Benchmark Redakcija
Filip Majkić Microsoft Wireless Laser Mouse 6000Microsoft je ime koje jasno raspoznaje svako ko iole prati dešavanja na tržištu računara. Redmondski gigant deluje na mnogim poljima, među kojima su i periferije za PC tržište. Ipak, napomenimo na samom početku da proizvodi ove kompanije na tom polju spadaju u grupu onih koje je izuzetno nezahvalno ocenjivati. Naime, Microsoft neretko svojim proizvodima cilja tačno određenu grupu ili želi nekim proizvodom da promoviše određenu ideju, te se stoga ti efekti ne mogu zanemariti prilikom procenjivanja njegovih proizvoda, a to će biti slučaj i sa mišem koji se nalazi na ovom testu. Prvi miš kompanije koji je drastično odskočio od svojih prethodnika, a u velikoj meri i od konkurencije, jeste legendarni IntelliMouse Explorer. Dalje varijacije na temu su usavršavale ove proizvode, da bi sve kulminiralo enormnim uspehom IntelliMouse Explorer 3.0 serije miševa. Pouzdani, kvalitetni, trajni, ovi miševi su imali svoju publiku, posebno imajući u vidu specifičnu ergonomiju koja je prosto vezivala određene grupe korisnika (uglavnom one sa velikom površinom šake) za sebe. Derivat tog miša je bio Wireless IntelliMouse Explorer, za koga možemo konstatovati da je ustanovio temelje na kojima počiva i model koji testiramo.
U to vreme je vladala velika borba na tržištu između kompanija Logitech i Microsoft. Logitech je napravio veliku ofanzivu svojom MX linijom miševa koji su smesta pobrali simpatije i svojim performansama (pre svega sjajnom optikom) zadobili nepodeljene simpatije celokupne javnosti. Microsoft nije na vreme reagovao, te se stekao utisak kao da su se u kompaniji pomirili sa sudbinom da je gro tržišta otišao Logitech-u, te da nema smisla nastavljati direktnu borbu. Stoga su plasirani novi modeli, IntelliMouse Explorer 4.0 i njegov derivat na polju bežićnih miševa, Wireless IntelliMouse Explorer 2.0, neposredni prethodnik Wireless Laser Mouse 6000 modela. Ovi miševi su posedovali sasvim solidne performanse, ali ipak nisu mogli da odgovore mnogo raznovrsnijoj ponudi kompanije Logitech. Pored toga, Microsoft nikada nije ponudio tzv. top-model tržištu – makar ne u smislu stvaranja konkurencije prema top-modelima rivala, što iako ne mora rezultovati velikim prihodima od dotičnog modela, ipak ima indirektne posledice po rejting firme. Microsoft je u odnosu na Logitech u tom trenutku nudio jeftinije miševe, izlazeći (barem se takav utisak stekao) iz direktnog okršaja, ciljajući nešto drugačije tržišne segmente svojim odnosom između cena i performansi. Ipak, nastavio je da održava korak u određenom smislu, pre svega tehnološkom, iako ruku na srce treba priznati da je uvek bio korak iza Logitech-a posmatrano kroz prizmu eksplicitnih specifikacija.
Nakon pomenutih događaja svetsko tržište je dobilo novu tehnologiju kada su miševi u pitanju – laserske miševe, umesto dotadašnjih optičkih. Naravno, optički miševi su i danas opšte prisutni, ali svojevrsna predaja štafete kada je u pitanju dalji razvoj je predata u ruke laserskoj generaciji. Kao i obično, pionir je bio Logitech, koji je svojim MX 1000 modelom (popularno nazvanim Debeljko). Potom su usledili novi proizvodi, a švajcarska kompanija je svoje napore krunisala G serijom gaming miševa, G1 (optički), G5 i G7 (laserski), koji su pobrali sve simpatije. Microsoft odgovara svojom serijom laserskih miševa.
Svoje nove serije miševa Microsoft klasifikuje kao High Definition, želeći da da specifičnu notu svojim reklamnim sloganom, imajući u vidu da je trenutno u svetu aktuelan trend prelaska na tzv. HD tehnologiju na mnogim poljima. Postoje High Definition Optical i High Definition Laser serije, kako za PC tako za notebook računare. Na optičkim i notebook serijama se ovom prilikom nećemo preterano zadržavati, dok ćemo za lasersku PC seriju reći da se sastoji od Laser 5000 i Laser 6000 klasa proizvoda, pri čemu se Laser 6000 vodi kao vrh ponude. Laser 6000 serija se sastoji od dva modela, jednog bežičnog i drugog sa kablom. Ali, ne dajte se prevariti ukoliko mislite da je tu sva razlika – ne, nikako, razlika je ogromna u dizajnu (samim tim i u ergonomiji) kao što možete videti na donjim slikama – na levoj strani je bežični proizvod koji se nalazi na testu, dok se na desnoj strani nalazi žičana varijanta. Razlike su više nego očigledne i na njima se ne bi dalje zadržavali. Pomenimo samo da je ergonomija Wireless modela na daleko višem nivou.
Došli smo i do prezentiranja samog uređaja – Wireless Laser Mouse 6000. Pakovanje je relativno standardno, ne izaziva nikakvo posebno oduševljenje ni dizajnom ni onim što se u njemu isporučuje, ali ni ne razočarava – sve je korektno. U pakovanju se nalaze miš, baza, uputstvo i cd sa softverom.
Kad smo kod softvera, pomenimo da uz ovaj miš ide IntelliPoint 5.4 verzija Microsoft-ovog softvera za kontrolu rada miševa. Ovaj softver je neophodno instalirati ukoliko se želi kontrolisati nekoliko naprednih funkcija koje ovaj miš sa sobom donosi. O njima naknadno u tekstu.
Pre nego što krenemo da razmatramo pojedine osobine samog miša napravimo par napomena. Kao osnovno, navedimo da ovakvi prikazi uvek poseduju i određenu subjektivnu notu, odnosno neizbežno na prikaz utiču određeni stavovi i lični doživljaj koji tester ima prilikom kontakta sa samim proizvodom. Kao rezultat tog kontakta stvara se određena slika uređaja prilikom čijeg opisa naglašeni elementi mogu biti posmatrani sa potpuno drugačije tačke gledišta u odnosu na onoga ko čita tekst. Shodno tome, najpravilnije bi bilo ovaj tekst ne posmatrati kao test, već kao subjektivni doživljaj prilikom isprobavanja određene periferije. Kao i uvek, može se desiti da se nešto naglasi, a nešto bude zanemareno, dok čitalac poklanja upravo suprotan nivo pažnje parametrima koji su posmatrani. Dalje, neizbežno je poređenje sa Logitech G5 i G7 serijom miševa, pošto su njihove performanse praktično uspostavile standarde na tržištu. Ipak, imajte na umu da ovaj proizvod svojim odnosom cena i performansi nije direktan konkurent niti jednom od ovih modela, već da predstavlja klasu za sebe. Zašto, o tome ćemo naknadno pisati. Miš je metalik sive boje, koje se na centralnom delu fino presijava, te slobodno možemo konstatovati da je miš uživo primetno lepši nego na slikama. Ipak, njegov dizajn vas neće ostaviti bez daha u svakom slučaju.
Krenimo redom. Miš se u dizajnerskom smislu oslanja na IntelliMouse Explorer 4.0/Wireless IntelliMouse Explorer 2.0 generaciju, koja je na tom nivou pobrala dosta pozitivnih kritika. Dizajn je dorađen i usavršen, te bi se moglo reći da je ergonomija dovedena do savršenstva – za one korisnike kojima je odgovarala ergonomija prethodnika. Udubljenje za palac je sada još dublje i zaista se može opisati kao «sklonište za palac», usled sjajnog oslonca. Miš ima na sebi pet tastera – levi, desni, srednji (pritisak na točkić), kao i dva tastera sa strane. Naravno, svi se mogu programirati putem IntelliPoint 5.4 softvera. Skrolovanje je omogućeno gore, dole, kao i levo i desno, baš kao i kod prethodnika. Inače, Wireless Laser Mouse 6000 se može koristiti kako pod Windows, tako i pod Mac operativnim sistemima ( za Mac se koristi posebna verzija IntelliPoint softvera verzije 6.0 prim.ur. ).
Odmah na ovom mestu želimo da uputimo i par potencijalnih kritika, kao i da ukažemo na sitne razlike u odnosu na prethodnika, pošto je za očekivati da će zainteresovani uglavnom biti sadašnji korisnici Microsoft-ovih modela. Iako naše druženje sa ovim mišem nije dovoljno dugo da bismo davali eksplicitan sud pomenućemo kvalitet tastera – prilikom kontakata sa prethodnom generacijom IntelliMouse Explorer 4.0 uređaja tasteri su odavali utisak izuzetnog kvaliteta, dok je točkić bio, da se tako izrazimo, potpuno slobodan, bez prisustva podeoka, čijim bi prelaskom točkić odao blagi klik, i na osnovu čega bi se mogao naslutiti nivo brzine skrolovanja. To je nekoga prijatno, a nekoga neprijatno iznenadilo kod prethodnog modela, ali uglavnom bi se svi brzo navikli. Međutim, tasteri na IntelliMouse 4.0 generaciji su bili podložni velikim problemima posle nekog vremena – reagovali bi na svaki treći-četvrti-peti klik, što je neminovno dovodilo da razočaranja. Wireless Laser Mouse 6000 u pitanju stvari stoje ovako:
– tasteri su slični, ali je ovaj put prazan prostor od tastera do okidača smanjen, samim tim je hod do klika manji, pa je za očekivati da se ne dešavaju situacije iz prethodne generacije kada je taster miša bio oštećivan vremenom naglim udarcima po tasteru i velikog hoda koji bi zatim usledio do aktiviranja klika.
– točkič je više uglavljen u svoje podnožje i viri manje. Kod prethodnika je točkić primetno štrčao, i bio potpuno slobodan, da bi se vremenom sve više zaglavljivao i nakon određenog vremena bila je prava muka skrolovati ga. Nadamo se da su ovim blagim izmenama dizajneri rešili pomenute probleme.
Tasteri sa strane, ukoliko ne instalirate IntelliPoint 5.4 softver, imaju klasičnu forward/back funkciju. Međutim, ukoliko instalirate softver tada prednje dugme postaje – lupa! Pre nego što automatski odbacite svaku pomisao korišćenja ove opcije jer smatrate da vidite dobro, pozivamo vas da razmotrite jedan fakat – ovaj miš je bežičan. Šta time želimo da kažemo? Recimo, autor ovih redova je u više navrata spoznao blagodet ove opcije. Konkretno – sedite malo udaljeni od računara, gledate film ili radite nešto treće, a na ekranu vam se pojavi neka poruka koju ne možete baš iz te daljine da vidite, ili pak poželite da proverite neku opciju…ali ko će se dići i pomerati bliže ekranu? Tu u pomoć priskače ova lupa – možete, kao i tekstopisac, da stavite miša na stomak i aktivirate lupu pomoću koje ćete sve potrebno videti iz daljine 🙂
Lupa poseduje i dodatna podešavanja – kada kliknete prednji dugmetom sa strane ona se aktivira. Ponovnim klikom, ovaj put uz držanje tastera možete da: 1) pomeranjem miša napred – nazad uvećavate površinu koja treba da se poveća 2) skrolovanjem točkića utičete na intenzitet uvećanja. Ne kažemo da je preterano korisno, ili da će je svako koristiti, ali eto, ume da posluži. Za kraj, napomenimo da se uvećavanje vrši trenutno, u real time-u, bez ikakvog dodatnog opterećenja računara.
Instaliranje je krajnje jednostavno i sastoji se iz ubacivanja baterija u miša, instaliranja baze u USB port računara i opcionog (ukoliko želite da koristite opcije IntelliPoint softvera) instaliranja programa. Ne bismo se dalje zadržavali, proces je krajnje jednostavan. Domet iznosi oko 1.8 metara prema specifikaciji, a usudili bismo se da kažemo da iznosi i celih 2 metra, prema iskustvu stečenom u ovih par dana, premda treba imati u vidu da signal slabi kad se pređe navedena granica iz specifikacije.
Miš poseduje rezoluciju od 1000 dpi, uz 6000 fps prema deklaraciji. Odmah se nameće pitanje – zašto bi neko plaćao miš koji u startu nudi dva puta manju rezoluciju od konkurencije, kao što su G5 i G7? Odgovor je vrlo prost – oni u stvari i nisu konkurenti, kako smo to gore već naglasili. Wireless Laser Mouse 6000 košta oko 50 evra, a za te pare se dobija laser tehnologija i bežično povezivanje sa svom slobodom i manama koje donosi. Da li je to vredno žrtvovanja rezolucije – o tome sud mora doneti krajnji korisnik, naše je da adekvatno informišemo. Logitech G5 i G7 koštaju osetno više.
Stoga, već možemo naslutiti da Microsoft očito prilikom dizajniranja ovog miša nije uzimao u obzir nijednu, nazvali bismo tako, ekstremnu grupu korisnika. U pitanju je miš namenjen širokom krugu ljudi za svakodnevne poslove sa širokim spektrom korišćenja. Utisak se potvrđuje u realnom radu – naši utisci su takvi da je u pitanju sasvim solidan, masivan miš koji je u stanju da adekvatno odgovori praktično bilo kakvom zadatku koji korisnik postavi pred njega.
Obratimo samo pažnju na jednu činjenicu – težinu miša. Autoru nije bilo teško, već je uposlio svoju vagu – težina bez baterija iznosi 95 grama, dok sa baterijama iznosi oko 150 grama. Ovo je, konkretno, autoru predstavljalo inicijalan problem, pošto je navikao na lagane G1 i G5 miševe (potonji olakšavan izmenom tegova). Wireless Laser Mouse 6000 nema tegove za izmenu težine, niti poseduje bilo kakav drugi mehanizam za njenu promenu – šteta, ali ponovićemo, sve u skladu sa cenom…
Kada su baterije u pitanju koristili smo one koje se dobiju uz miš, kao i punjive NiMH-Akku baterije od 2500 mAh – miš je radio bez ikakvih problema u obe varijante. Deklarativno se zahtevaju dve baterije, ali je Microsoft uvek gajio poseban odnos prema tom pitanju. Naime, prethodne generacije Wireless miševa su radile i samo sa jednom baterijom, pri čemu je njihovo trajanje bilo prilično dugo. Takav je slučaj i sa ovim laserom – nakon nedelju dana korišćenja ne nazire se kraj ( takva mogućnost ujedno može poslužiti i kao mehanizam za regulaciju težine miša. prim.ur. ). Ne znamo da li će se baš ponoviti situacija sa Wireless IntelliMouse Explorer 2.0 mišem kod koga je baterija velikog kapaciteta trajala i po nekoliko meseci, ali sigurno je da nećete imati većih problema sa time.
Stigli smo i do onog dela na kojeg verovatno svi čekaju – performanse u igrama. Kada su performanse Wireless miševa u pitanju moramo se pre svega osvrnuti na dve stvari. Jedna od njih je lag koji se stvara bežičnom komunikacijom. Ovaj lag je jedva primetan, najveći broj korisnika ga ne uočava, ali iskusni igrači će ga uočiti na svakom bežičnom mišu bilo kog proizvođača. Ne kažemo da je takvih korisnika mnogo, naprotiv, ali moramo ovo napomenuti u samom startu. Druga stvar jeste problem sa Service Pack 2 paketom za Windows XP operativni sistem. Ceo problem je najbolje opisan u testu gaming miševa , a dodajmo samo da je ovaj miš nije imao problem sa laganim pomeranjem dole-desno, od kojeg pate ostali laserski modeli. Problem je vezan za Service Pack 2, što je i Microsoft priznao, ali ništa nije urađeno po tom pitanju do danas. U izlaganju utisaka ovaj problem potpuno zanemarujemo, pošto miševi nisu krivi, niti proizvođači – ovo se ne manifestuje kada je OS neki drugi osim Windows XP sa SP2, a manifestuje se sa svim laserskim miševima i ponekima od ostalih.
Pređimo na same utiske – Laser Mouse 6000 je ostavio izuzetno dobar utisak kada je u pitanju rad u desktopu. Ipak, ne možemo se oteti utisku da se pominjani lag blago oseća. Čak smo imali utisak da se oseća više u desktopu nego u samim video igrama. Naravno, ovo neće primetiti 99% korisnika, već samo mali broj nas koji su navikli da i u desktopu mrdaju miša bez ikakvog pardona. Kada su igre u pitanju odmah recimo šta smo i kako testirali: prvo i osnovno, korišćene su igre F.E.A.R, Battlefield 2 i Oblivion od modernih i zahtevnih, zatim Rogue Trooper kao klasičan konzolni port, Warcraft 3 i sjajni Warhammer 40K Dawn of war (verovatno najzahtevniji mikromenadžment), i konačno neizbežni stari Quake 3. Sve igre su probane najpre na Fujitsu-Siemens W19 LCD monitoru sa osvežavanjem od 60 herca, a zatim i na NEC FP955 CRT monitoru u rezoluciji 800 x 600 sa osvežavanjem od 160 herca. U takvim uslovima je, recimo, Quake 3 radio u više stotina frejmova, pa smo mogli fino proceniti dolazi li do nekih problema. Utiske ćemo podeliti u tri kategorije. Kada su u pitanju moderne igre, problematično je bilo što one zbog njihove zahtevnosti nisu davali više od 35 frejmova po sekundi u bilo kakvim uslovima, pa neko realno poređenje nije ni bilo moguće. Ipak, nismo uspeli da primetimo razliku u njima u bilo kom pogledu u odnosu na Logitech G1 i G5 žičane modele. Strategije su prošle slično, uz dodatak da su one ipak radile u dovoljno frejmova – lag nismo bili u prilici da uočimo, osim možda u nekoj najekstremnijoj situaciji, pri čemu ni sami nismo sigurni da li je u pitanju lag, ili smo mi greškom kliknuli na pogrešnu ikonicu, pa ne smemo da tvrdimo. Međutim, testiranje u Quake 3 je otkrilo da lag ipak postoji i da je primetan, makar za onih 1% populacije koja se igra na jednom višem nivou. Ipak, on nije takav da bi mogao biti izgovor za slabo igranje 🙂 Konzolni portovi su, sa druge strane, zaista tužni – ionako loše kontrole se vuku, a interesantno je da smo uočili sledeću situaciju – lag ostvaruju i G1 i G5, a Laser 6000 je zaista primetno lagovao. Na samom kraju – Battlefield 2, možda zlatna sredina između savremenih zahtevnih igara i igara sa velikim brojem frejmova u sekundi – igranje je teklo bez ikakve vidljive razlike u odnosu na prisustvo miševa sa kablom.
Prilikom sumiranja utisaka možda bi bilo najrealnije uporediti ovaj model sa prethodnikom, odnosno Wireless IntelliMouse Explorer 2.0 modelom – kašnjenje je primetno manje i miš je daleko precizniji. Ovo je svakako korak napred za Microsoft, koji ima razloga za zadovoljstvo novim modelom. Ono što je problematično, to je neizbežno poređenje koje će tržište praviti između ovog miša i perjanica kompanije Logitech, G5 i G7. Sa jedne strane, G5 i G7 poseduju mnoge stvari koje ovaj miš ne poseduje i ne nudi, ili jednostavno ne želi da ponudi tržištu – izmenjivu težinu i veoma visoke rezolucije senzora, kao i podešavanja dpi-ja. G5 je žičani model kod kojeg ne postoji lag, dok je na G7 on jedva osetan. Kada bismo morali da poredimo, ipak bismo blagu prednost u tom pogledu dali G7-ici, pošto on za nijansu manje laguje od Wireless Laser Mouse 6000 kada su brze fps igre u pitanju. Pored toga, G7 poseduje atraktivno pakovanje sa lepo osmišljenim izmenjivim baterijama i bazom koja služi kao njihov punjač. Međutim, mora se imati na umu da je Wireless Laser Mouse 6000 jeftiniji i od G5, a više nego duplo jeftiniji od G7. U odnosu na G5 on nudi bežičnu komunikaciju sa svim njenim prednostima i manama. Pored toga, moramo se potruditi da bismo bili objektivni pa izaći iz uloge zahtevnih korisnika, i staviti se na mesto prosečnog korisnika koji gomilu sitnica nikada ni ne iskoristi, ili ih jednostavno iskoristi par puta i potom zaboravi na njih. Ergonomiju ne bismo poredili u smilu procene koja je bolja, pošto je to izrazito individualno, odnosn različitim ljudima više odgovara određeni dizajn.
Ukupno gledano, smatramo da je Microsoft napravio izuzetno dobar posao sa ovim mišem. Prepoznatljiv i usavršen dizajn, poboljšane karakteristike u svim aspektima u odnosu na prethodnike, odlična ergonomija, dobra cena i odgovarajući tržišni plasman, ujednačene karakteristike na gotovo svim poljima, dobra funkcionalnost i jednostavnost korišćenja (kao i prepoznatljivost korišćenja, odnosno odsustvo straha od eventualnog pogrešnog korišćenja tehnoloških noviteta, što je u velikoj meri prisutno kod određenog procenta korisnika, prema svim istraživanjima) aduti su ovog modela. Ne zaboravimo i lupu koja mnogim korisnicima može dobro da dođe. Mišljenje autora teksta je da u cenovnoj klasi do 50 evra nećete pronaći bolji all-round miš. Uređaj za potrebe testa ustupio CT Computers.
