Benchmark Redakcija
Branko Maksimović Topway SuperArena Uvod Više puta se pokazalo da novinar IT industrije može biti vrlo neobično zanimanje.
Možda ne previše, ali svakako interesantnije od onog što ljudi podrazumevaju.
Vrlo često putujete, sedite u kafićima ili posećujete različite prezentacije
i okruženi poznatim ljudima, pokušavate da se izborite sa uvek ljubaznim domaćinima,
koji obavezno žele da budu što lepše predstavljeni u medijima. Poneki novinar
može čak pomisliti da je preterano šarmantan ili duhovit, ali je to obično privid
koji kratko traje. No, ova priča nije vezana ni za jednu takvu situaciju – pokušali
smo samo da dopunimo tvrdnju vezanu za neobičnu prirodu novinarskog zanata.
Nema sumnje da je tržište igara na PC računarima doživelo svoj procvat od kako
su proizvođači igara za konzole rešili da gotovo redovno vrše konverzije i za
deo publike koji još nema svoj Playstation 2 ili X-Box. Mnogi od nas su zakleti
PC-jevci, ali su ranije isto tako bili verni Amigi ili Spektrumu. Na Benchmark
sajtu je bilo testova vezanih za igračke uređaje – kolega Stamenković je preneo
više utisaka iz svog ugla. Ovoga puta, administrator sajta, gosp. Petar Gredelj
je pozvao moju malenkost da prisustvuje testiranju i sam isproba novi upravljački
uređaj za PC i PlayStation konzolu. Poruka je stigla ujutru, a odmah mi je pažnju
privukao deo rečenice “dođi na snimanje”. Kada sam nakon toga pozvani i telefonom
(novinari su noćne ptice – sve pre podneva je “rano jutro“), shvatio sam ozbiljnost
situacije. Uostalom, momci iz televizije ne kasne, pa ne smem ni ja. Nekih dvadesetak
minuta kasnije, Benchmark office, koji je, moram to pohvaliti, veoma prostran,
bio je pun hi-tech opreme. Pored već izrazito jakog desktop računara sa moćnim
zvučnicima (za koji sme da sedne samo Admin i niko više:)), pored je bio postavljen
PlayStation 2, HP-ov projektor i čudna ponjava na kojoj je stajao meni poznat
mladić. Na rukama je nosio neke džidža bidže, a noge su bile bose. U redu, pomislio
sam, izigravaću kul novinara, sve ću lepo da snimim, a onda natenane da se čudim
kod kuće. Ono na šta je g. Gredelj mislio pod terminom “televizija”, nije niko
drugi do dragi prijatelj Kojot (za one koji ne znaju, u pitanju je kolega Aleksandar
Ašković, autor emisije Game Over, novinar časopisa Svet Kompjutera i saradnik
još nekih magazina, koje ovoga puta nećemo pominjati). Ova igračka emisija je
istrajala više od tri godine i stekla popriličan renome, pa sam pomislio da je
po sredi neki relativno bitan happening kome ću prisustvovati. Nisam mnogo pogrešio.
Domaći distributer nove vrste igračkog kontrolera je firma New Age Computers,
koja je na ovdašnje tržište plasirala uređaj koji nosi pun naziv SuperArena, proizvod
kompanije Topway Electrical Appliance. Ova kompanija je poznata po vrlo neobičnim
uređajima, pa zato preporučujemo da pogledate njihovu web prezentaciju na adresi
www.topwaycn.com.
Viđali smo zaista različite igračke uređaje – volane, džojstike sa i bez forcefeedback
motora, bežične i žične džojpedove, bluetooth kontrolere, forcefeedback miševe,
pištolje i čitali najavu za prvi mač, kojim ćete možda seći protivnike u novoj
igri iz popularnog i sve boljeg Jedi Knight serijala. Ipak, današnja tema je uređaj
koji spada u klasu stand-pad-a, pa predpostavljamo da ovo nije prvi ovakav igrački
kontroler. U redakciji smo imali čak tri ovakva uređaja – dva namenjena Playstation
2 konzolama i jedan sa USB konektorom. SuperArena je povezana na playstation putem
standardnog interfejsa, dok je PS2 vezan na HP projektor koji je bacao sliku na
zid, kako bi igrač mogao što bolje da vidi likove koje kontroliše. Objasnićemo
prvo kako sam uređaj izgleda.
Osnovni deo je podloga, odnosno postolje koje ima površinu nešto manju od kvadratnog
metra. Ona se može saviti jer je sastavljena od više mekih slojeva, u kojima
se nalaze široki prekidači koji se aktiviraju kada na njih stanete (ili ih malo
jače dodirnete). Najveći deo površine podloge čine tasteri jump, right i left,
a iza njih su smeštena tri tastera sa funkcijom “down”. Ispred se nalaze površine
koje označavaju tastere “start”, “up”, “select” i “power”. Sasvim napred, na
sredini podloge, nalazi se i deo iz koga izlazi kabl do playstation konzole
ili USB porta vašeg računara. Kabl ima dužinu od skoro tri metra, pa nema nikakve
bojazni da ćete imati problema u povezivanju.
Drugi deo kontrolera su i dva para narukvica sa modulima u kojima se nalaze
prekidači – dva se stavljaju na ruke, a dva na noge. Moduli imaju manju masu
nego što bi u prvi mah mogli da pomislite i nikako neće smetati tokom igranja.
Čak i manji pokreti ruke dovode do aktiviranja prekidača koji su unutar njih
smešteni, pa nema potrebe da se razmašete previše, osim ako ne želite da izgubite
koji kilogram.
Preporučljivo je igranje na podlozi sa bosim nogama. Upravo materijal od koga
je sama baza napravljena će ostvariti veće trenje sa kožom, makar i vlažnom,
nego sa čarapama, na primer. Ne možemo da ustanovimo da li bi se SuperArena
pokvarila ako se igrate u patikama, ali verujemo da ima razloga poslušati preporuku
proizvođača.
Kada se poveže na računar, SuperArena se vrlo brzo prijavljuje kao klasičan
džojstik sa četri tastera i dve ose, pa drajveri nisu neophodni (za WinXP, 2000
i Me). Naravno, ako ga koristite na PlayStation konzoli, nikakve priče nema
– samo uključite BattleArenu, Virtua Fighter, Tekken ili Street Fighter-a, i
sve će vam se “samo ka’zti”.
Nakon što se mladić-tester propisno umorio, pozvali smo i jednu devojku, da
se oprobaju u deathmatch-u. Jasno je da je za ovakvo igranje potrebno i dosta
kondicije. Pored toga, na džojped je lako navići se i lakše je tipkati palcem
i kažiprstom nego li skakati po podlozi i mahati rukama i nogama, pa smo instalirali
dve SuperArene na jedan PS2 i restartovali Tekken 4. Rezultat svega možete pogledati
i na video snimcima koje je vaš novinar za vas zabeležio (da smo se oslonili
na gosn. Aškovića, ovaj prikaz bi čitali kroz par meseci). Ne brinite, kompresovani
su u DivX, a možete ih preuzeti na sledećim lokacijama: video
1, video 2, video
3.
Kakve utiske nose ljudi koji su ovo probali? Kažu da poprilično brzo umori,
ali ne i dosadi. Jako je zanimljivo posmatrati kako se virtuelni likovi kreću
slično vama i moguće je da je ovo jedan mali korak ka virtuelnoj realnosti.
Pokrete koje vi pravite bi sa daleko većom preciznošću mogli da ostvarimo samo
pomoću motion capture tehnologije, a ona je i danas veoma skupa. Verujemo da
je neko prilagođavanje ove tehnologije ili unapređenje ove integrisane u SuperArenu,
dalji korak ka većem uživljavanju u igranje (Englezi imaju bolji izraz za to:
“immersive”). Kada se igrate sa SuperArenom, potrebno je da shvatite gde su
ispod vas komande, kao i neko vreme da naučite da manje skačete i brže pokrećete
udove. Najnezgodnija činjenica je što je za neke kombinacije u igrama kao što
je Tekken 4, potrebno pritisnuti više tastera zaredom u jako kratkom vremenskom
periodu, da bi se određeni kombo aktivirao. To je skoro nemoguće uradti na SuperAreni,
ali se zato možete silno zabaviti. Ne verujemo da će SuperArena zaživeti bez veće softverske podrške i mislimo
da će više biti zanimljiva mlađoj publici i vlasnicima PlayStation konzole.
Koliko modernih igara na PC kompatibilcima izlazi za žanr “tabačina”? Ako ovaj
način igranja jako dopada, treba da znate da je SuperArena klasičan džojstik
/ džojped, te se može koristiti i u FIFA-i, naprimer. Ipak, činjenica je da
je uređaj upotrebljiv 100% samo u “fighting” arkadama. Ako ste strastan igrač,
a shvatili ste da ste nabacili mnogo kilograma, možete probati. Verujemo da
vas SuperArena neće razočarati svojim mogućnostima.
Cena – 105 € Kontakt: www.newagecomputers.co.yu
