Benchmark Redakcija
Ovo istraživanje sproveo je Jan Pirson, vodeći futurolog (bavi se predviđanjem sadašnjih trendova radi predviđanja budućeg razvoja), koji predviđa kako će izgledati kancelarija sutrašnjice i pretnje sigurnosti sa kojima će se susresti. Prema istraživanju, predviđa se da sitni robotički insekti, razvijeni za vojni nadzor, mogu da se koriste za špijunažu u kancelarijama, ili za ubacivanje zlonamernog softvera ili hardvera u ključnu opremu poslovnih organizacija. Istovremeno, veštačka inteligencija (AI) takođe može da se upotrebi za kreiranje sofisticiranijih virusa, dok će autonomni AI entiteti postati pretnja sami po sebi. Takođe se predviđa i da pametne bakterije mogu da se organizuju u veoma sofisticirane mašine za prikupljanje inteligentnih informacija i koriste u kancelarijama.
Adam Žilbe, marketing menadžer za rešenja u kompaniji Canon Europe rekao je: „Može zazvučati kao priča iz Holivuda ali pametne bakterije, veštačka inteligencija, čak i robotički insekti predstavljaju ozbiljnu pretnju sigurnosti poslovanja u budućnosti.” U izveštaju stoji i to da će manjina ljudi koja se ne odlikuje poštenjem ili koja je podložna podmićivanju i oni koji su jednostavno skloni ljudskoj grešci – nastaviti da predstavljaju značajnu pretnju sigurnosti. Trend koji vodi ka fizički manjim uređajima za skladištenje podataka koji imaju veći kapacitet, imenovan je kao najznačajnija pretnja sigurnosti „kancelariji budućnosti“. Jednostavno, korišćenjem sitnih, uobičajenih uređaja za skladištenje podataka kao što su USB stikovi, prenosivi multimedijalni plejeri i mobilni telefoni, zaposleni mogu neprimetno da prokrijumčare velike količine podataka iz kancelarije.U borbi protiv ove pretnje, nova tehnologija veštačke inteligencije slična onoj koja se trenutno koristi za sigurnost aerodroma, može da se koristi za uočavanje čudnog ili sumnjivog ponašanja u budućoj kancelariji.
Uprkos ovim trendovima, Jan Pirson upozorava da kompanije ne treba da implementiraju politike prenaglašene sigurnosti i kaže: „Politike sigurnosti treba da budu balansirane, da zaštite od pretnji istovremeno daju zaposlenima slobodu da dobro rade svoj posao.“ Adam Žilbe (Adam Gillbe) tome dodaje da „poslovanje ne sme biti paralisano strahovima za sigurnost.“ Kao odgovor na sugurnosne pretnje koje su najavljene, prednosti autorizacije korisnika biće krucijalne u održavanju sigurnosti poslovanja. Na primer, oblasti budućeg razvoja „zaštitnih mera“ uključuju štampu elektronskih kola unutar važnih dokumenata i elektronskih potpisa, omogućeno korišćenjem specijalnih mastila, radi obezbeđivanja snažnih dodatnih nivoa sigurnosti dokumenta. Elektronska kola bi takođe mogla biti štampana direktno na površinu kože stvarajući poboljšane otiske prstiju ili takozvanu aktivnu kožu za čuvanje podataka ili za identifikaciju korisnika.
Vizija budućnosti
Prema ovom izveštaju, „kancelarija sutrašnjice“ biće manje fokusirana na posao za stolom, sa više prostora za sastanke i radne grupe. Monitori računara biće delimično zamenjeni video-vizirima i aktivnim kontaktnim sočivima, a trodimenzionalni štampači i monitori će moći brzo da generišu 3D konceptualne modele. Administrativni zadaci postaće više automatizovani zahvaljujući napretku u inteligenciji mašina, više ćemo raditi udaljeni od naših radnih stolova, sarađujući sa kolegama i ljudima van kompanije radi izvršavanja tekućih aktivnosti. Kao rezultat, ljudi će u većoj meri raditi van centralne kancelarije u udaljenim centrima koji su povezani i u koje se može svratiti. Ova zajednička, javna mesta rada, biće opremljena mnogo snažnijim uređajima koji uključuju „velike multifunkcionalne centre za štampu“, i omogućavaće sigurnu i produktivnu saradnju i deljenje informacija između stranaka. U situacijama gde veliki broj zaposlenih iz različitih odeljenja ili kompanija rade rame uz rame, sigurnost podataka i uređaja postaće još značajnije. Radne grupe će evoluirati, često sačinjene od ljudi koji se fizički nikada neće sresti.
Izvor: Canon
