Google potpisao sporazum za izgradnju sedam malih nuklearnih reaktora za napajanje data centara

Google je danas objavio da je potpisao ugovor sa nuklearnim startapom Kairos Power za izgradnju sedam malih reaktora za snabdevanje električnom energijom svojih data centara. Sporazum obećava dodavanje oko 500 megavata ugljenično-neutralne električne energije u vreme kada potražnja za energijom za data centre i veštačku inteligenciju naglo raste.

Prema Google-u, nove elektrane su planirane da budu puštene u rad do kraja decenije. Nije jasno da li će reaktori biti direktno povezani sa Google-ovim lokacijama—aranžman poznat kao “iza brojila”—ili će se priključiti na mrežu, pri čemu bi Google tvrdio da koristi ugljenično-neutralnu energiju putem svog sporazuma sa Kairosom.

Sa ovim ugovorom, Google se pridružuje Microsoftu i Amazonu u okretanju ka nuklearnoj energiji kako bi zadovoljili svoju potrebu za električnom energijom. U septembru je Microsoft najavio da će platiti kompaniji Constellation Energy da ponovo pokrene reaktor na Three Mile Islandu koji je zatvoren 2019. Ranije ove godine, Amazon je saopštio da će izgraditi hiperskalarni data centar i direktno ga povezati sa drugom nuklearnom elektranom u Pensilvaniji.

Tech Crunch

Ako Kairos uspe da ispuni rok do 2030. godine, to bi bila blaga revizija nedavne prognoze: još u julu, kompanija je ciljala na komercijalne operacije do “ranih 2030-ih”, prema članku objavljenom od strane Ministarstva energetike SAD. Čak i ako Kairos uspe da ispuni revidirani cilj, nalazi se u trci sa startapima u oblasti fuzije, od kojih mnogi imaju za cilj da pokrenu elektrane komercijalne veličine pre 2035.

Kairos je jedan od nove generacije nuklearnih startapa koji grade takozvane male modularne reaktore (SMR) u pokušaju da smanje troškove i ubrzaju izgradnju nuklearnih elektrana.

Većina nuklearnih elektrana su masivne instalacije koje isporučuju 1.000 megavata ili više, ali planiranje traje godinama, a izgradnja skoro deceniju. Najnoviji fisijski reaktori u SAD, Vogtle jedinice 3 i 4 u Džordžiji, pušteni su u rad 2023. i 2024. godine, čime je prekinuta sedmogodišnja pauza (prethodni najnoviji reaktor pušten je u rad 2016). Ipak, kasnili su sedam godina i prekoračili budžet za 17 milijardi dolara.

Startapi za SMR pokušavaju da izgrade nuklearne elektrane brže i jeftinije koristeći tehnike masovne proizvodnje za smanjenje troškova i ubrzanje izgradnje. Kairos pokušava da unapredi tehnologiju korak dalje tako što hladi reaktor ne vodom, već rastopljenim solima litijum-fluorida i berilijum-fluorida. Nuklearna regulatorna komisija je odobrila planove startapa za demonstracioni reaktor od 35 megavata, nešto što je izmaklo Oklo-u, drugom SMR startapu.

Uprkos regulatornom odobrenju, Kairos se i dalje suočava sa značajnim izazovima. Nijedan komercijalni mali modularni reaktor još nije pušten u rad, što znači da ekonomičnost ostaje uglavnom nedokazana. Pored toga, Kairosov dizajn sa rastopljenom solju suprotstavlja se decenijama industrijskog iskustva sa reaktorima hlađenim vodom.

Ali najveći izazov za Kairos možda uopšte nije tehnički. Dok 56% Amerikanaca kaže da podržava nuklearnu energiju, prema istraživanju Pew Research-a, 44% ostaje protiv. Broj onih koji se protive mogao bi porasti kada se odaberu lokacije reaktora; Pew istraživanje je samo pitalo ljude da li bi SAD trebalo da prošire upotrebu nuklearne energije generalno, ne u njihovim dvorištima. Štaviše, dok je podrška za nuklearnu energiju blizu nedavnog maksimuma, mnogo više ljudi podržava vetar i sunce, dve tehnologije koje su danas dostupne i koštaju znatno manje od novih nuklearnih elektrana, piše TechCrunch.