Benchmark Redakcija
Nemanja Jevtić
Logitech Z4
Kada se pre više od godinu dana Logitech vratio na velika vrata sa novom linijom zvučnika, svakako je u fokusu pažnje bio njihov 2.1 sistem, Z3 kao veliki mamac za kategoriju zvučnika “razumne” cene. U prošlosti, Logitech je svakako umeo da pretera, ali sa druge strane njihova periferija je uvek važila za skupu a da se skoro uvek tačno znalo i zašto je to tako. Ipak, Z3 je mogao da bude i bolji. Iako stvarno vrhunski SCI-FI dizajniran, falilo mu je ono “malo” da postane favorit, nekoliko boljki izraženih u viskoim tonovima. Jednostavno, bio je preterano izražen u srednjim tonovima, što je u datom trenutku pretendovalo da postane trend kod samog Logitecha. Shodno tome, i pozitivne kritike su manje više izostale, a Logitech to izgleda nije brinulo u tom smislu; oni su se shvatili maksimalno ozbiljno i nastavili da guraju napred, bez obzira šta je iza njih. Godinu dana kasnije svetlost dana ugledao je Z4, koji kao pati od istih sindroma svakog Logitecha: apsolutne proporcije dobrih i loših osobina. Za razliku od Z3 modela, Z4 definitvno bolje svira, ali izgleda daleko manje atraktivno, što je u ostalom krajnje subjektivna kategorija.
Logitech je smilslio genijalan plan da korenito promeni neke stvari, a opet ostane pri konceptu “svemirskog”, mada što se sviranja zvučnika tiče pomak je evidentan. Sličan model je primenjen i kod tranzicije Z-680 modela na Z5500, mada je Z5500 u odnosu na prethodnika nema preterane boljke. Ovoga puta, barem što se satelita tiče, Logitech se odlučio za po čak tri zvučnika dimenzija 2″ od čega su dva “pressure” i jedan aktivni. Upravo time, Logitech je nadomestio onu često zameranu manjkavost “mutavog” satelita koji su mu neki korisnici zamerali. Dok se sami “pressure” zvučnici bave prevashodno niskim tonovima i njihovom jasnijom definicijom, taj jedan aktivni, ovoga puta zvuči dosta oštrije. U kombinaciji, rade i bolje od očekivanog. I za razne druge modele novije generacije Logitech je koristio “pressure” zvučnike, i na svim modelima su se pokazali veoma dobro, naročito na iPod namenjenim modelima kada baratate sa manjim gabaritima samog pakovanja. Što se samog dizajna satelita, lopta je definitvno spuštena i ovaj zvučnik deluje dosta smirenije i neupadljivo. Ta neupadljivost je ono što u prošlosti nije karakterisalo Logitech; od njih smo definitvno navikli na agresivan dizajn periferije koji jasno daje do znanja da na stolu imate “Logitech”. Verovatno pod naletom TFT ekrana koji su se do sada takmičili prevashodno u eleganciji je i Logitech morao da odreaguje na ovaj način, jer više nema “konkurencije” na radnoj površini i ne mora da se bori za upadljivost.
Niskotonac je definitivno ono što je bilo i skriveni i otvoreni adut Logitecha, u zavisnosti od potrebe. Još od najranijih modela zvučnika, njihova niskotonska jedinica je često bila ono što je vadilo čitavu priču i takvu definiciju niskih tonova je retko ko postizao. Potreba za time se pojavila od 4.1 kompleta, Z-560, koji je u vremenu pre nego što će 5.1 postati norma, nosio epitet “Gaming”. Upravo gejmerima je bila namenjena ta količinia niskih tonova kao nešto što će daleko više uticati na “realističnost” same igre, bilo da je u pitanju desant ili zakucavanje formule u bankinu. U svakom slučaju, eksplozija je bila sveprisutni faktor. 8″ pressure zvučnik u niskotonskoj jedinici Z4 modela u sprezi za niskim tonovima iz satelita tek daje odličnu sliku, a i što se izgleda same jedinice, Logitech je krajnje asketski pristupio čitavom kompletu. Pravilna geometrijska tela do sad nisu bila njihovo oružje, ali eto, vremena se menjaju.
Kontrolna jedinica je nešto sa čim Logitech ume da kuburi; ta zamerka ponekad izgleda banalno, ali ume neviđeno da iritira korisnika. Naime, njihova svaka kontrolna jedinica teška je u proseku 11 grama a nalazi se na kraju veoma debelog i nimalo savitljivog kabla. Stoga, ne postoji teoretska šansa da stoji ravno položen na stolu, već ga non-stop morate pridržavati i ispravljati. Na kontrolnom modulu nalazi se veliki Volume potenciometar i, veoma pohvalno, nivo niskotonca ( što je predstavljao veliki propust kod modela Z3, prim.ur. ), zatim izlaz za slušalice i dodatni (AUX) 3.5mm ulaz za MP3 plejer ili neki drugi uređaj. Konačno, Logitech se setio da ispoštuje korisnika barem u tolikoj meri da više ne morate da se saginjete do niskotonca svaki put kada želite da bilo šta da uradite ili povežete.
Ono što se svakako nameće kao zaključak je da je Logitech krenuo uzlaznom putanjom kada su 2.1 sistemi u pitanju. Evidento je stanje trenutog zahteva tržišta na ovu temu, obzirom da se i kod glavnih konkurenata 2.1 sistemi tretiraju daleko ozbiljnije i da je odnos u količini modela u poređenju sa 5.1 barem 3:1. Da li je 5.1 na izdisaju ili ne ostaje da se vidi, ali je svakako jasna činjenica da se pored uštede prostora izazvane TFT ekranima ili lap top računarima korisnici teško odlučuju za glomazne sisteme. Poruka je postala jasna: što manje, što glasnije, što jednostavnije. Z4 dobija preporuku po sve tri stavke!
Logitech Z4 – Benchmark Highly Recommended
Total RMS power:
– 40 watts RMS
– Satellites: 17 watts RMS (8.5W x 2)
– Subwoofer: 23 watts RMS
Total peak power:
– 80 watts
– Frequency response: 35Hz – 20kHz
Drivers:
– Satellites: 2″ dome driver & 2″ pressure driver
– Subwoofer: 8″ pressure driver
Speaker dimensions (H x W x D):
– Satellites: 9″ x 3″ x 3.75″
– Subwoofer: 9″ x 9″ x 9.37″
Signal-to-noise ratio:
– >92 db
Zahvaljujemo se kompaniji Computer Land, zvaničnom zastupniku Logitech proizvoda, na ustupljenim zvučnicima za potrebe testa.
