Tenzije između evropskih telekomunikacionih kompanija i američkih tehnoloških giganata su dostigle vrhunac, pošto šefovi telekomunikacionih kompanija vrše pritisak na regulatore da tehnološki giganti počnu da plaćaju deo troškova izgradnje “kičme” interneta.
Kako telekomunikacioni operateri tvrde, velike internet kompanije, uglavnom američke, su izgradile svoje poslovanje „na leđima” višemilionskih investicija evropskih operatera u infrastrukturu interneta, piše CNBC.
Tehnološki giganti treba da plate deo troškova
Google, Netflix, Meta, Apple, Amazon i Microsoft generišu gotovo polovinu ukupnog internet saobraćaja danas, zbog čega operateri smatraju da bi ove kompanije trebalo da plate “fer deo” troškova za njihove neproporcionalne infrastrukturne potrebe i da bi trebalo da pomažu u uvođenju 5G i optičkih mreža sledeće generacije.
Evropska komisija je prošlog meseca pokrenula konsultacije sa ciljem da reše ovu “neravnotežu”. Ideja je da zvaničnici čuju mišljenja o tome da li je validno tražiti od tehnoloških giganata da bilo šta plaćaju telekomunikacionim operaterima.
Tehnološki giganti tvrde da bi to predstavljalo “internet porez” koji bi mogao da naruši net neutralnost.
Šta kažu operateri?
Šefovi evropskih telekomunikacionih kompanija “opleli” su žestoko po američkim tehnološkim gigantima tokom MWC sajma u Barseloni. Oni su se žalili da troše milijarde na polaganje kablova i instaliranje antena kako bi se izborili sa rastućom potražnjom za internetom bez odgovarajućih investicija sa druge strane.
“Bez telekomunikacija, bez mreže, nema Netflix-a, nema Google-a”, rekao je za CNBC Majkl Trabija, direktor za tehnologiju i inovacije francuske firme Orange.
“Dakle, mi smo apsolutno vitalni, mi smo ulazna tačka u digitalni svet.”
Sličnog mišljenja bili su i Nemci, i drugi operateri širom Evrope.
Šta na to kažu tehnološki giganti?
Napori da se uvedu ovakve naknade su oštro kritikovane – ne samo od strane tehnoloških kompanija. Ko-izvršni direktor Netflix-a Greg Piters opisao je ovaj predlog kao “porez” na internet saobraćaj, što bi imalo “nepovoljan efekat” na potrošače.
Zahtevanje od kompanija kao što je Netflix, koje već troše mnogo na isporuku sadržaja – da plaćaju ovaj “porez” bi otežalo razvoj popularnih emisija, rekao je Piters.
Tehnološke kompanije takođe tvrde da već ulažu velike svote novca u evropsku telekomunikacionu infrastrukturu, uključujući podmorske kablove i farme servera. Ova debata o “fer delu” troškova izazvala je izvesnu zabrinutost da bi net neutralnost – koja kaže da internet treba da bude besplatan, otvoren i da ne daje prioritet ni jednoj usluzi – mogla biti narušena.
Šta može biti kratkoročno rešenje?
Operateri kažu da su njihove mreže zakrčene ogromnim prometom tehnoloških giganata. Jedno rešenje je pomeranje isporuke sadržaja u različito vreme kako bi se smanjio teret mrežnog saobraćaja. Provajderi digitalnog sadržaja mogli bi efikasnije da tempiraju objavljivanje novih filmova ili video igara, ili da komprimuju podatke kako bi smanjili pritisak na mreže, tvrde neki operateri.
Tijeri Breton, šef unutrašnjeg tržišta u Evropskoj komisiji, na MWC-u rekao da blok mora “da pronađe model finansiranja za ogromna neophodna ulaganja” u razvoj mobilnih mreža sledeće generacije i novih tehnologija, poput metaverzuma.
U svakom slučaju, deluje kao da postoji šansa da ćemo u bliskoj budućnosti morati da brinemo i o rasporedu kada će neke stvari biti dostupne kod nas, ne samo da li će.
Nema komentara 😞
Trenutno nema komentara vezanih za ovu vest. Priključi se diskusiji na Benchmark forumu i budi prvi koje će ostaviti komentar na ovaj članak!
Pridruži se diskusiji