EU priprema kontraudar na Trampove carine: Meta bi mogli biti Silicijumska dolina i Volstrit

Dok se predsednik Donald Tramp sprema da ove srede uvede takozvane reciprocitetne carinske stope na sve trgovinske partnere SAD, Evropska unija razmatra otvaranje novog fronta u trgovinskom ratu — ovog puta direktno ciljajući Silicijumsku dolinu i Volstrit.

Nazivajući dan uvođenja tarifa „Danom oslobođenja“, Tramp planira najveću eskalaciju trgovinskog sukoba od svog povratka na funkciju. EU je do sada odgovarala u duhu tradicionalne trgovinske diplomatije — uvodeći protivmere koje odražavaju američke akcije, poput carina na čelik, aluminijum i brendove poput Harley-Davidsona i burbona. Međutim, kako se Trampove mere šire i na automobilski sektor, tehnologiju i finansijske usluge, Brisel priprema daleko odlučniji odgovor.

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen poručila je u govoru u Evropskom parlamentu da će EU nastupiti „iz pozicije snage“, najavljujući sve opcije kao otvorene, uključujući ciljanje usluga i intelektualne svojine. „Evropa ima mnogo aduta“, rekla je ona. „Ali ta snaga leži i u našoj spremnosti na odlučne protivmere.“

EU bi mogla da se fokusira na tehnološke i finansijske gigante — kompanije poput Google-a, Amazona, X-a (nekadašnjeg Twittera), kao i banke poput J.P. Morgan i Bank of America. Kako je evropski izvoz usluga u SAD manji od uvoza, Brisel ima dodatni manevarski prostor.

Prema Tobiasu Gehrkeu iz Evropskog saveta za spoljne odnose, Evropa ima „mnogo oštrih kamenčića koje može baciti, čak i ako Amerika drži veći štap.“ On napominje da bi EU mogla da uvede digitalne poreze, dodatne regulatorne pritiske ili carine na američke farmaceutske proizvode.

Evropska komisija već priprema listu američkih proizvoda u vrednosti od 26 milijardi evra na koje bi mogla da uvede protivmere, a među ozbiljnijim opcijama su i regulative usmerene na tehnološke gigante, takse na finansijske transakcije, kao i ograničenja pristupa američkim kompanijama u javnim nabavkama kroz novi Instrument za međunarodnu javnu nabavku.

Najmoćniji instrument koji Komisija ima na raspolaganju jeste tzv. Anti-Coercion Instrument — „trgovinska bazuka“ kojom bi, uz saglasnost 15 od 27 članica, Brisel mogao da potpuno blokira rad američkih tehnoloških kompanija u EU, uključujući i ukidanje prava na intelektualnu svojinu ili zabranu investicija.

Ipak, u pozadini svega, postoji i poziv na dijalog. Komesar za trgovinu Maroš Šefčovič nada se da će EU i SAD moći da postignu dogovor koji bi omogućio deeskalaciju — potencijalno kroz smanjenje tarifa, zajedničke investicije u odbrambeni sektor SAD, povećan uvoz američkog tečnog gasa ili modifikacije regulatornih prepreka, piše Politico.

„Ne želimo da pređemo iz trgovine u bezbednost, a verovatno ni oni ne žele da pređu iz trgovine u tehnologiju,“ rekao je jedan zvaničnik iz države članice EU. „Ako se već borimo, hajde da bar znamo granice tog ringa.“