Benchmark Redakcija
MX440 paket, izgled
Creative Blaster MX440 dolazi u kutiji koja je isto dizajnirana
kao i prethodna, sa identicnom opremom, osim sto je dodata i igra Incoming Forces.
Tu je i vec pomenuti kabal – adapter, a bice Vam potreban i kompozitni ili S-Video
kabal da bi karticu povezali sa TV-aparatom.
Sada je red da opisemo karticu, i bili bi mirne savesti kada bi
iskopirali taj deo iz testa Microstar GF4MX440 kartice. Zasto? Pogledajte sliku
ispod… Secate se one igre iz “Politikinog ili Mikijevog Zabavnika” – pronadjite
razliku na slici. Cak su i nalepnice na bios-u iste, redni broj stampane ploce,
kvalitet i serijske oznake na svim komponentama. Apsolutno je sve identicno,
te smo sigurni da je Microstar bio proizvodjac Creative kartice. Memorija: SGRAM,
5ns, proizvodjac: Samsung, generic GF4MX440 cooler, ovoga puta ofarban “srebrnim”
nijansama, sa Creative nalepnicom… sve su to karakteristike “Creative”-ovog
MX440 modela.
Ako nam i dalje ne verujete da je u pitanju "ista" kartica, evo i slike
koja ce Vas u to ubediti. Preporucujemo da je uvecate i zasta se uverite u to.
Kvalitet slike, utisci
Prikaz 2D programa i ostrina su na zavidnom nivou, zaista se ne moze reci da se
razlikuje od onog koji daje Microstar kartica. Kada smo, posle ove kartice ubacili
Creative MX440 model, sistem (Windows ME, drajveri, maticna ploca) uopste nije
prepoznao da je nesto promenjeno. Nije bilo “new hardware found”, niti bilo cega
slicnog. Kao da karticu nismo ni zamenili. Creative je radio sa Microstar drajverima,
i obrnuto. Jos jedna “sitnica” koja ide u prilog tvrdnji da ju je MSI napravio.
Naravno, radi se o prvim primercima. Microstar je potvrdio da ce sledece serije
ovih kartica izradjivati na crvenoj stampi, sa drugacijim cooler-om, pa je moguce
da ce se i BIOS promeniti, i postati drugaciji od ne-tweakovanog nVidia default-a.
U svakom slucaju, ono sto smo rekli za MSI, vazi i za Creative.
Kvalitet igranja i nekoliko komentara
Vec smo pomenuli da je kvalitet 16-bitnog prikaza odlican zahvaljujuci bolje resenom
dihtering-u. Naravno, performanse u 16-bita su zbog toga pale za neki procenat,
i verujemo da ce postojati revizije drajvera koje ce davati losiji dihter uz vise
performanse (nVidia to cesto radi, a onda se poziva na “poboljsanje performansi
koje donose drajveri”). nV17 donosi i Accuview sa kojim smo imali problema, i
moze se reci da GF4MX kartice nemaju dosta “sirove snage” da ga iznesu uz ocuvanje
prihvatljivih performansi.
Isto tako je i sa visokim nivoima Anisotropic filtriranja. Ovaj mod treba posmatrati
kao nastavak trilinear moda. Dakle, tu je bilinear filtering, koji zahvata susedne
piksele sa dva najbliza mipmap nivoa, a onda radi prosek boja i “omeksavanje”.
Nesto slicno je i kod resize-a slika u ACDSee-u ili Photoshopu, gde mozete izabrati
nacin menjanja velicine: nearest neighbour, bilinear, bicubic/trilinear itd…
Sledeci, napredniji oblik je Trilinear mod, koji se obavlja uz obavezan mipmaping,
i koji obezbedjuje prirodniji prelaz izmedju njihovih nivoa, jer ne kalkulise
odgovarajuce piksele samo od susednih, vec i od sledecih susednih nivoa. Prvi
3D akcelerator koji je ovu kalkulaciju radio u single pass ciklusu je bio Voodoo
3, jedini u to vreme, kome ova funkcija nije oduzimala mnogo od brzine rendering-a.
Anisotropic filter sa danasnjim akceleratorima, radi iz vise prolaza, i zbog toga
im, u manjoj ili visoj meri, oduzima dosta od performansi, ali uz drasticno bolji
kvalitet tekstura. Gore potpisani nije mogao da veruje koliko se ostro prikazuju
teksture u jednom obicnom Quake-u 3, pri Anisotropic 64-tap (Level 8). Teksture
su tada mnogo bolje definisane – kao kada bi postojao jos jedan visi nivo kvaliteta
istih, u samoj igri ! Naravno, performanse padaju za cak 40-50% procenata pri
64-tap, 30% pri 32-tap (Level 4) i 15-20% pri 16-tap anisotropic modu, kod GeForce
3 kartica. Posto se ove kalkulacije oslanjaju na sirovu snagu procesora, brza
kartica znaci i manji procentualni pad performansi, a nVidia je, jos pre nekoliko
meseci, kao jednu od najbitnijih funkcija nV3x procesora, naglasila mogucnost
Anisotropic metoda iz single-pass-a ! Ovo ce dodatno poboljsati kvalitet prikaza
i u starim igrama, a verujemo da ce se ponoviti prica slicna onoj koja se pricala
kada je 3dfx promovisao FSAA. Isto tako, i Anisotropic moze da se izvrsava na
pametniji nacin, bez vise prolaza, jer ne vidimo kako bi drugacije mogao da se
izvrsava “in hardware”, osim preko nekog algoritma.
Test Setup
Testiranje smo vrsili na sledecoj konfiguraciji:
Procesor
AMD Athlon 1400 MHz (133*10.5)
Maticna ploca
Abit KT7A RAID (4-Way Interleaving, Turbo memorijska
setovanja , AGP 4x, Fastwrites, total performance setting ) software VIA
4in1 ver. 4.37v
– powered by Samsung 300W
Memorija
512MB PC133 NCP SDRAM (2x256MB) CAS 2
Hard Disk
30GB Quantum Fireball AS, 7200rpm, 2MB cache, ATA100
Video Karte
Creative GeForce MX420 64MB SDR – Detonator 27.30
Creative GeForce 4 MX440 – 64MB DDR – Detonator 27.30
GeForce 2/3Ti – 64MB DDR – Detonator 21.83
Monitor
Samsung SyncMaster 900NF
Cooling
cooled by Thermaltake
DVD uredjaj
Pioneer 116 DVD-ROM
Operativni sistem
Windows Millenium Edition
Igre/Bench programi
Quake 3 Arena v1.17; Demo 001 i q3crush
Serious Sam – v1.1; Memphis Suburbs
MadOnion.com 3DMark 2001 pr
PowerVR’s VillageMark
Return To Castle Wolfenstein (Flashpoint Demo)
Ovoga puta cemo kartice uporediti sa GeForce 2 Ti serijom i GeForce
3 Ti karticama Naravno, GF3Ti500 nije konkurentan model jer je daleko skuplji,
ali smo ga ubacili jer se sa vecinom GF3Ti200 modela, pri overklokovanju, mogu
dobiti slicni rezultati.
Quake III Arena
Max Quality Setting:Teksture na najvisem nivou
Geometrija na najvisem nivou
Primenjeni: r_subdivisions 1 i r_lodError 0
High Quality Sky
Ejecting Bras: ukljucen
Sync Every frame iskljucen
Lightmap lights
Force Player Models iskljucen
Dynamic Lights ukljucen
Marks On Walls ukljucen
Sound Quality low
Naravno, u 16-bita, konkurenti – GF2Ti, GF3Ti200 i GF4MX440 su
u jednoj manje zahtevnoj igri, poprilicno izjednaceni. Koliko MX420 zaostaje
za "zlatnom trojkom u sredini", toliko GF3Ti200 prednjaci, barem ovako,
"grubo" gledano.
U 32-bita, u visim rezolucijama, nV17 pocinje da zaostaje zbog cinjenice da ima
samo dva rendering pipeline-a, bez obzira sto radi na 95MHz visem taktu nego GF3Ti200.
Imajte u vidu i performanse GF3Ti500 jer se one lako mogu dostici sa vecinom GF3Ti200
modela. Raduje to sto je GF4MX440 svuda brzi od GF2Ti modela, a moze i solidno
da se overklokuje, sto cete videti na kraju ovog testa. MX420 zaostaje u nizim
rezolucijama, ali se dobro drzi sve do 1024*768.
Crusher naravno pokazuje T&L moc neke jedinice, pa je GF4MX440 zaostao za
GF2Ti bas zbog toga sto mu nedostaju ona dva pipeline-a. Nije pomogao ni poboljsani
memorijski kontroler, ni novi visibility subsystem – ovo je high poly test, GF2Ti
je "tukao" i GF3Ti200 – ali samo zbog toga sto radi na daleko visem
radnom taktu.
Rad sa teksturama ipak dolazi do izrazaja u 32-bita, ali samo
u malo vecoj meri, ipak dovoljnoj da MX440 "za dlaku" pobedi u visim
grafickim modovima.
Return To Castle Wolfenstein
RtCW je Quake III engine based igra koja koristi noviji, Team Arena build ove
masine, kome su dodati novi particle sistemi, terrain engine i opcije za matematicki
izmenjene teksture (procedural sub.) kao i poboljsani skeletal animation. Uz veliki
broj poligona, igra je znatno zahtevnija od jednog Quake-a III , cak i od Team
Arena verzije. Demo koji smo koristili je Flashpoint i izvrsava se samo u multiplayer
delu igre. Evo jos ovaj put screenshotova koji pokazuju kako smo podesili graficke
detalje:
Nazalost, nemamo rezultate sa starijim GeForce karticama, iz ovog testa, ali se
dobro vidi koliko je SDR memorija velika kocnica u 32-bita. Ipak, i sa GF4MX420
karticom, na procesoru kao sto je Athlon na 1400MHz i 512MB memorije, sigurno
cete igrati i RtCW bez problema, u gotovo svim rezolucijama.
Serious Sam
Serious Sam testiramo prema “Maximum Quality” inf fajlu koji se moze naci u Serious
Sam benchscript-ovima na sajtu www.Beyond3D.com. Ovo je maksimalan nivo detalja
u ovoj inace poly-intenzivnoj igri. Sve sto je bilo moguce ukljuciti od grafickih
funkcija – ukljuceno je, i to na maksimum. Kartice smo postedeli funkcije “Anisotropic
filtering” jer ih neki drajveri i dalje ne implementiraju kako treba i daju ogromno
usporenje, bez ikakvih razloga. Neki drajveri ih prijavljuju, ali ne primenjuju
tako da bi za te kartice zakljucili da radi “Anisotropic” bez usporenja, a ona
ih, u stvari, ne izvrsava. Za detaljnije informacije o nacinu testiranja pogledajte
nas prvi GeForce 3 test.
Brzo jezgro sa 4 pipeline-a kod GF2Ti kartice, preovladjuje do 1280*1024 kada
je prestignut cak i GF3Ti200 model. Medjutim, vec u 1280*1024, stvari dolaze "na
svoje mesto". Voleli bi smo ipak, kada bi GF4MX440 prestigao GF2Ti koji takodje
moze solidno da se ubrza iznad specifikacija.
Dosta slozenih efekata u igri Serious Sam, daju prednost GF3Ti
karticama. Ipak, treba paziti i na GF2Ti koji se odlicno drzi.
VillageMark
VillageMark je dobar test funkcionalnosti HiOcclusion detekcije
i njenog “Culling-a”. VillageMark test je razvijen od strane PowerVR-a koji
je zeleo da demonstrira TileBased Rendering sistem kod svojih Kyro kartica,
koje sve vise padaju u zaborav. Nedavno promovisani Kyro II Ultra, nema sta
da trazi sa konkurencijom, cak ni u tom cenovnom rangu. Pogledajmo rezultate
sa testa nVidia kartica.
Nesumnjivo je da je kod ovoga testa preovladao poboljsani Visibility
Subsystem kod GF4 kartica. Cak se i sporih 166MHz na MX420 modelu, priblizilo
400 megahertznom DDR-u na GF2Ti kartici. Treba pomenuti da i GF4MX kartice rade
troslojne multiteksture iz dva prolaza, kao i GF2Ti model. Jedina prednost kod
GF3 kartica je u tome sto se multitexturing radi u jednom prolazu, ali njih
koci nesto slabije resen HiOcclusion Culling u poredjenju sa GF4 modelima. Rezultati
su bas onakvi kakve smo i ocekivali.
3DMark 2001
O MadOnion-ovom benchmark-u zaista nemamo mnogo toga da dodamo
osim da se tehnologija iz Nature demoa, kao i Game Demoa (voznja kamioneta po
razrusenom futuristickom krajoliku), jos dugo nece naci u igrama za PC sisteme.
Evo i tabela sa rezultatima:
U 16-bita, GF4MX440 i GF2Ti kartice su izjednacene. GF2Ti vodi u visim, a GF4MX440
u nizim modovima. Naravno, GF3 modeli se osecaju "kao kod kuce" i to
samo zbog tri reci: Pixel, Vertex i Shaders.
GeForce 4MX odnosi pobedu u odnosu na GF2Ti. Lepo je videti da
se i najslabiji i najjevtiniji model (MX420) odlicno drzi u visokim rezolucijama.
Overclocking
Zanimalo nas je da li se Creative-ov model podnosi overclocking
u istoj meri kao i Microstar-ov. Upravo tako, postigli smo 310MHz za core i
480MHz za memoriju, kada je kartica radila maksimalno stabilno. U pocetku, memorija
ce raditi i na nesto visim frekvencijama, ali moramo priznati da je i 80 efektivnih
megahertza vise od predvidjenog takta, sasvim dovoljan overclock.
Model MX420 je bio takodje vrlo solidan, mada su Hynix moduli
od 5ns raspolozeni da rade samo do frekvencija za koje su namenjeni – 200MHz,
i ni makac dalje. Jezgro je, bez dodatnog hladjenja islo do 300MHz, kada je
cooler bio vreo, posle nekog vremena. Stabilni oc sa pasivnim hladjenjem na
nasem primerku iznosio je 280MHz, a dostigli smo i stabilnih 305MHz uz montazu
486 hladnjaka :).
Zakljucak
Creative je odradio dobar posao kada je zaduzio Microstara kao svog OEM proizvodjaca.
Nismo sigurni ko je proizveo slabiji model, ali ni sa njim nije napravljen neki
veci propust. U pitanju su odlicno napravljene kartice, a best buy etiketa koju
nosi MSI model ide samo zbog toga sto je u pitanju value bundle sa dosta softvera
i u lepom pakovanju, koje je, pored svega i za 15-20 Eura jevtinije od Creative
varijante. Cene su trenutno takve kod nasih distributera, ali je i na stranom
trzistu slicna situacija. Bilo bi fino kada bi Creative malo korigovao svoje
cene, sto ce nadamo se i uciniti, jer je iznos od 155 EU (bez poreza) pomalo
visok ako znamo cene ostalih modela (koje se krecu od 135 do 148 EU (bez p.p.)).
Ovo su informacije koje smo u toku testiranja dobili od maloprodajnih salona
domacih uvoznika. Naravno, potrebno je proveriti ih ponovo jer prodavci cesto
mogu da ih koriguju po svojoj zelji i nahodjenju.
U svakom slucaju, MX440 ostaje odlican izbor za korisnike koji tek sada razmisljaju
o GeForce 2Ti modelu, makar zbog odlicnog nView softvera i TV-outa koji je zaista
sjajan. Iz istih razloga, preporucili bismo i model MX420, ali je njegova cena
tek nepunih 20 Eura niza od skupljeg modela, ali ni performanse nisu bitno nize.
Kartice na test ustupila
firma ComputerLand
Branko Maksimovic Svima je jasno da vec zivimo u tehnoloski naprednom vremenu kada nas vise gotovo
nista ne moze iznenaditi. Svakim danom, svedoci smo sve veceg napretka tehnologije
i to u skoro svim domenima. Tempo napretka je sve brzi – cak je i poznati Muroov
zakon (broj tranzistora u procesorima se udvostruci jednom godisnje) prestao
da vazi. Intel je najavio procesore od preko 100 miliona tranzistora, nVidia
jevtine graficke cipove koje ce sa lakocom renderovati i 10 puta kompleksnije
scene od onih vidjenim u filmu Final Fantasy. Vesti sa poznatih web stranica
sve vise pricaju o bezicnom prenosu energije na daljinu (nas Tesla je to jos
odavno mogao…:)), leteci automobil a-la-back to the future za koju godinu
bice realnost… Jedan potpuno automatizovan, digitalni svet za jednu novu generaciju.
Samo da ne bude kao u poznatim cyberpunk pricama: “sve je palo u pogresne ruke”
ili “masine su postale pametne i preuzele svet”, i stvari mozda i ne ispadnu
toliko lose po covecanstvo.
Gledajuci sve ovo, ne znamo ko bi mogao biti odusevljen digitalnom
kamerom. Spravom sa kojom cete slike sa vecerasnje zurke poslati na e-mail svim
drugovima koji je se (zbog ovih ili onih razloga) mozda nece setiti do detalja.
Slika je daleko bolja od one koje dobijate sa obicnim “idiot” aparatima koji
kostaju “pet eura”, ne morate da placate ogroman novac za razvijanje filmova
i pravljenje slika koje mozda nisu bas uspele, ili su na njima ljudi koje mozda
vise necete ni videti. Slika na kompjuteru ima daleko manju “vrednost”. Zauzima
jako malo prostora, mozete je, a i ne morate sacuvati. Isto tako, digitalne
slike mozete uraditi na isti nacin kao i obicne, a pre toga ih mozete obraditi
po svojoj zelji. Iako je kvalitet skupih digitalnih aparata od nekoliko megapiksela danas veoma
visok, analogni aparati iz iste (cenovne) klase i dalje daju prirodnije boje.
Upravo zato je najavljena nova generacija CCD cipova koji bi trebali da poboljsaju
konacnu sliku kod digitalnih aparata i ako ne dostignu, onda barem priblize
vernost slika analognim rodjacima. Naravno, prednost digitalnih uredjaja je
svima jasna te gotovo svi profesionalni fotografi danas koriste upravo aparate
ovog tipa. Uostalom, boje ili bilo sta drugo se uvek mogu “srediti” uz pomoc
softvera. Kada pricamo o ljudima koji i dalje koriste analogne aparate, ili cak o velikoj
vecini apsolutnih amatera koji cak na letovanja i zimovanja nose “aparate” kupljene
na “tezgi”, recimo da se njihovo vidjenje i interesovanje za digitalne aparate
moze svesti na komentar: “mogu daleko pametnije da potrosim 2500 eura, nego
da kupujem neki digitalni aparat”. Nazalost, u pitanju je samo neobavestenost.
Solidni digitalni aparat, sa CCD-om od preko 2 Mpixel-a (1900*1200), LCD ekranom,
zoom opcijom i podrskom za memorijske kartice kosta cak 10 puta manje ! To su
aparati sa ozbiljnom, japanskom optikom, proizvedeni za aktuelni period od kraja
2001. do kraja 2002. godine od strane renomiranih firmi kao sto je Fuji, Canon
ili Hewlet-Packard i predstavljaju najjevtiniju, “entry level” kategoriju u
ponudi. To nikako ne znaci da su ovi aparati losi – naprotiv. Oni ce dati daleko
bolju fotografiju nego sto bi fotograf amater mogao da postigne i sa daleko
skupljim analognim aparatima, i to pre svega zbog svoje jednostavnosti. Potrebno
je, uz pomoc najjednostavnijeg “user-friendly” softvera, eventualno ukloniti
red eye efekat, uraditi auto-levels, auto-contrast i, ako je potrebno, jedan
“sharpen” filter. U 90% slucajeva, slika ce biti za “divljenje”, a vasi ukucani
ce konacno shvatiti zasto ste “dali 250 eura za glupost kada ste lepo mogli
da kupite odlican Onyx televizor uz koji besplatno dobijate i mini liniju”.
Mnogi ce mozda i na ovu pricu dodati i komentar da je jevtinije uzeti bolji
analogni aparat renormirane firme za nekih 100€, dok ce, za razliku do 250€
moci “ceo zivot” da razvijaju slike. U redu, ali time i dalje ne dobijamo sve
prethodno nabrojane “blagodeti” digitalnih aparata. Uostalom, ako bas puno volite
da se slikate, vec sa 25 godina (posle brojnih ekskurzija iz osnovne i srednje
skole, velikih i malih matura, letovanja i zimovanja), vasa soba moze da pocne
da lici na skladiste foto albuma medju kojima se ne mozete snaci. Da ne pricamo
o onome sto kasnije ide – vencanje, deca, prvi osmeh, prvi korak… Znate li
da na jedan CD staje i do 15000 slika visoke rezolucije u malo kompresovanom
jpeg formatu? Licno bih se zabrinuo i kupio skener ili digitalni aparat (ili
oba uredjaja).
Ako je i cena od 250 evropskih jedinica visoka za jedan tako slozen
uredjaj, zasto ne bismo potrazili jos jevtinije solucije – sigurno da ih ima.
Jedan vid resenja moze da predstavlja i Creative-ova ponuda jevtinih aparata
i web kamera u jednom a mi smo upravo testirali dva ovakva uredjaja.
PC Cam 300
Ovo je slabiji model sa oznakom 300 i stize u lepo dizajniranoj
kutiji, standardnoj za Creative proizvode. U pakovanju cete dobiti samu kameru,
postolje, USB kabal, CD sa softverom, uputstvo i cetiri alkalne AAA baterije.
Sama kamera se instalira na standardan nacin. Prvo instalirate drajvere sa CD-a
(pokrenete setup.exe iz root-a), a onda tek prikljucite uredjaj. Ako ovo uradite
dok je racunar ukljucen, istog trenutka ce se pokrenuti new hardware found wizard
koji ce zatim instalirati potrebne drajvere. Izgled i karakteristike
Kamera je izradjena od kvalitetne plastike i dosta je veca i teza
od svih web kamera koje smo do sada videli, dok su gabariti za jedan digitalni
aparat sasvim prosecni. Ako pogledate koliko mesta zauzimaju cetiri AAA baterije,
shvaticete da je prostor u kome su smesteni CCD (ako je uopste promenjen 640*480
CMOS senzor kakav smo videli u Creative WebCam uredjajima) i 8MB memorije, jos
manji.
Kamera ima ugradjen blic i jako mali, statusni LCD displej. Dakle,
nista od veceg kolor ekrana koji bi sluzio za pregled slika. Za trazenje objekta
koji bi bio uslikan, ugradjen je standardni viewfinder. Na gornjem delu smesten
je jedan dugacki taster koji sluzi za “slikanje” odnosno “capture” kada uredjaj
radi kao web kamera. Iznad displeja je i “power” dugme, a mod i flash tasteri,
kao i mikrofon su smesteni ispod. Nazalost, opcija za prosirivanje memorije
nije dostupna. Sa prednje strane, vidljiv je i mali objektiv – sva optika je smestena iza plastike
i ne moze se utvrditi njen proizvodjac. Iznad je smesten prednji deo viewfinder-a
i solidan blic. Mogucnosti Kada je kablom povezan na racunar, PC Cam se moze koristiti kao regularna web
kamera. Medjutim, kada radi samostalno, prica je sasvim drugacija. Na statusnom
LCD-u, moguce je podesiti nekoliko stanja: Digitalni aparat: High: Slike su u rezoluciji 1024*768 u jpg
formatu. Low: Mod koji daje slike u rezoluciji
640*480 u jpg formatu. 5 in 1: ovaj mod daje slike u rezoluciji 640*480 koje su ustvari interpolirane
iz 320*240. Aparat u roku od dve sekunde slika pet uzastopnih fotografija koje
izgledaju kao slide show. Korisno za animirane gifove.
Video: Ova opcija pretvara
PC-Cam u mini kamericu. U 8MB staje nesto vise od 2 minuta video materijala,
sto moze da zvuci malo, ali kada je vec bonus, ne moze da bude lose. Dobija
se MPEG 1 fajl u rezoluciji 320*240. Diktafon: Mod u kome se uredjaj pokazao
najlosije. Istina je da mozete snimiti jako mnogo materijala jer se pravi mp3
fajl niskog bitrate-a, ali je mikrofon nedovoljno kvalitetan i smesten na pogresnoj
strani. Ove opcije cemo ponovo razmotriti kasnije. Blic takodje ima nekoliko opcija: “automatski” – kada kamera sama
“odlucuje” da li je potreban, zatim “uvek ukljucen”, “red-eye reducition” (nekoliko uzastopnih
bliceva neposredno pre konacnog blica koji ide pri slikanju) i iskljucen. Red-eye
opcija radi zaista dobro, samo je naravno, veoma zahtevna kada je potrosnja
baterija u pitanju.
Softver
Kao sto smo i navikli od Creative-a, prilozeni CD je krcat softverom.
Pored standardnih besplatnih programa kao sto su Acrobat Reader i InternetExplorer,
tu su i Ulead-ovi programi za obradu slika i videa, o kojima smo vec pisali.
Najbitniji od svih je, svakako PC-Cam Center koji je zapravo, softverska nadogradnja
same kamere bez koga uredjaj ne bi mogao da funkcionise. Kao i sve kada je u
pitanju ovaj proizvod, vrlo je jednostavan. Sastoji se iz tri dela:
My Album: deo programa koji sluzi za manipulaciju i pregled snimljenog materijala. Opcija
za pregled materijala radi jako dobro te Vam ACDSee i Media Player u ovom slucaju
zaista nisu potrebni. Uz sve to, postoji i deo gde sliku mozete doterati: brightness,
contrast, hue, gamma, lightness, auto-levels itd.
Digital Camera: kada smo rekli “softverska nadogradnja” najvise smo mislili na ovaj deo programa.
U njemu mozete “zaviriti” u sadrzaj kamere i pristupati fajlovima direktno i
po sistemu: “photos, audio, video ili all”. Naravno, ako zelite da vidite slike
ili video, ili cujete audio snimke, nije ih potrebno prebacivati na racunar,
mada je to pozeljno odmah uciniti. Iz ovog dela je moguce i obrisati sadrzaj
memorije, i to samo “sve odjednom”. Ispod prozora je vidljiv status – koliko
je memorija trenutno popunjena.
Live Video: je posebno interesantan i kao sto mu ime kaze, sluzi za prikaz trenutno “snimljenog”
videa, direktno kroz USB. Podrzane su rezolucije od 160*100 do 640*480 pri cemu
se isti framerate postize u svim rezolucijama (!!!), sto je apsolutno neverovatno.
Dakle, u nizim rezolucijama 320*200 i 160*100, ova web kamera je sasvim prosecna
ili losija od najboljih, dok je u 640*480, framerate od 12-14fps iznad svega
sto smo do sada videli. Naravno, ovo se moze objasniti na samo jedan nacin.
Ostale web kamere za svaku rezoluciju imaju poseban mod snimanja, dok PC Cam
300 radi sve inicijalno u 320*240 a interpolacija se vrsi za svaku rezoluciju
posebno. Poseban taster je predvidjen za capture slika i na kameri i u LiveVideo delu
Cam Center softvera, kao i taster na ciji ce pritisak poceti capture video materijala
u posebno odabranoj rezoluciji, na Vas hard disk. U praksi Kao digitalni aparat, PC Cam 300 nije posebno odusevio, ali bolje rezultate
za ulozeni novac nismo ni ocekivali. Mod 640*480 bi trebalo najvise koristiti
jer je CCD / CMOS senzor u ovoj rezoluciji, dok se mod 1024*768 postize softverskom
bicubic interpolacijom. Blic ima domet od oko dva do dva i po metra, sto je
zaista nedovoljno, te bi ovo trebalo imati u vidu pri nocnom slikanju. Dobijene
slike, a kasnije cete videti i primere, imaju veoma zasicene boje, pogotovo
kada je slikanje unutar objekata pri vestackom osvetljenju u pitanju. Ostrina
je prihvatljiva samo u 640*480, sto je daleko od dovoljnog za izradu fotografija
i u najmanjem (8*13) formatu, ali dovoljno za web primene. 5 in 1 mod je nesto
bolji od ocekivanog, iako se slika bez upotrebe blica. Zbog automatskog softverskog
povecanja gamme slike(a) u ovom modu, preovladjuju braonkasti tonovi sto nije
pohvalno, ali moze da izgleda zanimljivo. Kada radi kao web kamera, Cam 300 moze da se okarakterise kao najbolji uredjaj
u klasi. Ostrina je na zavidnom nivou, slika upotrebljiva i pri minimalnom osvetljenju,
a znamo da je rad sa slabijim osvetljenjem najveca boljka vecine web kamera.
U ovom pravcu joj mozemo uputiti samo reci hvale. Snimanje zvuka nije nesto cime bi se vlasnik ovog uredjaja pohvalio – zvuk je
dobar samo ako je izvor jako blizu i ako se snima u zatvorenoj prostoriji. Vise
zvucnih izvora u isto vreme je prevelik zalogaj za integrisani mikrofon. Opcija za snimanje video materijala je zaista korektno realizovana. U pitanju
je klasicni VCD kvalitet, osim sto bi slika mogla biti nesto svetlija a boje
manje izrazene, sto je opet vezano za sam CCD / CMOS senzor. Naravno, iole ozbiljnija
upotreba zahteva barem 20 puta vise memorije…
PC Cam 600
Odmah posto smo testirali PC Cam 300, na red je stigao i jaci
model koga karakterisu visa cena, duplo veca kolicina memorije i, nadamo se,
nesto bolji kvalitet slike.
Izgled i karakteristike Izgled modela sa oznakom 600 se gotovo
ne razlikuje od jevtinijeg rodjaka. Plastika je sada metalik boje i sam uredjaj
deluje malo “skuplje”. Prateca oprema i softver, kao i nacin instalacije su
identicni.
Mogucnosti Takodje, kada je povezan na racunar, Cam 600 radi kao regularna web kamera.
U samostalnom radu, na statusnom LCD moguce cete moci da promenite nekoliko
stanja: High: Slike su u rezoluciji 1280*1024 u
jpg formatu. Medium: mod je aktiviran
kada upalite uredjaj i prepoznatljiv je tako sto nema Hi ili Lo oznake u kvadraticu.
Daje rezoluciju od 1024*768. Low: Mod koji daje slike u rezoluciji
640*480 u jpg formatu. 5 in 1: Isto kao i kod slabijeg modela, u pitanju je mod koji daje slike
u rezoluciji 640*480 koje su ustvari interpolirane iz 320*240.
Video: Opcija koja pretvara
PC-Cam u malu video kameru. U 16MB staje skoro 5 minuta video materijala, sto
je dovoljno da uhvatite nekoliko dobrih koraka zgodne devojke koja igra u diskoteci,
na primer. Rezolucija je takodje 320*240 a format MPEG1 ili VCD. Diktafon: je mod u kome se i jaci model
pokazao najlosije. Pravi se mp3 fajl niskog bitrate-a, ali je mikrofon nedovoljno
kvalitetan i lose pozicioniran. Svi modovi rada blica su takodje prisutni, a ugradjeni flasher je identicnog
kvaliteta (i dometa). Prilozeni softver je, kao sto smo rekli, isti kao i kod vec opisanog modela. U cemu je bolji ?
Verovatno mnoge zanima da li rezolucija 1280*980 nudi neka poboljsanja.
Nazalost, moramo primetiti da su ona, ako ih i ima, minimalna. Iako se model
“300” reklamira kao max. 1.1Mpixel-ni a model “600” kao max. 1.3Mpixel-ni aparat,
te tvrdnje su istinite kao i nalepnica “1000W PMPO” na aktivnim zvucnicima od
20 Eura. Mozda pomalo preterujemo, ali pokusajte neku kvalitetnu sliku rezolucije
od 800*600 da zasitite bojama za 30-ak procenata i interpolirate (Photoshop,
Image/Image Size) do 1280*960. Uopste nije za pohvalu, zar ne? Blic i kvalitet
optike su i dalje na istom nivou, dok je rezolucija 1280*960 na granici da da
korektne rezultate kada se izradjuje u foto radnji u formatu 13*8 (ne govorimo
o ink-jet stampanju). Naravno, sve ovo je vise nego dobro za web primene, a
i za neko “neozbiljno” koristenje. Prednost ovih kamera je u tome sto u memoriju
staje od 100 do preko 250 slika, zavisno od rezolucije i sto je sve maksimalno
pojednostavljeno, i vrlo simpaticno (npr. kamere ispustaju zvucni efekat “skljocanja
analogne kamere” svaki put kada nesto slikate). Prednost je takodje u mogucnosti
snimanja kratkih video snimaka, pa i zvucnih zapisa. I na kraju, lepa osobina
je svakako i web cam “opcija” koju najvise pohvaljujemo. Mod 5 in
1 je takodje karakteristican po “braonkastim tonovima”, a kvalitet snimljenog
videa se ne razlikuje od PC Cam 300 modela.
Test slike
Pre nego donesemo konacni zakljucak, prikazacemo vam po jednu
sliku iz svakog moda, od oba prikazana modela. Posto ovo nije test digitalnih
aparata, prikazane slike nece obuhvatiti kategorije tipa: “slikanje pri
dnevnom svetlu, u zatvorenom prostoru, slikanje portreta, landscape-a itd”,
vec samo slike pri najcescim uslovima -unutar objekta, pri ukljucenom osvetljenju i uz koristenje blica. Nijedna slika
nije obradjivana i treba znati da se nesto prihvatljiviji snimci dobijaju pri
koristenju preko dana, uz kasniju doradu (sharpen, auto-levels/contrast i desaturation
za 10-20%):
640*480: primetna je visoka zasicenost boja i nesto slabija ostrina. Fokus
je, umesto u centralnom delu slike, pomeren gore, desno. Sum, ako ga je
uopste moguce primetiti pri ovoj rezoluciji, vrlo nizak.
1024*768: Interpolacija, ali ne kao da smo je izvrsili
u Photoshopu. Ipak je prisutna neka bolja (softverska) tehnika, pa je
slika zadrzala (koliko je to moguce) pristojnu ostrinu.
PC Cam 600 Isti uslovi, u isto vreme…
640*480: PC Cam 600 ima primetno manje zasicenje boja, sto je pohvalno.
Ipak, kvalitet nije bolji od jevtinijeg modela. I dalje je prisutan pomereni
fokus (ovoga puta vise prema gornjem delu) i nesto slabija ostrina. Imali
smo i malih problema sa viewfinder-om, zbog cega smo morali da ponavljamo
fotografisanja vise puta
1024*768: Specifikacija kaze da je zizna daljina sociva od 0.4 metara
do beskonacnosti, sto smo takodje hteli da proverimo slikajuci sa rastojanja
od jednog metra. Fokus je opet bio pomeren, a minimalna prihvatljiva zizna
daljina je ipak oko 1.2 metra, sto treba imati u vidu pri slikanju. Ovo
vazi i za PC Cam 300.
1280*960: U “najvisoj rezoluciji”, interpolacija je toliko izrazajna
da se ne moze odrediti gde je fokus. Suma nema jer je sve jako mutno i ne
pomaze ni sharpen filter. I dalje zadrzani svi “kvaliteti” koje
smo primetili i u ostalim rezolucijama.
Nekoliko reci o viewfinder-u Treba napomenuti i da su viewfinderi na obe kamere pomalo neprecizni i da je
konacna slika dosta sira od onoga sto se kasnije vidi na slici. To bi bilo i
prihvatljivo da u slucaju PC Cam 300, viewfinder nije dodatno “pomeren”
gore, levo a kod PC Cam 600 na dole. Bojimo se i da je ova mana individualna
za svaki primerak ponaosob. Ipak, “pomeraj” nije umanjio upotrebnu
vrednost kamere, jer nije posebno izrazen, a ciljna grupa kupaca su ipak apsolutni
pocetnici i deca. Zakljucak Creative je, ipak, odradio solidan posao sa ova dva proizvoda. To je smeo
pokusaj da se web kamera, “diktafon”, mini kamerica i digitalni aparat
za web primene ukomponuju u isti proizvod i prodaju po jako pristupacnoj ceni.
Svemu je dodat veoma lep i jednostavan Creative softver, odlicna podrska (stalni
update-ovi i zanimljivi web sajtovi sa raznim takmicenjima i nagradama). Skuplji
model je dosta jevtiniji od najpristupacnijeg digitalnog aparata (oko 170 EU),
dok jevtiniji ima jos atraktivniju cenu (90 EU). To zaista nije mnogo za odlicnu
web kameru, amaterski web foto aparat, i diktafon, zasto da ne. Nije svima potreban
vrhunski kvalitet zvuka. Uostalom, i samo diktafoni kostaju vise od ovih uredjaja,
koji su, iako ne najbolji u svemu, ipak solidno odmereni i zanimljivi uredjaji.
PC Cam 300 / 600 uredjaje
na test ustupila firma ComputerLand kojoj se ovom prilikom zahvaljujemo
