Benchmark Redakcija
Nebojša Todorović
Prvi korak u ostvarivanju naše zamisli je bio priprema konfiguracije za test. Ljubaznošću firme Alti na korišćenje nam je ustupljena Altos Orion konfiguracija iz njihove ponude koja se zasniva na AMD A10-6800K procesoru, bez diskretne grafike naravno. Ključne informacije, pored modela APU-a, jeste ploča. Reč je o Gigabyte GA-F2A85X-D3H modelu, koji se tokom testiranja pokazao jako dobro i pritom košta oko 65 evra. Dakle, kombinacija matične ploče sa procesorom i GPU-om je imala vrednost od oko 185 evra. Kako Gigabyte ima još niz drugih, jeftinijih, ali jednako kvalitetnih modela sa kojom opcijom manje, uvek možete još malo da se “stisnete” tako da finalna cena može biti barem još 10 do 15 evra niža. Naravno, ukoliko vam je što manja cena apsolutni prioritet. Samo još da vidimo šta može ovaj sistem i da ponudi.
APU je bio uparen sa brzom DDR3 memorijom potpisanom od strane kompanije Patriot, a reč je o Viper modulima. Nakon specifikacija računara, podsetimo se koje su osnovne karakteristike A10-6800K APU-a. Njegovu bazu čini četvorojezgarni procesor koji radi na frekvenciji od nominalnih 4100 MHz. Uz pomoć TurboCore tehnologije, jezgra mogu da se “protegnu” do 4400 MHz ukoliko aplikacija ne opterećuje sva jezgra odjednom. Čip je izrađen u 32-nanometarskoj litografiji, a u pogledu arhitekture, reč je o Visheri koja ispravlja određene nedostatke Zambezija, odnosno originalnog Bulldozera. I dalje se suštinski radi o četvorojezgarnom procesoru sa dva modula, što znači da je FP jedinica podeljena između dva ALU-a.
Što se grafčkog podsistema tiče, on čini APU time što jeste, odnosno impresivnim parčetom silicijuma. Njegov naziv je Radeon HD 8670D, a bazira se na VLIW4 arhitekturi. Ukoliko se ne sećate, jedini diskretni modeli koji su se oslanjali na ovu arhitekturu su bili Radeoni iz HD 6000 serije. Dakle, poseduju sve potrebne podrške kao i diskretna braća, a to podrazumeva implementaciju DirectX 11, ShaderModel 5.0 i sl. Fabrički, ovaj GPU radi na prilično visokih 844 MHz.
Radeon HD 8670D se oslanja na sistemsku memoriju, što trebate imati u vidu prilikom sklapanja konfiguracije bazirane na APU-u. Zašto ovo naglašavamo? Pa, ukoliko se odlučite za neki od najjeftinijih modula deklarisanih za rad na 1333 MHz i pritom se zaista i desi da taj modul ne može mnogo ili uopšte preko deklarisanog takta, onda ste u problemu. Jednostavno, naša testiranja su pokazala da je za maksimalne performanse APU-a potreban RAM sposoban da radi na taktu od 1600 ili više MHz. Optimum je 1866 MHz, a sa 2133 MHz nećete dobiti više od jednog ili dva procenta više u praktičnom smislu što nema nikakvu “opipljivu” vrednost. RAM moduli od 1600 MHz zaista nisu mnogo skuplji, a pritom većina je sposobna da stigne barem do nekih 1800 MHz, čime ulazite u optimalnu zonu za rad APU-a.
To je to što se tehnikalija tiče, vratimo se na sam koncept testa. Ovo je samo jedan od testova u nastupajućem serijalu u kome ćemo se baviti APU gejmingom. Do sada, većina tekstova na ovu temu se nije bavila praktičnim delom priče, a to je: “Kako igranje na iGP-u zaista izgleda?”. Mnogi korisnici i dalje imaju fobiju od slabašnih “integruša” stečenu još pre mnogo godina unazad, pa se odlučuju na ništa jače diskretne modele sa dna cenovnika koji su “osakaćeni” na hiljadu i jedan način. Stoga, pored klasičnih grafikona sa rezultatima, videćemo snimke igranja u praksi, minimalni i maksimalni frejmrejt, kao i naše iskustvo preneseno u tekstualni oblik. Zvuči zanimljivo?
Kao što smo rekli u uvodu, testni A10-6800K čeka vatreno krštenje, jer se radi o izuzetno zahtevnim naslovima. FarCry 3, Crysis 3 i Metro 2033: Last Light su redom u vrhu među zahtevnijim grafičkim igrama današnjice. Stoga, ukoliko rezultati budu iole dobri u nastavku serijala možemo očekivati samo odlične performanse, kada budemo prešli na manje zahtevne igre poput Diabla, WoT-a, Bioshocka, FIFA-e, PES-a i mnogih drugih. Krenuli smo prilično skeptični sa nadom, da ćemo dobiti makar igrive rezultate u minimalnim rezolucijama. Ovako smo prošli…
Svega nekoliko naslova je u poslednjih dvadesetak godina uspelo svojim postojanjem da izmeni tok istorije video igara, a jedan od njih definitvno jeste Crysis, igra čije ime predstavlja sinonim hardverske zahtevnosti te samim tim i fotorealističnih video efekata – i ne samo to već i oličenje „first person“ šutera. Nekada su to bili Doom i Quake, ili možda Unreal, ali u poslednjih nekoliko godina kada se pomene termin pucačina iz prvog lica svi odmah pomislimo na tropsko ostrvo, zar ne? Zasnovan na CryEngine-u treće generacije, Crysis 3 je jedan od onih naslova koji gura industriju napred. Iako mnogi nisu preterano oduševljeni samim gameplay-om, pričom i mnogim drugim aspektima igre. Ipak, svako želi da ga odigra.
Nakon igranja sa rezolucijama i detaljnim podešavanjima, shvatili smo da je Crysis 3 u određenoj meri preveliki zalogaj za integrisani Radeon HD 8670D, ali smo ipak ostali iznenađeni koliko se dobro držao. Naime, u najnižoj rezoluciji sa dobrim delom opcija podešenih na srednju vrednost, odnosno “medium” dobili smo sasvim upotrebljive rezultate. Nakon prelaska na 1680×1050 i FullHD rezolucije, mali Radeon HD 8670D je ipak ostao bez daha. Ipak, za one sa malo nižim pragom tolerancije na padove FPS-a, postoji mogućnost da odigraju ovaj naslov u rezoluciji 1600×900 jer će u njoj A10-6800K imati oko 5 procenata bolje rezultate.
Podešavanja
1366×768
1680×1050
1920×1080
AntiAliasing
Disabled
Disabled
Disabled
Texture Quality
Medium
Low
Low
Advanced Video Settings
Game Effects
Medium
Low
Low
Object Quality
Low
Low
Low
Particles
Low
Low
Low
Post processing
Medium
Low
Low
Shading
Low
Low
Low
Shadows
Low
Low
Low
Water
Medium
Low
Low
Anisotropic Filtering
4X
4X
4X
Motion Blur
Med
Low
Low
Lens Flare
Yes
No
Low
Dakle, sa podešavanjima koja možete pronaći gore u tabeli smo se igrali neko vreme kako bismo stvorili utisak. Generalno, sa 1366×768 iako ima određenih padova u frejmrejtu u retkim situacijama, igrivost je potpuna osim za one koje su navikli na besprekorno. Čim se razmišljate o APU-u, a ne o nekom ozbiljnom diskretnom GPU-u sve su šanse da ne tražite previše, tako da je na APU-u sasvim moguće igrati komforno Crysis 3. Posebno ukoliko se igrate na televizorima, gde 1366×768 može da posluži odlično čak i u slučaju da isti ima podršku za 1080p. Nažalost, za dve veće rezolucije smo morali da posegnemo za maksimalnim obaranjem detalja, što i nije samo po sebi problem. Crysis 3 izgleda sjajno i na “low” podešvanjima, ali je igranje bilo naporno, jer su padovi FPS-a bili isuviše česti, posebno na 1080p. Da se prebacimo malo na dijagrame, situacija izgleda ovako.
Kao što možete videti, grafikoni jasno kažu šta može, a šta ne. Ipak, treba odati priznanje integrisanom GPU-u koji na fabričkim podešavanjima uspeva da izađe na kraj sa najnovijom verzijom Crysisa, pa makar i u 1366×768. Pritom, ne zaboravite da i Radeon HD 8670D možete overklokovati i dobiti još bolje performanse. Možda je to upravo ključ dobijanja igrivih rezultata na većim rezolucijama kada je Crysis u pitanju, ali to ćemo ostaviti za neki drugi put. Na kraju, tu je i video koji će vam preneti naše iskustvo.
Legendarna pucačka igra koja je obeležila čitav generacijski pomak napred, ne samo u grafici već i u načinu igranja i slobodi za igrača, je dobila svoj nastavak. FarCry 3 se nakon drugog dela ponovo vratio na staze slave. Reč je o fantastičnoj igri sa sjajnom grafikom i jednom od zahtevnijih naslova trenutno. Nakon iskustva sa Crysisom 3, očekivali smo sličan ishod. Ipak, stvari su išle nešto drugačijim tokom…
Bojažljivo smo krenuli od najmanje rezolucije i najnižeg nivoa detalja. Sve je išlo potpuno glatko, pa smo rešili da malo “napucamo” detalje. Malo po malo, na 1366×768 rezoluciji smo imali gotovo sve stavke na medium. Nakon finalnih podešavanja, rezultat je bio sjajan. Igra je radila besprekorno i veselo smo se napucavali sa članovima raznih paravojnih grupacija, vozili džipove, paraglajdere i sl. Pri istim detaljima smo podigli rezoluciju, ali nije išlo, jer je usporenje bilo primetno. Morali smo da “olabavimo” podešavanja praktično ponovo na minimum da bismo dobili igriv rezultat. Sa 1080p nismo imali sreće, ali to nismo ni očekivali.
Podešavanja
1366×768
1680×1050
1920×1080
DirectX
DirectX 11
DirectX 11
DirectX 11
MSAA AA
Off
Off
Off
Alpha to coverage
Standard
Off
Off
SSAO Mehod
SSAO
SSAO
SSAO
Advanced Video Settings
Textures
Med
Low
Low
Ambient Light
Low
Low
Low
Shadow
Med
Low
Low
Post FX
Med
Low
Low
Geometry
Med
Low
Low
Vegetation
Med
Low
Low
Terrain
Med
Low
Low
Water
Med
Low
Low
Environment
Med
Low
Low
Situacija je bolja nego kod Crysisa i to drastično. Dok je na srednjem nivou detalja potpuno igriv, čak je i pri 1680×1050 rezoluciji A10-6800K omogućio vrlo pristojno iskustvo. Pritom, to implicira da bi u 1600×900 recimo, rezultati bili za nijansu bolji. Taman koliko je potrebno da možete na 1080p monitoru da se igrate, bez značajnog gubitka na kvalitetu prikaza. Čak je frejmrejt prilično konzistentan, bez velikih padova koji bi napravili problem tokom igranja.
Nakon svega, tu je i video da pogledamo kako igranje FarCry 3 izgleda u praksi. Mi smo veoma zadovoljni kako se A10-6800K izborio, sa naglaskom na integrisani Radeon HD 8670D.
Postoji nešto privlačno u konceptu apokaliptičnih okruženja, posebno nuklearnom katastrofom ili ratom zahvaćenih teritorija bivšeg Sovjetskog Saveza, nešto inspirativno što su mnogi poznati razvojni timovi pucačina iz prvog lica pronašli kao izvor svojih prilično uspešnih kreacija. Ta turobna, mračna atmosfera očigledno ništa manje ne „prija“ i igračima koji su pronašli odličan izvor zabave u naslovima kao što su S.T.A.L.K.E.R. ili Fallout, a koji neosporno imaju dosta toga zajedničkog. Hajde da vidimo da li masivni ruski engine ima “milosti” za APU.
Za razliku od uspešnih iskustava sa prethodna dva naslova, ovog puta nismo imali toliko sreće. Podešavanja u igri nisu posebno bogata, a pritom se ni u pogledu optimizacije za APU, ruski razvnojni tim nije preterano potrudio. Dok na diskretnim Radeon i GeForce grafičkim karta daje sasvim pristojne performanse, tokom testiranja sa APU-om nismo uspevali da dobijemo konzistentne rezultate. Frejmrejt je konstantno bio nizak, a bilo je vrlo često i nelogičnosti poput te da je igra gotovo najbolje radila u 1080p rezoluciji. Nažalost, to što je najbolje radila u 1080p ne znači da je bila i igriva.
Podešavanja
1366×768
1680×1050
1920×1080
Quality
Low
Low
Low
SSAA
Off
Off
Off
Texture Filtering
AF 4X
AF 4X
AF 4X
Motion Blur
Low
Low
Low
Tesselation
Off
Off
Off
V-Sync
Off
Off
Off
Na kraju, nismo imali previše izbora, sve smo spustili na minimum i premerili rezultate, forme radi. Jednostavno, nismo uspeli da dođemo do rešenja koje bi dovelo do poboljšanja performansi. Kada je Steam ponudio da izvrši update, ponadali smo se da će doći do promene, ali rezultat je bio identičan. Dakle, ukoliko vam je Metro 2033: Last Light prioritet, APU definitivno nije rešenje, barem ukoliko se ne desi neka naknadna optimizacija.
Nismo izostavili ni video sa snimkom tokom igre, iako se može jasno i iz samih grafikona zaključiti kakva je situacija po pitanju frejmrejta. Interesantno je to kako rezolucija, pa čak ni sva podešavanja kao da nisu imala uticaj na perforamnse. Dok je teselacija jasno obarala brzinu izvođenja, bilo da se radi o motion bluru ili podizanju kvaliteta na srednji nivo, ove stavke uopšte nisu uticale na perfomanse. Ponavljamo, radi se legalnoj digitalnoj verziji sa Steama.
APU je kao koncept zaista promenio mnogo toga. Nekada je integrisana grafika služila samo da “baci sliku” na monitor i kada je to bila u stanju da uradi, bili smo srećni. Software render je nešto od čega je pripadala muka svakom ko je želeo da se igra, a bio ograničen na integrisano rešenje. Situacija se ubrzano menja na bolje i možemo reći da posle ovog testa ostajemo dodatno uvereni u to da je APU jedna od najbitnijih novina na IT sceni.
Doduše sada već nije potpuni novitet, jer i pored toga što se mnogi i dalje tek upoznaju sa ovim konceptom, ipak je AMD iznedrio dve generacije, a treća je odmah iza ćoška. Sve u svemu, na fabričkim podešavanjima, tj. bez overkloka i bilo kakvih “tweakova” igara van glavnog menija, rezultati su daleko bolji od onoga što smo očekivali. Naravno, 1080p u najnovijim naslovima nije realno za očekivati, jer bi postojanje diskretnih modela postalo potpuno suvišno. Sa druge strane, za skromne potrebe korisnika koji nemaju preteranu količinu novca na raspolaganju, APU je sjajno rešenje. Posebno kada znate da za nekih 50-ak evra u bilo kom momentu možete da dodate jedan Radeon HD 6670 i drastično unapredite performanse putem Dual-Graphics tehnologije.
Uostaom, ovo su praktično najzahtevnije igre koje ćemo u ovom serijalu isprobati. Dakle, od sada pa nadalje možemo očekivati isključivo bolje rezultate. Možda će Diablo 3 ili WoT raditi i u FullHD-u, ko zna? Do tada, umesto zaključka ćemo vas pitati nešto. Koje biste vi igre voleli da vidite testirane na ovaj način, a da je reč o iole svežim naslovima?
