Google je napravio revoluciju u kvantnom računarstvu, da li je razbijena sigurnost Bitcoina?

Nedavna izjava izvršnog direktora Google-a, Sundara Pičaija, o novom kvantnom čipu „Willow“ izazvala je uznemirenost među Bitcoin investitorima i dala povod skepticima da još jednom proglase „smrt“ Bitcoina. Geiger Capital je na Twitteru u šali objavio da je „Bitcoin mrtav“, ali su brojni skeptici iskoristili priliku da ospore njegovu sigurnost. Svakih nekoliko godina, posebno nakon Google-ovih najava o kvantnim čipovima, strahovi o uticaju kvantnog računarstva na Bitcoin ponovo postanu aktuelni. Ali da li su ti strahovi opravdani? Da li je Bitcoin zaista u opasnosti da bude „provaljen“ pomoću kvantnih računara?

U ovom tekstu objašnjeni su osnovni pojmovi kvantnog računarstva, način na koji funkcioniše Bitcoin-ova kriptografija, i zašto kvantno računarstvo još uvek ne predstavlja ozbiljnu pretnju. Takođe, razmotrićemo kako Bitcoin-ova kriptografija može da evoluira po potrebi, stavljajući ove strahove u perspektivu.

Osnove kvantnog računarstva

Kvantno računarstvo je revolucionaran način rešavanja matematičkih problema. Dok klasični računari koriste bitove (0 i 1), kvantni računari koriste kubite, koji mogu postojati u stanju 0, 1 ili oba istovremeno — fenomen poznat kao superpozicija. Ovo omogućava kvantnim računarima da određene proračune izvode eksponencijalno brže od tradicionalnih računara.

Kvantni računari takođe koriste princip upletenosti, gde je stanje jednog kubita direktno povezano sa drugim. Pomoću algoritama kao što su Šorov i Groverov, kvantni računari mogu rešavati probleme koji bi klasičnim računarima zahtevali milijarde godina.

Međutim, postoje i ozbiljna ograničenja: trenutne mašine su sklone greškama, zahtevaju ekstremne uslove poput temperature blizu apsolutne nule i daleko su od veličine potrebne za razbijanje sistema poput Bitcoin-ove kriptografije.

Bitcoin-ova kriptografija i kvantna pretnja

Bitcoin se oslanja na SHA-256, kriptografski algoritam koji obezbeđuje njegov sistem rudarenja, blockchain i postojanje modernih novčanika. Ova kriptografija čini Bitcoin izuzetno otpornim na napade tradicionalnih računara.

Forbes

Kvantni računari, teoretski, mogu koristiti Groverov algoritam kako bi smanjili broj potrebnih operacija sa 2^256 na 2^128. Ipak, ovo zahteva resurse koje su daleko od trenutnih mogućnosti. Na primer, procene Univerziteta u Saseksu ukazuju da bi razbijanje SHA-256 zahtevalo između 13 i 317 miliona kubita, dok Google-ov čip „Willow“ ima samo 105 kubita.

Bitcoin-ovi programeri su od početka bili svesni potencijalne kvantne pretnje. Standardna praksa, poput korišćenja svake adrese samo jednom, smanjuje slabosti. Osim toga, decentralizovana priroda Bitcoina omogućava ažuriranje protokola kako bi se odgovorilo na potencijalne pretnje.

Realnost kvantnog računarstva i Bitcoin

Iako je „Willow“ naučni podvig, stručnjaci poput Sabine Hosenfelder i Gila Kalaija ukazuju da su tvrdnje o „kvantnoj nadmoći“ često preterane. Dok je kvantno računarstvo u ranoj fazi razvoja, Bitcoin ostaje siguran. Pre nego što kvantni računari ugroze Bitcoin, mnogo slabiji sistemi poput RSA i ECC, koji se koriste u bankarskim i vojnim aplikacijama, biće prvi pogođeni.

Ako kvantno računarstvo ikada postane ozbiljna pretnja, Bitcoin ima spremne planove. Algoritmi otporni na kvantne napade, poput Lamport-ovih potpisa, već su razmatrani. S obzirom na to, Bitcoin je bolje pripremljen za budućnost nego mnogi drugi sistemi. Zaključak? Bitcoin nije mrtav. Uz postojeću kriptografiju i mogućnost prilagođavanja, Bitcoin ostaje jedan od najotpornijih i najsigurnijih sistema, čak i u eri kvantnog računarstva, piše Forbes.