Benchmark Redakcija
Branko Mitić Evolucija je veoma bitna stvar u kompjuterskom svetu. Nemoguće je zamisliti
da neka komponenta dostigne zadovoljavajuću zrelost odmah nakon svog predstavljanja,
već je za to potrebna smena bar nekoliko generacija. Situacija je jednostavna kada je
neka komponenta neophodan deo kompjuterskog sklopa, ali kada je u pitanju parče
hardvera koje nije svakome potrebno, onda se proces sazrevanja odvija veoma
sporo. Kada je reč o elektronskom igranju, ono se pojavilo još 70-tih godina XX veka;
Pong i Space Invaders deluju kao amebe u odnosu na današnje igre, mada ne treba
isključiti mogućnost da su nekome zanimljivije. Vremenom su se pojavljivale
nove igre, novi igrački žanrovi, pojavljivale se i nestajale platforme za igranje,
a naposletku smo svedoci multiplay igranja, kao i igračkih rekvizita. Danas
ćemo da se osvrnemo na igranje vožnji – preciznije, na opremu za bolju i zanimljiviju
virtuelnu vožnju – volane. Kada su se volani pojavili, ne bi mogli precizno da kažemo, ali to u ovoj priči
nije bitno. Evolucija je učinila svoje i na tržištu već par godina mogu da se
nađu dosta dobri volani. Međutim, mislimo da je tek sada pravi trenutak za njihovo
predstavljanje. Iako je cena uvek bitna stavka, opšte je mišljenje da do sada
nije bilo dovoljno igara vrednih posedovanja volana. Situacija se međutim promenila. Možemo da identifikujemo čak pet dobrih razloga posedovanja volana… 1. Live for Speed
Najviše od svega u vezi sa ovim naslovom impresionira to što je ovu igru razvilo
samo tri čoveka. Igra koja je prešla trnovit put do svog uspeha koji na kraju
niko ne može da ospori. Danas je LFS igra koja uz nekoliko staza može da ponudi
veliki broj automobila, koji se razlikuju po svojoj snazi, težini, poziciji
motora i po tome da li je vuča na prednjim, zadnjim ili svim točkovima. Uz različitost
automobila i odličan Force Feedback, glavna osobina ove igre ipak je online
igranje, koje je prisutno u najrazličitijim oblicima. Napomena da igra ne poseduje
licence za automobile 2. Fia GTR 
Ova igra dolazi iz sve poznatije kuće Simbin, koja se nalazi u velikoj ekspanziji.
GTR igra poseduje licence za sve automobile i staze koji se nalaze u najbržem
FIA šampionatu putničkih automobila, koji se zove Fia GT. Uz napomenu da postoji
i jedan brži GT šampionat na teritoriji Japana – Super GT, ali vratimo se na temu
:). “Putničkih automobila” ne treba da vas zbuni, jer u garažama mogu
da se nađu na primer: Ferrari 550, Saleen S7, Lamborghini Murciélago, Maserati
MC 12, Lister Storm GT, itd., koji (ako se prisetimo da je kod Ferrarija to model
Enzo) predstavljaju ekstremne četvorotočkaše kuća iz kojih dolaze. Lista automobila
je prilično dugačka i svi automobili, koji su podeljeni u klase, urađeni su po
licenci. Velika prednost ove igre je prisustvo pravih staza, koje su prilično
dobro urađene. Pored svega, najbolje strane ove igre jesu fizika (ili preciznije
rečeno fizike – množina) i fantastičan zvuk. 3. GT Legends 
Simbin kuća takođe je razvila ovu igru. Nešto drugačije koncipirana od Fia GTR
naslova, čini se da se GT Legends odlikuje još boljim fizikama i impresivnim zvukom,
što je logično, jer se GT Legends pojavio nakon GTR ostvarenja. Za razliku od
GTR, u GT Legends igri vozite starije i sporije automobile. Stariji i sporiji
automobili ne moraju da znače i manje zabave. Pored toga što GT Legends poseduje
veći broj automobila od GTR-a, čini se da četvorotočkaši iz sedamdesetih i osamdesetih
osvajaju mnogo više simpatija pravih ljubitelja, najviše zbog nepostojanja kompjutera,
ali i zvuka koji očigledno mnogima evocira uspomene za nekim boljim vremenima,
u kojima se nalaze i bolji automobili. Sve u svemu, po mišljenju autora ovih redova,
najbolja simulacija vožnje koju možete da pokrenete na PC-u, zbog odlične fizike
i impresivnog zvuka. 4. rFactor 
Igra kuće ISI koja je krenula putem koji je utabao Life for Speed. Ponovo je veliki
akcenat bačen na online igranje, ali se tu nije stalo. Uz grafiku koja je više
nego dostojna druge polovine 2005. godine, rFactor je doneo i bolji zvuk u odnosu
na (igru na koju strukturalno najviše liči) Life for Speed. rFactor donosi drugačije
fizike u odnosu na Life for Speed i ne bi želeli da dižemo prašinu oko poređenja
realnosti vožnje u ove dve igre. U startu rFactor ima tek nekoliko staza i automobila,
od kojih jedan po svojim svojstvima podseća na Formulu 1, iako licence, kako za
automobile, tako i za staze, ne postoje. Međutim, za kopiju Formule slobodno možemo
reći da je najbolja simulacija Formule 1 ikada: odličan zvuk i kamera učiniće
da vam sati “ringišpila” čak i na praznoj pisti ne budu dosadni. Možda
i najveći adut ove igre jeste otvorenost za modovanje, pa je tako samo pitanje
vremena kada će od samostalnih autora da se pojave poznate svetske staze, automobili,
bolidi… 5. Richard Burns Rally 
Uz dužno poštovanje prema Colin McRae serijalu, smatramo da je Richard Burns Rally
jedini reli koji je zaslužio da se nađe među top 5 simulacija vožnje. Ono što
je zanimljivo, jeste da se Richard Burns Rally ne vozi onoliko koliko je dobra
igra. Može se reći da je Richard Burns Rally dobra simulacija tek za one uporne.
Igra je za mnoge preteška, dok ima i onih koji čak kažu da se pravi WRC automobili
ne upravljaju tako teško. Dve stvari daju se zameriti ovoj igri, to su slabiji
zvuk (šteta!) i nedostatak većeg broja automobila. Sve ostalo urađeno je na vrhunskom
nivou, a tajnu ovog ostvarenja možete da vidite u delu igre “credits” (autori), gde ćete videti veliki broj skandinavskih imena – za pravog ljubitelja
relija, ovo je bitan podatak. Na prvi pogled Richard Burns Rally vam se neće dopasti,
ni na drugi, ni na treći i dugo će biti previše naporan, ali ako ste uporni i
ako se redovno budete vraćali ovoj simulaciji, vremenom će postajati sve bolja
i sve zanimljivija.
Naravno, ne završava se sve na ovih pet igara. “Igra” koja zaslužuje
da se spomene sigurno je F1 Challenge 99-02. Iako na početku ove igre vidimo
Electronic Arts logo, ovu igru je napravila ista kuća kao i rFactor – ISI. Mnogo
bitnije, što je slično sa rFactor naslovom, jeste da je i F1 Challenge 99-02
otvoren, pa je tako moguće pronaći modove (od kojih su neki urađeni odlično,
neki tek površno) sa različitim vrstama automobila i takmičenja, kao i automobile
iz nekih prošlih vremena. Takođe, treba znati da se ne završava sve ni na PC igranju; verovatno najpoznatija
simulacija vožnje ne vozi se na PC-u. U pitanju je Gran Turismo serijal, koji
je sa svojim četvrtim nastavkom 2005. godine potresao celu igračku industriju,
uključujući i one delove koji nemaju veze sa vožnjama ili PlayStation 2 konzolom.
Najpre je oduvao konkurenta sa XBox konzole – Forza Motorsport, a potom je nagonio
ljude ka kupovini 5 godina stare PS2 konzole, kao i Driving Force Pro volana.
Kada vas proizvod vredan 50€ natera na trošak od još 250-300€, onda to mora
da nešto znači. Kada bi hteli da kažemo sve o GT4 igri, verovatno bi bio potreban
poseban tekst, ako ne i sajt sa dnevnim ažuriranjem (eh, sad si preterao :), prim.ur.). Ukratko, ova igra donosi
najmanje 700 automobila i preko 50 staza. Među automobilima možete da nađete
od prvog automobila ikada napravljenog, do prototipa koji se tek razmatraju
za masovno proizvodnju. Među stazama se nalaze izmišljene, ali i verne kopija
pravih, dok krunu cele igre predstavlja više nego verna kopija 20.8 km dugačkog
“Severnog Kruga” Nurburgring piste, poznatiji kao Nordschleife. Ova
staza prosto privlači, ne samo zbog svoje dužine, već zato što se najrazličitija
nadmetanja u stvarnom svetu odvijaju upravo na njoj, dok nema većeg proizvođača
automobila koji ne testira svoje buduće modele na ovoj stazi. Iznad svega, Nordschleife
je dostupan i za “civilno” korišćenje, što ga čini najpoznatijom stazom
na svetu. Kada je reč o fizikama, može se reći da GT4 ukroćeni simulator, iako
bi neko rekao da ova igra po realnosti ne može da se poredi sa gore spomenutim
naslovima. Ukoliko ne znate da vozite, GT4 neće skupo naplaćivati vaše greške,
međutim, ukoliko je potrebno ostvariti vrhunske rezultate, neće biti dozvoljene
greške i biće potrebno igru voziti kao pravi simulator. Ovo je razlog zbog kojeg
smatramo da GT4 jeste simulator, iako na prvi pogled deluje prilično pitomo,
biće vam potrebno prilično vozačko znanje za napredovanje kroz ovu igru. Sa PlayStation 2 konzole u poslednji čas stiže naslov vredan spomena. U pitanju
je igra WRC Evolved, koja je peti nastavak WRC serijala na PS2 konzoli. Ova
igra donosi licence za automobile, staze i vozače za 2005 godinu. Iako ne podseća
na Richard Burns Rally ostvarenje, njemu se po realnosti približava, dok kvalitetom
zvuka, a pogotovo izborom automobila prestiže, čime svakako predstavlja ostvarenje
vredno pažnje.
Razlike između Force Feedback, Vibration Feedback i “običnih” volana Proizvođači igračkih rekvizita svoje volane nazivaju na različite načine, ali
je podela veoma jednostavna. Svi volani se dele na one sa i bez Force Feedback
mehanizma. Force Feedback volani u sebi imaju motor koji postavlja obruč u položaj
zavisno od dešavanja u igri. U praksi to znači da će volan na pravcu bežati
levo-desno ukoliko je podloga neravna, prilikom skretanja vozač će da okreće
volan, dok će Force Feedback mehanizam naprezati volan u suprotnom smeru, baš
kao kod pravih kola i tako dalje. Force Feedback omogućava daleko bolji osećaj
nego obični volani, jer motor određuje smer i intenzitet otpora okretanja volana,
što dovodi do daleko preciznijeg upravljanja.
r Factor
Richard Burns Rally
Volani bez Force Feedback mehanizma imaju jednostavnu oprugu koja vraća volan
u centralni položaj. Ne samo da ovi volani nemaju dovoljno jak otpor kao kod
pravih automobila, već taj otpor nije promenljiv i ne zavisi od vrste automobila
ili dešavanja na stazi, pa su tako volani bez Force Feedbacka prilično neprecizni
za ozbiljnu vožnju. Force Feedback volani pored otpora prilikom okretanja volana, imaju mogućnost
vibriranja prilikom vožnje preko neravnih terena, prelaska ivičnjaka, izletanja
i slično. Ova opcija nije previše korisna, ali pomalo poboljšava osećaj simuliranja
vožnji. Vibration Feedback volani nisu ništa drugo nego volani bez Force Feedback
mehanizma, sa opcijom vibriranja. Ovo znači da će Vibration Feedback volani
prilikom spomenutih uslova (neravne podloge) vibrirati, ali će okretanje volana
i dalje biti zasnovano na otporu koji stvara opruga, što je loše. Za ozbiljnu
vožnju, Vibration Feedback volani nisu ništa bolji od “običnih” volana
– bez Force Feedbacka – osim što imaju opciju vibriranja, koja je nekome možda
zanimljiva, ali koja ne doprinosi poboljšanju osećaja vožnje i preciznijem upravljanju.
Live for Speed
Logitech Formula Vibration Feedback Wheel Spletom okolnosti na test smo dobili Logitech Formula Vibration Feedback volan,
iako nam to nije bilo u planu, zato što opis bio planiran za ozbiljnije vozače
u virtuelnom svetu. Ukoliko ste tekst čitali od početka, mogli ste da se uverite
zbog čega smatramo da Vibration Feedback volani nisu dostojni trkačkih simulacija.
Logitech Vibration Feedback volan iako predstavlja najslabijeg predstavnika u
ponudi ove mnogima drage kuće, zadržava oblik svoje naprednije braće… makar
na prvi pogled. Obruč prečnika 10 inča sa centrom spajaju tri kraka, na kojima
se nalaze tasteri. Kursorski taster sa leve strane i postavljanje četiri tastera
u oblik krsta (ili kvadrata) sa desne strane, nose poreklo sa kontrolera sa PlayStation
kozola, ali su forma koja se sve češće primenjuje prilikom konstrukcije džojpeda
i volana, jer se očigledno pokazala kao dobra. Iako će volan najviše služiti za
vožnju, ovakav položaj omogućava i lakše kontrolisanje igara portovanih sa PlayStation
konzola, ukoliko uz volan nemate i džojped. Sa prednje strane vidimo još šest
tastera (svi tasteri mogu da se konfigurišu po volji) i sedmi koji služi za uključivanje/isključivanje
opcije vibracija.
Pedale otkrivaju da je ovo volan niže klase. Iako hod nije previše mali, kvalitet
ovih papučica, kao i osećaj koji one pružaju jeste na prilično niskom nivou. Pored
toga “kutija” sa pedalama je veoma laka i nema nikakav mehanizam pričvršćivanja
za podlogu, pa se tako često dešava da se papučice pomere sa mesta na koje ste
ih postavili.
Logitech Vibration Feedback koristi veoma prost sistem za pričvršćivanje volana
– konstrukcijski jednostavan, ali ne i prost za upotrebu. Na donji deo volana
postave se tri vakum kapice pristojne veličine. Obzirom da ovaj volan nema Force
Feedback, ovaj način pričvršćivanja volana pokazao se kao veoma pouzdan na iole
glatkim podlogama, ali problem predstavlja pomeranje volana nakon korišćenja.
Danas je nemoguće zamisliti volan bez tastera/leptira/papučica sa zadnje strane
volana i Vibration Feedback nije izuzetak. Sa zadnje strane možemo videti dva
klasična tastera, koja su se pokazala kao dobra za pravovremene promene brzina
ili seriju brzih promena brzina nadole. Logitech Vibration Feedback nije se pokazao dobro za ozbiljne poduhvate ne samo
zato što nema Force Feedback. Subjektivan je utisak da je obruč upravljača previše
tanak, dok je još veći problem to što obruč ni malo nije obložen gumom ili nekim
drugim ne klizajućim materijalom. Trokraka konstrukcija deluje atraktivno, ali
mislimo da se u ovome nalazi još jedna mana ovog volana. Naime, položaj ruku jeste
suviše visok, što je možda dobro rešenje za odmaranje ruku na dugim pravcima,
ali bez dileme visoki položaj šaka umanjuje preciznost tokom vožnje. Naravno, nedostatak Force Feedbacka ovaj volan izbacuje iz trke čak i da je u
pitanju ergonomski najsavršeniji volan. Za spomenute ozbiljne trkačke simulacije
o kojima smo pričali na početku teksta Force Feedback jeste jednostavno neophodan.
Logitech Vibration Feedback Wheel ipak može da bude dobar za tate koji svoje ozbiljne
volane žele da sačuvaju od nemarnog korišćenja mladih budućih vozača. Obzirom
na svoju nisku cenu, Vibration Feedback Wheel takođe može da bude lep poklon,
ali opet samo nekom detetu, dok je za bilo kakve ozbiljne namene potrebno potražiti
neki volan sa Force Feedback mehanizmom.
Logitech Formula Force EX Logitech Formula Force EX direktan je naslednik Formula Force GP volana, koji
je na našem tržištu postigao dobar uspeh. Formula Force EX predstavlja najjeftiniji
Logitech volan sa Force Feedback mehanizmom.
Promene u odnosu na Formula Force GP nalaze se uglavnom na upravljaču. Novi volan
sa prednje strane donosi poznati “PlayStation” položaj tastera. Uz kursorski
i četiri ukrštena, nalazimo još šest tastera, a treba znati da je sve moguće konfigurisati
zavisno od potreba. 50% obruča obloženo je gumom, koja je prilično dobrog kvaliteta,
što znači da volan neće klizati čak ni ukoliko vam dlanovi previše vlaže. U odnosu
na Formula Force GP, položaj ruku na ovom volanu je nešto viši, što nam se nije
dopalo, jer mislimo da je time narušena preciznost prilikom upravljanja.
Pedale su dobre, ali ne u potpunosti. Naime, njihov hod je dovoljnu dug, dok se
ni na račun otpora ne mogu uputiti veće kritike, ali mislimo da je oblik plastike
na kojoj se nalaze papučice loš. Većina ozbiljnih vozača svoje virtuelne ljubimce
voze bosi i tu nastaje problem. Postolje na kome se nalaze papučice je kratko,
tako da pete naslanjate na samu ivicu plastike, što na duže staze može da bude
bolno. Rešenje je da stopala stavite malo ispred i papučice gazite sredinom stopala
ili da ih postavite malo iza i pedale pritiskate samim vrhovima prstiju. Idealan
način može da bude bolan, a dva kompromisa nisu precizna i potrebno je vežbati
– na vama je da odlučite.
Mehanizam za montiranje volana sastoji se iz dve stege i pokazao se kao prilično
jednostavno, ali i veoma pouzdano rešenje.
Sa zadnje strane Formula Force EX sa obe strane ima po običan taster za menjane
brzina na gore ili dole. Iako obični, tasteri su se pokazali kao dobri za pravovremeno
menjanje brzina, kao i za seriju brzih promena brzina nadole. Bez obzira što je najjeftiniji predstavnik Logitecha Force Feedback volana, Formula
Force EX predstavlja sasvim pristojno rešenje, čak i za ozbiljno igranje trkačkih
simulacija. Force Feedback je prilično dobar, precizan i jak. Preciznost samog
volana je takođe na nivou, a to se može reći i za papučice, koje ipak zaslužuju
kritiku, zbog nezgodnog postolja. Ukoliko vam je budžet ograničen, a željni ste dobrih vožnji, Formula Force EX
može da bude sjajno rešenje. Iako ima problema sa ergonomijom, ovaj volan poseduje
odličan Force Feedback, što je, kao što smo rekli, sasvim dovoljno i za one najzahtevnije.
Speedlink USB Power Feedback Racing Wheel Tržište volana, kao i ostalih igračkih rekvizita, očigledno nije toliko razvijeno
i profitabilno, pa ako ne čudi lagana dominacija Logitecha , jer na putu ka vrhu
ova kompanije nije imala veće prepreke. Microsoft je “digao ruke” (Microsoft se povukao sa ovog tržišta pre nešto više od godinu dana, prim.ur.) od
pravljenja volana (iako su to radili odlično), dok su se Thrustmaster volani oduvek
smeštali u sam vrh, ali nismo uspeli da ih pribavimo, jer ih praktično nema na našem
tržištu. Sticajem okolnosti, Speedlink Power Feedback Racing jedini je volan koji
se našao na ovom testu, a da nije iz Logitech kuhinje.
Obruč ovog volana za naše ukuse debeo je upravo onoliko koliko je potrebno. Dva
kraka ne podižu se kao kod dva opisana Logitecha, što nam se dopalo, jer se zbog
toga šake nalaze u boljem položaju. Međutim, mesto gde se spajaju dva kraka sa
obručom nije dovoljno precizno urađeno, pa nije isključeno da će ruka malo da
se nažulja prilikom vožnje. Obruč volana je presvučen kožom, što možda lepo zvuči,
ali je koža lošije rešenje u borbi protiv klizanja od specijalnih gumenih materijala
koji se uglavnom stavljaju na volane. Raspored osnovnih tastera ponovo je u “PlayStation” maniru, a ukupno
ih na prednjem delu ima 14. 15-ti taster služi za uključivanje i isključivanje
Force Feedback mehanizma.
Pedale koje dolaze uz ovaj volan vrlo su neobične. Ugao između samih papučica
i mesta gde smeštate stopala može da se menja, što je prilično dobra ideja. Međutim,
nije sve tako jednostavno – za idealno postavljlanje papučica, potrebno je na
nešto ih nasloniti (zid bi bio idealan). Papučice su zglobne na dva mesta, što
je opet prilično dobra zamisao, ali ujedno može da predstavlja problem. Naime,
ponašanje leve papučice (za kočenje) dosta podseća na pravi automobil, jer je
prva polovina hoda lagana, a onda se otpor povećava. Prednosti su ujedno i mane
ovih papučica. Ukoliko su postavljene na pravi način, te smeštene tako da čvrsto
stoje na mestu, ove papučice omogućavaju veoma precizno doziranje gasa i kočenje,
u suprotnom, vožnja sa ovim pedalama može da bude veliki problem.
Sa zadnje strane, levo i desno nalazimo po jedan leptir/pedalu za promenu brzina.
Iako ove pedalice nisu najsrećnije urađene, ali posle kraćeg perioda navikavanja,
jasno je zašto su bilo kakve pedalice bolje od običnih tastera sa zadnje strane
volana. Iako leptiri pod prstima deluju klimavo i ne preterano kvalitetno, pravovremena
promena brzina nije problem, kao ni serija brzih promena nadole.
Za montiranje koristi se obična stega koja se uglavi sa donje strane volana.
Power Feedback Racing volan ne može da sakrije da Speedlink još uvek nema dovoljno
iskustva za pravljenje volana. Ovaj volan mnogo više obećava, nego što pokazuje
i iskreno se nadamo da Speedlink neće da digne ruke od pravljenja volana, jer
sigurno imaju potencijala. Međutim, ne treba ni ovaj volan otpisivati. Ukoliko
smislite način za čvrsto i precizno smeštanje papučica, onda ovaj Power Feedback
Racing može da bude solidno rešenje za simulacije vožnje, bez obzira na slabiji
Force Feedback u odnosu na Logitech volane. Solidno, samo ukoliko ste spremni
da pređete preko jedne bitne stavke. Naime, ovaj volan u drajverima nema mogućnost
odvajanja osa, što znači da u igrama nije moguće korišćenje gasa i kočnice u isto
vreme. Da pojasnimo: kod Logitech modela, u drajverima je moguće koristiti jednu
ili dve ose za pedale. Ukoliko se koristi druga varijanta, gas i kočnica rade
nezavisno, kao kod pravih automobila. U slučaju prve opcije, gas i kočnica međusobno
se neutrališu, što znači da (na primer) ako je gas na 100%, a kočnica na 50%,
rezultat će biti u stvari da je gas na 50%, a kočnica na 0%. Ukoliko je kočnica
na 50%, a gas takođe na 50%, auto će se ponašati kao da ne dodirujete niti jednu
papučicu (0% gas, 0% kočnica). Da li će Speedlink ovo ispraviti nekim budućim
drajverima ili je na internetu moguće naći neke “tuđe” drajvere, ne
možemo reći, ali da je ovo veliki nedostatak, sigurno jeste. Treba napomenuti da je praktično identičan Speedlink volan moguće naći u izvedbi
za 4 platforme: PC, PlayStation 2, XBox i Game Cube.
Logitech MOMO Racing Prelazimo na nešto ozbiljnije :). Logitech MOMO Racing je volan za koji bi jednostavno
mogli da kažemo “kupite ukoliko ga možete priuštiti”. Ipak, pogledajmo
šta donosi ovaj volan koji dolazi iz poznate kompjuterske kuće, koji nosi poznato
ime sa automobilskih trkališta.
Od početka se može videti da za kompromise na ovom volanu nije bilo mesta. Sa
prednje strane vidimo 6 tastera postavljenih paralelno, koji kao da žele da kažu
da ne bi trebalo da vam padne napamet da sa ovom spravom igrate bilo šta osim
simulacija vožnji. Obruč volana obložen je u potpunosti izuzetno kvalitetnom gumom,
pa vam ruke neće klizati čak ni u ekstremnim situacijama. Presek obruča nije krug,
već elipsa, što dodatno poboljšava ergonomiji volana i ležanju u šakama. Takođe,
debljina obruča upravljača je veća nego inače, što nam se dopalo, jer je osećaj
u rukama bolji, ali moguće je da će osobe sa manjim šakama ovo videti kao blagu
manu.
Pedale koje dolaze u MOMO Racing takođe su sjajne. Za razliku od onih na Formula
Force EX, ove pedale imaju postolje na koje se u potpunosti smeštaju stopala 47
našeg testera, a ostaje i još slobodnog mesta. Oblik je bolji nego kod jeftinijeg
Logitecha sa Force Feedbackom, a isto može da kaže za hod i otpor ovih papučica.
Sa donje strane po širini moguće je izbaciti parče plastike sa malim šiljcima,
koji doprinose boljem ležanju papučica, koje se inače malo pomeraju, usled svoje
nemale mase.
Prvi od dva načina za menjanje brzina jeste ručica menjača. Ručica ima hod u dva
smera: napred i nazad, što služi za menjanje brzina nadole i i nagore. Ovu ručicu
menjača je moguće izvaditi i smestiti sa leve strane volana, što je bitna osobina,
ukoliko ste iz Britanije, Japana ili neke druge zemlje gde su volani na desnoj,
a menjači (uglavnom) na levoj strani :)). Bitnija stvar od promene položaja ručice,
jeste njen oblik i hod. Oblik nam se dopao, mada je u pitanju subjektivan utisak.
Hod je odličan, jer se ručica pomera gotovo po 1.5 cm napred i nazad, što doprinosi
utisku da ovo nije samo taster sa ručicom, već “prava” ručica sa dobrim
mehanizmom. Dobra ergonomija i hod omogućavaju zaista precizno korišćenje ovog
menjača, što će simulacije vožnje trkačkih automobila učiniti zanimljivijim, jer
je potrebno jednu ruku podizati sa volana, čime se doprinosi dinamičnijem osećaju
vožnje.
Sa zadnje strane volana nailazimo na još jedno prijatno iznenađenje. U pitanu
su leptiri za menjanje brzina, koji su urađeni perfektno. Sva četiri prsta se
udobno smeštaju na njih, dok je osećaj menjanja brzina sjajan, a ništa manje hvale
se ne može reći za preciznost ovih leptira. Dužina hoda je idealno određena, kao
i otpor, dok je vrhunac svega jasno “klik” koje se čuje u trenutku kada
promenite brzinu.
Sistem za montiranje ovog volana isti je kao i kod Formula Force EX modela,
što znači da nemamo nikakvih zamerki.
Force Feedback na ovom volanu još je jači i još bolji (realniji) nego kod Formula
Force EX modela. Papučice su odlične, menjači odlični, sistem za montiranje
odličan i praktično se nema šta zameriti, štaviše mogli bi da kažemo da je ovo
najbolji volan koji može da se kupi na našem tržištu. Međutim, u poslednjem
trenutku, na test je stigao Logitech Driving Force Pro, koji na specifičan način
remeti poziciju fantastičnom MOMO Racing volanu.
Logitech Driving Force Pro Sudeći po Logitech sajtu, Driving Force Pro volan namenjen je samo za PlayStation
2 konzolu. Međutim, javna je tajna da ovaj volan radi na PC-u jednako dobro
kao i na PlayStationu, bez ikakvih problema i komplikacija. Potrebno je samo
skinuti 4.60 verziju drajvera (za bilo koji volan) i Driving Force Pro (skraćeno:
DFP) će uspešno raditi, a čak će se u drajverima naći opcije specifične samo
za ovaj volan, što je još jedan dokaz da je Logitech ovaj volan svesno pravio
i za PC platformu, ali je malo maskirao svoju ponudu, čini nam se, kako DFP
ne bi ugrozio prođu MOMO Racing volana.
Driving Force Pro svakako je u stanju da sruši praktično perfektni MOMO Racing.
Iako konstrukcijski Driving Force Pro deluje nešto slabije u odnosu na MOMO Racing,
sve razlike se svode na svega par procenat, ali DFP ima par stvari koje MOMO nema.
Na centralnom delu volana vidimo GT znak, što znači da je praktično Driving Force
Pro volan namenjen za četvrti nastavak GT serijala na PlayStationu 2. MOMO Racing
ne radi u GT4 – ovo napominjemo jer nije nemoguće da vaš PC Logitech radi na Sony
PlayStationu u određenim igrama. Pored toga, Driving Force Pro ima hod od “punog
levog” do “punog desnog” čitavih 900 stepeni! Svi ostali volani
imaju 200 stepeni. Obruč DFP volana istog je prečnika kao i MOMO, ali je malo pitomiji i u sportskom
stilu, dok je MOMO u pravom trkačkom stilu, kako mu i ime kaže. Obruč je takođe
u celosti obložen veoma kvalitetnom gumom i ruke ne klizaju ni u ekstremnim situacijama.
Presek obruča nije toliko ovalan kao MOMO, dok je debljina nešto manja. Po subjektivnom
utisku, Driving Force Pro u rukama leži nešto lošije od MOMO Racing volana, ali
daleko bolje od ostalih volana koji su se našli na ovom testu. Raspored tastera
je licencirani PlayStation, a takva je i njihova funkcija, pa tako prilikom korišćenja
PS2 konzole nije potrebno ispuštati volan iz ruke zbog onih stvari koje potrebno
uraditi džojpedom.
Papučice su identične kao i one na MOMO Racing volanu, osim što postolje ima drugačiju
šaru. Dakle, hod papučica je dovoljnu dug, otpor je na visokom nivou, a postolje
nije kratko kao kod Formula Force EX modela, pa tako nema brige da ćete nažuljati
petu, pa tako ove papučice dobijaju odličnu ocenu.
Sa donje strane takođe nalazimo parče plastike sa malim šiljcima, koji doprinose
boljem ležanju papučica, koje se inače malo pomeraju, usled svoje nemale mase.
Ovu plastiku moguće je uvući u postolje, kako ne bi oštetili neke osetljive podloge.
Ručica menjača na Driving Force Pro volanu takođe se pomera u dva smera. Međutim,
hod ove ručice nešto je kraći nego što je slučaj kod MOMO Racing volana. Zbog
toga, ova ručica deluje za nijansu lošija od one na MOMO volanu, iako se obe mogu
okarakterisati kao odlične.
Veći nedostatak DFP u odnosu na MOMO Racing nalazi se iza volana. Posle fantastičnih
leptira viđenih na MOMO, obični tasteri na Driving Force Pro volanu deluju kao
razočaranje. Istina, ovi tasteri su dovoljno precizni, omogućavaju pravovremenu
promenu brzine ili brzu seriju promena brzina, ali opet nisu ni do kolena sjajnim
MOMO Racing pedalicama.
Sistem za montiranje isti je kao kod MOMO Racing i Formula Force EX volana,
znači vrlo dobar.
U podešavanjima vidimo opciju kojom se određuje na koliko će se stepeni Driving
Force Pro “zaključati”.
Force Feedback isti je kao i kod MOMO Racing volanu, a to znači odličan – veoma
jak i maksimalno realan. Papučice su praktično identične, dok MOMO ima bolju ergonomiju
(i to neračunajući sjajne leptire sa zadnje strane), mada nije isključeno da će
DFP osobama sa manjim šakama predstavljati udobnije rešenje. Ipak, glavna prednost Driving Force Pro (900 stepeni) najbolje se vidi u GT4 igri
za PlayStation 2. Osećaj preciznosti prilikom vožnje oštrih i sporih krivina je
neopisiv, dok se osećaj podiže na viši nivo u odnosu na “obične” volane
u bilo kojim okolnostima. Sledi lista igara koje podržavaju 900 stepeni na PS2
konzoli: – Flatout™ by Empire Interactive – Gran Turismo® 4 by Sony Computer Entertainment Inc. – Need for Speed Underground® 2 by Electronic Arts – Richard Burns Rally™ by SCi Games – Street Racing Syndicate™ by Empire Interactive – Test Drive® Eve of Destruction by Atari – TOCA Race Driver™ 2 by Codemasters
Rezime Kao što možemo videti, sjajne igre potpomognute su jednako dobrim hardverom, odnosno
volanima. Nadamo se da ste shvatili važnost Force Feedback mehanizma za bilo kakvu
naprednu vožnju. Takođe, pretpostavljamo da smo zahvaljujući Logitech Driving
Force Pro najavili šta ubuduće treba očekivati od igara, ali i od volana. Logitech Formula Vibration Feedback Wheel – Kako ovaj volan nema Force
Feedback, njega jednostavno ne možemo da preporučimo za vožnju simulacija koje
smo ukratko opisali na početku ovog teksta. Logitech Formula Vibration Feedback
ne ističe se svojom kvalitetnom izradom, ergonomijom ili pedala, već isključivo
cenom. Ipak, ovaj volan nije beskoristan i može da posluži sa neke neozbiljnije
igre, odnosno kao lep poklon za neke buduće trkače. Logitech Formula Force EX – Volan koji svakako zaslužuje priznanje. Formula
Force EX ne može da sakrije da dolazi iz iste kuće kao MOMO i DFP volani, jer
ima dobrih osobina. Ako zanemarimo malo slabiju ergonomiju, odličan Force Feedback
i dobre papučice preporučuju ovaj volan za sve one sa ograničenim budžetom, koji
bi rado igrali ozbiljne simulacije vožnje. Speedlink USB Power Feedback Racing Wheel – Iskreno se nadamo da Speedlink
neće da posustane na sa razvojem i proizvodnjom volana. Iako ovaj volan ima nekoliko
stvari koje nam se nisu dopale, ne može se reći da je Power Feedback Racing volan
nedovršen proizvod. Ukoliko rešite problem sa papučicama, za šta je potrebno malo
truda, ovaj volan, iako poseduje slabiji i lošiji Force Feedback nego Logitech
volani, može da posluži za igranje simulacija vožnji, iako se vidi da Speelink
treba još da uči o pravljenju volana. Logitech MOMO Racing – Ovaj volan predstavlja sam vrh kompjuterskih volana
koji se trenutno nalaze na domaćem i svetskom tržištu. Praktično, MOMO Racing
ne zaslužuje niti jednu kritiku. Perfekte ergonomije, dvostrukog načina menjanja
brzina, odličnih papučica i odličnog Force Feedback mehanizma, ovaj volan ipak
ne zaslužuje Editor’s Choice, jer se u priču umešao Driving Force Pro. Međutim,
ni Driving Force Pro nije mogao da dobije Editor’s Choice nagradu upravo zbog
MOMO Racing volana. MOMO Racing volan dobija Highly Recommended nagradu.
Logitech MOMO Racing
Logitech Driving Force Pro – DFP u odnosu na MOMO Racing donosi za dlaku
slabiju ergonomiju i nepostojanje leptira za menjanje brzina pozadi. Sa druge
strane, Driving Force Pro ima podršku za PlayStation 2 i oficijelni je volan najpopularnije
vožnje na svetu – GT4. Uz to, ovaj volan donosi i revolucionarnih 900 stepeni
okretanja, koji danas predstavljaju prestiž, a ubuduće će predstavljati neophodnost
svakog ozbiljnog volana, kao što je sada slučaj sa Force Feedback mehanizmom.
Logitech Driving Force Pro volan dobija Innovative Technology nagradu zato što
jednako uspešno radi i na PlayStation 2 konzoli, ali i zbog toga što ima rotaciju
od 900 stepeni.
Logitech Driving Force Pro
Ukoliko se pitate da li je bolji MOMO Racing ili Driving Force Pro volan, onda
je odgovor jasan. Ukoliko ste perfekcionista i nemate u planu da posedujete PlayStation
konzolu, onda je za vas bolji MOMO Racing volan. Međutim, sa svojom par procenata
slabijom izradom i dve veoma bitne mogućnosti, Driving Force Pro ističe se kao
kompletniji volan. I MOMO Racing i Driving Force Pro mogli su da dobiju Editor’s
Choice nagradu, ali je samo Driving Force Pro mogao da dobije Innovative Technology
nagradu, koja deluje bitnije od Highly Recommended nagrade koju je pokupio MOMO
i posmatrano iz tog ugla, Driving Force Pro je bolji volan. Na vama je načinite
krajnju odluku i ukoliko nemate PlayStation 2 konzolu, nećete pogrešiti ni sa
jednim volanom. Logitech volane na test ustupio ComputerLand.
SpeedLink volane na test usutpio EX Ecentar.
