Benchmark Redakcija
Nemanja Jevtić
Logitech Z-10
2.0 ili u klasičnom smislu te numeracije, stereo sistemi, su drugi princip koji je apsolutno preuzeo dominaciju nasledivši mono 1958 godine. Ipak, malo poznata činjenica je da „Stereo“ zapravo nema značenje „dva činioca“, kako se danas često interpretira, već da je potekla od grčke reči „stereos“ što znači „čvrsto“ ili „pouzdano“. Ta tranzicija je bila krajnje očekivana, s obzirom da je odavno shvaćeno da se zvuk percipira 360 stepeni. Kako bi se što više simulirala što realnija zvučna slika, sa dva simetrična zvučnika je tada dolazila blago izdiferencirana zvučna slika. Uvidevši mogućnosti tehnologije tadašnji aktuelni muzičari beskrajno su eksperimentisali sa panoramama (raspored instrumenata i glasova po levom ili desnom kanalu, prim.aut.), dok je možda najzanimljivija izjava upravo ona Džordža Harisona iz Bitlsa koji je pri prvom susretu sa dva zvučnika izjavio da se taman navikao na jedan. Čemu maratonski uvod? Iz perspektive utrke proizvođača da vam ponude „milion.1“ zvučne komplete pod pritiskom filmske industrije, jasno je kao dan „Stereo“, kao već odomaćeni naziv za zvučni sistem, nikada neće izgubiti na težinu i popularnosti.
Zvuk se i dalje snima i miksuje u stereo tehnici i kompletan studijski monitoring se obavlja isključivo tako, bez pridruženih članova niskotonaca, kada je muzička industrija u pitanju. Ono što je bila tendencija svih proizvođača računarskih zvučnika jeste da po kvalitetu sustignu „Hi-Fi“ proizvođače, sa drastično nižom cenom proizvoda. Ipak, kada je cela panika započela, mp3 je tek počeo da se promalja a sa njim i ideja da svu muziku za koju ste ikada čuli možete spakovati na jedan HDD. Sada, posle svih pretrpljenih udara od strane filmske i „gaming“ industrije računar opremljen kvalitetnijom zvučnom karticom apsolutno može da bude i jeste referentna sprava za produkciju muzike, pa se u tom smislu gubi potreba za bilo čime osim kvalitetnim 2.0 slušanjem. I tu se vraćamo na sam početak. Logitech-ov Z10 model zvučnika svakako nije sprava namenjena studijskom monitoringu za miks/mastering niti mu je to namera. Ipak, ono što se ističe je da konačno sad zvučnik ne „boji“ zvuk toliko mnogo, već da ga tretira onako kako ga zvučna kartica reprodukuje. Logitech je i samom dizajnu pristupio dosta asketski, napravivši „klasične“ zvučnike, čak lišene i „knob“ kontrola, već sa komandama osetljivim na dodir sa displejem. Ugao sviranja je blago zakrivljenje na gore na ne više od 10-15 stepeni, što bi otprilike bila idealna direkcija za standardizovanu visinu radnih stolova. Z10 razlikuje dva modela sviranja, jedan direktni i jedan zaobilazni. Pod „direktnim“ svakako podrazumevamo 3.5mm konekciju direktno iz vaše zvučne kartice, dok se kao „zaobilazno“ naziva integrisana zvučna kartica i USB konekcija sa računarom. Za one koji poseduju iole kvalitetniju zvučnu karticu, USB je besmislena opcija, obzirom da se na taj način lišavate bilo kakvog hardverskog procesinga te kartice, dok je za one koji koriste integrisane verzije ili LapTop računare ovo verovatno idealno rešenje.
Ono što je u ovom prelaznom periodu dosta interesantno je da USB konekcija, dakle interna zvučna karta, podržava „Vistu“ pa ukoliko čekate na kvalitetnu softversku podršku za vašu karticu, ovo može biti dobra alternativa. Levi i desni satelit poseduju po jedan 1“ visokotonac i po jedan 3“ mini-vufer koji pokriva dobar deo srednjeg opsega. U protivnom, dobili bismo rupu u srednjem opsegu tonova u kome se kreću i glas i gitare. Pri direktnoj konekciji sa zvučnom kartom zvuk se isporučuje kompletno “suv” pa se kao nus-efekat toga javlja blago distorziranje signala. Ovo je veoma lako rešiv problem, zatvaranjem izlaznog signala sa računara ka zvučnicima na oko 70%, a izvlačenje snage treba da odrađuju sami zvučnici. Na USB varijanti ovaj debalans ne postoji, logično, međutim u slučaju da posedujete neku M-Audio ili Creative karticu novije generacije, nema razloga da zvuk prolazi kroz USB. Ono što je bila inicijalna zamerka Z-10 kompletu i još po nekom Logitech-u koji koristi ovakve „touch sensitive“ komande je da one dosta loše reaguju. Ubrzo potom, pojavilo se i zvanično saopštenje samog proizvođača da postoji jedna serija sa ovakvim problem i da će proizvođač uvažiti reklamacije po ovom pitanju.
Zvanično saopštenje Logitech-a:
The touch controls (volume, play, pause, next, etc) on some early units of the Logitech® Z-10 Interactive Speaker System may experience functionality issues and become unresponsive.Units with a Product Identification (PID) number of R638 or lower could be affected by this issue. The PID can be found on the bottom of the right speaker.
Ovakvi gafovi su postali dosta česti u IT industriji u poslednjoj godini, počev od komponenti koje se pregrevaju, baterija koje eksplodiraju, i generalno bagovitog softvera, a sve se nekako pripisuje pritisku proizvođača da što pre proizvod izbace na tržište pa da se kasnije nose sa konsekvencama. Iako ovaj problem nije preterano pokvario veoma pozitivnu sliku o Z-10 modelu, daleko veću sramotu snosi sam proizvođač koji je dozvolio ovakav propust.
Što se samih komandi i displeja tiče, na desnom satelitu se nalazi troredi LCD sa mogućnošću paljenja analognog sata, očitavanja broja nepročitanih e-mail-ova, i naravno, imenom pesme koja trenutno svira. One osnovne „Play/Pause“, „Mute“ i slične komande se podrazumevaju, a pored toga postoje i funkcijski tasteri pod rednim brojevima 1,2,3 i 4 na koje možete programirati omiljene internet radio stanice. Iako se podrazumeva da ove „Touch“ komande reaguju samo pod USB modom, postoji način da ih poterate da rade iako koristite klasičnu zvučnu karticu. Naime, treba povezati zvučnike i USB-om i 3.5mm konekcijom na računar i zatim u Control Panel-u operativnog sistema podesiti da se zvuk reprodukuje kroz zvučnu karticu, a ne preko USB-a. Na taj način, doduše uz malo petljanja, sve radi kako treba. Z-10 ostavio je, pored svega, veoma pozitivan utisak, i ne treba pogrešno protumačiti konkretne zamerke bilo kom proizvodu ukoliko iz njih sam proizvođač izvlači konkretne zaključke i ispravlja ih u narednih verzijama. Logitech je dokazao da se kreće uzlaznom putanjom na ovom polju, stoga koji kiks tu i tamo nije kraj sveta.
PUN POGODAK:
– odlična reprodukcija
ZA:
– dizajn
– displej
PROTIV:
– „piano finish“ veoma brzo postaje zaprljan
Zahvaljujemo se kompaniji Logitech na ustupljenim zvučnicima za potrebe testa
