – drugo je popunjeno Combo uređajem), kao i metalni poklopci sa strane. Sa prednje strane se nalaze dva ulaza za USB 2.0, odmah ispod On/Off tastera. Ovaj vertikalni izdvojeni panel sadrži i audio ulaz/izlaz, mada mislimo da bi se lepše uklopio u samo kućište da ima poklopac. Sa zadnje strane se pored mesta za PCI kartice (od kojih možete iskoristiti samo tri, zbog, kao što smo spomenuli, mini-ATX ploče) nalazi i čak šest USB 2.0 konektora, a ostali konektori su standardni – tri audio, jedan za mrežnu karticu (RJ-45), serijski i paralelni port, dva PS/2 i naravno VGA konektor za monitor. Poklopac sa strane kućišta, se elegantno otvara preko navrtki sa njegove zadnje strane. Ono što smo odmah zapazili prilikom otvaranja poklopca su IDE kablovi koji nisu svezani i lepo upakovani kao kod dc7100 modela. Za razliku od njih naponski kablovi su bili lepo “svezani” kako bi pristup ploči i komponentama bio bolje omogućen, međutim u ovako malom kućištu to mnogo ne znači. Inače, kućište iako “malo”, ima težinu od preko 10 kg.
Bottom-line: Jasno je da je, s obzirom na gore navedene činjenice, ergonomija samog kompjutera poljuljana pre svega zbog izbora periferija, ali s druge strane konfiguracija je zablistala u drugim aspektima, a to su veoma tihi kuleri, simpatično i funkcionalno kućište uredno spakovanim komponentama unutar njega.
Unutar kućišta…
Pošto je reč o maloj business platformi i izbor komponenti unutar kućišta je očekivan. Kao i što smo rekli, u pitanju je Pentium 4 platforma, a ploča je takođe Hewlett-Packard-ova, međutim sa potpisom Lite-On Tech-a. U pitanju je Intel 865GV chipset, sa kojima smo uglavnom svi upoznati. Ova ploča, pored tri PCI slota poseduje i četiri DIMM podnožja koja se mogu maksimalno proširiti do 4GB memorije, integrisanu zvučnu i grafičku karticu.
Napajanje je standardno, takođe Lite-On-ovo na 250W i omogućuje sasvim dobru naponsku osnovu za postojeću konfiguraciju, pa čak i kasnije neki manji upgrade . Procesor na 3.0 GHz je Pentium 4 ( 1 MB L2 cache-a) sa HT (Hyper-Threading) tehnologijom i sa magistralom koja je podešena na 800MHz (4x200MHz). Memoriju je potpisao Samsung Electronics. U pitanju je jedan memorijski modul ( DRAM PC3200 – na 400 MHz) od 512MB, mada nije jasno što nisu ubačena dva mem. modula od 256 MB podešena iz BIOS-a da rade u dual-chanel modu rada, što ova ploča podržava. Kao što smo rekli, kako ploča poseduje 4 DIMM podnožja, može se proširiti do 4 GB DDR memorije u sunhronom modu rada.
Što se tiče grafičkog podsistema, njega je pokretao integrisani Intel 82865G grafički kontroler koji je po specifikacijama proizvođača Direct X 9.0 kompatibilna, međutim na osnovu brzinskih testova (i realnih mogućnosti) na koje ćemo se kasnije vratit,i očigledno je da je ova stavka samo “na papiru”. Ovo grafičko integrisano rešenje je previše slabo čak i za neke starije naslove – od pre dve do tri godine će moći jedva da se “poteraju” u šta ide u prilog i rezultat 3D Mark-a 2001 (od samo 2543 poena, što je približno nekim GF-MX200 modelima i to na dosta slabijim konfiguracijama). S obzirom da ova konfiguracija nije namenjena igračima, ova stavka nimalo ne iznenađuje. Ono što se još tiče grafike, kao i druge integrisane grafičke kartice i ova deli sistemsku memoriju i to koliko vi odredite (maksimum do 128 MB), a ne treba reći da se to odražava na performanse. Bez obzira na to, bilo koja dodatna grafička kartica bi rasteretila sistem, međutim bez bilo kakvog slobodnog AGP slota ostaje opcija neke PCI grafičke kartice što i nije neko rešenje prilikom kupovine ovog modela (jer vam ostaju samo polovni modeli u današnje vreme). Nemogućnost da se odradi i video test u PC Mark-u 05 ide u prilog tome da više od dobre 2D grafike na ovom modelu ne treba ni očekivati. Treba još spomenuti i AC ' 97 integrisanu zvučnu karticu koja je takođe u proseku današnjih integrisanih rešenja. Gore spomenuti zvučnik je ipak privremeno rešenje ako se odlučite da ovu konfiguraciju koristite u kućnim uslovima, dok je u kancelarisjkim uslovima ovo ok rešenje. Intel PRO/100 10/100 Mbit-ni integrisani mrežni adapter je, konačno, poslednja komponenta integrisana na ploči. Modem se dodatno dokupljuje, a ovde je on izostao. U doba sve veće popularizacije ADSL-a možda ovo i nije neka mana, ali se trebalo ipak razmišljati i na naše tržište koje je još pretežno povezuje preko Dial-Up-a.
Ploča poseduje standardno dva IDE kontrolera od kojih je jedan zauzet sa Seagate -ovim diskom (Baracuda) od 80 GB na 7200 rpm formatiranim pod NTFS particijom. Ako želite da priključite još diskova moraćete da dokupite još IDE kablova jer se oni ne isporučuju u paketu, što je jedna od manjih zamerki. Uz ovu konfiguraciju su predviđeni diskovi i do 160 GB pa se uvek možete odlučiti za zamenu. Za optički uređaj je odabran Lite-On-ov combo koji se solidno snalazio sa medijima. Predviđen je za čitanje i pisanje CD diskova brzinom 48x, a čitanje DVD diskova od 6x. Posle detaljnog ispitivanja kućišta i “iznutra” možemo reći da je izbor komponenti bio manje više solidan i sa “imenom”.
Sla žemo se da je svaka komponenta na svom mestu za ovakav tip konfiguracije, pri tome mislimo na dobar procesor, odličnu memoriju i hard disk. Ploča koje je itekako važna, nije sam vrh ponude, ali sobzirom da poseduje integrisana audio / grafičko / mrežna rešenja je sasvim solidna – pri tom je u mini ATX formatu! Trebalo bi pomenuti i da pri izboru brand-name kompjutera, kao što je ovaj, ostajete uskraćeni za neku vrstu “slobodnog” up-grade-a, zbog malih proširenja ploče ali i gubljenja tehničke podrške tj. garancije ako odlučite svojevoljno da ” čeprkate ” po harvderu . Naravno, garancija se uvek gubi kada se kompjuter otvori, a upgrade možete obaviti samo u HP-u, koji će vam striktno ponuditi određene komponente (kao što smo pomenuli gore – nVidia grafičku ili WD hard disk npr). U realnom radu mašina se pokazala kao veoma stabilna mada i dosta spora. Ovo se ogleda pre svega u Windows-u XP, zbog slabog grafičkog podsistema, pa smo čak u Windowsu morali da isključujemo neke osnovne efekte kako bi radio brže!
Testiranje i software
Testiranje smo vršili pazeći da je reč pretežno o Office/Business kompjuteru, mada se može koristiti i u kućnim uslovima (mnogi ljudi koji rade na kompjuteru, upravo većinu svog posla obavljaju od kuće), gde može postati ponekad i centar zabave. Međutim, stog aspekta se možete zadovoljiti samo ponekim DVD/DivX filmom, MP3 muzikom i ponekim manje zahtevnim multimedijalnim naslovom. Rezultate PC Mark i Sandre 2005, takođe možete videti u tabelama. Oni govore za sebe…
oznaka konfiguracije
HP Compaq dx2100 Business Desktop PC
procesor
Intel® Pentium® 4 with Hyper-Threading Technology 3 GHz (min: 2.4 GHz, max: 3.2GHz)
chpset
Intel® 865GV chipset (3 full-length 2.3v PCI)
memorija
1x512MB DDR Samsung (Synch DRAM PC3200 (400 MHz) non-ECC / single ili dual channel podešavanja / 4 DIMM podnožja / min: 256 MB, max: 4 GB)
grafička
int. Intel(R) 82865G Graphics Controller
SB
int.AC'97 with Premier Internal Speaker
HDD
80GB IDE (7200 rpm) Seagate Baracuda (min: 40 GB, max: 160 GB)
optički uređaji
LiteOn Combo CD-RW/DVD-ROM driv 48X/32X/48X/16X (opciono CD-ROM,CD-RW DVD-ROM ili 8X DVD +R/RW )
floppy
3,5″
mreža
int. Intel PRO/100 10/100 Network solution
modem
ne (opciono 56K PCI Win Modem)
dimenzije
18.0 x 39.6 x 35.5 cm
težina
10.5 kg
OS
Microsoft® Windows® XP Professional + SP 2 (opciono MS Windows 2000, MS Windows XP Home, MS Windows XP Professional, SuSE Linux® Professional 9 ili DOS)
software
Adobe Reader 6.0 i InterVideo WinDVD 5 (opciono MS Office 2003 Small Business Edition, MS Office 2003 Basic, Roxio Easy CD & DVD Creator, Dantz Retrospect Backup Express, Norton Antivirus 2004)
Što se tiče operativnih sistema, možete odabrati Windows XP Professional, Microsoft Windows® XP Home ili besplatni DOS (što će naravno naknadno uticati na cenu). Kao što smo napisali na početku, primerak na testu je posedovao Windows XP Professional sa Service Pack-om 2. U paketu na diskovima se dobijaju originalni : Norton-Anti Virus 2004, Windows XP + SP2, HP Multilingual User (9 jezika), Retrospect Express 6.5, Roxio Easy Media Creator 7 Basic, HP Restore Plus, Inter Video WinDVD. Sa druge strane imamo zamerku na količinu instaliranih programa – sobzirom da paketi poput Photoshop-a ili ACDSee-ja npr. se naplaćuju, ostaje na vama dainstalirate neka besplatna rešenja. Međutim, u Windowsu smo zatekli samo Adobe Reader 6.0 i InterVideo WinDVD 5 od dodatnih programa. O nekoj verziji Office paketa nije bilo ni reči. Jasno je da sa svakim ovakvim programom cena konfiguracije raste, stoga vam, kao što rekosmo, ostaju neke besplatne alternative nekih programa. Međutim u zavisnosti kolike su mogućnosti firme ili pojedinca koji se odluči za ovakav model može se dokupiti MSOffice 2003 Small Business Edition ili MS Office 2003 Basic. Da stvari ne budu toliko crne što se programa tiče, na diskovima koji se isporučuju uz konfiguraciju dobijate i Roxio Easy CD & DVD Creator, Dantz Retrospect Backup Express i Norton Antivirus 2004.
Winstone Buisness
19,1
Winstone MCC
25,6
HD Tach
Random access: 12.9ms
CPU utilization: 2% (+/- 2%)
Average read: 47,1 MB/s
3D Mark 2001SE
2543
Sandra 2005
Dhrystone ALU : 8829 MIPS
Whetstone FPU : 3653 MFLOPS
Whetstone iSSE2 : 6251 MFLOP
Cache & Memory Bench.- Combined Index : 6346 MB/s
PC Mark 04
CPU: 3775
Memory: 2964
Graphics: /
HDD: 4010
Final score: /
Problema smo imali jedino pri testiranju sistema PC Mark-om 05, pa kao i što iz tabela možete videti – njegov finalni score je izostao, a to zbog, kao što smo rekli, previše slabog grafičkog podsistema.
Zaključak
I sa ovakvim izborom komponenti, mislimo da je ipak HP napravio mali jaz između njihove najslabije business konfiguracije i njenih naslednika. Pre svega mislimo na slabu integrisanu grafiku, koja je jednostavno morala biti malo bolja, ili bar jedan dodatni AGP slot koji bi poslužio svrsi. Iako nije toliko bitna na ovakvim vrstama platformi, sporoća Windows-a koji se u nekim segmentima ipak oslanja na grafiku ne može da ne zasmeta. Takođe, veoma čudi izbor procesora, koji iako jak – možda čak i preterano za vrstu posla za koji je namenjena ova platforma. I neki Celeron na 2,4 GHz bi poslužio, no šta je tu je. Prilikom odabira ovakve konfiguracije niste striktno vezani za ponuđene komponente, što može sniziti cenu ako vam je izbor skromniji, što itekako treba imati u vidu. Tu je još i malo kućište koje se solidno greje, mada je hlađenje ipak na nivou sa niskom bukom. Sve vreme testiranja sistem je bio stabilan i nije pokazao znake nestabilnosti ni pod najvećim opterećenjem.
Na kraju treba reći da je dx2000 mali i pouzdan kompjuter – ovu konfiguraciju možemo videti u bankama i kancelarijama, dok je za kućnu upotrebu ipak pomalo slaba, pogotovo grafički podsistem. Ovo će posebno biti izraženo kada se pojavi Windows Vista, koji zahteva jaču DirectX9 grafiku kako bi UI radio „svom snagom“. Pošto je i ovo najslabiji model u seriji, možemo da kažemo da su nam i očekivanja bila na tom nivou i da narodna „ koliko para toliko i muzike“ važi i u ovom slučaju!
Zahvaljujemo lokalnom predstavništvu kompanije HP na ustupljenoj konfiguraciji za potrebe testa.
